Tihi ljudi pored puta

Na putu  E 63 između mesta Suomussalmi i Kuusamo, duž puta Valtatie 5 (Autoput 5), u severnoj Finskoj,  koji je ujedno i glavni put koji povezuje sever i jug zemlje, naletećete na čudnovat prizor gde 1000 ljudi stoji nepomično u polju. Tek kada se bolje zagledate, zbunjeni prizorom, iznenađenje će biti još veće. Tada ćete shvatiti da nisu u pitanju ljudi, već neke kreature, gde su obučeni drveni krstovi, sa sve improvizovanim glavama ispod šešira.Ovaj prizor nekome deluje sablasno, nekome originalno,  nekome zbunjujuće, bolesno ili duhovito, ali nikoga  ne ostavlja ravnodušnim.

Za ovaj čudnovat prizor, zaslužan je Reijo Kela (60), finski igrač, koreograf i svestrani slobodni umetnik. Rođen je 1952. godine u mestu Suomussalmi u Finskoj, završio je moderan ples, prvo u Helsinkiju a zatim i u Njujorku. Poznat je kao koreograf jedinstvenog stila i po svom neobičnom pristupu plesu. Njegov najkraći performans trajao je 1,5 sekundi  a najduži  164 sati neprekidno. Dobitnik je mnogih značajnih nagrada u Finskoj, između ostalih i nagrade Finlandia Pro – orden lava,  koja je najrespektabilnija nagrada koju može da dobije finski umetnik. Ovu nagradu je prošle godine dobio finski  virtuoz na harmonici, Kimmo Pohjonen, koji je gostovao u Beogradu 2007. godine, a čiju smo virtuoznost videli i u filmu  Soundbreaker, koji je bio  prikazan na festivalu dokumentarnog filma ''7 Veličanstvenih'' u Beogradu ove godine.

  

Ova  stalna umetnička instalacija, udaljena  30 km severno od centra finskog mesta  Suomussalmi ,nazvana Tihi ljudi (Hiljainen Kansa) sa 646 sablasnih imitacija ljudi u košuljama koje se pomeraju na vetru, u  toj  jezivoj tišini, postavljena 1994. godine, namerno je napravljena u slabo naseljenom delu Finske. Šta je bilo inspiracija umetniku za ovakav prizor pored puta, nikada nije hteo da da odgovor, već  je uvek insistirao da posetilac sam nađe svoju verziju odgovora. Za ovaj performans, Reijo Kela je 2008. godine u Engleskoj dobio nagradu na Medway  festivalu  u kategoriji vizuelne umetnosti. Tada je sa sobom “poveo” manju grupu od 200 tihih ljudi i izložio ih  po balkonima zamka Rochester. Prizor je bio veličanstveno jeziv. Ovu nagradu je, kako su tada rekli, zaslužio  kombinacijom magije, misterije i zlokobnog šarma, začinjenog izuzetno zabavnim momentima. 

Inače, ove kreature, svake godine, u svakom godišnjem dobu, dobijaju novu, sezonsku odeću koju ostavljaju ljudi u prolazu tokom cele godine. Presvlače ih volonteri ali i putnici koji usput prođu, jer je već tradicija da oni koji tuda dođu i požele da se slikaju sa njima, ostave, tj. obuku  neku  od njih. Volonteri vam mogu dozvoliti i da razmenite odeću  sa  svojim novim drvrnim drugarima, čisto onako za uspomenu. Ovo mesto, samo u leto 2011. godine, obišlo je 400 hiljada ljudi iz 44 zemlje sveta.

Ovaj prizor poprilično jezivo deluje kada padne sneg, a naročito  u nekim jesenjim noćima kada je pun mesec, svuda okolo samo opustelo  golograno drveće i kada se samo vide neke siluete u polumraku na kojima se samo odeća pomera, pa ko ne zna za ovo mesto, može pomisliti  kao da gleda uživo scene iz video spota Thriller, Majkla Džeksona. 

U neposrednoj blizini ove instalacije, nalazi se i letnja kafana, Niittykahvila (Livada – kafe), koja  je otvorena samo  u letnjem periodu, svake godine u tačno određenom periodu. Ove, 2013. godine radiće od 17. juna do 11. avgusta od  9 –18h. To i nije kafana u pravom smislu reči, već skup od par drvenih baraka sa klupama i stolovima  ispred njih, gde vam na licu mesta, na improvizovanoj plotni iznad vatre mogu ispeći genijalne palačinke sa sezonskim pekmezom od finskih bobicam i poslužiti vas nekim toplim napitkom. Gospođa Ritva vas može uslužiti i van radnog vremena, ako ste u prolazu, i ako je kontaktirate na broj 050-362 0609.

…eto,  bila je to mala, slatka priča o neobičnom mestu u Finskoj, pa, ako vas put nanese…