Upoznajte finske pesmice za decu

O značaju muzike govorili su svi drevni filosofi. Antički mudraci su govorili da muzika ima izuzetan značaj za čovekov skladan  rast i duhovni razvoj i sigurno su bili u pravu.

Sama reč MUZIKA potiče od MUZA, devet boginja umetnosti koje su bile u pratnji boga Apolona, boga lepote, estetike i umetnosti. Zato je muzika nešto što nastaje po nadahnuću muza. Sam Platon u svom delu DRŽAVA govori da je muzika veoma bitna za stanje jedne države. Od stanja muzike u državi zavisi stanje u toj državi. Kakva je muzika, takvi su i njeni građani. Kako se u Srbiji živelo devedesetih, vidi se i po tadašnjem procvatu turbo folka. Platon zato kaže da muzika svojom melodioznošću, dušu čini melodioznom, a ritmikom čini dušu ritmičnom i dovodi je u sklad. U istom delu, Platon navodi da su gimnastika i muzika neophodni delovi vaspitanja  svakog deteta.

Oni koji misle da je veličanje muzike i njenog značaja predimenzionirano, samo neka razmisle o tome da se psihijatrijski bolesnici leče i muzikoterapijom, koja ima svoje blagodeti bez otrova i hemije,  da biljke brže rastu ukoliko im svira muzika, posebno fina i prefinjena muzika kao što je Mocartova...

link

Zato nemojte deci uskraćivati divnu muziku koja nadahnjuje, divne harmonije, vesele ritmove i lepo raspoloženje koje ga tada obuzima. 

U Mocartovoj operi Čarobna frula, frula je predmet koji ima magične moći pa se svi za nju bore, a u prenešenom značenju to je muzika koja nas prati kroz ceo život. Braća Grim su takođe znali kako muzika deluje magično na živa bića, što se i vidi u njihovoj priči Čarobni frulaš... Tolstoj je rekao da je muzika „stenografija emocija“... naime, eto u priči Čarobni frulaš, radnja se odvija u selu¸ u kome se pojavljuje najezda miševa. U selo dolazi frulaš i nudi stanovnicima sela da ih oslobodni ovih štetočina. Seljaci pristaju frulašu dati veliku sumu novaca ukoliko istrebi miševe iz grada. On svira na svojoj čarobnoj fruli, dok miševi opčinjeno prate zvuk čarobne frule, te ih tako izvodi iz sela...

...primera je mnogo...

Koliko je muzika divna to znamo svi. Muzika je, složićete se, ona najdivnija spona između materijalnog i duhovnog, jedina koja ima moć da smiri sve boli srca, umanji sve brige sveta i okrepi dušu. Uz nju smo odrastali, veselili se, tugovali...

Svi smo se još kao mali susreli sa uspavankama, cupkalicama,  tašunaljkama i raznim pesmicama za decu. To su bile veoma bitne stavke našeg odrastanja i odrastanja svakog deteta uopšte. Svako dete reaguje na muziku i pesmu, pa makar ona bila i na  jeziku koji nije maternji jezik deteta, jer je muzika  univerzalno sredstvo komunikacije ljudi iz različitih kultura, nešto kao zvučni esperanto.

Nema deteta koje ne uživa u muzici. Svakom, pa i najmanjem detetu muzika je vedra podloga za raznovrsne aktivnosti, jer uz nju koristi sopstveno telo za praćenje iste...cupka, skače, vrti glavom, tapše, a sva ta spontana igra tokom slušanja muzike, podstiče motorički razvoj, stvara pozitivan odnos prema muzici, razvija osećaj za ritam jer navodi na različite forme njenog ispoljavanja, podstiče kreativnost...

Verujem da se svakom od vas urezalo u pamćenje mnogo pesmica koje ste rado pevali kada ste bili mali. Svako vreme ima neke nove pesmice, a uvek su tu i one koje se prenose generacijama i koje su uvek lepe i aktuelne, 

Danas sam poželela da vam predstavim muziku mog detinjstva, pesmice koje su obeležile moje odrastanje, one koje su pratile moja izderana kolena, moje trenutke musavosti kada sam sa drugaricama pravila torte od blata, moje priredbe u školi...pesmice koje su mi mama i tata kupovali na kasetama i koju su mi puštali u kolima kada bismo išli na dug put ( jer je trebalo animirati nestaška kao što sam bila ja)...

Verovali ili ne, još se sećam nekih pesamica koje mi je pevala baka a koje su se toliko urezale u moje pamćenje, da i sada mogu da zamislim njenu ruku na mojoj, dok mi ona. onako u kecelji, u pauzi dok raste testo za moj omiljeni korvapuusti (pecivo s cimetom) peva neke divne pesmice....možda baš zato, dok ih sada slušam, osećam predivan miris cimeta...

evo jedne takve cimetno mirisne pesmice....

Reč je o pesmici Lennä, lennä, leppäkerttu (Let, let bubamaro), koja je jedna od mojih najomiljenijih. Ovu verziju izvodi beskrajno talentovana devojčica Eeva-Leena Pokela  (Eveliina), a prati je samo jedan instrument, kantele, koji je inače finski nacionalni instrument. O maloj Eveliini sam već pisala OVDE.

Eeva-Leena Pokela

Još jedna pesmica koja me podseća na moju baku je i Nuku, nuku, nurmilintu...ili samo Nuku, nuku  ( Spavaj, spavaj).



Evo još jedne slatke pesmice koja je bila veoma popularna u vreme kada sam ja bila mala. Reč je o pesmici Mustan kissan tango. Ova pesma je veoma popularna u Finskoj,  deca je mnogo vole a i zanimljiva je priča vezana za nju...Naime, mnogi koji su danas mame i tate sećaju se svetski popularnog italijanskog  muzičkog  festivala za decu “Zlatni cekin” koji su prenosile mnoge zemlje sveta...(Finska i Jugoslavija jesu ). Na tom festivalu je davne 1969. godine jedna slatka malena devojčica otpevala pesmu Volevo un gatto nero (Htela sam crnu mačku),  koja je postala veoma popularna u Finskoj, ali da bi je prilagodili finskoj deci, Sauvo Puhtila je napisao reči  na finskom i nastala je Mustan kissan tango (Crna mačka tango). Tu pesmu su otpevale i snimile šestogodišnjakinje sestre Jaana i Tiina iz Finske, koje su inače i učestvovale na “Zlatnom cekinu” 1971. god.   

Sledi još nekoliko, meni dragih pesmica za decu, a za kraj ovog teksta sledi i par zanimljivosti.

Katinka ( Katinka), Pieni tytön tylleröinen ( Mala buckasta devojcica), Täti Monika (Tetka Monika), Ihahaa ( Điha điha), Minä soitan harmonikkaa ( Sviram harmoniku), Hämä-Hämähäkki ( Pau pau pauk), Ihme ja kumma (  Čudo nad čudima), Popsi popsi porkkanaa (Popsi popsi šargarepa)

A sada slede i najavljene zanimljivosti...
Poslušajmo finske i srpske verzije  istih pesmica za decu.

Kad si srećan - Jos sull lysti on niin kätes yhteen lyö Deda Paja ima farmu - Piippolan vaarilla oli talo Zvončići, zvončići - Kulkuset Blistaj, blistaj, zvezdo mala - Tuiki tuiki tähtönen