Jean Sibelius - Priča o nezvaničnoj himni sveta

Oi Suomi, katso, sinun päiväs koittaa, yön uhka karkoitettu on jo pois, ja aamun kiuru kirkkaudessa soittaa kuin itse taivahan kansi sois. Yön vallat aamun valkeus jo voittaa, sun päiväs koittaa, oi ija synnyinmaa. Oi nouse, Suomi, nosta korkealle pääs seppelöimä suurten muistojen, oi nouse, Suomi, näytit maailmalle sa että karkoitit orjuuden ja ettet taipunut sa sorron alle, on aamus alkanut, synnyinmaa…

...tako u originalu glase reči pesme Finlandia hymni ( Himna Finlandia), velikog finskog kompozitora Sibeliusa

Znate, potpuno mi je jasno zašto je Jean Sibelius Bog u očima svih Finaca. To što je on stvarao, to je nebeska muzika, to je muzika kroz koju se oseća patnja, borba, ponos i pobeda…muzika koja mene hipnotiše, jača duh i telo, bistri um i čisti dušu.

Iako je Sibelius bio majstor simfonijske muzike, a njegova simfonijska poema Finlandia pravo remek delo, malo se zna da je ta Sibeliusova poema, nastala inspirisana prethodnim delom Sibelliusa, Finlandia himnom. Muziku za Finlandia himnu (Finlandia Hymni), Sibelius je komponovao 1899. godine, za potrebe mitinga,  kao bunt protiv ruskog carstva, čijeg je i Finska bila deo. To je bila godina u kojoj je među Fincima, nacionalizam sve više jačao, kao i nezadovoljstvo usled sve većeg ruskog ugnjetavanja. Ova muzika je svojom jačinom i gordošću naprosto hipnotisala Fince i dala im nadljudsku snagu da se bore protiv ogromne ruske imperije. Sibelius je, uvidevši koliko njegova muzika podiže narodne mase, ubrzo napisao simfonijsku poemu Finlandia, u kojoj je, u jednom delu mestu našla i Finlandia hymni, koja se savršeno uklopila u celokupno delo Finlandia. Kasnije je Sibelius preradio himnu u samostalno delo. Kako je ova himna doprinela da se Finska odvoji od Rusije i izbori za svoju nezavisnost 1917. godine, tu nije bio kraj finskim mukama. Već u novembru 1939. godine, 2 meseca nakon izbijanja Drugog svetskog rata, Rusija se ponovo okomila na Finsku u želji da je osvoji.  To je nateralo finskog pesnika Veikko Antero Koskenniemija da 1940. godine napiše reči za  Sibeliusovu Finlandia hymni  Ova  pesma je tada ponovo, ali na snažniji način uticala da se finski maleni narod, oslobodi i pobedi  Rusiju u Zimskom ratu. Rusija je pretrpela velike žrtve i  potpisivanjem mirovnog sporazuma u Moskvi, marta 1940. godine dobila je samo 11 % finske teritorije, a Finska je sačuvala svoju nezavisnost i tada stekla neverovatnu  međunarodnu reputaciju zbog svoje hrabrosti i istrajnosti.

Iako je ova pesma  dizala finski duh i istrajnost u borbi protiv Rusije, iako su je toliko pevali i voleli da je to postala i ostala najvažnija nacionalna patriotska pesma za sve Fince, Sibelius,nije u početku bio oduševljen idejom da se himni dodaju reči govoreći “Ovo delo nije namenjeno da se peva, pisana je za orkestar, ali, ako svet želi da je peva, neka je peva, ja tu ne mogu ništa” Na kraju je Sibelius dao blagoslov horskoj verziji pesme i prvi put je zvanično izvedena u Helsinkiju, 7. decembra 1940 godine, u univerzitetskoj velikoj sali.

Danas, iako je pesma Maamme himna Finske, ona nikada nije zvanično priznata, Finci je ne vole preterano i bore se da himna postane upravo Sibeliusova  Finlandia hymni, koja je u srcima svih Finaca jedina himna Finske. Do sada su stručnjaci razmatrali više puta zahtev da se promeni himna Finske, ali uvek su odbijali da to bude Sibeliusova himna jer navodno nije prilagođena širim narodnim masama jer zahteva naprednu pevačku veštinu. 

Finlandia Hymni je, reklo bi se, osvojila ceo svet. Ona je bila zvanična himna  države Bijafre, dok je postojala. Takođe je, sa prilagođenim i izmenjenim tekstom i himna William Marsh Rice Univerziteta u Hjustonu. Od muzike Finlandia Hymni, napravljena je svetska hrišćanska himna Be Still, My Soul, koja se izvodi  u svim zapadnim crkvama na svetu, zatim na drugi tekst na ovu Sibeliusovu muziku, Lloyd Stone je napisao tekst za svetsku pesmu mira This Is My Song,  koja obrađuje temu na globalnom nivou, veličajući mir i nadu, zatim, ona je, takođe sa izmenjenim tekstom i himna Univerziteta St. Ambrose u Devenportu, kao i u izmenjenom nazivu  Prayer for Wales, nacionalna pesma Velsa. Finska grupa Nightwish je na svojoj svetskoj Imaginaerum  turneji, svaki koncert započinjala Finlandia himnom, ponoseći se svojom državom…i,  nabrajanju nikad kraja.

I tako, svi koji poznaju istoriju Finske, nedaće kroz koje je prošla oslobađajući se od Švedske i Ruske okupacije, a posebno porodice koje su izgubile drage i bliske osobe u najgorim zimskim finskim smetovima boreći se za  ovu divnu zemlju, znaju šta Finlandia znači. Finlandia hymni je mnogo više od pesme. Mnoge generacije su decenijama posle Zimskog rata, odrastale u strahu da bi Rusija opet i opet mogla da napadne Finsku u želji da je osvoji, pa se tako sećam da su generacije koje su odrastale sedamdesetih godina 20. veka prvo  učile gde je sklonište,pa tek onda da pišu i uče slova, a svaka zgrada, škola ili bilo kakva ustanova bila je u obavezi da ga ima, a ima ga i danas. Svi su znali kako zvuče signali za vazdušnu opasnost…Svi su imali podsvesni strah od rata, ali su svi i učeni i vaspitavani u Sisu duhu, da fanatički vole i brane svoju zemlju. Knjiga koja opisuje sve te nedaće, neverovatan finski duh i snagu, je Tuntematon Sotilas, odnosno  u prevodu Neznani vojnik, koju je napisao Väinö Linna ubrzo nakon rata i koja je upravo zato najpoznatiji finski roman. U istoimenom filmu u jezivo tužnim scenama u pozadini ide Finlandia hymni…i danas, ne verujem da postoji osoba u Finskoj koja se ne naježi na prve tonove Finlandia himne. Na Dan nezavisnosti Finske, ova pesma se čuje na svakom koraku. To treba doživeti.

Čuveni američki dirigent, Leopold Stokowski najbolje je opisao Finlandia himnu, rekavši da je to muzika koja zaslužuje da bude himna sveta. Zaista mislim da ova pesma to zaslužje.

 A sada poslušajte tri verzije Finlandia hymni...

U ovom spotu, poslušajte Finlandia hymni.

U ovom spotu, poslušajte Finlandia simfonijsku poemu, gde od 6:10 min, počinje Finlandia hymni Ovde poslušajte muški hor, koji peva Finlandia hymni Verzija grupe Nightwish...