Gradić Kemi i ledeni dvorac Lumilinna ~ F I N S K A

Terveiset Kemistä...Pozdrav iz Kemija

Naravno da vas neću ubeđivati da je moja Laponija najlepši i najmagičniji deo Finske, hm…mislim, pokušaću, mada ne garantujem da se pristrasnost neće osetiti u rečenicama koje slede, ali Kemi, Rovaniemi, Levi, Tornio, Inari, Laponija uopšte..to je raj, ali baš.

Šalu na stranu, danas ću vas upoznati sa malenim slatkim gradom Kemi i njegovom predivnom Lumilinnom, ali biću realna i hvaliću ga samo onoliko koliko zaslužuje…a zaslužuje, zaista.

Kemi je grad u severnoj Finskoj, u Laponiji, na obali Botničkog zaliva, odnosno severnom delu Baltičkog mora. Osnovan je 1869. godine. Do 1987. godine bio je poznat samo po ogromnoj drvnoj industriji, a od 1987. i po svetski poznatim turističkim sadržajima. Do njega nije teško doći. Avionom možete sa svih aerodroma u Finskoj, na primer, letom do Helsinkija pa odatle za Kemi, jer u njemu postoji aerodrom, vozom takođe možete iz svih krajeva Finske, a Kemi je ujedno i poslednja vozna stanica jer je posle njega Švedska, a pisala sam da su finske pruge drugačije od pruga drugih zemalja, pa zato i nemaju međunarodne pruge. Ako dolazite vozom iz Helsinkija za Kemi, put traje oko 9 sati, pa je zato bolje uzeti noćnu vožnju. Od mog Rovaniemija udaljen je na oko sat i po vremena. Autobus vam je najjeftinija ali i najsporija solucija, ali moram reći da su autobuske veze u Finskoj izuzetne i da saobraćaju i do najvećih zabiti, a što je najzanimljivije, autobus možete čekati na stanici, ali će vam stati i bilo gde na putu gde ga zateknete i mahnete rukom vozaču, jer je nepisano pravilo u Finskoj to, da vozači autobusa nikad neće ostaviti čoveka na putu, ako postoji i makar mesto da stoji u autobusu. Nema one jurnjave za istim ili da vam vozač zatvori vrata pred nosom. Zato se svi uvek na sitnicama uvere koliko iza finske hladnoće na prvi pogled, stoji veliko i humano srce. Ako ste dovoljno hrabri i ludi da se usudite u Kemi ići autom, morate znati da u zimskom periodu ume da bude nezgodno ako nemate potpunu zimsku opremu. Pored ovoga nekad može irvas izaći na put ispred vas, mada su losovi mnogo opasniji jer izlaze sami, brzo i naglo iz šume, za razliku od irvasa koji se kreću sporo i u grupama pa se lakše uoče, ali ako ste na otvorenom putu gde su pored vas livade i jezera, i još ako je proleće ili leto, onda možete bezbednije voziti i uživati u krajoliku i retkom intenzitetu saobraćaja. Stopiranje u severnoj Finskoj izbijte sebi iz glave jer se može desiti da satima ne prođe ni jedan auto…

Kemi je maleni grad sa 22 hiljade stanovnika, veoma miran, pitom i uredan. Ima mnogo restorana, hotela, kafića, picerija, pabova, sportski centar sa bazenom, ledenu dvoranu, pozorište, biblioteku, Muzej likovnih umetnosti, terene za golf i mali fudbal, jahting klub, Kemi univerzitet, Meripuisto park u blizini morske obale…i mnogo toga... Za trenutke odmora, meni se dopada brod Katariina u luci sa divnim pogledom na zaliv, koji radi je i kao restoran a njime možete i krstariti. Pored Katariine, preporučila bih vam i klubove Ilona koji je, po mom mišljenju najbolji, predivno urađen i sa sjajnom atmosferom, kao i Corner Iinn koji se sastoji od četiri dela…u jednom se sluša finska muzika, u drugom je pab, u trećem karaoke klub u četvrtom nemam pojma šta je…zanimljivo je spomenuti i to da ulaznica u karaoke deo uz besplatno pivo košta samo 2.5 evra, dok je u ostalim delovima 4 evra. Ako vas interesuje šoping nekog originalnog finskog produkta, u Kemiju se ubedljivo najviše prodaju tepisi od irvasa, po ceni od nekih 50- 60 evra. Za prenoćište sam uvek u Cumulus hotelu, jer, iako je stariji i onako malo turoban, sa inventarom od pre 50 godina, osoblje je genijalno, i u odnosu na ostale hotele u Kemiju kojima je renoviranje neophodno, ovo je ipak najbolji izbor. Malo je skuplji u odnosu na kvalitet, ali je bar u mirnoj ulici, kao i većina hotela u Finskoj, čist je, ali skroman…i koliko se sećam, internet se plaća 1,5 evro po danu.

Ono što se u ovom gradu nikako ne zaobilazi za videti, posetiti ili osetiti su LumiLinna (Snežni dvorac), Sampo turistički ledolomac, Kemin Jalokivigalleria (Galerija dragog kamenja), Panorama kafe i Kemin kirkko (crkva).

E sad, za početak ću vas upoznati sa Sampo zimskom atrakcijom broj 1 u ovom gradu. Sampo ledolomac je napravljen 1960. godine u Helsinkiju, ali se koristi u Kemiju. Prvobitno je korišćen za obavljanje raznih zadataka na moru, u ekstremnim arktičkim uslovima, a danas se koristi samo u turističke svrhe. Sampo je visok 15 a dugačak 76 metara. Ide prosečnom brzinom od 30 km na čas. lnače, ne mogu vam opisati kakav je lud osecaj kada ploveći ovom grdosijom, oko sebe samo vidite nepregledno nebo i svuda led, kada vam se obrazi zarumene na recimo - 20 stepeni, kada samo čujete kako ovaj brod lomi i krca led debljine i do jednog metra, a posle, kada brod napravi pauzu od 90 minuta i pruži vam priliku ili da sedite u toplim kabinama i gledate belilo oko vas, šetate tim zastrašujućim prostranstvom hodajući po ledu..ili pak da u otvorima leda koje je brod slomio, uđete u specijalnim nepropuštajućim odelima u vodu i tako jednostavno plutate i uživate ne razmišljajući o dubinama ispod vas….verujte mi, ovo iskustvo svakome ostane duboko urezano. Ako vas potrefi vedar dan pri ovoj ekskurziji, sa broda lako možete videti i Švedsku. Rezervacije se vrše pozivom na broj +358-16-258 878 kada birate i jedno od tri jela kojim će vas uslužiti na brodu. Samo krstarenje traje 4 sata. Polazi se iz luke, udaljene 11 km od Kemija, iz ulice Ajoksentie 748, svakog dana u podne. Na brodu imate vodiča koji vas upoznaje sa brodom, vodi do kapetana, služe vam topli obrok, iznajmljuju odela za plivanje i obezbeđuju nezaboravno iskustvo, a sve to za “tričavih” 270 evra po osobi, ili 300 ukoliko dolaze autobusom do centra Kemija po vas. Plivanje, odnosno plutanje, jer vam odela ispunjena vazduhom ne dozvoljavaju da tonete, je genijalno iskustvo jer u tim odelima uopšte ne osećate hladnoću. Oni koji ne žele da plivaju zbog straha ili hladnoće, a bilo ih je oko trećine kada sam ja išla, mogu da ostanu i unutar broda ili da šetaju po palubi, ali, daću vam savet…na palubi je često veoma klizavo, pa morate baš paziti, a ako vas hladnoća pribije za unutrašnjost broda, idite na gornji sprat, odnosno treću palubu, jer je dosta toplije. Inače, jedini uslov za ovo ludo iskustvo je da ste stariji od 12 godina i viši od 145 cm. Brod prima 150 putnika, a avantura se završava povratkom u Kemi kada vam na izlazu kapetan broda licno uručuje sertifikat sa vašim imenom i potvrdom da ste plovili ovim brodom...zaboravih da napišem koliko je slatko iskustvo kada odete da ručate u restoran broda, a na stolu vidite lično ime, jer svako ima svoje određeno mesto sedenja Još da napomenem da ledolomac radi samo zimi, od 20. decembra do 13. aprila i da, iako je dosta skupo, vredi svake pare. Ako vas zanima moje mišljenje, najbolje vreme za ovaj vid avanture je mart kada je napolju najmanje hladno, mislim najmanji je minus, a led najdeblji u godini.

Sampo

Kemin kirkko je prelepa crkva u prepoznatljivoj ružičastoj boji, izgrađena 1902. godine u neogotskom stilu po projektu finskog arhitekte Josefa Stenbäcka, koji se isključivo bavio projektovanjem crkava i katedrala. Ukoliko dolazite u Kemi u letnjem periodu, crkva je svakodnevno otvorena za molitve i trenutke opuštanja, a tokom zimskog perioda, subota je dan namenjen za turističke posete. Sama crkva prima 1200 ljudi istovremeno. U njoj se često održavaju prigodni koncerti. Meni se posebno dopao središnji prozor crkve sa vitražima u obliku simbola koji se odnose na neki deo iz biblije. U parku crkve nalazi se veliko vojno groblje koje odiše nekim spokojstvom, kao i statua vojnika koji se moli. Ako volite crkve, njihov mir i arhitekturu, preporučujem da posetite i luteransku crkvu Veitsiluodon kirkko iz 1957. godine, u okrugu Hepola, koju je projektovao Veikko Larkas.

Crkva u Kemiju

Veitsiluodon kirkko

Kemin Jalokivigalleria,(Galerija dragog kamenja) je najveća zbirka dragog kamenja u Evropi i u njoj možete videti preko 3000 vrsta lepog i retkog dragog kamenja, a tu je i ono zbog čega turisti najviše dolaze, originalna kruna finskog cara. Sama zgrada galerije je interesantna, izgrađena u Art nouveau stilu. Ulaz je bio 8 evra.

Galerija dragog kamenja

Kruna finskog cara

Panorama café, koji se nalazi u ulici Valtakatu 26, na vrhu gradske kuće, sa svojih 52 metara visine je najviša zgrada u Kemiju, i tu na samom vrhu, na 13 spratu, nalazi se ovaj restoran u koji turisti obavezno svraćaju jer se odatle pruža savršen pogled na zaliv, grad, pa i Švedsku pri lepom vremenu. Otvoren je samo radnim danima, znači, vikendom je zatvoren, što mi, iskreno i nije baš najjasnije. Inače zgrada je sagrađena 1940. godine, a sam restoran ima pedesetak mesta.

Panorama café

Pogled iz Panorama caféa

Kao poslasticu ovog teksta, predstaviću vam Lumilinnu, ili u prevodu “snežni dvorac”. Ukoliko dolazite uskoro u Kemi, ovaj dvorac od snega nećete zateći, jer on traje koliko i sneg. Obično umetnici počnu da ga prave početkom decembra, polovinom januara se otvara za javnost i traje do prvih dana aprila jer tada sneg počinje da se polako otapa i da ne bi posle postao nebezbedan za posetioce, tada ga ruše. Ovo velelepno snežno utvrđenje koje zauzima 20000 kvadratnih metara, godišnje poseti oko 400 000 ljudi iz celog sveta. U ovom genijalnom kompleksu imate kule od snega, koje su visoke i 20 metara. Sav led od kojih se prave skulpture i zidovi, dovoze se sa obližnjih vodenih površina, kojim je Kemi obilato okružen. Od kako je prvi put napravljen snežni dvorac u ovom gradu, daleke 1996. godine, to je postalo i ostalo najveće utvrđenje od snega na svetu. Inače, svake zime, ovaj dvorac izgleda drugačije, kao i eksponati unutar njega. Obično su tematski rađeni, a ovaj poslednji iz 2013. godine zvao se “Fantazija”. Iako dvorac svake godine izgleda drugačije, svake godine u sklopu tog ogromnog zdanja postoji snežni restoran, snežna kapela za venčanja mnogobrojnih parova iz celog sveta, umetnička galerija i snežni hotel u čijim sobama možete provesti tj. prespavati noć. Ako se odlučite za spavanje u posebnim termo skafanderima na ledenim pločama prekrivenim toplim krznom, za to zadovoljstvo ćete platiti 150 evra, i ako ste zimogrižljivi, neće vam biti prijatno, jer je temperatura u ovim “sobama” oko -5 stepeni, ali ako volite zimu i lako podnosite hladnoću…kao ja :), onda vam neće biti problem i spavaćete kao jagnje. Restoran ima stolove i stolice od leda na kojima su prekrivači od irvasovog krzna, a svuda oko vas su predivne skulpture od leda sa raznobojnim led svetlima.. Sve je to u resoranu lepo, ali ako želite ovde da ručate ili večerate, morate se najaviti i rezervisati mesto bar dva dana ranije, mada, razmislite dobro o tome jer za jedan ručak ili večeru morate izdvojiti minmum 40 evra koliko košta najjeftinija porcija…recimo Botnički ručak, koji je najjeftiniji obuhvata krem supu od irvasa, koju služe u posudi umotanoj u alu-foliju, losos, krompir, sos od paradaiza i desert mansikkamousse (mus od jagoda…mmm)…ali 40 evra je ipak previše, no, i pored toga, uvek imaju posetioce, jer ako i zanemarimo paprenu cenu, ipak je užitak poseban.

Ova bajkovita fantazija ima svoju adresu Kauppakatu 16, ali se prostire na 20 000 kvadratnih metara, pa sami procenite koliko je tu snega, truda i magije. Cena ulaznice u Limilinnu, za odrasle iznosi 10 evra, za decu 5 evra,a za decu do 5 godina je besplatno. Inače, sama Lumilinna ima mnogo sadržaja za decu, pa je odlična za porodične posete. Ovaj divni kompleks nalazi se pored galerije dragog kamenja, a ako dolazite iz inostranstva, udaljena je samo 5-6 kilometara od aerodroma.

Na krau krajeva, ukoliko imate neki od pametnih telefona sa QR čitačem, svuda po gradu imate dostupne i besplatne QR aplikacije, pa ih lepo skenirajte na svoj telefon i Kemi će vam biti dostupan, kao na dlanu.

Eto, to je bila priča o Kemiju, koji mi je drag jer je blizu mog Rovaniemija, a takođe, nije mala stvar i to što su članovi jednog od mojih Top 5 najomiljenijih bendova, iz ovog divnog laponskog gradića…naravno, reč je o grupi Sonata Arctica. Za kraj poslušajte pesmu Paid in full, sa albuma Unia ( Snovi ), koja je snimana upravo u njihovom rodnom gradu Kemiju, ma onom istom ledu kojim vas vodi Sampo, sa sve Aurorom Borealis u pozadini i uživajte u maestralnom vokalu magičnog Tonija, divnog umetnika i divne osobe, koga sam imala priliku i lično da upoznam.