Suomenlinna na finskom znači
“finska tvrđava
ili finski zamak”. Skoro da nema turiste koji dođe u Helsinki, a da ne poseti Suomenlinnu, jer je ovo utvrđenje simbol finske istorije. Iako Finska ima 23 tvrđave,
što
obnovljenih, što delimično propalih, jedino je ovo prelepo
utvrđenje
stavljeno na listu UNESCO-ve svetske baštine, 1991. godine, kako bi bilo sačuvano
za buduće
generacije, kao jedinstven primer vojne
arhitekture tog vremena, a koja je istovremeno i najveća pomorska tvrđava
na svetu. Finska ima ukupno 7 objekata koji su pod zaštitom a Suomenlina je
jedan od njih. Ovaj bastion nepravilnog oblika izgrađen je na neravnom terenu i na šest
ostrva Baltika…Kustaanmiekka, Länsi-Mustasaari, Susisaari, Iso-Mustasaari,
Pikku-Mustasaari i Långören, koji su inače nadomak obale Helsinkija i terirorijalno pripada ovom gradu.
Suomenlinna na pet ostrva nadomak Helsinkija |
Ova znamenitost Helsinkija i Finske je
izuzetno popularna, kako među turistima, tako i među meštanima. Ona nikada nije smatana samo za
puki deo Helsinkija, već kao nešto mnogo više, kao grad u gradu. Do nje je
veoma lako doći jer trajekti za Suomenlinnu polaze sa Market skvera u
Helsinkiju na svakih 40 minuta, od 6 ujutru do 2:30 posle ponoći,
a vožnja
traje svega 15 minuta. Leti pored
trajekta funkcioniše i hidrobus JT Line. Povratna karta je prošlog leta
koštala
oko 6 evra, a ako posedujete helsinšku karticu o kojoj sam vam pisala, vožnja trajektom
do ostrva i sve ulaznice za muzeje u Suomenlinni su besplatne.
Suomenlinna crveno, Helsinki zeleno |
Suomenlinna, tvrđava na
moru osnovana je 1748. godine. Njena gradnja počela je 1700. godine na zahtev švedskog kralja kao zaštita od ruskog ekspanzionizma, po projektu švedskog
vojnog oficira i arhitekte Augustina Ehrensvärda, kada je
Finska bila deo Kraljevine Švedske. Kada je izgrađena, imala je naziv
Sveaborg (švedski naziv za Suomenlinnu). Ovo utvrđenje je pod civilnom upravom od 1973
godine. Zanimljivo je da, iako je samo utvrđenje izgrađeno, Suomenlinna nikad
nije skroz završena onako kako je to predviđeno originalnim projektom njenog
arhitekte. Inače, na ovom ratnom ostrvu je i grob samog Augustina Ehrensvärda.
Grob Augustina Ehrensvärda na Suomenlinni |
Ovo utvrđenje koje se prostire na 80
hektara, idealno je za celodnevnu ekskurziju jer mnogo toga ima za videti. Šetnjom kroz
Suomenlinnu i njena ostrva, kaldrmisanim puteljcima, uz udisanje morskog vazduha,
predivnim eksterijerom koji miriše na starinu, sa raznim građevinama, crkvom
Suomenlinna, prelepom kraljevom kapijom koja je izgrađena 1753. godine, pomorskom tvrđavom,
podmornicom, sa šest muzeja oko vas koji su svedoci istorije, divnim galerijama i još
mnogim drugim, obogatićete dušu, nahraniti um i osetićete da je jedan dan
boravka na ovom mestu, zapravo malo za uživanje u svom ovom kuturnom blagu.
Inače, crkva Suomenlinna je tokom istorije
imala 5 kupola, sada samo jednu, i danas je jedinstvena u svetu jer služi i kao
svetionk, a takvih crkvi, sa dvostrukom ulogom, danas ima samo par u svetu. Ova
crkva je nakon izgradnje bila pravoslavna a 1854. postaje luteranska. Ona je
specifična i još po nečemu, a to je da njen svetionik sija u treptajima (četiri kratka treptaja pa pauza), i tako
stalno u krug, a taj signal je slovo “H” Morzeove azbuke...naraavno “H” kao
Helsinki. U ovoj crkvi se obavi mnogo venčanja. Ovde je takođe i sedište finske
Pomorske akademije….a kakav je samo pogled na primorski pejzaž finske
prestonice…to se mora videti. Osam kilometara zidova okružuju objekte i kasarne
na ovom ostrvu, a poseduje i 100 topova. Oružje koje se čuva u zapadnom delu na
Kustaanmiekki, je iz perioda kada su bili pod ruskom vlašću u 19. veku.
Crkva danas |
Crkva nekad |
Na ovo mesto, koje još zovu i
severni Gibraltar, svake godine dođe oko 700 hiljada posetilaca iz celog sveta.
Suomenlinna danas, na svom ostrvu ima oko
900 stanovnika i oko 300 ljudi koji su tu zaposleni, što govori da Suomenlinna
danas nije samo muzej, već i živa zajednica. Od 1980. godine, ovde je osnovan i
Centar nordijske umetnosti, a nekoliko zgrada je pretvoreno u umetničke
ateljee, dok u toku leta ovde rade i mnoge umetničke škole za decu. Na
Suomenlinni ne postoje nazivi ulica već svaka kuća ima svoju oznaku koja se sastoji od jednog slova i broja….na primer
C 83 ili recimo, adresa crkve Suomenlinna je C43. Slovo
je u zavisnosti od ostrva. Objekti na ostrvu Kustaanmiekka imaju oznaku A, na
ostrvu Susisaari B, na ostrvu Iso-Mustasaari C…i tako dalje za ostala dva
ostrva.
Na ostrvu vlada prava starinska, mirna ali i umetnička
armosfera. Nikako nemojte propustiti da
obiđete predivne galerije kao što su ona u Jetty kasarni, galeriju Augusta,
zatim predivnu zanatlijsku radionicu gde se prodaju predivne lokalne rukotvorine, studio keramike
Pot Viapori i mnoge druge…
Suomenlinna je specifična i zbog njene
istorije u kojoj su istorija Finske i istorija čitavog baltičkog regiona usko
isprepletane. Ona pruža posetiocima priliku da istražuju i uživaju u parkovima,
moru, arhitekturi i arhipelagu. Takođe nudi raznovrstan spektar znamenitosti,
aktivnosti i dešavanja a sve to uz mnogo koncerata i pozorišta na otvorenom, u
letnjem periodu, iako je zbog postavljanja zaštitne montažne kupole, produžena sezona i van
letnjeg perioda. Za dobar obrok ili osveženje imate i par šarmantnih etno restorana u prelepim baštama. Pa opet,
ako ne volite finska jela, imate i pizzeriju Nikolai…Suomenlinna ima i svoju
pivaru koja pravi pivo na tradicionalan način…pa obavezno probajte jednu od 4
vrste.
I za kraj savet…pošto su automobili na
Suomenlinni zabranjeni, osim kombija za
dostavu, nema vozića, iznajmljivanja biciklova ili mini buseva pa se sve mora
obilaziti peške, preporučljivo je zbog šetnje i neravnog terena nositi
ravnu, udobnu obuću. Suomenlinna je takođe prepuna strmih litica pa roditelji
kraj takvih oblasti moraju držati decu na oku. Takođe, zimi ume da bude po
liticama klizavo, pa se tada ni odraslima ne preporučuje da tuda prolaze, ili bar ne van obeleženih staza. Kada
stignete na Suomenlinnu, brod uvek pristaje ispred roze kasarne i restorana
Panimo, a vi tada pratite trasu zvanu plava magistrala, jer su sve znamenitosti duž
ove trase a trasa se završava dolaskom do kraljeve kapije. Zaposleni ljudi na
ostrvu, imaju dozvolu da voze biciklove, i kada vidite crni bicikl sa
tablicama, znajte da nisu od nekog turiste. Ostrvo je zbog neravnog terena, teže za posetu osoba sa invaliditetom, pa se preporučuje da
uvek budu sa pratiocem.
Pa, ako dođete u Helsinki, ovo ne
smete propustiti, a ako želite da upoznate istoriju Finske, bez Suomenlinne je
to, naprosto, nemoguće.
Korišćene fotografije sa sledećih linkova:
Panoramsku fotografiju kraljeve kapije imate OVDE
Kraljeva kapija |
Kraljeva kapija |
Suomenlinna zimi |
1 Komentari / Kommentit:
Erinomaista tekstiä !
Post a Comment