Dec 29, 2013

Vodič za kupovinu prehrambenih proizvoda u Finskoj - Mleko i mlečni proizvodi



Možda će vam se ova  tema  učiniti šašavom na prvi pogled, ali verujte mi da znam zašto sam rešila da pišem baš o tome. Naime, mnogi studenti i porodice, kada odu u Finsku, radi studija ili odlaska, “trbuhom za kruhom”, odlazeći u prodavnice, pod obavezno kupuju mleko i mlečne proizvode, ali nevolja nastaje kada vide da sve piše na finskom, pa se u tom slučaju baš i ne snalaze najbolje…


Inače, pre nego što nastavim priču na ovu temu, napisala bih par rečenica o potrošnji mleka u Finskoj…naime, mlekarstvo je u Finskoj, od davnina bilo sastavni deo poljoprivrede. Zajedno sa žitaricama, mleko je najvažniji poljoprivredni proivod u Finskoj. i ima ključnu ulogu u ishrani svakog Finca. Finci najviše piju mleko i jogurt i to najčešće ono od 1% mlečne masti, dok samo 10% stanovništva pije punomasno mleko. Neke statistike rađene u Finskoj došle su do saznanja da muškarci piju više mleka od žena  Pedesetih godina prošlog veka, Finci su pili u proseku po litar mleka dnevno, dok su danas više orijentisani na ostale mlečne proizvode, a manje za mleko. Mleko je i sastavni deo kafe bez koje Finci ne umeju da počnu dan. Zanimljiv je podatak da, 50% ukupne proizvodnje mleka u Finskoj, popiju deca u školama, i to isključivo obrano mleko, koje Finska, uz obavezne obroke u školi, besplatno daje svoj deci koja se školuju. Mleko bez laktoze i mlečni napitci sa probiotskim kulturama, najkonzumiraniji su proizvodi u Finskoj. 


Najveća finska kompanija koja  proizvodi mleko i mlečne proizvode u Finskoj je Valio sa sedištem u okugu Pitäjänmäki u Helsinkiju. Proizvodi kompanije Valio pokrivaju 85% ukupnog tržišta mlečnih proizvoda u Finskoj, jer su izuzetno kvalitetna. Naime, u ovoj kompaniji je radio i Artturi Ilmari Virtanen, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju, i to baš iz oblasti proizvodnje mleka, koji je sva svoja znanja iz oblasti prehrambene tehnologije i biohemije, nesebično uložio u ovu kompaniju, a prema međunarodnom istraživanju, mleko iz Finske je najboljeg kvaliteta u Evropi. Zahvaljujući njemu i njegovom patentu iz 1921. godine, hromatografskom metodom separacije  iz mleka se uklanja  laktoza, na koju  u Finskoj mnogi imaju intoleranciju, ali zahvaljujući Virtanenu i njegovom izumu, od 2001 i oni slobodno konzumiraju mleko.

Mlečni proizvodi u Finskoj su diferencirani u skladu sa zdravstvenim trendovima. Postoji izuzetno mnogo vrsta...obrano mleko, punomasno mleko, sa niskim procentom laktoze, bez laktoze, mleko za snižavanje krvnog pritiska, za snižavanje holesterola, i bezbroj drugih. Mlečni proizvodi u Finskoj su  postali  prava funkcionalna hrana, koja ima za cilj da čuva zdravlje i  smanji rizik od  kardiovaskularnih bolesti, smanji rizik od karijesa kao i da bude „skrojeni“ tretman za preventivu mnogih bolesti i specijalni tretman ishrane za ljude već obolele od neke bolesti. Ono što je glavna karakteristika mlekarske proizvodnje u Finskoj je njegova obimnost i raznovrsnost. Najpopularniji su mleko bez laktoze, LGG jogurti ( sa najboljim probiotikom na svetu,  Lactobacillus rhamnosus GG)  i sirevi sa samo 5, 10 i 15% masti. Ovi laki sirevi su najpopularniji i među turistima, pa ga često kupuju za poneti, kada se vraćaju kući. U Helsinkiju se, najbolji sirevi kupuju u staroj zatvorenoj pijačnoj hali Vanha Kauppahalli, gde su izvanredni domaći proizvodi. Krajem dana, ovde su česti popusti za sirove proizvode.

Vanha Kauppahalli

Inače, u Finskoj, skoro 17% ljudi ima netoleranciju na laktozu, pa kada kupuju prehtambene proizvode, to je glavna informacija koju gledaju na ambalaži. Prozvodi sa malo laktoze imaju oznaku HYLA®, a oni totalno bez laktoze oznaku Laktoositon. Finci takođe obraćaju pažnju i na natpis Luomu, što garantuje da je proizvod totalno ekološki, bez pesticida, hormona ili bilo kakvih hemikalija. To znači da su krave jele prirodnu hranu bez hemije  sa ekološki čistih livada. Cena ovih proizvoda, sa ekološkom oznakom je duplo skuplja. Znajući da su i proizvodi bez tog natpisa sa dozvoljenom dozom hemikalija, mnogo  Finaca kupuje i ove proizvode...ali organsko je organsko. U finskim prodavnicama, sva mleka koja se prodaju su pasterizovana, odnosno termički obrađena radi uništavanja mikroorganizama. Mleko se na  finskom zove Maito. Rasvaton maito, odnosno obrano mleko je mleko bez masti ili sa 0,1 % masti. Kevytmaito je delimično obrano mleko sa od 1% do 1,5% masti. Njega Finci najviše kupuju. Täysmaito  je mleko u crvenoj ambalaži i ono označava punomasno mleko sa 3,5% masti. Njega pije svega 10% finske populacije. Kada naiđete na slatko pakovanje mleka u plavoj noćnoj ambalaži sa nacrtanim mesecom i zvezdama, koje se zove Yömaito, znajte da je to mleko koje ima u sebi prirodne hormone sna. Ukoliko ne želite mleko životinjskog porekla, tu je sojino mleko odnosno Soijamaito, koji proizvodi firma Alpro, pa na ambalaži obično piše Alpro soya. Kada su u pitanju razni  mlečni kremasti dodaci, tu imate Kahvikermu, dodatak za spravljanje napitka od kafe, zatim Ruokakermu, odnosnu pavlaku za kuvanje kao dodatak sosevima i raznim jelima i Vispikermu, odnosno slatku pavlaku. Svi ovi kremasti mlečni dodaci se opet, pojavljuju u još 100 varijanti..sa raznim ukusima kao recimo Mansikkakerma ( kremasti šlag sa ukusom jagode), bez laktoze, protiv holesterola itd...Kada su u pitanju puteri, obratite pažnju na slanoću. Puter se na finskom kaže Voi, pa kada kupujete ovaj proizvod u plavom pakovanju, pogledajte natpise o količini soli u njima...Intenzivno slani puteri imaju crveni natpis na plavoj ambalaži Voimakassuolainen, što u prevodu znači intenzivno slano. Najzdraviji je naravno neslani puter koji ima oznaku Suolaamaton, odnosno zeleno obojeni deo na plavoj ambalaži, a onaj umereno slan puter ima svetlo plavu oznaku  i piše Vähemmän suolaa (manje soli)...Naravno uvek imate i Luomu varijantu (organsku varijantu). 






Od fermentisanih varijanti tu su mlaćenica kao kiselo mleko (Piimä), kefir (Kefiiri), (jogurt (Jogurtti), koji kao i mleko ima mnogo podvarijanti masnoće i raznih namena, a postoji i turski jogurt (Turkkilainen jogurtti), koji je znatno gušće teksture ( kao naše kiselo mleko kada se izmeša). Klasičan finski jogurt zove se Viili koji je izuzetno prijatnog ukusa, zatim imate pavlaku (Smetana) sa karakteristikama i oznakama koje sam uglavnom objasnila Ono što bih vam oko pavlake rekla je to da postoje 4 karakteristične pavlake.. Kermaviili je slabo masna pavlaka sa 10% masti, zatim Kevyt kermaviili, koja je light pavlaka sa 3,5% masti,  zatim francuska pavlaka sa 12 ili 28% masti (Creme fraiche), koja je slična našim pavlakama, a imate i rusku pavlaku  sa 42% masti ...naravno, svi ovi fermentisani proizvodi imaju još mnoštvo varijanti i ukusa, ali uz ono što sam vam već objasnila, lako ćete sve raspoznati. Jedan fermentisan proizvod koji liči na nešto iameđu kiselog mleka, sira  i pavlake imate u više varijantii...Raejuusto, Rahka, Maitorahka itd...nešto što kod nas liči na švapski sir. Rahka varijanta u sebi ima razne komade bobičastog voća





Znači, ukratko....


Täysmaito je  oznaka za punomasno mleko, obično sa 3,5% masti

HYLA® je oznaka skraćenice koja  znači „Hidrolizovana laktoza“, što znači da proizvod ima nizak postotak laktoze

Maitojauhetta je oznaka za mleko u prahu

Laktoositon  znači da u proizvodu nema laktoze

Rasvaton znači da je bez masti ili sa zanemarljivim postotkom masti

Rasvaton maito je obrano mleko

Kermaviili je pavlaka sa 10 % masti
Kefiiri kefir

Jogurtti je jogurt

Piimämlaćenica

Lisäaineeton – bez konzervansa

Raakamaito je potpuno sirovo mleko

Smetana je pavlaka

Pastöroimaton maito je nepasterizovano mleko koje se ne nalazi u prodavnicama, ali se kupuje na farmama.

Kalsiummaito  je mleko sa dodatkom kalcijuma

Äidinmaidonvastikkeet je oznaka sa specijalne  formule za decu, sa dodacima neophodnim za pravilan rast i razvoj deteta

Ykkösmaito – prvo mleko, mleko sa 1% mlečne masti

Kevytmaito je poluobrano mleko, odnosno mleko sa manje od 1,5% masti

Kada na ambalaži nekog mlečnog proizvoda naiđete na natpis Gefilus, znajte da je to proizvod funkcionalne hrane, koji je i hrana, ali i prirodni lek.



Najpopularniji sirevi u Finskoj su definitivno Aura (plavi sir), Oltermanni (polutvrdi sir), Polar (koji je ukusa između gaude i ementalera), Turunmaa  koji je divan sir za mazanje ljutkastog ukusa,  Kippari dimljeni sir kačkavalj, Koskenlaskija (topljeni sir) raznih ukusa... Perinteinen odnosno tradicionalan,  sa lukom odnosno Sipuli, sa irvasom odnosno Kylmäporo, Voimakas...i mnogim drugim ukusima, zatim tu je sir Juhannusjuusto koji se veoma teško pravi, ali je zato pravi delikates i posebno je poznat onaj iz regiona Pohjois-Pohjanmaa, Viola sirevi..kačkavalj, topljeni sir, krem sir...inače, Rusi su naprosto ludi za Viola sirevima i uvoze ih u ogromnim količinama iz Finske. Viola topljeni sir je prvi strani sir koji je ikada ušao na rusko tržište, i to samo tri godine posle Staljinove smrti, pa kada pitate Ruse koji je najpopularniji finski brend, oni uvek kažu Viola. Ukoliko vam se prijede feta sir, tu je Apetina. Ako posetite Laponiju, obavezno probajte Leipäjuusto , neobičan sir koji ne liči na sir i koji se može kupiti samo u Finskoj...a još jedan neobičan finski sir svakako probajte...to je Kotijuusto koji se pravi od mleka, jaja i soli...a koji se savršeno slaže uz vino.





Kada su u pitanju margarini, najpopularniji su Oivariini i Flora. Majonez se u Finskoj veoma slabo i retko jede, možda samo ponekad kao dodatak nekoj salati, ali zaista retko.





Kada se namirnicama bliži datum krajnjeg roka trajanja, njihove cene uvek idu 30 % niže ...

Uživajte u ukusnim i zdravim finskim mlečnim proizvodima i ne zaboravite da kupite neki proizvod sa nekom od   tri magične zdrave reči... HYLA, Laktoositon ili Luomu.

Prijatno! 


Fotografije izvor:
http://www.flickr.com/photos/julu/
http://www.valio.fi/
















3 Komentari / Kommentit:

Tarja, puno hvala na ovakvim teksovima, i ako, kao sto si i sama rekla, mogu da se cine beznacajni, ali ustvari uopste nisu. Posto uvek imam problem da nadjem neki sir koji je bar malo priblizan nasem domacem siru, molim te da das neki svoj predlog. Hvala :) Samo ovako nastavi

Hvala Jelena na divnim recima…..Da, nekada su ovakve informacije veoma potrebne, jer je hrana, pored dragih osoba naravno, ono prvo sto probudi nostalgiju prema zemlji odakle dolazimo ;)….Sto se tice sira, u Finskoj jedem najvise lokalne specijalitete, pa ne zudim za domacim sirom iz Srbije, mada, priznajem, gibanica i zeljanica mi u Finskoj veoma nedostaju ….nisam susrela neke sireve, iskreno, koji lice na one srpske, ali ih nisam ni trazila, ali cim saznam, javljam ovde…. Znam da juzni i jugozapadni deo Finske ima mnogo marketa koji zbog mnogobrojnih ljudi iz Bosne i regiona imaju mnogo hrvatskih i bosanskih proizvoda , pa je u njima sigurno moguce pronaci i sir slican onom srpskom starom prevrelom siru, idealnom za gobanice i razne pite. Veliki pozdrav I srecna ti Nova godina… ;)

Bas sam neki dan prolazio kroz Juustoportti, tamo ima odlicnog sira :)

Post a Comment