Helsinki

Helsinki je glavni i najveći grad Finske i jedan od gradova svetskog i evropskog značaja, a u oblasti Skandinavije to je jedan od pet najvećih gradova. Posebnost Helsinkija je i to što je to najsevernije urbano područje na svetu sa više od milion stanovnika.

Helsinki - Pravoslavna Uspenska crkva

U Helsinkiju postoje dve značajne katedrale koje su "landmark" Helsinkija - protestantska na Senatskom trgu i pravoslavna (Uspenski) blizu luke (pripada finskoj pravoslavnoj crkvi).Te dve religije su i zvanične.

Irvasi u Laponiji

Finski šumski irvas (R. tarandus fennicus) u divljini živi na samo dva područja u severnoj Evropi - u rusko/finskoj oblasti Karelija i u Finskoj.

Jezero u Finskoj

Za Finsku se kaže da je „amfibijska zemlja“, zemlja vode i kopna. Različiti su podaci o broju jezera u Finskoj, ali je verovatan podatak da ih ima oko 60.000.

Aurora Borealis u Finskoj

Aurora borealis je prirodni svetlosni fenomen uzrokovan kolizijom energetski nabijenih čestica iz svemira s atomima u višim slojevima atmosfere i karakterističan je za polarna područja.

Finska sauna

Iako se saune koriste tako dugo, prava finska suva sauna postala je popularna tek 1936. godine kada su je finski sportisti doneli na berlinsku olimpijadu kao deo nužne opreme za održavanje tela u punoj formi.

Finski narod

Finci su ugrofinski narod, koji pretežno živi u Finskoj, gde čini oko 93% stanovništva, i govore finskim jezikom.

Zemlja snova

...i zato, posetite Finsku. To je zemlja u kojoj se snovi ostvaruju.

Nov 30, 2015

Upoznajte finske pesmice za decu

O značaju muzike govorili su svi drevni filosofi. Antički mudraci su govorili da muzika ima izuzetan značaj za čovekov skladan  rast i duhovni razvoj i sigurno su bili u pravu.

Sama reč MUZIKA potiče od MUZA, devet boginja umetnosti koje su bile u pratnji boga Apolona, boga lepote, estetike i umetnosti. Zato je muzika nešto što nastaje po nadahnuću muza. Sam Platon u svom delu DRŽAVA govori da je muzika veoma bitna za stanje jedne države. Od stanja muzike u državi zavisi stanje u toj državi. Kakva je muzika, takvi su i njeni građani. Kako se u Srbiji živelo devedesetih, vidi se i po tadašnjem procvatu turbo folka. Platon zato kaže da muzika svojom melodioznošću, dušu čini melodioznom, a ritmikom čini dušu ritmičnom i dovodi je u sklad. U istom delu, Platon navodi da su gimnastika i muzika neophodni delovi vaspitanja  svakog deteta.
Oni koji misle da je veličanje muzike i njenog značaja predimenzionirano, samo neka razmisle o tome da se psihijatrijski bolesnici leče i muzikoterapijom, koja ima svoje blagodeti bez otrova i hemije,  da biljke brže rastu ukoliko im svira muzika, posebno fina i prefinjena muzika kao što je Mocartova...

link
Zato nemojte deci uskraćivati divnu muziku koja nadahnjuje, divne harmonije, vesele ritmove i lepo raspoloženje koje ga tada obuzima. 

U Mocartovoj operi Čarobna frula, frula je predmet koji ima magične moći pa se svi za nju bore, a u prenešenom značenju to je muzika koja nas prati kroz ceo život. Braća Grim su takođe znali kako muzika deluje magično na živa bića, što se i vidi u njihovoj priči Čarobni frulaš... Tolstoj je rekao da je muzika „stenografija emocija“... naime, eto u priči Čarobni frulaš, radnja se odvija u selu¸ u kome se pojavljuje najezda miševa. U selo dolazi frulaš i nudi stanovnicima sela da ih oslobodni ovih štetočina. Seljaci pristaju frulašu dati veliku sumu novaca ukoliko istrebi miševe iz grada. On svira na svojoj čarobnoj fruli, dok miševi opčinjeno prate zvuk čarobne frule, te ih tako izvodi iz sela...

...primera je mnogo...




Koliko je muzika divna to znamo svi. Muzika je, složićete se, ona najdivnija spona između materijalnog i duhovnog, jedina koja ima moć da smiri sve boli srca, umanji sve brige sveta i okrepi dušu. Uz nju smo odrastali, veselili se, tugovali...


Svi smo se još kao mali susreli sa uspavankama, cupkalicama,  tašunaljkama i raznim pesmicama za decu. To su bile veoma bitne stavke našeg odrastanja i odrastanja svakog deteta uopšte. Svako dete reaguje na muziku i pesmu, pa makar ona bila i na  jeziku koji nije maternji jezik deteta, jer je muzika  univerzalno sredstvo komunikacije ljudi iz različitih kultura, nešto kao zvučni esperanto.

Nema deteta koje ne uživa u muzici. Svakom, pa i najmanjem detetu muzika je vedra podloga za raznovrsne aktivnosti, jer uz nju koristi sopstveno telo za praćenje iste...cupka, skače, vrti glavom, tapše, a sva ta spontana igra tokom slušanja muzike, podstiče motorički razvoj, stvara pozitivan odnos prema muzici, razvija osećaj za ritam jer navodi na različite forme njenog ispoljavanja, podstiče kreativnost...


Verujem da se svakom od vas urezalo u pamćenje mnogo pesmica koje ste rado pevali kada ste bili mali. Svako vreme ima neke nove pesmice, a uvek su tu i one koje se prenose generacijama i koje su uvek lepe i aktuelne, 

Danas sam poželela da vam predstavim muziku mog detinjstva, pesmice koje su obeležile moje odrastanje, one koje su pratile moja izderana kolena, moje trenutke musavosti kada sam sa drugaricama pravila torte od blata, moje priredbe u školi...pesmice koje su mi mama i tata kupovali na kasetama i koju su mi puštali u kolima kada bismo išli na dug put ( jer je trebalo animirati nestaška kao što sam bila ja)...

Verovali ili ne, još se sećam nekih pesamica koje mi je pevala baka a koje su se toliko urezale u moje pamćenje, da i sada mogu da zamislim njenu ruku na mojoj, dok mi ona. onako u kecelji, u pauzi dok raste testo za moj omiljeni korvapuusti (pecivo s cimetom) peva neke divne pesmice....možda baš zato, dok ih sada slušam, osećam predivan miris cimeta...

evo jedne takve cimetno mirisne pesmice....

Reč je o pesmici Lennä, lennä, leppäkerttu (Let, let bubamaro), koja je jedna od mojih najomiljenijih. Ovu verziju izvodi beskrajno talentovana devojčica Eeva-Leena Pokela  (Eveliina), a prati je samo jedan instrument, kantele, koji je inače finski nacionalni instrument. O maloj Eveliini sam već pisala OVDE.

Eeva-Leena Pokela


Još jedna pesmica koja me podseća na moju baku je i Nuku, nuku, nurmilintu...ili samo Nuku, nuku  ( Spavaj, spavaj).



Evo još jedne slatke pesmice koja je bila veoma popularna u vreme kada sam ja bila mala. Reč je o pesmici Mustan kissan tango. Ova pesma je veoma popularna u Finskoj,  deca je mnogo vole a i zanimljiva je priča vezana za nju...Naime, mnogi koji su danas mame i tate sećaju se svetski popularnog italijanskog  muzičkog  festivala za decu “Zlatni cekin” koji su prenosile mnoge zemlje sveta...(Finska i Jugoslavija jesu ). Na tom festivalu je davne 1969. godine jedna slatka malena devojčica otpevala pesmu Volevo un gatto nero (Htela sam crnu mačku),  koja je postala veoma popularna u Finskoj, ali da bi je prilagodili finskoj deci, Sauvo Puhtila je napisao reči  na finskom i nastala je Mustan kissan tango (Crna mačka tango). Tu pesmu su otpevale i snimile šestogodišnjakinje sestre Jaana i Tiina iz Finske, koje su inače i učestvovale na “Zlatnom cekinu” 1971. god.   



Sledi još nekoliko, meni dragih pesmica za decu, a za kraj ovog teksta sledi i par zanimljivosti.

Katinka ( Katinka), Pieni tytön tylleröinen ( Mala buckasta devojcica), Täti Monika (Tetka Monika), Ihahaa ( Điha điha), Minä soitan harmonikkaa ( Sviram harmoniku), Hämä-Hämähäkki ( Pau pau pauk), Ihme ja kumma (  Čudo nad čudima), Popsi popsi porkkanaa (Popsi popsi šargarepa)




A sada slede i najavljene zanimljivosti...
Poslušajmo finske i srpske verzije  istih pesmica za decu.

Kad si srećan - Jos sull lysti on niin kätes yhteen lyö Deda Paja ima farmu - Piippolan vaarilla oli talo Zvončići, zvončići - Kulkuset Blistaj, blistaj, zvezdo mala - Tuiki tuiki tähtönen

Nov 19, 2015

Nacionalni parkovi u Finskoj ( I deo)



Često mi se obraćaju čitaoci ovog bloga sa sugestijom da pišem na neku temu koja njih zanima. Ovaj put ispunjavam želju Nadi, vernoj čitateljki ovih finskih priča. Ona je poželela da pišem o nacionalnim parkovima Finske i da joj dam sugestiju za posetu nekom od njih.


Pa ovako...verovali ili ne, u Finskoj postoji 39 nacionalnih parkova. 


Finski nacionalni parkovi su zapravo zaštićena područja sa jedinstvenim prirodnim karakteristikama. Osnovna funkcija nacionalnih parkova je zaštita prirode i pod uslovom da se neka osnovna pravila ponašanja poštuju, svako može slobodno boraviti u njima. Osim uživanja u krajoliku i uočavanju raznih životinja i biljaka, parkovi nude idealne mogućnosti za rekreaciju i razne aktivnosti na otvorenom. 


U Finskoj je prvi nacionalni park ustanovljen tek 1938. godine,  i to tek nakon 60 godina duge javne rasprave o ovom pitanju. Posle Drugog svetskog rata bilo je samo dva nacionalna parka, i to  Pyhätunturi  i Pallas-Ounastunturi, kao i dva prirodna rezervata prirode, Malla i Pisavaara. Smatralo se da nacionalni parkovi treba da služe da ljudi uživaju i relaksiraju se u prirodi, a prirodni rezervati da se koriste u naučne svrhe. Danas u Finskoj ima 19 prirodnih rezervata.


Iako je Finska imala težak zadatak da obnovi svoju infrastrukturu posle Drugog svetskog rata, uspostavljanje novih zaštićenih područja je takođe smatrano zadatkom od nacionalnog značaja. Tako je drugi set nacionalnih parkova  ustanovljen 1956. godine, a to su bili: Rokua, Liesjärvi, Petkeljärvi,  Linnansaari, Pyhä-Häkki, Oulanka i Lemmenjoki.


Treći talas formiranja nacionalnih parkova desio se 1982. godine. Tada je proglašeno još 11 nacionalnih parkova: Helvetinjärvi, Patvinsuo, Salamajärvi, Hiidenportti, Riisitunturi, Isojärvi, Suomenlahti, Kauhaneva - Pohjankangas, Lauhanvuori,  Seitseminen i Tiilikkajärvi. Ostali su nastali 1983, 1989, 1990, 1991, 1993, 1994, 1996, 2000, 2003, 2005, 2011 i poslednji 2014 Etelä-Konneveden, koji je za sada najmlađi nacionalni park u Finskoj.


Već ste iz mojih tekstova mogli da shvatite koliko je Finska obdarena netaknutom prirodom, divnim jezerima, šumama...a Finci to veoma umeju da cene. U Finskoj ogroman broj stanovništva živi u gradskom području, a skoro svi oni imaju obavezno i kuću u prirodi gde vole da provode svoje vikende i godišnje odmore. Ono što sve strance oduševljava u Finskoj je to, da se te kuće u prirodi obavezno stapaju u ambijent svojom drvenom građom, jednostavnim stilom bez gipsanih lavova, anđela i ostalih kičerajskih rekvizita i tako ne remete ni u jednom pogledu onaj divan prizor. Finci znaju kolika je dobrobit prirode na ljudsko zdravlje. Vreme provedeno u prirodnom okruženju povećava fizičku aktivnost jer nas priroda mami da se pokrenemo. Priroda nas revitalizuje i pomaže nam da se oporavimo od stresa, poboljšava koncentraciju, imunitet, krvnu sliku, cirkulaciju...reguliše krvni pritisak, poboljšava san. Uopšte, aktivnost u prirodnom okruženju poboljšava naše društveno blagostanje i osećaj zajedništva: Imamo pozitivnije stavove prema drugim ljudima i naše raspoloženje se brzo poboljšava. 


Ne bih ni da spominjem koliko je boravak u prirodi bitan za pravilan rast i razvoj dece. Nije dovoljno da dete samo bude na igralištu ispred zgrade, da se ljulja na ljuljašci i bude na “svežem gradskom” vazduhu...veoma je bitno da, kad god je to moguće, boravi u prirodi, jer priroda je najbolje igralište. U poređenju sa unutrašnjim prostorijama, divan prirodni ambijent prirodno podstiče decu da budu fizički aktivna: da se popnu, skoče,  potrče i koriste svoju maštu. Sve ovo je važno za razvoj deteta. Motoričke veštine pomažu deci da uče, budu kreativna i da postanu bolji u rešavanju problema. Priroda smanjuje uznemirenost a formiranje jake veze sa prirodom tokom detinjstva pomaže im da postanu bolji ljudi.



Sada bih vam ukratko prikazala nekoliko nacionalnih parkova u Finskoj, a ostatak sledi u sledećem tekstu.

1. Nacionalni park Arhipelag (Saaristomeren kansallispuisto) - Saaristomeri 
Nalazi se na jugozapadu Finske. Odlikuju ga mnogobrojna stenovita i šumovita ostrva u Baltičkom moru. Mnogi se slažu da je to jedan od najlepših i najvećih arhipelaga na svetu. Arhipelagom dominiraju ili veća ostrva sa rustičnim selima, šumska ostrva ili vetrovito-stenovita ostrva.  Ima ih oko 2000. Na kom god da ste ostrvu, pogled ide ka otvorenom moru.

Kada ljudi odluče da posete ovaj nacionalni park,  veoma je bitna činjenica da ovde ima mnogo vila i vikendica po ovim ostrvima, a turisti se najviše odlučuju za ostrva Korppoo, Jurmo, Nauvo, Parainen, Houtskari i Kemiönsaari. 

Ovde je more relativno mirno,  pa jedrilice, kajaci i  motorni čamci klize po kristalno čistom moru. Takođe, ovo je odlično mesto za ribolov.


Ako vam na moru smeta slana voda, ovde na Baltiku, a posebno na arhipelagu, voda je tek malo slankasta, odnosno skoro je slatka, jer je salinitet tek 0,6%. Bilo kako bilo, priroda je predivna ¸ a ono što je ovde veoma zanimljivo je i to što se skoro samo ovde može naći pyöriäinen
(perajasta pliskavica) .
Saaristomeri  link




2. Nacionalni park Lemmenjoki (Lemmenjoen kansallispuisto) - Lemmenjoki
 


Lemmenjoki je sa svojom površinom od 2 850 km², definitivno najveći nacionalni park u Finskoj i jedan od najvećih u Evropi. Nalazi se na krajnjem severu finske Laponije. Pripada dvema opštinama, Inari i Kittilä. Lemmenjoki nacionalni park se graniči sa Övre Anarjokka nacionalnim parkom u Norveškoj. 

Sam naziv Lemmenjoki potiče od sami reči “Leammijohka”, što znači “Topla reka”. Inače, ovaj nacionalni park najviše privlači planinare¸ kao i one koji vole da tragaju za zlatom...da, dobro ste čuli...

Zlatna groznica na reci Lemmenjoki započela je 1950. godine kada su lokalni stanovnici, braća Ranttila, pronašla prvi zlatni grumen.. i danas svako leto kopači zlata pronađu zlatni grumen čak i do 50 grama težine. Pored zlata, ovaj park krase i mrki medvedi, suri orlovi i losovi, što samo govori o pitomoj divljini prelepe Laponije.



Lemmenjoki - foto Jonáš Gaigr

Lemmenjoki - foto Kristin Repsher
Lemmenjoki
Lemmenjoki - foto Mika Mäkeläinen
Lemmenjoki - foto Mika Mäkeläinen
3. Nacionalni park Petkeljärvi (Petkeljärven kansallispuisto)- Petkeljärvi



Nacionalni park Petkeljärvi se nalazi u Sevrnoj Kareliji na samoj granici sa Rusijom. Osnovan je  1956. godine i on je ujedno i najmanji nacionalni park u Finskoj sa površinom od svega 6 kilometara kvadratnih. Pogodan je za posetioce svih uzrasta tokom cele godine. Petkeljärvi  i njegova neposredna okolina su pogodni i za posetioce sa otežanim kretanjem.

Foto Heikki Räsänen
Foto J. Parkkinen
Foto tea karvinen
4. Nacionalni park Ekenäs arhipelag (Tammisaaren saariston kansallispuisto) - Tammisaari



Nacionalni park Ekenäs arhipelag sa svojim mnogobrojnim ostrvcima blizu otvorenog mora je prava lepota koja privlači prave ljubitelje prirode. Do njega se može doći samo vodenim taksijem ili čamcem. Spada u zaštićno područje Finske. Sam nacionalni park se nalazi u zapadnom delu Uusimaa regiona,  vodene površine su zastupljenje 90 %, a jedina kopna predstavljaju 4 mala stenovita ostrva: Älgö, Modermagan, Jussarö i Fladalandet. Park je osnovan 1989 godine i zauzima površinu od 52 kvadratna kilometra. Tokom leta postoje organizovane ture obilaska. 


Ovaj nacionalni park sam obišla više puta i jedan je od mojih top 5. O njemu sam već pisala OVDE, pa možete pročitati i upoznati se sa lepotama ovog arhipelaga.
Ekenäs Archipelag- Foto H-E Nyman
Ekenäs Archipelag- foto- Anssi_V
Ekenäs Archipelag- foto- Anssi_V
5. Nacionalni park Liesjärvi (Liesjärven kansallispuisto) Liesjärvi



Nacionalni park Liesjärvi osnovan je 1956. godine  a nalazi se u brdovitom delu Tamele. U pejzažu dominiraju izvijene obalske linije četiri postojeća jezera i dve močvare. Pošumljeno je preko 31 km obalskog prostora. Skoro čitav nacionalni park je pokriven gustim šumskim zajednicama, pa i na omanjim tresetištima. Više od polovine prostora zauzimaju šume omorike, a više od jedne trećine su stabla stara i preko 150 godina. Šumske zajednice i obalske zone utočišta su  velikom broju  detlića i veverica.

Foto: Jari Kostet

  6. Nacionalni park Oulanka (Oulangan kansallispuisto) -  Oulanka

Nacionalni park Oulanka je jedan od mojih Top 5 nacionalnih parkova u Finskoj. koji sam posetila minimum deset puta. Iskreno, ako ih uporedim sa još ostala četiri, ne bih znala na koje mesto da ga stavim. Najjednostavnije rečeno, svi bi bili na prvom mestu...a koja su preostala četiri, videćete ako budete pročitali tekst do kraja. Oulanka, taj raj na zemlji, prostire se duž dve oblasti Finske... duž Severne Ostrobotnije i duž (pa gde bi drugo) moje Laponije, odnosno južnog dela Laponije. Naslanja se jednim delom na samu granicu sa Rusijom, gde se nastavlja kao Paanajärvi Nacionalni park. Park je osnovan 1956. godine. Oulanka je prvi finski nacionalni park, koji je postao deo Svetske fondacije za prirodu (World Wide Fund for Nature, WWF) 

Foto Teemu Tretjakov


U ovom parku se nalazi i istraživacki centar  Univerziteta Oulu, koji je uključen u međunarodno-istraživački rad vezan za aero zagađenje, zagađenost tla, kao i sprečavanje negativnih uticaja na biljni i životinjski svet.



Foto: Raino Lampinen
Kroz park protiče reka Oulankajoki, koja se dalje uliva u Belo more, i na čijem se toku obrazuje par vodopada. Na nekim mestima možete videti brzake i slapove, kao što su Kiutaköngas, Taivalköngas ili Jyrävä. 

Oulanka - foto wilderness

Oulankajoki


Severni deo parka čine velike tresetne površine, od posebnog značaja za zaštićene životinjske vrste datog prostora, kao što je mrki medved.

Ljubiteljima planinarenja od srca preporučujem stazu Karhunkierros, ili na finskom "Medveđi prsten", koja je jedna od najboljih pešačkih staza u Finskoj, dužine impresivnih 80 km. Staza vodi do velikih i udaljenih područja, pa morate zaista biti dobro pripremljeni i u odličnoj kondiciji za to. Najbolje vreme za posetu Nacionalnom parku Oulanka je bukvalno tokom cele godine, jer je ovde tako nestvarno lep krajolik. Putem ćete videti neke prirodne kolibe koje služe kao skloništa za jednu noć, koje su potpuno besplatne za korišćenje, ali tokom sezone mogu biti pretrpane turistima, pa je zato dobra ideja i da ponesete šator. Sve staze za planinarenje su dobro označene, pa i nije potrebno imati svoju kartu, dovoljan vam je jednostavan raspored koji možete dobiti u informativnom centru. Nikako nemojte zaboraviti  sprej protiv insekata. Tokom šetnje kroz park u određenom delu godine možete prikupiti mnogo jagoda, kupina, borovnica, močvarnih  jagoda i pečuraka







Ako je "Medveđi prsten" preduga staza za vas, imate i stazu "Mali medveđi prsten", koja je 12 km duga, a koja  vodi do prelepih slapova Myllykoski i Jyrävänjäri. Moguće je proći ovaj krug u roku od pet do šest sati.



Foto Seppo Ulmanen


Oulanka je takođe vrlo bogata životinjskim vrstama. Ovde se mogu naći vuk, ris, tvor, lasica, jazavac, lisica, mrki medved, jelen, los, sibirski divlji sob...Na tragove medveda, vuka  i ostalih vrsta možete naići veomo često, ali morate biti srećnici pa da ugledate neke od njih i to uglavnom zbog toga što su skriveni duboko u šumi izvan označenih staza.  Park ima i mnogo retkih vrsta ptica... sibirske ševe, sove, orlove i mnoge druge, a reke su prepune lososa.







Oulanka je jedinstvena i po tome  što je park ostao u netaknut od ljudske ruke više od 100 godina, a to se vidi po tome jer se u ovom parku ne može videti nikakvo ljudsko delovanje, pa čak i kada su prirodne kolibe u pitanju jer su njih napravili prvi stanovnici ove oblasti, Sammi narod  oko 1930. godine.





Mnoge vrste biljaka se pojavljuju samo na određenim mestima. Bogatija tla su prekrivena smrekovim i borovim šumama, dok su visoki borovi i mešovite šume uglavnom na stenama.   Roze-bela kalipso orhideja, zaštitni znak parka, retko se može sresti na drugim mestima.

Nadam se da sam vam probudila želju da posetite Oulanku.

7. Nacionalni park Nuuksio (Nuuksion Kansallispuisto)-Nuuksio


Nuuksio nacionalni park se nalazi u Uusimaa regionu blizu glavnog grada i još bliže gradu Espoo. U ovom nacionalnom parku se nalazi jedinstven prirodnjački centar Haltia, koji je poznat po tome jer je to prva javna zgrada u Finskoj izgrađena u potpunosti od drveta,  kao  kombinacija divnog arhitektonskog dizajna i najsavremenijih ekoloških rešenja.

Haltia je prva velika javna građevina u Finskoj koja je u potpunosti sagrađena od unakrsno lameniranih drvnih elemenata.  Ovi robusni elementi su većinom obučeni daskama finske smreke – tamno smeđe spolja i svetle iznutra, baš kao i samo drvo.  Strateški postavljeni prozori i balkoni pružaju prekrasan pogled na jezero, okolnu borovu šumu i šumarke breza iz izložbenih soba centra, restorana i drugih prostorija. Krov zgrade je doslovno zelen, prekriven biljkama koje će upiti ugljenik, sunčevu svetlost i kišu.

Jezero Pitkäjärvi i Nuuksio nacionalni park počinju odmah iza ovog  prirodnjačkog centra. Park je prepun breza i četinara. Ima 43 mala jezera.



Haltia


8. Nacionalni park Koli (Kolin kansallispuisto) - Koli 
Ja ovako zamišljam raj na zemlji. Znači, shvatili ste da je i on u mojih Top 5, iako bi po mom senzibilitetu mogao da bude i moj totalni favorit. Nacionalni park Koli se nalazi u oblasti Severne Karelije blizu mesta Joensuu, Lieksa i Kontiolahti, a na obali jezera Pielinen. Koli je verovatno jedini nacionalni park u Finskoj koji je inspirisao sve značajne umetnike Finske, od kompozitora do slikara kao što su Sibelius, Juhani Aho, Eero Järnefelt. Ilmari Aalto...U ovom delu Finske su nešto toplija leta nego u Helsinkiju i nešto hladnije zime, ali ekstrema i nema.

 





Najposećenija atrakcija ovog nacionalnog parka je vidikovac Ukko-Koli sa kog se pruža čaroban pogled na jezero i ceo park. Tokom leta ovde rade i panoramski liftovi. Koli je i poznato skijalište u koje dolaze turisti iz celog sveta. Jedino su padine Ukko-Koli, Akka-Koli i Paha-Koli zabranjene za spust i skijanje jer se tako čuvaju ovi divni prirodni vrhovi.Tokom svih godišnjih doba postoji odličan put kojim se stiže autom do Kolija, a tokom zime kada se jezero zaledi, postoji i 7 km dug put preko leda, koji polazi od Vuonislahtija i znatno skraćuje putovanje. Najpopularnije skijalište je Loma-Koli. Brizu vidikovca Ukko-Koli nalazi se i hotel a ovde postoji i mnogo brvnara za iznajmljivanje kao i kamp oblast u Kopravaari udaljenoj oko 7 km od Kolija.
 
Eero Järnefelt

Koli - panoramski lift - izvor Wiki
9. Nacionalni park Pyhä-Luosto (Pyhä-Luoston kansallispuisto) - Pyhä-Luosto

Pyhä-Luosto je još jedan park iz onih mojih Top 5. Naravno, ne zato jer se nalazi u Laponiji i jer sam ga obišla mnogo puta, već zato jer je zaista poseban. Kao što rekoh, ovaj prelep nacionalni park se nalazi u Laponiji, u njenoj istočnoj oblasti gde su mesta Sodankylä, Pelkosenniemi i Kemijärvi . Ovaj park je zanimljiv jer je i najstariji i najmlađi. Znam da se pitate sad kako je to moguće, ali verujte mi da je tako...naime, Pyhä-Luosto  je nastao spajanjem dva parka.  Nacionalni park Pyhätunturi je nastao daleke 1938. godine, ali mu se 2005. godine pridružio i Luosto, pa je iz toga nastao  današnji Pyhä-Luosto.


Savršen je za porodice sa decom, a ima i divnih obeleženih staza pogodnih za jednodnevne i višednevne izlete, onih od 4 km dužine do onih od 45 km. Za porodice sa decom preporučujem stazu Tunturiaapa koja se nalazi na 1 km udaljenosti od centra Naava, a sama staza je označena plavim kvadratima na stablima drveća duž staze. Osim što je priroda fascinantna, ovde ima i mnogo borovnica koje uspevaju sve do kasne jeseni. Za one koji vole istoriju, preporučujem  da posete centar Naava, koji ima mnogo zanimljivih izložbi o ovoj oblasti,  o geologiji, kulturi naroda koji tu živi...a tu je i kafe Loimu, ako ogladnite ili poželite da se okrepite. 
 

10. Nacionalni park Pallas-Yllästunturi (Pallas-Yllästunturin kansallispuisto)­ - Pallas-Yllästunturi

Ovaj treći po veličini nacionalni park,  Pallas-Yllästunturi, nalazi se na severu Finske, u Laponiji, blizu granice sa Švedskom. Status nacionalnog parka ima od 2005. godine, kada su spojeni Nacionalni park  Pallas-Ounastunturi  i zaštićena oblast, prirodni rezervat Ylläs-Aakenus. Nalazi se u predelu gradova Enontekiö, Kittilä, Kolari  i Muonio. O njemu sam već pisala OVDE. Naročito je popularan među planinarima i ljubiteljima skijanja. Ovde postoji mnogo planinarskih staza, raznih nivoa težine, i to ukupno  350 km.  Najpopularnija staza je Hetta–Pallas¸ duga 55 km, a najviša tačka ovog  parka je vrh Taivaskero visok 810 m. Ima 63 padine za spust od kojih je najduža 3 km.

Foto .holidayclubresorts




Nastaviće se...