Da li je finski jezik težak za učenje?

Toliko njih me je to pitalo putem mejla, da mi je jednostavnije bilo da odgovor pretočim u tekst i postavim ga ovde. O finskom jeziku sam pisala u par navrata, sve imate u arhivi, ali zaista nikada nisam dala neki lični stav o tome da li je to težak jezik za učenje, ili nije…

Sudeći po nekom svom iskustvu, kada su moji bliski ljudi učili finski, shvatila sam da ga teoretski ne uče toliko teško, ali da ga veoma teško primenjuju u praksi. Bukvalno su im nekad, čak i u finskom okruženju, potrebne godine i godine da bi ga savladali. Naravno,  sve zavisi i od sposobnosti i afiniteta, ali neki prosek je tri godine. 

Ono što je često problem je i činjenica da, kada van Finske upišete neki kurs, ili učite iz raznih udžbenika, jedva čekate da odete u Finsku i “na delu” isprobate svoje znanje, ali se nekad bukvalno ljudi obeshrabre, kada shvate da ne razumeju baš ono što Finci pričaju. To je najčešće iz razloga što je finski govorni jezik, ponekad dosta različit od književnog jezika, ali to nikako ne treba da vas obeshrabri, jer kada savladate standardni, odnosno književni finski, razumeće vas, bez izuzetka svi Finci, a i vi njih ako ih zamolite da govore standardnim finskim, ili će se oni i sami prebaciti na tu varijantu kada shvate da ste stranac.

Kada bih upoređivala recimo glagole finskog ili nekog romanskog ili germanskog jezika, mogla bih vam reći da su finski glagoli relativno laki za građenje, i da postoji malo izuzetaka. Recimo, u Finskoj postoje glagoli koji se završvaju na različite nastavke…ita, eta, ata, uta, ota, dä, ua, lla ...itd. Svaki od njih ima pravilo kako se gradi osnova na koju se dodaju nastavci. Kada sve to lepo naučite napamet, nije teško, posle je sve samo stvar prakse.

Evo primera..recimo od glagola u infinitivu PUHUA, NUKKUA, ASUA (GOVORITI, SPAVATI, STANOVATI)...itd, prvo moramo naći infinitivnu osnovu. Kako se ovi glagoli završavaju sa dva samoglasnika, njihova infinitivna osnova se gradi odbacivanjem poslednjeg samoglasnika, što znači da ćemo dobiti PUHU, NUKKU i ASU. Sada se na to dodaju nastavci:

Minä puhun  - Ja govorim

Sinä puhut - Ti govoriš

Hän  puhuu - On, ona govori

Me puhumme - Mi govorimo

Te puhutte - Vi govorite

He puhuvat - Oni, one govore

Inače, lične zamenice ( minä, sinä, hän,me, te, he) se u govornom jeziku ne upotrebljavaju izuzev u 3. licu jednine, odnosno samo biste rekli „hän puhuu“, dok biste sve ostalo govorili bez zamenica, izuzev u retkim slučjevima, kada je bitno da naglasite subjekta radnje. Takođe, da vam kažem zanimljivost da se lične zamenice u finskom jeziku koriste isključivo za ljude, ali nikada za životinje ili predmete.

Sada biste mogli da glagol NUKKUA ( Spavati ), zamenite i sami...znači, bilo bi  nukun, nukut, hän nukkuu, nukumme, nukutte, nukkuvat.

Kao što vidite, samo se u 3. licu jednine i množine zadržava udvojen vokal „k“. Ovo je specifično kada imate ovako udvojene vokale.

Glagol ASUA (stanovati) je zato lako graditi jer nemate udvojene vokale...( Asun, asut, hän asuu, asumme, asutte, asuvat)..ili u prevodu (stanujem, stanuješ, stanuje,stanujemo, stanujete, stanuju)

Vi sami probajte da zamenite glagole „tottua” (naviknuti se) i „ampua” ( pucati). Obratite pažnju na glagol sa udvojenim vokalom.

Ovo su bili primeri za glagole koji se završavaju nastavcima UA, a sada ću vas upoznati i sa glagolima koji se završavaju sa dva suglasnika i samoglasnik..kao na primer TULLA ( doći) ili OPISKELLA (studiraiti) itd...Ovde se infinitivna osnova dobija odbacivanjem dva poslednja slova. Tako dobijamo TUL i OPISKEL. U ovakvim primerima glagola, između infinitivne osnove i nastavka, ubacuje se vokal „e“

Tul + e + n  ...i dobijamo tulen (dolazim)

Tul+ e + t , tulet ( dolaziš)

Tul + e + e , hän tulee ( on, ona dolazi)

Tul + e + mme, tulemme ( dolazimo)

Tul + e + tte, tulette ( dolazite)

Tul + e + vat, tulevat ( dolaze)

Glagol Opiskella zamenite sami. 

Ovo je pravilo kada u glagolu nema udvojenih vokala, izuzev ona dva poslednja slova „l“

O ostalim glagolima, a podeljeni su u 6 grupa ( vama sam objasnila dve grupe), možda nekom drugom prilikom, jer su ovi primeri bili samo kao ilustracija za ono o čemu sam pisala, odnosno o tome da finski nije toliko težak kada se nauče napamet sva pravila. 

Inače, prvi kontakt sa svakim jezikom donosi vam dva pitanja..kako zvuči i kako se piše? U finskom skoro sve čitate kao što pišete, kao i u srpskom, jer ima fonetsko pismo. Kada biste videli pisani tekst na danskom jeziku i slušali šta pričaju, shvatili biste da izgovoreno nema blage veze sa napisanom.  U tom smislu je finski jednostavan, izuzev udvojenih vokala. Udvojeni vokali se izgovaraju produženo, kako ne bismo izmenili značenje reči. U tom smislu, ako ga poredite sa engleskim, italijanskim, francuskim...ovo je velika prednost. Često se problemi pojave, kada morate da naučite koje reči imaju udvojene vokale, kako biste ih pravilno izgovarali, a tada stranci često, u nedovoljnom iskustvu izgovora finskog, kada naiđu recimo na reč sa tri udvojena para vokala, previše oduže reč, ali sve to vremenom dođe na svoje. Sa druge strane, zbog same strukture jezika, neke složenice koje se pojavljuju u finskom, mogu izgledati neobično dugo, ali, i na to se sve lako naviknete.

Oni koji dođu u Finsku, bez znanja ovog jezika, uvek komentarišu da Finci brzo pričaju i da intonaciju retko čuju, već samo neki protok zvukova. Ono što, takođe, svi primete  je i beskrajna melodičnost ovog jezika zbog 8 samoglasnika`.

Ono što je zanimljivo oko ovih 8 samoglasnika je i to da se oni dele u tri grupe...teške (ä ö y), neutralne (e i)  i meke ( a o u ). Finski zapravo ne zvuči melodično zbog ovolikog broja samoglasnika već zbog njihovog pravilnog grupisanja u rečima.  Naime, u jednoj reči, mogu se nalaziti samo samoglasnici iz jedne ili najviše  dve susedne grupe. Samo se neutralni samoglasnici mogu nalaziti u rečima koje imaju isključivo ili meke ili teške samoglasnike. Na primer, reč Aalto ( talas), sadrži samo samoglasnike jedne grupe, dok reč Nukke ( lutka) ima samoglasnike iz dve grupe. Fincima je zato veoma teško da izgovaraju neke strane reči gde se ne poštuje  samoglasnička harmonija i gde se jedno pored drugog, nalaze samoglasnici iz prve i treće grupe, odnosno meki i teški samoglasnici. Zato Finci skoro i da ne umeju da izgovaraju strane reči gde jedno pored drugog stoje samoglasnici ”y” i ”o”, već tada ”y” izgovaraju kao ”u”. Kada pomislite kako recimo slovački zvuči rogobatno, odmah se setite da on, za razliku od finskog ima manjak samoglasnika, pa se samim tim i teže izgovara. U tom smislu je poznata jedna finska reč ”Riiuuyöaie”, koja se sastoji samo od samoglasnika a iskazuje nameru da se noću nekome udvarate, ili recimo, uzmimo na primer  reč ”jäätelöä” koja znači sladoled...iako i srpska i finska verzija ima 8 slova, finska reč ima dva samoglasnika više pa je milozvučnija...a recimo na slovačkom, reč sladoled, ili  ”zmrzlina”..opet ima 8 slova, ali najmanje suglasnika, pa deluje, bar meni, onako bezveze. Ova milozvučnost se u finskom oseća i u sinhronizaciji prideva i imenica...jer se usklađuju i imaju iste završetke...recimo ”isossa talossa”, odnosno „velika kuća“...

Nacionalnosti se na finskom, za razliku od srpskog, pišu malim slovom...Recimo, ako vas neko pita ””Koje ste nacionalnosti?” (Mikä on kansallisuutesi?), Srbi odgovaraju „Olen serbialainen“ (Ja sam Srbin). Vidite da se finskim nazivima zemlje dodaje nastavak –lainen. Ponekad se umesto ovog nastavka koristi nastavak – läinen. Zašto se nekada upotrebljava jedan, a nekad drugi nastavak? Pa iz razloga samoglasničke harmonije. U nazivu „Serbia“ imamo samoglasnike „e“ i „ a“.  Pošto su oni iz meke i neutralne grupe, onda ide ovo slovo „a“. Kada se u finskom nazivu zemlje nalazi samoglasnici iz neutralne grupe, onda ide nastavak läinen. Na primer...“Olen jemeniläinen“ ( Ja sam Jemenac)...To važi i za gradove... Ja sam Firentinac  (iz Firence), kaže se ”Olen firenzeläinen“  jer u nazivu „Firenze“ imamo samo neutralne samoglasnike. Dok bi se Belgradilainen (Beograđanin), zbog  toga što sadrži samoglasnik iz meke grupe, pisao ovako. Odakle je neko ako kaže  „Olen pekingiläinen“?

Dakle, kao što se videli u ovih par primera, finski jezik ima svoje zakone i pravila, i kada se oni savladaju, posle vam ostaje da što više vežbate, govorite, dok ne počete po automatizmu da  sastavljate rečenice. Gramatika je veoma logična, a čak i kada vam se na prvi pogled nešto učini nelogično, i za to uvek postoji objašnjenje. Nema apstrakcije i zato je samo poenta naučiti pravila. Kako finski jezik, nema rod (videli ste da zamenica hän, znači i ONA i ON, u tom aspektu je i lakši od drugih jezika. Dok budete vežbali čitanje i izgovor, polako ćete se navikavati na akcentovanje prvog sloga, što mu je jedina sličnost sa mađarskim jezikom i polako, ali sigurno ćete ulaziti u pevljivost finskog jezika. Možda niste znali, ali finski je jedini evropski jezik u čijim se tekstovima nalazi više samoglasnika nego suglasnika.

U finskom jeziku je poznato i to da oni za svaku pojavu i pojam imaju tačnu reč, pa se nedoumice ne javljaju. Finski je veoma jasan i koncizan. Njihova jedna reč, već u samoj toj reči ima dva tri pojma, pa se tačno zna o čemu se radi.  Kada ga uporedite sa engleskim, videćete da ono, što bi Finci rekli u dve reči, Englezi će reći u mnogo više. Nekad i u pet puta više. Pogledajte primere:

...i tako, iako su poslednjih decenija, jezici pretpeli uticaj engleskog, kao posledicu moderne medijske kulture, lingviste posebno fascinira finski jer je ostao i dalje konzervativan. Zato, veliki je uspeh i blago, naučiti ovaj neobičan, zahtevan i predivan jezik, i u tome nemojte posustajati. Samo budite uporni. Videćete, da ga i nije tako teško naučiti, kao što tvrde ljudi koji ga nikad nisu ni upoznali. Kao što se ni jedan jezik ne uči preko noći, već godinama, nije ni finski izuzetak. Zbog svojih 15 padeža, ima reputaciju teškog jezika, ali i to je savladivo, jer se dva padeža skoro nikada ne koriste (akkusatiivi i abessiivi). Jedino je  ponekad  malo zbunjivo to što jedno slovo menja  kontekst a lako se možete zbuniti...recimo  TALOTTA znači BEZ KUĆE, a TALOLTA znači IZ KUĆE...ali,ništa se ne može naučiti samo od sebe, već uz izuzetan trud, motivaciju i zalaganje. Finsku gramatiku ćete savladati, ali vokabular zahteva rad i dobru memoriju, pa odmah treba da budete svesni da je ispred vas težak rad.

I zato, na pitanje “Da li je finski jezik težak ?“, najbolji odgovor je “Nije pretežak, ali jeste zahtevan i totalno drugačiji od svih svetskih jezika“