Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Oct 28, 2012

Finska imena i prezimena

Verovatno ste, čuvši ponekad finska imena i prezimena, pomislili kako se svaki muškarac zove Mika i da se svim Fincima prezimena završavaju na – nen. Naravno da je ovo šala, jer se  tek 40 % finskih prezimena zaista završava ovim nastavkom. Ostali nastavci koji se najčešće pojavljaju u prezimenima su  –la, -lä, -emi, -äki, -mi, -alo…(Aki Kaurismäki - finski reditelj, Marko Hietala - gitarista grupe Nightwish, Antti Niemi -hokejaš, Ville Valo - pevač grupe H.I.M…)


Kada govorimo o prezimenima sa nastavkom  -nen, ona su potekla iz istočne Finske, tačnije iz Karelijske oblasti, početkom 16. veka, a kasnije su se proširila na čitavu Finsku. Prvo prezime sa ovim nastavkom je bilo Korhonen, a to je danas ujedno i najčešće finsko prezime. Sufiks –nen je zapravo deminutiv i dodaje se imenicama kada želimo nešto da umanjimo…

Primeri:
pala - komad / pala nen- komadić
lapsi- dete / lapso nen - malo dete
tuuli – vetar / tuulo nen - vetrić, povetarac

Kada su u pitanju prezimena, tu ovaj nastavak više pokazuje pripadnost nego deminutiv. Prezime Virtanen bi doslovce značilo “mali potok, potočić”, ali pošto je u pitanju prezime, to znači da su porodica, ili preci živeli ili žive pored potoka.

Inače, po statistikama, Top 10 najčešćih prezimena u Finskoj su: Korhonen, Virtanen, Koskinen, Mäkinen, Mäkelä, Nieminen, Hämäläinen, Laine, Heikkinen i Järvinen….
Recimo prezime Järvinen znači da su preci živeli pored jezera, Mäkinen da su preci živeli kod nekog brda. Nieminen su sa poluostrva, Peltonen je prezime koje govori da su preci živeli pored polja, itd.. Ryhänen je recimo prezime koje je biblijskog porekla kao recimo ”Jagnje Božije”...

Mnoga finska prezimena su na ovaj ili onaj način povezana sa prirodom, odnosno terminima iz prirode ili sa nekim mitskim ili istorijskim likovima.
U Finskoj, po zakonu svako mora imati prezime i jedno do tri imena. Devojke udajom preuzimaju muževljevo prezime ili svom dodaju i muževljevo. S’ obzirom na to da su finska prezimena uvek u nekom značenju, kombinovanje dva prezimena ume da bude zabavno. Ako se recimo devojka sa prezimenom Karhu ( Medved) uda za gospodina Pulska (Debeo), pa zadrži prezime i doda muževljevo…to će u prevodu značiti “debeli medved”. Od pre 10 godina, u Finskoj je  postao trend da mladi kada se uzmu, smisle novo prezime, kako bi obeležili početak novog života, ali srećom, Finci veoma drže do tradicije, pa su ovi primeri ipak retki.

Odaću vam tajnu da neka finska prezimena nemaju nikakve sufikse već jednostavno imaju neko značenje, pa tako čuveni arhitekta Alvar Aalto se preziva TALAS, pevač grupe H.I.M Ville Valo se preziva SVETLOST…



Sada bih vam predstavila nekoliko finskih prezimena i njihovo značenje:

Laukkanen - u prevodu znači “Onaj ko galopira, ko hoda krupnim koracima” (Janne Laukkanen - hokejaš)
Järvi - u prevodu znači “jezero” (Paavo Järvi - dirigent)
Järvinen  - izvedeno od reči “järvi” što znači “jezero” (Anna Järvinen- finska pevačica)
Harmaajärvi -  u prevodu znači “sivo jezero”
Korhonen  - - izvedeno od stare finske reči “korho”  što znači “gluv” (Mikko Korhonen - finski gitarista)
Nieminen - izvedeno od reči “niemi”  što znači “poluostrvo” (Jarkko Nieminen - finski teniser)
Partanen - izvedeno od reči koja znači “brada” (Mika Partanen - finski hokejaš)
Nurmi - u prevodu znači “livada” (Paavo Nurmi - finski atletičar)
Linna - u prevodu znači “dvorac” (Väinö Linna- finski književnik)
Mäkinen -  izvedeno od reči “mäki” što znači “breg”  (Tommi Mäkinen - finski reli vozač)
Ruoho - u prevodu znači “trava” ( Marita Ruoho - finska sportistkinja)
Mustonen - izvedeno od reči “musta” što znači “crno”  ( Olli Mustonen - finski pijanista)
Peura - u prevodu znači “irvas ” (Heikki Peura)
Seppänen - u prevodu znači “kovač” (Iiro Seppänen - finski mađioničar)
Mäkelä - u prevodu znači “mesto na brdu” (Juho Mäkelä - finski fudbaler)
Ranta - u prevodu znači “stanovnik na obali” (Kristian Ranta - finski gitarista)
Vanhanen - izvedeno od reči “vanha” što znači “star”  (Matti Vanhanen - finski političar)
Virtanen - izvedeno od reči “virta” što znači “tok”  (Jake Virtanen - hokejaš)
Rinne - u prevodu znači “nagib”
Venäläinen - u prevodu znači “Rus” (Sami Venäläinen - hokejaš)
Saari - u prevodu znači “ostrvo” (Arto Saari - finski fotograf)
Ruotsalainen - u prevodu znači “Šveđanin” (Reijo Ruotsalainen - hokejaš)

U finskom jeziku postoje i dvojna prezimena između kojih ne stoji crtica.



U Finskoj su se ranije koristili patronimi ( deo ličnog imena koji nosi ime oca ili muških predaka) ili matronim ( deo ličnog imena koji nosi ime majke). Početkom dvadesetog veka, sve se više ovaj način potiskivao  u Finskoj i 1920. godine uvelo se porodično prezime. Na Islandu se još uvek koriste patronimi, koji su po zakonu obavezni.  Većina  Islanđana  umesto  prezimena  ima  patronim.  Patronimi  se  u  islandskim muškim imenima završavaju na  –son ( sin) , a u ženskim na  –dóttir (ćerka).  U Finskoj su patronimi zakonom dozvoljeni, ali su jako retki, i retko ko ih koristi. U Švedskoj ima ogroman broj prezimena koji su zasnovani na patronimu. (Johansson ( Johanov sin), Andersson...).Ovakvih prezimena ima puno i u Danskoj ( Jensen, Jorgensen...)

Primer:

Na finskom se sin kaže “poika”, a ćerka “tytär”. Recimo ako bi se ocu koji se zovi Mati rodio sin Olli, Olli bi se prezivao Olli Matinpoika ( Olli, Matijev sin) ili ako bi se rodila ćerka Martta od oca koji se zove Heiki, zvala bi se Martta Heikintytär ( Martta, Heikina ćerka).
 
I na kraju, ponovila bih ono što mi večito para uši kada čujem kako spikeri i ljudi koji, generalno nisu sa finskog govornog područja izgovaraju finska imena i pojmove onako po srpski”. Kao prvo, akcenat je uvek na prvom vokalu, dužina fonema se obeležava jednim ili udvojenim slovom, pa ako izgovarate takvu reč, udvojena slova izgovarajte malo oduženo... i treće, najbitnije…slova (y, ä, ö) se moraju izgovarati u “srpskoj varijanti”samo kao ( i, e,e )..pa se recimo, prezime Rystimäki mora čitati samo kao Ristimeki i nikako drugačije. Kada se, pak, pišu finska prezimena, nikako nemojte ö zameniti sa o, ili ä sa a,  jer značenje može biti skroz pogrešno, pa čak i neprijatno. Ova zamena slova je dozvoljena samo u e-mail adresama iz praktičnih razloga.

Kada govorimo o imenima,  u ranim godinama 19. veka imena deci su se uzimala iz almanaha, koga je izdala Kraljevska akademija Turku, a koja su  se uglavnom odnosila na imena svetitelja, mitskih likova ili ličnosti iz Biblije, pa su u to vreme devojčice najčešće dobijale ime Aino ( po tragičnom liku iz Kalevale), Eeva (Adamova žena), a dečaci Juhani ( Jovan, po Sv. Jovanu). Ahti (Bog mora u Kalevali), Tapio ( Bog šuma u Kalevali)...
Takođe su česti primeri imena koji imaju veze sa prirodom…(Aamu – jutro, Helmi- biser, Ilta-veče, Päivä - dan, Suvi- leto, Vesa- mlado stablo, Vuokko- cvet Anemona…

Danas se deci najviše daju imena Sofia, Elias, Aleksi, Aada, Aino, Leo. Ella, Lauri…
…a ovako bi neka finska imena glasila na srpskom…Rauha - Mira / Anni - Ana / Johanna - Jovana / Helmi - Bisera / Mikka, Mikael – Mihajlo, Petri, Pekka - Petar / Pirjo- Brigita / Taina -Tanja / Virpi - Vitka / Matti-Mateja / Tapani - Stefan / Elias - Ilija / Luukas - Luka...a moje ime Tarja je u srpskom jeziku Darija.

Oct 27, 2012

Helsinki, nekad i sad


Svaki grad ima neku svoju priču iz prošlosti, neke davne dane koje nismo imali prilike da upoznamo i doživimo, ali se nadam da će nas ovi prizori i slike uvesti u vremeplov zvani, Helsinki, nekad...i sad.

 ...pa, zaplovimo zajedno...

Helsinki, slike 1 i 1a
Na ovim slikama ( 1 i 1a), se vidi zaliv Töölö u Helsinkiju, koji je spojen sa otvorenim morem. Ovaj kraj se veoma izmenio u odnosu  na gornju sliku iz 1913. godine  Na novijoj fotografiji koja je slikana sa tornja Narodnog muzeja Finske, pogled se pruža na čuvenu građevinu koju je projektovao Alvar Aalto, zvanu Finlandia,  odmah pored  Finaladia parka. Inače Finlandia ima kosi krov jer je Aalto tvrdio da kosi krovovi daju bolju akustiku. Spolja je sva u mermeru, ali posebnom mermeru, donetom iz italijanskog grada Karare. Iako se na ovoj fotografiji ne vidi, levo od Finlandie, u blizini je još jedna znamenita zgrada, Finska nacionalna opera, a između njih Hesperia park.

Helsinki, slike 2 i 2a
Ovaj deo grada, zvan Katajanokka, (Slike 2 i 2a), ostao je, čini mi se, relativno sličan, osim što je na fotografiji iz 1910. godine tu pored Uspenske katedrale u to vreme postojala i Normenova kuća (Norrménin talo), ili Normenov dvorac, koja je bila takođe, kao i katedrala, izgrađena od crvene cigle, a projektovao je finski arhitekta Theodor Höijer. Demontirana je 1960. godine iz, meni, nepoznatih razloga, a  na tom mestu danas stoji bela zgrada u kojoj je sada sedište kompanije Storaenso, glavne za šumarsku industriju  Finske, koju je takođe projektovao Alvar Aalto. Za starim dvorcem tuguje čitava Finska i svi naprosto misle da ova bela zgrada odudara od stila ovog dela grada, jer je upravo ovaj deo grada prepun onih starih, predivnih zdanja, zidanih u stilu secesije, poznatijem po nazivima Jugend ili Art Noveau. Inače, nikad mi nije bilo jasno zašto su uništene Normenova kuća, kao i prelepa Huber kuća, rad istog arhitekte koja se nalazila u centru Helsinkija, da bi je zamenila rugobna zgrada u kojoj je danas sedište kompanije Fiskars. Na ovoj slici iz današnjih dana, skroz desno je kej, odnosno putnička luka odakle veliki feri brodovi idu ka Stokholmu, Talinu, Rostoku i Mariehamnu ( glavnom gradu Alandskih ostrva).

Helsinki, slike 3 i 3a
Na ovim slikama ( 3 i 3a), prikazan je deo Erottaja trga na kraju Esplanadija. Bela zgrada desno je Švedsko pozorište, a ulica sa leve strane  vodi u pravcu Helnsiške katedrale ( pravo skroz do kraja, pa odmah levo). Inače ova zgrada pozorišta ima jednu zanimljivost…slično kao na Allianz areni u Minhenu, zgrada uveče svetli u bojama u zavisnosti šta se prikazuje. Ako svetli zeleno, prikazuju se švedske i finske drame, crveno svetli kada su muzičke predstave, žuto ako su predstave za decu i plavo kada se prikazuju strani klasici. Gornja slika je iz 1938. godine.
Slike 4 i 4a
Južna luka u Helsinkiju je kao konzervirana ( Slike 4 i 4a)….Pravo se vidi centar, katedrala i Market skver, a levo je Market hala. Inače odavde takođe kreću putnički brodovi kao i sa gore opisane zapadne luke. Gornja slika je iz 1908. godine.

Slike  5 i 5a
Još jedan pogled na Töölö zaliv, gledan iz Kaisaniemi parka. ( Slike 5 i 5a). Na fotografiji novijeg datuma vidimo ove tri zgrade sa desne strane, koje se nastavljaju u nizu duž čitave ulice. Ispred zgrada je široki kej sa klupama i delom za šetače. Od tog dela, iza zgrada, pocinje Kallio četvrt, a ako bi iza ove zgrade koja je skroz desno na slici, skrenuli levo u poprečnu ulicu, izašli bi na Kallio crkvu o kojoj sam već pisala. Gornja slika je iz 1904. godine.

Slike 6 i 6a
Pogled na Hakaniemi četvrt, kao i na ulicu Hakaniemenranta, zgradu Unije metalskih radnika i zgradu McDonalds (Slike 6 i 6a). Jedino je zgrada desno, ostala u istom duhu, a danas se u njoj nalazi Sokos robna kuća sa mnoštvom brendirane robe. Gornja fotografija je iz 1926. godine.

Slike 7 i 7a
Još jedan pogled na stari deo Helsinkija, (Slike 7 i 7a), i naselje Katajanokka, za koje sam vam već rekla da je izgrađeno u Jugend stilu. Veoma se primećuje na fotografijama da se od 1910 pa do danas, malo šta, na sreću promenilo. U prvom planu na ovoj fotografiji je zelena zgrada poznata pod nazivom Aeolus, koja se nalazi na uglu dve ulice, pa tako ima dve adrese…Kruunuvuorenkatu 1 I Satamakatu 5. Projektovao je arhitekta Selim A. Lindqvist i završena je 1903. Inače, ovo naselje ima veoma homogenu strukturu građevina i fizički razdvaja severni i južni deo luke. Lično, mnogo volim ovaj deo grada.

Slike 8 i 8a
Pohjoisranta (Slike 8 i 8a) ili severna plaža je deo Helsinkija, odnosno šetalište pored obale u delu grada koji se zove Kruununhaka. I ovaj deo grada je sličan gornjoj fotografiji iz 1903. godine, a na ovoj fotografiji vidimo dela slavnih finskih arhitekata, Theodora Höijera, Larsa Soncka, Magnusa Schjerfbecka, Sebastiana Gripenbergina i mnogih drugih.

Slike 9 i 9a
Pogled na Katajanokku i na Uspensku katedralu u daljini. Ovaj deo je baš pretrpeo značajne izmene.(9 i 9a)

Slike 10 i 10 a
Pogled na reku Keravanjoki 1910. godine i sad…(Slike 10 i 10a)

Slike 11 i 11a
Još jednom pogled na južnu luku i Olimpia terminal koji je izgrađen 1952. za potrebe Olimpijskih igara u Helsinkiju. Odavde polazi Silja line feri za Stokholm i Talin. Fotografija je iz 1931. godine. (Slike 11 i 11a)

Slike 12 i 12a
Pogled na ostrvo Harakka sa Kaivopuisto obale. Bela zgrada koja danas postoji je bivša kasarna. Fotografija je iz 1929. godine. (Slike 12 i 12a)

Slike 13 i 13a
Kaisaniemi park,najstariji park u gradu, lociran u delu grada zvanom Kluuvi. (Slike 13 i 13a)

...nadam se da ste uživali u ovom današnjem vremeplovu....

Oct 21, 2012

Vanvremenski finski dizajn, Klaus Haapaniemi ( II deo)

Danas ću vas upoznati sa dizajnerom zbog koga su Evropa i svet upoznali i zavoleli tradicionalni nordijski folklorni dizajn. Sa jedne strane, finski dizajneri su postali svetski poznati, vođeni minimalizmom i elegancijom, ali Klaus Haapaniemi je uveo  folklorne momente severne Laponije i približio  ljudima širom sveta upravo ovaj mistični i magično lep deo Finske. Ovaj njegov spoj naivne umetnosti i nordijskog folklora nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

 Najpoznatija tapiserija, Purple Haze Rya Rug.

Klaus Haapaniemi

Klaus Haapaniemi je rođen u Tampereu 1970. godine. Završio je grafički dizajn na prestižnom Fakultetu za dizajn u mestu Lahti, i mnogi ga vide danas kao najznačajnijeg savremenog ilustratora i dizajnera. Poslednjih godina postao je svetski poznat i mnogo pažnje mu se posvećuje u stranim i domaćim medijima, upravo zbog njegovog jedinstvenog  nordijskog stila i originalne ornamentike,  inspirisanih Kalevalom  i finskim folklorom. Klausovi radovi uvek izazivaju efekat apsolutne fascinacije, a sam uvek rado spominje  da je uz baku još od detinjstva stalno bio okružen tekstilom i printovima jer je ona u to vreme dizajnirala kostime za pozorišne predstave. Zato je, inspirisan narodnim folklorom, bajkama, finskim šumama, sećanjem na detinjstvo i baku, ovaj stil bio neminovan i utkan u njegovu ličnost.

Na njegovim kreacijama kosmičke energije i paganske mistike, dominiraju  finski folklor i fantazija, veverice, medvedi, zečevi, cveće, njegova maca Putte…mnogo ornamentike, a često se vidi i jak uticaj japanske i slovenske umetnosti. Radeći brižljivo na najfinijim materijalima po kojima ostavlja svoje kreativno bajkovite otiske, stvara veoma cenjene i luksuzne kolekcije. Vuna i materijali su ručno bojeni, a najviše radi sa čistom svilom i lanom. Radio je za mnoge svetske brendove…francusku modnu kuću Cacharel, gde je dizajnirao tašne i haljine, finsku Iittalu za koju je dizajnirao print za posude, čaše, tanjire. Njegova serija ,,Taika” ( Čarolija), koju je dizajnirao za Iittalu doživela je ogroman uspeh, uostalom kao i serija ,,Korento” (Vilin konjic). Za čuveni Marimekko, 2001 godine,  uradio je print za seriju ,,Jääkarhu'' ( Polarni medved), koji se našao na mnogim jastucima, posteljini…posudama…a na veliki zahtev kupaca, serija je ponovo stavljena u proizvodnju. Takođe je radio i za Diesel, Levis, Dolce & Gabannu, Fiskars…dizajn za luksuzne boce vodke Finlandia, ambalažu za mleko…ilustracije za omote knjiga, figure u staklu i još nebrojeno toga još. 

Privatno, trenutno živi u Londonu zbog poslovnih obaveza, kaže da mu u iznajmljenoj kuci smetaju tepisi jer ih prezire, pošto kao i svaki Finac voli drvene podove. Gde god da se preseli, svuda nosi nameštaj i predmete Alvara Aalta, koji mu je najveći uzor kao i Oiva Toikka, knjige sa starim skandinavskim bajkama, filmove o Moominima i ne odvaja se od svoje mačke Putte, koja  se našla na mnogim njegovim kreacijama.

…fascinacija, magija, bajka, fantazija…to što Klaus Haapaniemi stvara, za mene je potpuno nestvarno…baš, baš nestvarno, a po broju fotografija ćete zaključiti koliko me ovaj umetnik fascinira...uživajte !!!

Serija Taika, Iittala

Serija Taikka, Iittala

Serija Taika, Iittala

Taika

Taika

Taika

Taika
Enterijer






Jääkarhu kolekcija za brend Marimekko

Jääkarhu kolekcija za brend Marimekko

Jääkarhu kolekcija za brend Marimekko

Jääkarhu kolekcija za brend Marimekko
Jastuci, Klaus Haapaniemi

Jastuci, Klaus Haapaniemi














Tepisi i prostirke Klaus Haapaniemi



Tepisi i prostirke Klaus Haapaniemi


Tepisi i prostirke Klaus Haapaniemi
Printovi








Klaus Haapaniemi za modnu kucu Cacharel
Klaus Haapaniemi za modnu kucu Cacharel

Klaus Haapaniemi za modnu kucu Cacharel
Klaus Haapaniemi za modnu kucu Cacharel

Finlandia luksuzno pakovanje Klaus Haapaniemi


Laptop Haapaniemi



Klaus je oslikao novogodisnji izlog za Iittalu


Korento serija za Iittalu


Klaus Haapaniemi ambalaza za mleko Valio


Klaus Haapaniemi dizajn za enterijer


Dizajn za Fiskars makaze

Dizajn za prostor u Stokholmu














Klaus Happaniemi, robna kuca u Osaki , Japan

Klaus Happaniemi, robna kuca u Osaki , Japan

Klaus Happaniemi, robna kuca u Osaki , Japan

Klaus Happaniemi, robna kuca u Osaki , Japan

Klaus Happaniemi, robna kuca u Osaki , Japan

Klaus Happaniemi, robna kuca u Osaki , Japan

Klaus Happaniemi, robna kuca u Osaki , Japan