Jul 29, 2014

Nastavnici u Finskoj



Ɖaci  u Finskoj, svoje nastavnike doživljavaju  kao prijatelje. Poštuju ih, cene, veoma su bliski sa njima, oslovljavaju ih po imenu, poveravaju im svoje tajne, zajedno uče, rade, razmenjuju mišljenja. Ne persiraju im, izuzev direktoru škole i dosta starijim nastavnicima, i to je opšteprihvaćena norma ponašanja. Ono što je najbitnije je to, da proces obrazovanja u Finskoj nije proces koji razdvaja, to nije “mi” i “oni” sistem,  to je proces koji spaja učenike i nastavnike u svom cilju, u pripremi za život. Takođe i vaspitanje, kao sastavni deo vaspitno-obrazovnog procesa, u Finskoj se doživljava tek kao susret ljudskih bića, odraslih i onih koji odrastaju, i u tom smislu, prepun je uvažavanja i razumevanja .


Fiksni rasporedi, višesatno sedenje u učionici, prezentacijsko – recitacijski sistem nastavnog procesa, testovi, kontrolni, propitivanje po kazni, strah od ocene…nisu situacije koje se sreću u finskim školama. Aktivna uloga učenika je na prvom mestu. Naravno, nije mi cilj da idealizujem finski sistem obrazovanja, iako se pokazao kao jedan od najboljih na svetu, niti finski model može rešiti probleme u ostalim državama,  već želim da ponudim mogućnost da iz njenog primera nešto naučimo, i, na osnovu naših mogućnosti, stanja i realnosti, nešto i primenimo.

Finska je postala globalno popularna zbog jednog od najboljih sistema obrazovanja u svetu i najboljeg u Evropi, ali Finski nastavnici, nisu sretni i veoma im je nelagodno zbog ovolike pažnje, posebno zato što te uspehe svet poistovećuje sa uspesima finskih đaka na PISA testovima, a Finci ne vole međunarodna poređenja, već su više okrenuti onoj ”U se, i u svoje kljuse”. Ono čime se finski nastavnici ponose je činjenica da Finci, poreski obveznici, veruju finskom školskom sistemu i zato što ti isti obveznici misle da je njihov javno finansirani obrazovni sistem najznačajniji finski uspeh od osamostaljenja 1917. godine. Finci te uspehe cene više nego visok rang u tabelama globalnog obrazovanja. Oni jednostvno nisu opterećeni ličnim uspehom, rezultatima, slavom...fokusirani su jedino na to, kako od učenika izvući njegov maximum.



U Finskoj je sve podređeno učeniku i njegovoj aktivnoj ulozi u vaspitno – obrazovnom procesu. Svi nastavnici u Finskoj, od 1978. godine imaju zvanje magistra, a program njihovih studija se zasniva na sklopu teorijskih znanja, prakse i obaveznog istraživačkog rada. Kvalitetnom i efikasnom finskom obrazovnom sistemu posebno doprinosi ta snažna istraživačka praksa, kojoj se poklanja posebna pažnja, jer je istraživačka orijentacija usmerena na testiranje i proširivanje znanja kroz razumevanje i kritičko preispitivanje prakse, putem prikupljanja i analize bogate empirijske evidencije.

Reforme obrazovanja u Finskoj traju  odavno, ali uvek uz fina podešavanja u sistemu, bez velikih stresnih promena. Veliki broj mladih ljudi se odlučuje za nastavničke studije, ali samo oni najbolji uspeju da upišu i završe studije i dobiju ovaj "posao iz snova". Podobnost za bavljenje ovim poslom se višestruko ispituje. Studenti koji uče za ovaj humani poziv, od svojih predavača, starijih kolega dobijaju pored svega i adekvatne savete, preporuke, iskustva i uče jedni od drugih. U ovoj profesiji nema sebičnosti, svi uče jedni od drugih, jer je izolacija i sebično čuvanje znanja, neprijatelj svakog napretka.. Budući nastavnici, tokom svojih studija redovno pohađaju  razne seminare, konferencije, kao i programe profesionalnog razvoja. Obaveza je svih, koji rade u obrazovaanju da se kontinuirano profesionalno usavršavaju, a iz budžeta države se svake godine izdvajaju velika sredstva u te svrhe.

Nastavnici u Finskoj su savetnici i vodiči kroz učenje, a nikako predavači i roboti za pružanje informacija i definicija .Njihova primarna uloga u osnovnoj školi je da razvije kod dece radoznalost i želju za znanjem. Fokus nastave u finskim školama je sticanje znanja, a ne ocenjivanje. Kako su ljudi, po prirodi stvari stvoreni za doživotno učenje, osnovna uloga nastavnika, počev od najnižih razreda, je da podstakne učenika da mu se rodi radost učenja i želja za znanjem. Zbog toga, škole u zemljama, gde je akcenat na ocenama, testovima, kontrolnim zadacima, ispunjavanju normi, slepom držanju planova i programa… izazivaju stres, strah, stvaraju odsustvo želje za znanjem i loš odnos prema školi i nastavnicima.



Finski nastavnici tokom časova mnogo razgovaraju sa učenicima, diskutuju, navode učenike da aktivno učestvuju, da razmišljaju, donose zaključke. Sve je podređeno tome da se svakom učeniku obezbeđena individualna pažnja, a da bi se to i postiglo, škole imaju mala odeljenja, koja variraju od 14 do 18 učenika, najviše do 20. Nastavnicima u toku nastave u razredu, pomažu i student na praksi ili prosvetni asistent, a po potrebi i specijalni nastavnici za decu sa posebnim potrebama. Škole upotrebljavaju i digitalni administracijski sistem, pa tako na  sajtu škole stoji raspored časova, spisak učenika po odeljenjima, zatim, ko je toga dana prisutan/odsutan, za starije razrede raspored testova, rezultati/ocene i kratak povratni utisak od nastavnika. Na taj sajt, osim učenika i roditelji imaju pristup. U školama je dozvoljena  upotreba mobilnih telefona. Atmosfera u školi je opuštena ali sa disciplinom. Učenici i nastavnici često zajedno jedu i razgovaraju na istom nivou.



Svojevremeno je otac finske osnovne škole, Uno Cygnaeus ( 1810- 1888), govorio da su u školama uvek najbolja ona odeljenja gde učenici pričaju više od nastavnika, sa čime se u potpunosti slažem. Sećam se da je u školi u Srbiji bio čest slučaj da, recimo učitelji III1, III2, III3 i III4, za vreme odmora komentarišu i razmenjuju informacije o tome šta će raditi na narednom času, pa se ispostavi da će svi raditi isto, jer je takav red po planu i programu. U Finskoj toga nema, nikada. Prvo, zato jer se prvenstveno prati napredak dece, pa se onda prati plan i program, i drugo, zato što u Finskoj, ni jedan razred, ni jedna učionica, ni jedan čas, ne liči na neki drugi, jer svako ima svoje metode, svoj način, i svoj odabir rada i nastavne jedinice. Učitelji i svi ostali, imaju potpunu autonomiju u svemu. Prosvetna inspekcija pri Ministarstvu obrazovanja, ukinuta je 1991. godine

U Finskoj, nastavnici  ne drže klasična predavanja svojim đacima, ne daju testove i ne propituju za ocenu, ne daju domaće zadatke sve do sedmog razreda, a i posle sedmog domaći zadaci smeju da oduzmu od  slobodnog vremena đaka najviše 1 sat, ne stresiraju učenike, nemaju fiksni raspored časova,  ne donose svoje probleme i frustracije u školu, ne teraju decu da sede više sati u klupama. Školski dan u nižim razredima  traje oko 4 sata sa pauzama od 15 minuta između časova, koje uvek i obavezno provode napolju. Posle ove pauze, koncentracija je bolja i mozak je “osvežen”. U Finskoj, rekla bih,  obrazovanje ne ide u širinu, već u dubinu i u tome je upravo  ta veličina ovog sistema. Nikome u Finskoj nije imperativ dugo sedenje u školi, umor i psiho-fizičko iscrpljivanje. Svi se slažu da velika količina slobodnog vremena i igre posle škole, u mlađem uzrastu, doprinosi razvoju kreativnosti i stvaranju analitičkog mišljenja kod dece. Ako se deca ne igraju, ne mogu ni da uče. Na Malti, u Holandiji, Engleskoj i Škotskoj, osnovna škola počinje sa 5 godina, a Finci o takvoj vrsti uzurpiranja bezbrižnog detinjstva imaju veoma lose mišljenje. U Americi školski dan u mlađem uzrastu traje duplo duže nego u Finskoj, a đaci ipak pokazuju mnogo niže rezultate od finske dece. Zašto? Finci na to imaju odgovor…”Manje je više!”. Takođe, u Americi se škole koriste i kao dnevni boravak, jer roditelji ne vole da im deca budu sama kod kuće, pa deca često borave u školama od 7 – 17 h. Finci, naprotiv vole da osamostaljuju svoju decu, i u Finskoj je pravilo da deca posle 7 godina imaju punu zrelost da budu sama kod kuće. Naravno, i u Finskoj postoje boravci, ali ih retko ko koristi. Deca u Finskoj posle dolaska kući, ako su sama, mogu da odu u jedan od bezbroj klubova, gde se igraju, druže…postoje i razni sportski klubovi, muzički…itd, a koji su svi podržani od strane finske vlade, pa su veoma jeftini za roditelje.


Školska godina u Srbiji počinje  u septembru, a u Finskoj polovinom avgusta, u Srbiji do sredine juna, u Finskoj do početka juna. Pored ovog raspusta, u Finskoj ima još nenastavnih dana…dve nedelje  ( Božić i Nova godina) i nekoliko dana za Uskrs.


Školska 2014/2015 godina u finskim osnovnim školama počinje 12. avgusta 2014.
27. septembar 2014. – radna subota
Jesenji raspust : 20 oktobar – 26. oktobar 2014.
Prvo polugodište se završava 20. decembra 2014.
Prvo polugodište ima 92 radna dana.

Zimski raspust 20.decembra 2014. do 3. januara 2015.
Praznik za Uskrs je od 3. aprila 2015. do 6. aprila 2015.
Školska 2014/2015 godina u finskim osnovnim školama, završava se 31. maja 2015.
Drugo polugodište ima 98 radnih dana
Ukupno 190 radnih dana.

Zakonodavstvo u Finskoj definiše i nedeljni broj časova u zavisnosti od uzrasta.
1 i 2. razred - 20 č. nedeljno
3. i 4. razred - 23 č. nedeljno
5. i 6. razred - 24 č. nedeljno
7. 8. i 9. razred - 30 č. nedeljno



Finski nastavnici smatraju da je aktivan rad u školi sasvim dovoljan i da domaći zadaci samo uzurpiraju slobodno vreme učenika, otimajući im dragoceno vreme od detinjstva. Ɖaci u Finskoj su nasmejani, ne moraju da se boje kompetitivnosti ili neuspeha, koje u mnogim zemljama podstiču standardizovani i ostali testovi, rado idu u školu, imaju najmanje časova od svih ostaih u Evropi, a opet, deca iz Finske pokazuju izuzetno dobre rezultate na svetskim testiranjima. Klasični testovi, pismeni i kontrolni zadaci se u Finskoj doživljavaju kao puka statistika koja ne doprinosi razvoju učenika. Ocenjivanja nema do srednje škole, a i tada to nisu samo brojčane ocene. Finski nastavnici ne dele decu na dobre i lose đake, već na one kojima je potrebna veća, ili manja stručna pomoć. Škole pune radosti i nastavnici puni ljubavi, to je recept za uspeh. Svrha školovanja u Finskoj, fokusirana je na holistički razvoj ličnosti, uključujući znanja, veštine, vrednosti, kreativnost i interpersonalne karakteristike. Znanje je ispred ocena a dostignuće učenika definisano u odnosu prema sopstvenom rastu i razvoju, a ne u odnosu na univerzalne standarde. Poseban značaj se zato daje učenju kritičkog razmišljanja i argumentovanja.


Iz iskustva znam sa koliko ljubavi nastavnici u finskim školama dolaze na posao, kao i sa koliko ljubavi deca dolaze u školu. Zlobnici će uvek naći izgovor, kako  oni imaju veće plate od onih u Srbiji, Hrvatskoj, Balkanu….NE, nije to u pitanju, u Finskoj se strogo bira ko će studirati nastavničke studije, to je uvek samo oko 5 dp 10 % od svih prijavljenih svake godine. Osim što moraju imati izvanredno znanje, moraju imati i perfektne psiho – fizičke sklonosti za rad sa decom. Stav Finaca je da kvalitetan nastavniči kadar čini tri četvrtine uspeha. 

Kada su svojevremeno pravljena neka istraživanja, primećeno je, da su deca koja su imala kvalitetnog nastavnika usvajali znanje pet puta brže od  dece koja nisu imale baš spretnog i kvalitetnog nastavnika. Zato akcenat obrazovanja u Finskoj i leži u najkvalitetnijem odabiru i obrazovanju budućih nastavnika. Nastavnici imaju autonomiju u radu, zahvaljujući svojim izrazitim pedagoškim, profesionalnim i etičkim kompetencijama.


U Finskoj, osnovna škola,koja je obavezna traje 9 godina (6+3) . Poslednja tri razreda osnovne škole se zovu i niža srednja škola. Viša srednja škola, kao ona koja je u Srbiji posle završene osnovne škole, nije obavezna i može trajati od 2 do 4 godine, što opet zavisi od individualnih mogućnosti i efikasnosti svakog učenika ponaosob. Predviđeno gradivo učenici mogu ostvariti različitom brzinom i efikasnošću, što ukazuje na funkcionalnu primenu principa individualnosti i poštovanja posebnih potreba i kapaciteta svakog učenika. 

Učitelji rade od prvog do šestog razreda, a predmetni nastavnici od šestog, pa nadalje. Ponavljanje razreda u Finskoj skoro i ne postoji, a razlika između najslabijih i najboljih učenika  je najmanja na svetu. Zatim, svi učenici imaju nedeljno jedan školski čas sa kvalifikovanim profesionalnim savetnicima u višim razredima osnovne škole. Učenici takođe borave dve nedelje na radnom mestu kako bi učili o svetu rada i testirali vlastita mišljenja o raznim zanimanjima. Cilj profesionalnog usmeravanja je redukovanje pogrešnih odluka uz ponudu individualizovanih informacija i pomoći pre nego što ova mlada bića donesu odluku za dalje obrazovanje.

Obrazovanje nastavnika u Finskoj se vrši na 13 univerziteta. (Helsinki, Rovaniemi, Oulu, Kajaani, Joensuu, Turku, Tampere, Vaasa, Rauma, Savonlinna, Hämeenlinna, Viikki i Jyväskylä). Ovo obrazovaanje nastavnika na univerzitetima je reformisano kao deo Bolonjskog procesa u periodu od 2003. do 2006. godine. Evo kako izgleda jedan razvojni put budućeg nastavnika…nakon završene, ili tokom srednje škole, obično, svi budući studenti provode godinu dana u učionici kod nekog nastavnika, kao pomoćici, upijajući znanja i veštine buduće profesije. U međuvremenu čitaju obimnu knjigu o obrazovanju, namenjenu budućim  nastavnicima. Nakon toga apliciraju na izabrani univerzitet za školovanje nastavnika, rade dvosatni test  sa pitanjima iz pročitanje knjige o obrazovanju. Studenti koji prođu test, selektuju se dalje…sledi intervju sa dva profesora gde razgovaraju o motivaciji za rad sa decom, ispituju studenta stavljajući mu razne izmišljene situacije u učionici, da bi videli kako bi on reagovao u datim situacijama…Nakon mesec dana, dobijaju pismo  u kome ih obaveštavaju da li su primljeni ili ne. To je, skoro uvek ukupno 5 do 10 % svih prijavljenih studenata. Iako na ove univerzitete uvek konkurisu najbolji učenici, Finci prave stroge selekcije primajući samo one, za koje stručna lica procene da imaju talenat za rad sa decom, kao i određene psiho–fizičke sklonosti. U Srbiji se svake godine primi 2/3 od mnogobrojnih prijavljenih, polaže se test iz srpskog jezika i književnosti i test opšte kulture. Preveliki broj studenata koji završi studije, ne može da prati realno stanje stvari u zemlji, pa većina nikada ne dobije stalan posao. Neću ni da pričam kako pojedinci posle dobijaju posao…ili preko veze ili preko političke podobnosti ili putem kasha. Sve manje i manje njih, regularno, preko konkursa. Tada, kao po pravilu, sledi ono da, posao ne dobijaju najbolji i oni koji zaista znaju svoj posao, već oni koji se bolje snađu. Onda ta ista Srbija pravi reforme školstva tako što recimo uvede da se fizička geografija ne uči samo u petom, već i u šestom razredu, ili tako što iz matematike izbaci lekcije o relacijama sličnosti ili recimo lekcije o izračunavanju površina proizvoljnih četvorouglova , ne shvatajući da su upravo nastavnici i njihov kvaalitet, ključni akteri promena u obrazovnom procesu i da u njih treba ulagati, a ne baviti se izbacivanjem lekcija. Nije nikakva korist ni u reformama, ako su nastavnici nekopetentni, neinformisani, ako nisu uključeni u proces osmišljavanja novina koje treba da usvoje i primene u svom radu, ako nisu motivisani i ako nisu sistemski podržani da razvijaju veštine, stavove i znanja . Na žalost, većina nastavnika svoju ulogu u procesu obrazovanja svodi samo na zidove svoje učionice. Da se ja pitam, uvela bih timove vodećih stručnjaka u raznim oblastima, koji bi  svake godine proveravali rad nastavnika, koje kompetencije im nedostaju da bi se nosili sa promenama, i koji vid podrške im je potreban da bi ih razvili.

Nastavnici u Finskoj stavljaju dobrobit i sreću svojih učenika pre školskog postignuća. U tu svrhu, u svakoj školi u ovoj zemlji postoje takozvani timovi za dobrobit učenika, koji čine razni stručjaci…direktor škole, defektolog, psiholog, školski lekar, socijalni radnik… a koji se bavi  pitanjima vezanim za ponašanje, zdravlje i napredak dece. Glavni cilj tima jeste da spreči probleme koji bi mogli ugroziti dobrobit učenika. Osnovnoškolski nastavnici stavljaju dobrobit i sreću svojih učenika pre školskog postignuća.


Zapitam se tako nekada,  u koliko škola u Srbiji i okruženju đaci učestvuju u organizaciji rada škola?  Da li znaju koja su njihova prava i obaveze? Da li smeju, bez straha od posledica javno reći šta misle? Da li znaju kome se mogu žaliti na rad nastavnika ili dati bilo kakve primedbe ? Ako i znaju, da li to čine, bez straha? Da li smeju sami organizovati neku akciju bez potpore nastavnika? Da li dolaze u školu bez  stresa i straha od loših ocena?...pitanja je mnogo, a potvrdnih odgovora malo…što, bez sumnje govori da nešto tu ne valja.  Na žalost, reforme obrazovanja u Srbiji, koje su se pojavile posle 2000. godine su samo zarad političkog približavanja Evropskoj uniji i procesima koje se u njoj dešavaju, a izgleda, najmanje zbog dece i dobrobiti za društvo.

Sve to što ne valja, mora se promeniti, zarad opšteg dobra. Zaista mislim da se u Srbiji više priča o tome kako nešto ne valja u obrazovanju, nego što se problemi rešavaju. Svaka nova vlast uvodi neke novine, preko noći, bez mnogo istraživanja i valjanih procena, bez pametnog delovanja  i sa radikalnim zahvatima. Nikako da nauče da do uspeha treba ići stepenicama, a ne liftom. Korak po korak…

 Nikako da oni "veliki" shvate da OBRAZOVANJE  predstavlja sigurnost za malu naciju, a ne rod malina .

 Foto/ Raili Löyttyniemi


9 Komentari / Kommentit:

Oikein hyvä blogi...taas, kin :)

kiitoksia Kimmo...Voikun kiva kuulla!

Svaka čast Tarja :) Uživam u retkim trenucima kada stignem da pročitam neki post. Voleo bih da moje dete raste u takvom okruženju.

Pozdrav,

Tihomir

Hvala Tihomire...dok tvoj slatkis krene u skolu, sigurna sam da ce biti bolje. Jednostavno mora, inace ova zemlja nece imati buducnost...

Mozemo li znati kako se zove ta knjiga koju potencijalni nastavnici trebaju procitati prije upisa na fakultet? I ima i na engleskom, za nas koji smo finski-challenged?

Koliko znam, engleska verzija ne postoji, niti se knjiga moze skinuti sa interneta.

Da li biste napisali koje predmete djaci imaju u nizim razredima osnovne skole - pre nego sto pocne predmetna nastava. Hvala!

Draga Lidija, evo odgovora na vase pitanje.

Razredna nastava u Finskoj je od 1. do 6. razreda, znaci, uitelji predaju od prvog do sestog razreda, a ovo su predmeti koji se pojavljuju u tih 6 godina.

Etika 1, 2, 3, 4, 5, 6 razred ili Religija po izboru
Likovno 1. 2. 3. 4. 5. 6. razred
Rukotvorine 1. 2. 3. 4. 5. 6. razred
Fizicko 1. 2. 3. 4. 5. 6. razred
Matematika, 1. 2. 3. 4. 5. 6. razred
Muzicko 1. 2. 3. 4. 5. 6. razred
Strani jezik 3. 4. 5. 6 + drugi dobrovoljni jezik od 5. razreda + drugi nacionalni jezik svedski koji se uci od 7. razreda (to predaju predmetni nastavnici)
Finski jezik i knjizevnost 1. 2. 3. 4. 5. 6. razred
Geografija 5. 6. razred
Biologija 5. 6. razred
Fizika 5. 6. razred
Istorija 5. 6. razred
Hemija 5. 6. razred

Kako je Finska dvojezicna zemlja, deca koja su sa svedskog govornog podrucja, imaju drugi nacionalni jezik, odnosno finski, od 1. razreda.

Ovo je diiiiivno sto Finci rade. Ne verujem da mi imamo svest da radimo u takvom sistemu, a da ga ne pokvarimo ili zloupotrebimo. Volela bih da to mozemo da primenimo i kod nas...

Post a Comment