Mar 31, 2012

Finski model obrazovanja

Nastavila bih svoju priču o obrazovanju, jer mislim da je to jedan segment, koji u mnogome određjuje neku naciju. Kako sam prosvetni radnik, ova tema mi je uvek bila posebno intrigantna. 
Slušam ove predizborne kampanje raznih stranaka, pa se pitam zašto niko ne priča o reformi našeg obrazovnog sistema, koje je došlo do najnižih grana, što i nije čudo, kada se vidi sa koliko pažnje se pristupa ovom problemu u svetu, a koliko u Srbiji. Iako je  preslikavanje  nemoguće, mora se ipak učiti od uspešnijih.


Ovim tekstom ne želim da  pravim crno – bela poređenja sa, u ovom slučaju, Finskom konkretno, već da  priložim neke činjenice, kako bismo, iz iskustva drugih, uzimali ono što će i Srbiji doneti korist.

Pre nekog vremena, srela sam ćerku moje prijateljice, koja mi se u razgovoru pohvalila, kako, "hvala Bogu, neće više morati da izgovori ni reč na francuskom, jer je napokon položila ispit iz tog jezika."

Koliko god da je ona bila srećna u tom trenutku, verujem da je u suštini bila veoma tužna i nezadovoljna, jer je ulagala mnogo truda i vremena, radeći nešto, od čega niko neće imati koristi, odnosno, radimo stvari bez cilja i svrhe.

Obrazovanje u Finskoj fascinira sve stručnjake sveta, jer đaci ove zemlje već godinama postižu vrhunske rezultate u PISA testiranju, a neretko su i prvi u svetu. U Finskoj je obrazovanje besplatno za sve, na svim nivoima obrazovanja, imaju bespalatne obroke, socijalno i zdravstveno osiguranje, a đaci tokom  osnovnog školovanja dobijaju i besplatne udžbenike. Školama je najstrožije zabranjeno da prikupljaju bilo kakav novac od roditelja. U petom razredu škola plaća čak i kampovanja, izlete, pozorišta…Osnovna škola traje 9 godina ( 6 + 3 ),  a srednja škola 3 godine, mada oni koji žele mogu srednju školu da završe i za dve godine, a đaci koji imaju problema sa učenjem ili svakodnevne treninge mogu da idu po "sporijem programu" četiri godine.


Mnoge države su jednostavno  htele da prekopiraju finski sistem, ali, ne možete dobiti finski sistem tako što ćete preslikati programe i knjige. U Finskoj je najvažnije da imate dobre učitelje i profesore. Svi oni, da bi uopšte radili sa decom, moraju imati najmanje univerzitetsko obrazovanje. Zato je u Finskoj najteže upisati medicinu i Učiteljski fakultet. Plate prosvetnih radnika su im nešto niže od državnog proseka, ali tu je kao nagrada, poštovanje koje to zanimanje nosi. Budući nastavnici tokom studiranja moraju imati praksu i u školama za odrasle, da rade u multikulturalnim sredinama, da se dobro služe savremenom tehnologijom, kao i da prođu trening za rad sa decom sa specijalnim potrebama. Kako nije dobar nastavnik samo onaj ko odlično poznaje svoj predmet, dobar nastavnik mora da obavlja istraživanja i da piše naučne radove, kako bi olakšao i poboljšao metode u radu sa decom. Deca sa posebnim potrebama idu u iste škole sa ostalom decom, ali  samo jedno dete sa specijalnim potrebama može biti u razredu. Oni  imaju i dodatnog učitelja-asistenta, koji im pomaže pri učenju, jer im je bitno da svi, osim obrazovanja, steknu i socijalnu inteligenciju.

Nastavnici se doživljavaju kao prijatelji, pa im se obraćaju po imenu, a formalnije ophođenje se odnosi samo na direktora i dosta starije predavače. Nastavnici vole da ih đaci pitaju, da razgovaraju, da iznose svoje stavove i da te stavove brane. Nadareni đaci, ukoliko brže reše zadatak, pomažu ostalima ako je nastavnik zauzet. Nastavnici tu nadarenu decu ne forsiraju, stave im do znanja da su donekle posebna, ali ne toliko da bi time obeshrabrivali druge.

Na svakih sedam nedelja svi đaci pišu šta je bilo dobro, šta smatraju da nije, šta bi trebalo da se poboljša u nastavnom programu, što je neka vrsta samoocenjivanja školskog sistema. Jedna od stvari kojima se Finci najviše ponose kada je reč o njihovim školama je što su škole jednake za sve, što deca sa entuzijazmom stiču nova znanja, što nisu opterećena izradama domaćih zadataka, već to vreme troše na kurseve iz oblasti koje ih zanimaju, jer je prmena praktičnih znanja veoma cenjena. Kursevi su u matičnim školama, pa tako recimo nastavnik biologije, koji je često i doktor nauka, drži kurs botanike itd. Od šestog razreda do kraja srednje škole, deca imaju neke obavezne predmete, ali većinu predmeta biraju sami i prave svoj raspored, odnosno, svi važni predmeti se moraju pohađati, ali sami određujete da li želite niži ili viši nivo, u zavisnosti od interesovanja. Jedan od obaveznih predmeta je "Finska ", gde uče o vrednostima, ljudima, ekonomiji Finske, društvu, partijama itd. Imaju razne projekte, recimo časove roka, popa itd


Velika matura se polaže na kraju srednje škole i to iz četiri predmeta: finski, matematika, engleski i švedski (koji je obavezan jezik jer je u Finskoj jedan od dva službena jezika). Jedan ispit mora biti sa znanjem na naprednom nivou.

Radi se na tome da svi imaju laptope ( ne laptopove) na nastavi, kao i pametne table. Država zaista ulaže mnogo u obrazovanje, ali im se to vraća na najlepši način. Jedna su od najrazvijenijih zemalja sveta i nema odliva mozgova. Svi stručnjaci su tu da pomognu zemlji koja je na najlepši način ulagala u njih.

Naravno, nisu ni u Finskoj pošteđeni nekih sitnijih problema. Jedan od problema je nedovoljno aktivno učenje stranih jezika, jer Finci odlično govore engleski, svi moraju znati i švedski uz finski, pa su za sve ostale vanškolske jezike totalno nezainteresovani. Kao i svuda, i u ovoj zemlji postoje problematična i hiperaktivna deca, pa se od takve dece prave zasebna odeljenja kako ne bi ometali one koji su željni znanja, a sa njima rade posebno edukovani stručnjaci koji su u stanju da sa njima izađu na kraj.

U skladu sa državnom politikom Finske, školovanje na finskim univerzitetima je besplatno za domaće studente i državljane Evropske unije. Ipak istraživanja su veoma skupa, pa u pomoć priskaču mnoge kompanije, kao što je Nokia, pa svaka od kompanija izdvaja oko 15000 evra u te svrhe. Finska u obrazovanje jednog stanovnika godišnje uloži oko 1500 evra.

Nastavni kadar je ono suštinsko, od njih država traži najviše obrazovanje, ali im je zato data široka autonomija. Pre je model obrazovanja bio više centralizovan, zatim  su nadležnosti  pripale lokalnoj zajednici, da bi na kraju nastavnik odlučivao o svemum čak i o finansijama. Reforma obrazovanja je u Finskoj počela sedamdesetih godina, posle dosta proučavanja, ali su promene išle korak po korak Nisu želeli radikalne skokove i rezove, kako bi se izbegao stres. Tako se to radi, kada se vodi računa o svakom detalju, pogotovo kada je u pitanju obrazovanje, esencija svakog društva.

15 Komentari / Kommentit:

zapravo model (obrazovanja) ne sme biti cvrstog agregatnog stanja, koji se jednom "izmodeluje" i zavrsi se posao, vec dinamicko-adaptivna vestina.... zato se ne moze prepisati, ni kopirati.... a obrazovanje jeste strateska stvar.

Upravo tako, obrazovanje mora biti fleksibilno i rastegljivo ;)

Да ли си завршила студије у Србији или Финској и шта предајеш?
Блог ти је диван, ја обожавам Финску.
Да ли си негде правила поређење са Норвешком и Шведском?

Hvla Vam, Tarija.Mogu preuzeti jok koji članak?
http://ankarasdotcom.wordpress.com/2013/11/14/finske-ucionice-srpski-san/

Naravno Ana, u svakom momentu. Bice mi cast da se nesto odavde nadje na vasem divnom blogu.

Konačno nađoh istomišljenika po pitanju vaspitanja i obrazovanja dece!Hvala vam Tarja na ovom blogu i temama koje me fasciniraju i inspirišu.Naime,obrazlažući model inkluzivnog rada u Skandinaviji (kao primer dobre prakse koji Srbija treba što pre da počne da usvaja i sledi korak po korak) prilikom odbrane diplomskog rada ,kao vaspitač koji treba da decu motiviše i inspiriše da znanje o životu stiču putem svih čula,razvijajući kreativnost,kritičko mišljenje,socijalnu inteligenciju i uopšte celokupan psihofizički,socioemocionalni,kognitivni razvoj dečje ličnosti,moj mentor zaključuje da su pre sto godina krenule pripreme za inkluziju u Skandinaviji,te je kao posledica toga danas sasvim prihvatljivo i uobičajeno da sve osobe sa posebnim potrebama razvijaju sve svoje potencijale do maksimuma u društvu koje im to omogućava.I kad danas ja moje stavove obrazložim direktorki,pedagogu i psihologu osnovne škole koju moje troje dece pohađaju,naiđem na nipodaštavanje i čuđenje.Pa kako da se deca brojčano ne ocenjuju,kad je to najvažniji kriterijum za upis u srednju školu-prosek ocena?!O znanju koje su trebali da steknu se ne govori,važne su samo brojke u dnevniku a ne razvoj dečjih sklonosti i sposobnosti. Vaš blog mi uliva nadu da ipak postoji kutak na planeti gde ljudi razmišljaju divergentno,a ne isključivo kroz prizmu svoje političke partije.Žao mi je samo što iz ovog geta (zvanog domovina) ne mogu da svoje ideje podelim sa drugima jer je biti drugačiji na Balkanu,ne slušati turbo folk i ne biti član partije-ravno društvenoj osudi i predrasudama.Ali će naš ulazak u Evropsku uniju možda pokrenuti toliko željene reforme obrazovanja. Hvala vam na izdvojenom vremenu i iskrenom stavu prema ovako važnim temama,koje prosvetljuju i inspirišu! Lepo bi bilo i neki putopis iz Finske da objavite,još detalja o kulturi,muzici i tradiciji ove prelepe zemlje. Kiitos!

Ljubinka, hvala vam za ovaj izuzetan komentar. Veoma inspirativno zvuce ovakve reci, i daju mi znacajnu podrsku da pisem i vodim ovaj blog. Naravno, iako je ovo blog o Finskoj, ipak sam se najvise vezala za tekstove o deci i obrazovanju, jer me taj deo, kao i vas, veoma boli i muci. Iskreno se nadam da cemo i pre ulaska u EU, resiti problem naseg skolstva, jer to nikako ne bismo trebali da radimo zarad ulaska u EU, vec zarad dobrobiti nase bistre i talentovane dece.

Draga Tarja,
danas sam "otkrila" ovaj mali kutak i mnogo mi se sviđa :)
Čitam ovaj tekst o obrazovanju i, s obzirom da sam po zanimanju vaspitač i radim u kulturi već 14 godina - čitam i ne verujem kako je sve to moguće? Gde smo mi zalutali? Kome to koristi da nam deca budu sve gluplja? Prosto je neverovatno za ovdašnje činjenice, sve ovo što ste napisali.
Blago toj deci...
Odlični su vam tekstovi, čitam i dalje :)
Pozdrav iz Srbije,
Jelena

Hvala Jelena na ovako inspirativnim recima...znace mnogo. Razumem sta hocete da kazete i zasto ste ogorceni....ali ne smemo gubiti nadu, iako mi je sve teze da poverujem da se u Srbiji moze nesto unaprediti, kada drzava, tako malo brine o kulturi i obrazovanju....na zalost... :(

Draga Tarja
Slucajno nadjoh ovaj bog, i veoma mi drago. Studirala sam obrazovnu politiku i administraciju na komparativnom nivou. Ovo je nesto sto me veoma interesuje. Volela bih jako kada bi se onaj haos od obrazovnog sistema u Srbiji mogao srediti. Imam nade!
U medjuvremenu me interesuje sledece: Kakvo obrazovanje sticu nastavnici? Negde procitah da je magistarska diploma sada neophodna u Finskoj. Interesuje me naime da vidim kakve predmete studiraju, koliko dugo treba da idu na praksu i sl.
Ako biste mogli da napisete nesto na tu temu, bilo bi super!
Hvala

Draga Lidija, uskoro cu postaviti tekst na ovu temu....;) Hvala vam sto pratite ovaj blog.

Poštovanje!

U jednom neformalnom razgovoru sam čuo jednu izuzetno zanimljivu tvrdnju da norveški i finski studenti (dakle govorim o visokom obrazovanju) paralelno imaju i obuku iz zanatstva i praktičnih majstorskih veština i da se ne stide takvih poslova. Ne znam da li je to istina, možda ćete mi odgovoriti, ali ako jeste onda sam ja oduševljen, zato što kod nas studenti i akademska elita sa velikim omalovažavanjem gledaju na zanatstvo i praktičan rad, a svi znamo da su upravo takve veštine izuzetno bitne u razvoju nekih od najvećih evropskih ekonomija (Nemačka, na primer, koja je uvek imala odlično tehničko i zanatsko obrazovanje, mnoge zemlje se ugledaju na njihov model obrazovanja).

Postovani,
sve sto ste culi je tacno. Finska je zemlja koja sva znanja temelji na sposobnosti da se znanja i primene, i da znanja ne ostanu samo teorijska znanja, vec da ona daju utemeljenje i u prakticnim primenama. Kako je visoko obrazovanje u Finskoj podeljeno na politehnicke fakultete i univerzitete, na politehnickim fakultetima se uce mnogi zanati, imaju prakticnu obuku iz svega i svacega, dok pri univerzitetima ima i toga ali u fakultativnom opsegu. Na univerzitetima se izvodi takodje mnogo prakticnih zadataka i naucnih istrazivanja, ali su generalno Finci, od mladih, do najstarijih veoma zainteresovani za sve vrste majstorskih vestina, jer su tako odgajani, da muskarci moraju znati mnogo toga kucevnog i zivotnog, da bi jednog dana bili pravi stub svoje porodice. Ako je, kako kazete, u Srbiji sramota medju mladima da uce zanate, u Finskoj je sramota za muskarca da nema siroko prakticno znanje, od elektricarskih, preko svih ostalih...do mehanicarskih. Tako oni, u kombinaciji sa znanjem i procesima vezanim za tehnologiju, uce i razne vestine koje ce im biti potrebne u zivotu.

Ja bih zeleo nauciti i norveski i finski i smatram da je pozeljno i lepo otici tamo a naucicu ga bas ovde jer sam je upravo sad nasao a ja sam u njenoj okolini
https://www.facebook.com/srednjaskola.rs

Post a Comment