Iako je Finska, država sa stanovništvom pretežno protestantske vere (70%), ostalih 30% zauzima pravoslavna i rimokatolička vera. Finska pravoslavna crkva je druga zvanična crkva u Finskoj pored Evangelističke luteranske finske crkve i veoma je poštovana od strane ostalih Finaca.
Finska je sekularna država, odnosno religiozno samoopredeljenje je u potpunosti odvojeno od sekularne javne sfere. Versko opredeljenje je pitanje ličnog izbora ali je sloboda religije zakonom regulisana. Finska država jasno podržava racionalizam, princip liberalne demokratije i pogled na svet izvan univerzuma hrišćanstva, ali zato istovremeno pruža vernicima svu slobodu veroispovesti, običaja i praznovanja.
Finska pravoslavna crkva (fin. Suomen ortodoksinen kirkko) je autonomna crkva koja se oformila 1918. kao nezavisna crkva od Moskovske patrijaršije, a 1923. carigradski patrijarh Meletije IV daje joj rang autonomne arhiepiskopije pod njegovom jurisdikcijom. Crkva ima oko 60 hiljada parohijana, a na čelu crkve se nalazi arhiepiskop karelski i sve Finske Lav (Leo Makkonen), rođen u Pielavesi u istočnoj Finskoj, 4. juna 1948.
Najvažniji pravoslavni duhovni centri u Finskoj, nalaze se na jugu, oko Helsinkija, i oko grada Joensu, na istoku, gde se nalazi i Pravoslavni Teološki fakultet. To su ujedno mesta gde živi većina pravoslavnog stanovništva, a tu su i najvažniji duhovni centri Manastir Novi Valaam i ženski Manastir Lintula u blizini Joensua.
Iako u Finskoj postoji dosta pravoslavnih crkava i hramova, u mestima gde ih nema, luterani dozvoljavaju služenje Svete Liturgije u njihovim hramovima, što dosta govori o poštovanju ljudi svih vera.
Za vreme pravoslavnog uskrsa u Finskoj, mnogo luterana prisustvuje Uskršnoj noći u pravoslavnim crkvama, zajedno sa znatiželjnim turistima i pravoslavnim vernicima.
Na Veliku subotu uveče, uzbuđenje u crkvi je sve veće, a kulminira u ponoć kada se simbolizuje vreme kada se Isus "digao iz mrtvih". Obred počinje u mraku, gde svi u crkvi drže neupaljene sveće. Sveštenik zatim osvetljava njegovu sveću sa oltarnog plamena i prenosi svetlost sveće na sledeću osobu, koja će je preneti na drugu, dok su sve sveće u crkvi ne upale. Zatim sa krstom ide prema izlaznim vratima, vernici ga slede, a dok zvona zvone, pevaju pesmu o srećnom trenutku kada je Isus Vaskrsao.
"Sinun ylösnousemistasi Kristus Vapahtaja, enkelit veisuin ylistävät taivaissa, tee meidätkin maan päällä otolliseksi, Sinua puhtain sydämin ylistämään."
Ljudi tada pozdravljaju jedni druge, ljubljenjem tri puta u obraze, govoreći: "Kristus nousi kuolleista!" i odgovarajući : "Totisesti nousi ! "....ili u prevodu "Hristos Voskrese!, Vaistinu Voskrese !"
Hrišćanske crkve zapada, Uskrs su prslavile pre nedelju dana. dok crkve istoka Uskrs obeležavaju danas 15. aprila. Dok je razmak između jednog i drugog Uskrsa ove godine "samo" nedelju dana, iduće godine će biti 36 dana, pa će hrišcanske crkve zapada Uskrs slaviti 31. marta, a "istočne" 5. maja. Međutim, 2014. godine sve crkve će Uskrs slaviti istog datuma, 20. aprila, što će se dogoditi i 2017, 2025. i 2028.
 |
| Pravoslavna crkva u mestu Tornio |
 |
| Uspenska pravoslavna katedrala u Helsinkiju |
 |
| Pravoslavna crka u mestu Tampere |
 |
| Pravoslavna crkva u mestu Oulu |
 |
| Pravoslavna crkva u mestu Rovaniemi |
 |
| Pravoslavna crkvau mestu Vaasa |
 |
| Crkva Sv. Nikole u mestu Joensuu |
 |
| Ja, Tarja |
Posts
3 Komentari / Kommentit:
interesantan je i divan ovaj spoj pravoslavne i severne, protestantske gradnje crkvica..... po izgledu, ovo nisu tipicni pravoslavni hramovi, ali su bas zato zanimljiviji.
Hvala puno, i zaista nisu tipicni, ali su prelepi, kao iz nekih starih bajkovitih filmova, posebno ova u Rovaniemiju :)
Lepo je uvek nauciti nestonovo, iako sam se namucio sa izgovorom ovih finskih reci ;-)
PS: Jaje je savrseno.
Post a Comment