Dec 25, 2012

Taj divan Božić u Finskoj

Magija Božića je neosporna. To je vreme dobre volje, vreme koje provodimo u krugu bližnjih, vreme koje je najčovečnije u godini…vreme bratstva, ljubaznosti, praštanja i milosrđa.


Božić u Finskoj, slavi se 25.decembra. Na finskom se on zove Joulu. Božić Batu zovu Joulupukki, a ako nekom čestitate Božić, onda to uradite  izgovaranjem Hyvää Joulua. Badnje veče zovu Jouluaatto. 


Inače, Finci su u praznično - Božićnom slavlju 4 nedelje pre Božića, to jest, od vremena kada počne Božićni post ili Advent sezona ( Advent  je od latinske reči Adventus, što znači “ Dolazak” ( misli se na dolazak Hrista). To je vreme iščekivanja. Ovo je za Fince, drugi praznik po važnosti, odmah posle Dana nezavisnosti, pa mu u ovoj zemlji pridaju veliki značaj.

Turku



Za vreme Bozićnog posta, na stolu domaćina nalazi se venac sa 4 sveće koje simbolizuju 4 nedelje posta. Ovo vreme služi za Božićne pripreme…spremanje kuće, nabavku namirnica, slanje čestitki, kupovinu poklona dragim osobama i planiranje šta će se servirati za Božićnu večeru. U mnogim gradovima Finske, vreme posta zvanično počinje otvaranjem Božićnih sajmova, obično na glavnom trgu u području pešačke zone, na kome se prodaju razni ukrasi, peciva, rukotvorine, umetnički predmeti lokalnih umetnika, čestitke, praznična hrana i ostali simboli Božića. Oni su obično u organizaciji studentskih zadruga, raznih klubova,  dobrotvornih organizacija, udruženja žena, zanatlija…U Helsinkiju je to uvek ispred  luteranske katedrale, ali i na još nekim mestima u ovom gradu, kao na pr. u starom studentskom domu u ulici Mannerheimintie, u staroj zgradi iz 19 veka Wanha Satama u ulici Pikku Satamakatu i mnogim drugim. Market Joulumaailma (Svet Božića), otvoren je od  1. decembra do Bogojavljanja 6. januara. 

Bozicni sajam u Finskoj
Bozicni sajam
Bozicni sajam

Deca u Finskoj, na prvi dan posta dobijaju Advent kalendare koji imaju datume od 1 12. - 24. 12 i on im služi kako bi sa radošću iščekivali svaki dan do Božića. To naravno nije običan kalendar već kalendar sa 24 kutijice u nizu, a u svakoj kutijici koja se otvara ujutru, krije se po neki mali dar, čololadica, igračka… pa svako dete jedva čeka sutrašnji dan kako bi videlo šta će dobiti. Tradicija korišćenja ovih kalendara u Finskoj  datira iz 1940. godine

Advent kalendar
Za vreme Advent sezone, mnoge finske kompanije organizuju za svoje zaposlene Pikkujoulu, odnosno Božićnu veliku žurku u nekom ekskluzivnom restoranu, a takođe se održavaju i razni koncerti klasične muzike ili sa Božićnom tematikom, naročito u prvoj Advent nedelji.  U crkvama se obavezno peva Hosanna. Deca se raspuštaju oko 21. decembra i na odmoru su naredne dve nedelje.

13 decembra Finci slave Svetu Luciju (Lucian päivä). To je praznik koji se slavi 12 dana pre Božića, gde svaki dan prikazuje jedan mesec u godini, pa se prateći vremenske prilike svakog dana, veruje da će takav biti i mesec koji taj dan predstavlja. Svake godine se u Finskoj bira devojka koja će te godine predstavljati Svetu Luciju. Ona se, obučena u belo, sa crvenim pojasom oko struka i zelenim vencem  sa 4 sveće na glavi, kruniše ispred katedrale na glavnom trgu u Helsinkiju, nakon čega silazi stepeništem među ljude, deleći im zelenilo i svetlost u mračnim danima.

Dan Svete Lucije
Dan Svete Lucije
Badnji dan je dan pre Božića, i to je vreme u kome Finci imaju  određene rituale. Tog 24. decembra, kiti se jelka, obavezno se ide u saunu, kako bi pročišćeni dočekali rođenje Isusa Hrista, posećuju se grobovi dragih pokojnika gde im se pale sveće, pa često čitava groblja svetle od mnogobrojnih sveća na snegu, priprema se Božićna večera, u domovima se slušaju Božićne pesme, peva se Božićna himna Enkeli taivaan (Anđeo sa neba), u kojoj se peva o anđelu koji je dojavio pastirima da je Isus rođen i uopšte Božićni običaji u Finskoj, uvek su usmereni na dom i porodicu. U mnogim gradovima Finske, (Turku, Porvoo, Rauma, Naantali, Tornio…), tačno u podne proglašava se Božićni mir, čitanjem proglasa na glavnom gradskom trgu, nakon kojeg se oglašavaju crkvena zvona tačno 12 puta. Ovaj  događaj iz mesta Turku, koji je pre Helsinkija bio glavni grad Finske, uvek se prenosi u podne na državnoj televiziji. Na kraju ceremonije svira se državna himna. Božićni mir traje 20 dana. Ova tradicija datira iz XIII veka, ali se od svih severnih zemalja, održala još samo u Finskoj.



Groblja za vreme Bozica
Proglasavanje Bozicnog mira
Opisaću vam kako izgleda Badnji dan u Finskoj...

Na Badnji dan, po tradiciji, doručkuje se sutlijaš posut cimetom i šećerom. Ovaj finski sutlijaš se razlikuje od drugih jer se pravi od pirinča, punomasnog mleka, jednog umućenog jajeta, pavlake, brašna i šećera. Nakon doručka očevi sa decom idu u nabavku Božićnog drveta, jelke, dok su mame u poslednjim nabavkama, jer prodavnice obično toga dana rade do podneva, dok su na sam Božić zatvorene. Iako 24. decembar u Finskoj nije državni praznik već samo 25. i 26. decembar, na ovaj dan posle podne ne radi skoro ništa osim javnog prevoza. Zatim se uz prenos proglašenja Božićnog mira,  ruča lagani ručak, u krugu najbližih, da bi se posle toga cela porodica uputila u saunu na pročišćenje pred doček Hristovog rođenja ali i zbog opuštanja i suzbijanje napetosti pred dolazak gostiju na večeru. Ne treba zaboraviti i da je sauna u Finskoj simbol čistote. Božićna večera se služi oko 18 časova na Badnje veče. Večera je za razliku od ručka, raskošnija, ali  sa tradicionalnim jelovnikom za ovu prigodu...prasetinom, pečenom šunkom, ćuretinom, haringom, bakalarom, lososom, ikrom, dinstanom šargarepom sa pirinčem, crnim finskim raženim  hlebom, salatom od cvekle,  kuvanim krompirom, pitom, keksićima od đumbira i pudingom od bobičastog voća. Ovo sve je obavezno, a ostalo se sprema u skladu sa željama porodice. Za ovu priliku obavezno se pije nacionalno piće glogg, što je zapravo kuvano vino sa dodacima. Nacionalna televizija, kao deo tradicije, na ovaj dan, još od 1992. prikazuje crtani film za decu Lumiukko (Sneško Belić), i uz taj film odrastaju mnoge generacije. Ovaj crtani je  postao sastavni deo Božićnih praznika a Finci ga doživljavaju sa puno nostalgije. Na Badnje veče, običaj je da najmlađe dete koje ume da čita, pročita pred svima  deo iz Jevanđelja po Luki koji opisuje rađanje Hrista. Kasnije, oko ponoći,  tate se naprasno gube sa proslave, jer ustvari idu da se preruše u Joulupukki (Božić Batu), kucaju na vrata uz obavezno pitanje "Onkos täällä kilttejä lapsia?" ( Ima li u ovom domu dobre dece?), nakon čega vesela i uzbuđena deca trče do vrata da dobiju poklone. Deca se zahvaljuju  pevajući pesmu, Joulupukki laula  (Pesma Božić Bati). Inače, Finska je jedina zemlja na svetu u kojoj se pokloni ne stavljaju tajno noću pod jelku već im se uručuju lično Za razliku od ostalog hrišćanskog sveta, Fincima je Badnje veče veći praznik od Božića. Na ovaj dan, običaj je i da se ispred kuća stavljaju snopovi ovsa kako bi ptice imale hranu tokom zime.

Keks od djumbira
Inače, reč Joulupukki (Božić Bata), doslovce znači Božićna koza, jer je u starim vremenima on bio ogrnut u kožni ogrtač sa kozjim rogovima na glavi. Lik sadašnjeg Božić Bate ( Deda Mraza). bucmastog i bradatog dedice, rumenih obraza, odevenog u crveno, prvi put je nacrtao  Haddon  Sundblom, sin Finca i Šveđanke, daleke 1930. godine za potrebe Božićnog postera za firmu Coca Cola. Od tada je ovakvo obličje Deda Mraza prihvaćeno svuda u svetu. Iako je Haddon živeo u Americi, zbog njegovog porekla, može se smatrati da ovaj veseli dedica ima finske korene.


Joulupukki
Domovi u Finskoj se za ove praznike  ukrašavaju raznim dekoracijama, ali zasigurno je da svi oni imaju ono što obeležava ove radosne praznike. Tako je u Finskoj tradicija da u svakom domu postoje osvetljene papirne zvezde, figura jarca od slame, mnogo sveća i obavezan finski ukras Himmeli koji visi iznad stola.  Ono što mnoge Fince užasava su kič i šarenilo ukrasa, treperava svetla, plastični ukrasi i slično,  pa su više okrenuti prirodnim materijalima, drvetu, slami, grančicama omorike ili bora, glini, lanu, vuni…

Rovaniemi za Bozic






Finski Božić  ima svoje korene u paganskom prazniku žetve Kekri, nazvanom po starom finskom bogu, zaštitniku stoke, koji se slavio krajem novembra kada se završavala agrarna sezona, da bi se u XII veku, ovaj praznik praktično asimilovao sa  hrišćanskom proslavom Božića. Od tada još datira tradicija jedenja šunke na ovaj praznik.

Himmeli

Himmeli
 Kako se pravi Himmeli, pogledajte ovde....



Sam Božić provodi se mirno, u kući, u krugu porodice. dok neki idu na jutarnju službu u crkvu. Drugi dan Božića. 26. decembar, poznat je i kao dan Svetog Stefana ili kao dan sankanja. To je od vajkada dan za porodične posete. Toga dana organizuju se i razne trke sankama.

Božićni i novogodišnji praznici završavaju se  6. januara na Bogojavljanje.



 E pa, dragi moji...Hyvää ja rauhallista joulua !







Finski nacionalni muzej, izlozba Bozicnih cestitki

Finski nacionalni muzej, izlozba Bozicnih cestitki



1 Komentari / Kommentit:

Na pocetku da Vam cestitam Bozic i pozelim sve najbolje. Ovaj tekst je, kao i svi do sada odlican a video sam ga na preporuku yuportala, koji je postavio vas blog u kategoriji najboljih sajtova o turizmu u inostranstvu. Mnogo sam naucio o ovoj zemlji iz vasih lepih prica, jer me Finska iskreno privlaci kao i sve ostale skandinavske zemlje. Mnogo uspeha u daljem radu
Andrija Dimitrijevic

Post a Comment