Hyvää ja siunattua Itsenäisyyspäivää! Srećan i blagosloven Dan nezavisnosti!

Ovo je godina koja se razlikuje od prethodnih po mnogo čemu, ali ono što će obeležiti ovu godinu je globalna pandemija korona virusa. Danas, na 103. rođendan moje Finske, na Dan nezavisnosti koji svaki Finac iskreno i duboko praznuje u svom srcu, tradicionalni prijem neće biti održan, a centar proslave će i ovaj put biti Predsednička palata, ali na malo drugačiji način.

O ovom prazniku,  napisala sam mnogo tekstova, jer je ovaj dan jedan od najvažnijih državnih praznika u Finskoj, ako ne i najvažniji, pa njih možete pročitati na ovim linkovima, a danas ću se baviti isključivo temom kako se ovaj praznik proslavlja danas u Finskoj, u vreme aktuelne pandemije.

http://mojafinska.blogspot.com/2012/12/hyvaa-itsenaisyyspaivaa-suomi.html

http://mojafinska.blogspot.com/2013/12/hyvaa-itsenaisyyspaivaa-suomi-ja.html

http://mojafinska.blogspot.com/2015/12/hyvaa-itsenaisyyspaivaa-suomi.html

https://mojafinska.blogspot.com/2016/12/dan-nezavisnosti-dan-ponosa.html

https://mojafinska.blogspot.com/2017/12/hyvaa-itsenaisyyspaivaa-rakas-suomi-ja.html 

https://mojafinska.blogspot.com/2018/12/velelepni-oodi-na-101-godisnjicu.html

https://mojafinska.blogspot.com/2019/12/onnea-102-vuotias-suomi-srecan-102.html

Finska je postala nezavisna 6. decembra 1917. Ove godine se navršava 103 godine. Dan nezavisnosti Finske obično se slavi na vrlo tradicionalan način, ali ove godine se, razumljivo, zbog korone, slavi na nov način. Umesto tradicionalnog prijema, predsednik Republike Sauli Niinistö i njegova supruga Jenni Haukio pozvali su sve Fince da proslave Dan nezavisnosti kod kuće. 

Do ove godine, zvanične svečanosti povodom Dana nezavisnosti Finske, započinjale su podizanjem finske zastave na Tähtitorninmäkiju (opservatorije na brdu u Helsinkiju), a ove godine, prvi put od 1957. u gradu Hämeenlinna, rodnom mestu nacionalnog kompozitora Sibeliusa, kako bi se onemogućilo okupljanje i gužva. (Trenutno su u ovom gradu, do 7. 1. 2021. na snazi mere zabrane okupljanja, pored svih ostalih mera, pa se podizanje zastave obavlja bez publike). Centar podizanja zastave bio je južni deo parka zamka Häme (zamak Häme se na finskom kaže Hämeen linna, što je zapravo i naziv grada). Prošlih godina, izuzetno veliki broj građana pratio je ovaj sam čin podizanja zastave, dok je ove godine sve to moglo da se prati samo putem direktnog prenosa na nacionalnoj radio  televiziji YLE (Yle TV1, Yle Radio 1 i Yle Areena), sa početkom u 9 ujutru po finskom vremenu.

KUVA: RONI REKOMAA

Kuva: Silja Viitala Yle

U samom gradu, osvetljena su gradska groblja (svih 7), junaka koji su dali živote za nezavisnost Finske, i tako osvetljenja biće do sutra do 9 sati ujutru.

Tradicionalni govor, ove godine je održao Ministar odbrane Antti Kaikkonen, a za muziči deo bio je zadužen muški hor iz Helsinkija, kvartet Viipurin Lauluveikot, koji je jedan od najstarijih horova u ovoj zemlji, a koji je osnovan 1897 u gradu Viborgu na obali finskog zaliva. Viburg se na finskom kaže Viipuri, pa otud i naziv hora. Sam hor je bio veoma povezan sa Sibeliusom.

                                              Video inserti sa https://areena.yle.fi/1-50701422

U 10 sati po lokalnom vremenu, predsednik Finske položio je venac na grob neznanog junaka na groblju  Hietaniemi u Helsinkiju (Hietaniemen hautausmaa). Istovremeno, nad grobljem je preletalo 4 borbena aviona F/ A-18, koji su se slabo videli zbog oblačnog vremena, ali su se zato izuzetno čuli. Vazduhoplovstvo je organizovalo prelete i po ostalim finskim gradovima, iznad groblja gde su sahranjeni junaci oslobodioci. Preleti su bili preko groblja Kalevankangas (Kalevankankaan hautausmaa) u Tampereu,  zatim u gradovima Pori, Jyväskylä, Kuopio, Mikkeli, Lahti, Turku…

Niinistö je uputio čestitke za Dan nezavisnosti naciji putem Twitera, dok je premijerka Sanna Marin objavila video čestitke u ime vlade. Predsedavajuća parlamenta Anu Vehviläinen i drugi političari takođe su se odoglasili na društvenim mrežama.

Niinistö i njegova supruga Jenni Haukio su zatim otišli ​​da zapale sveće u Luteranskoj katedrali u Helsinkiju uoči godišnjeg Vaseljenskog crkvenog bogosluženja na Dan nezavisnosti koji je počeo u podne.

Propoved je održao luteranski episkop Tamperea, Matti Repo, uz pojanje dečačkog hora Cantores Minores, članova koji su nosili maske i bili odvojeni jedni od drugih. Jedno od čitanja održala je ministarka nauke i kulture Annika Saarikko

Jednosatnu službu uživo se emitovala na Yle TV1, Yle Radio 1 i Yle Areena.

Svi oni koji su tradicionalno hteli da po 21654717 put pogledaju film Tuntematon sotilas ( Neponati vojnik) koji se svakog Dana nezavisnosti prikazuje na televiziji, imali su za to priliku u 14h na državnoj YLE 1.

Dnevni događaji Dana nezavisnosti, uvek su se završavali godišnjim prijemom u Predsedničkoj palati, koji je ove godine samo virtuelni događaj bez gostiju. Do sada je to uvek bio prijem za oko 2000 javnih ličnosti, koji se prenosio uvek uživo, i to je bilo uvek izuzetno praćeno od strane svih Finaca. Ove godine, prijem poznat kao Linnanjuhlat, od 1919, od kada se održava, nije se prenosio tek nekoliko puta iz opravdanih razloga. Najpopularniji televizijski segment dočeka na Dan nezavisnosti je bio uvek sam ulaz gostiju. U goste spadaju osobe koje svake godine dobijaju pozivnice, uključujući vitezove Mannerheimovog krsta (tradicionalno prvi su ulazili), članove vlade i parlamenta Finske, nadbiskupe, sudije, visoke vojne i policijske službenike i razne diplomate i uglednike. Druga grupa uključuje goste po izboru predsednika: obično su tu zabavljači, aktivisti, muzičari, glumci, kulturni radnici, umetnici, sportisti; i uopšte, ljudi koji su bili u centru pažnje tokom protekle godine. Poslednji gosti koji ulaze, uvek su preživeli bivši finski predsednici.

I to znate sigurno, plava i bela su simboli Finske i simboli ovog dana, pa se plave i bele sveće nalaze na svakom prozoru.

 

Kako ovaj  tekst nije obilovao nekim zanimljivim događajima,  jer je i sama proslava bila izuzetno skromna i svedena, moram za kraj da vam predočim dve zanimljivosti vezane za ovaj datum…

Naime, Dan nezavisnosti  i Praznik rada 1. maj, jedini su nehrišćanski praznici u Finskoj…

Znate li da su mnoge zemlje svetlosnim perormansom u plavo beloj boji, obeležile Dan nezavisnosti Finske, pre 3 godine, na stogodišnjicu nezavisnosti.. Neke od njih su bile…

·        Argentina, Buenos Aires, The Usina del Arte cultural centre

·        Australia, Adelaide, Adelaide Town Hall

·        Australia, Brisbane, Story Bridge and Victoria Bridge

·        Australia, Canberra, Telstra Tower, the Old Parliament House, Malcolm Fraser Bridge, Questacon – The National Science and Technology Centre(Parkes)

·        Australia, Hobart, Railway Roundabout Fountain, Elizabeth Street Mall and the Kennedy Lane Tourism Precinct

·        Australia, Perth, The Council House building and Trafalgar Bridge

·        Austria, Vienna, The Wiener Riesenrad Ferris wheel

·        Brazil, Rio de Janeiro, The Christ the Redeemer statue

·        Bulgaria, Sofia, The National Palace of Culture

·        Canada, Niagara Falls

·        Cyprus, Nicosia, The White Walls building

·        Czech Republic, Prague, The Dancing House designed by Frank Gehry

·        Estonia, Tallinn, Stenbock House (The seat of the Government)

·        Estonia, Tartu, The Vanemuine Theatre, Võidu sild Bridge,

·        Ethiopia, Addis Ababa, Lion of Judah monument in front of the Ethiopian National Theatre

·        Greece, Athens, The Arch of Hadrian

·        Hungary, Budapest, Elizabeth Bridge

·        Iceland, Reykjavik, Harpa Concert Hall and Conference Center

·        Ireland, Dublin, Mansion House, the residence of the Lord Mayor of Dublin

·        Italy, Rome, The Colosseum

·        Kazakhstan, Astana, The bridges across the Ishim River, St. Regis hotel

·        Latvia, Jelgava, Railway Bridge

·        Latvia, Riga, The Tower of the Town Hall in the Old Town, the Railway Bridge across the Daugava river

·        Lithuania, Vilnius, Three Crosses monument

·        Mexico, Mexico City, The Angel of Independence monument (Ángel de la Independencia)

·        Mozambique, Maputo, Maputo Fortress

·        Netherlands, Alkmaar, Stadskantine Alkmaar

·        Norway, Oslo, Holmenkollen ski jumping hill

·        Poland, Warsaw, The Palace of Culture and Science

·        Portugal, Lisbon, Belém Tower (a UNESCO World Heritage Site)

·        Russia, Lumivaara, Lumivaara Church

·        Russia, Moscow, The Embassy of Finland

·        Russia, Petrozavodsk, The National Theatre

·        Russia, Saint Petersburg, The Museum of Ethnography

·        Serbia, Belgrade, Ada Bridge, Palace Albania

·        Sweden, Stockholm, Globen

·        Switzerland, Montreux, The Mannerheim memorial

·        Ukraine, Kiev, The Embassy of Finland

·        United Kingdom, Newcastle,The Gateshead Millennium Bridge

Palata Albanije 2017. foto: Neda Mojsilović

Hyvää ja siunattua Itsenäisyyspäivää jokaiselle suomalaiselle! Kiitollisena Jumalalle ja niille, jotka taistelivat Suomen itsenäisyyden puolesta ja kävivät raskaat sotavuodet läpi ja sen jälkeen rakensivat tämän maan kovalla työllään ja uurastuksellaan, vaivannäöllään. Kiitos jokaiselle suomalaiselle! Yksi maailman rehellisimmistä, tunnollisimmista, vilpittömimmistä ja nöyrimmistä kansoista. Herra, siunaa maatamme ja kansaamme, varjele meitä ja pidä sydämemme aina kääntyneinä Sinun puoleesi, niin vaikeina kuin hyvinä aikoina! Kiitos itsenäisyydestä ja anna sen jatkua! Varjele tätä maata sodilta, levottomuuksilta ja kulkutaudeilta! Anna hengellinen herätys tähän maahan!

Hyvää itsenäisyyspäivää kaikille ja nöyrin kiitos sotiemme veteraaneille!

Minun Youtube-videoni...  https://www.youtube.com/watch?app=desktop&v=F5zg_af9b8c

Read More

Pandemija korona virusa je „naša prilika da promenimo svet“

 

U ovom vremenu korona krize, bitnije od pitanja imuniteta i fizičkog zdravlja je pitanje kakvo ste ljudsko biće. Ovo je pitanje nad pitanjima sve vreme, ali u normalnim  vremenima, to i ne dolazi toliko do izražaja koliko sada jer se u normalnim vremenima mnogi mogu i pretvarati, ali  kada nas pogodi kriza kao sada, to, kakvo ste biće, postaje najdragocenija stvar. O ovom virusu ste svi već čuli i pročitali mnogo toga i uglavnom sve što je bitno, znate i sada. Najznačajniji aspekt svega ovog, za nas je, da ga ne prenosi ni pas, ni miš, ni mačka niti kakvo drugo stvorenje...niko drugi do nas, jer smo mi glavni prenosioci. U tome jeste problem, ali takođe i prednost, jer smo mi ljudska bića...ali

...sada se moramo odlučiti, da li smo ljudska bića ili samo ljudska stvorenja? Ako smo ljudska bića, trebalo bi da znamo kako to stvarno i da budemo. Treba slediti pravilo da ne rizikujemo svojim ponašanjem da virus dobijemo, i, ako ga i dobijemo, da ne prenosimo sa jednog na drugog, jer mnogi od nas, a da i ne znamo, možemo biti asimptomatski nosioci virusa. Kod mnogih od nas, možda se nikada neće pojaviti ni jedan simptom virusa i ako ga nosimo u sebi, a nekoga zbog toga možemo svojim neodgovornim sebičnim ponašanjem dovesti u smrtnu opasnost. Osoba koja je sa vama u društvu, i ako je svesno i odgovorno ljudsko biće, ona će maskom čuvati sebe, ali više vas, a vi je možete zaraziti nenošenjem maske, ako ste asimptomatski nosilac zaraze. Nemojte biti sebični jer je možda neko drag pored vas ranjiviji na virus, a vi ga svesno dovodite u rizik jer zaboga, verujete da je sve to glupost i teorija zavere. Zato je ovo vreme idealno da  dokažete da ste svesno ljudsko biće a ne kompulsivno ljudsko stvorenje.

Povezanost ljudi je divna stvar, ali pogrešno je misliti da ste povezani sa ljudima samo ako ste sa svima njima u kafiću ili žurci. Ovo je vreme za drugačiju vrstu interakcije, shodno korona krizi koja trenutno vlada. Svako, pa i vi sami, može tako malo, a opet i sa tim malim da uradite nešto veliko i predivno za svet, da služite naciji i čovečanstvu.

Borimo se svi zajedno sa ovim. Nema potreba za panikom, jer ono što je potrebno je obazrivost, a ne panika. Situacija jeste ozbiljna, ali ne moramo i mi biti mrtvi ozbiljni. Nemojte misliti da ćete, ako niste ozbiljni, postati neozbiljni...ne...potrebno je da budete radosni, odgovorni i razumni. Ne urušavajte svoj imuni sistem brigama i depresijom oko ovoga...pa prošle su mnoge krize, proći će i ova. Svakako se radosna, razumna i odgovorna bića lakše i bolje nose sa ovakvim situacijama od paničnih ljudi, koje panika svakako paralizuje. Kada niste paralizovani, vaše telo i mozak funkcionišu i odgovaraju na ono što je potrebno, upravo onako kako je potrebno. Da i ne govorim da kod radosnih ljudi imuni sistem funkcioniše na boljem nivou zaštite.

Neki od naučnika kažu da bi u najgorem scenariju, ovaj virus mogao da ubije milione i milione ljudi. Mi svakako ne želimo da se to dogodi, niti smatram da iko to želi da se dogodi, ali za to se treba boriti i ličnim primerom odstupajući od komfora na koji smo navikli. Znam da je teško nositi stalno masku, ali znajte i da je lekarima koji leče bolesne, još teže. Svakako razmislite da je uvek lakše nositi masku nego respirator. Uvek pomislite na to!

Ova kriza neće proći ni sutra ni za pet dana. Ovo će biti dug put. Zato, hajde da iskoristimo ovo vreme i izađemo iz ovoga kao bolja ljudska bića.

Zato, kada se sve ovo završi, mi generacije koje su ovo doživele, ili ćemo imati zadovoljstvo što smo se dobro nosili sa krizom, ili ćemo od sramote pognuti glave što smo radili neodgovorne stvari koje su koštale mnogo dragocenih života. Bolje je ipak hodati ovom zemljom sa osećajem odlučnosti i svrhe u svom životu.

Budite odgovorni prema sebi i drugima. Ostanite zdravi!

Read More

SERIJAL Najpoznatiji finski parovi (1)

Pa dragi moji, rešila sam da uvedem jednu novu rubriku  na ovom blogu, a to je rubrika o poznatim finskim parovima, bračnim, vanbračnim, bivšim, istopolnim....parovima uopšte.

Razmišljajući onako ko bi mogao da otvori ovu rubriku, prvo sam mislila da to budu neke osobe iz Finske koje su svetski poznate, i za koje ste sigurno čuli, ali sam ipak rešila da ovaj serijal o parovima počnem jednim bračnim parom koji možda nije vama poznat, ali odluka je pala zbog dotičnog gospodina u kojega su, kada je predstavljao Finsku svojevremeno na Pesmi Evrovizije, sve moje drugarice bile „zaljubljene“.

Današnji par su Kim Engblom (Kim Ole Engblom) i Janina Andersson (Janina Maria Andersson).

Za početak, pogledajte spot finskog predstavnika Pesme Evrovizije, sa ovog takmičenja koje je održano 1990. u Zagrebu. Finsku je tada predstvaljala grupa Beat sa pesmom „Fri?“. Grupu Beat su činili braća Janne (Janne Ole Engblom) i Kim Engblom (Kim Ole Engblom) i dve plavokose devojke,  koje su se zvale isto, Tina.  

Te godine pevali su  na švedskom jeziku, jer je švedski, uz finski, drugi zvanični službeni  jezik u Finskoj. 

Iako je pesma bila pevljiva, oni lepi i moderni za to vreme, i iako se slušala dosta tog leta, posebno na severu Evrope, na samom takmičenju su zauzeli neslavno  21. mesto, koje su delili sa Norveškom.  Ali, bez obzira na sve, simpatična braća su bila predmet pažnje tadašnjih medija. Nekima se više dopadao Janne, a nekima plavokosi Kim.

Ukratko o grupi 

Ova grupa osnovana je 1979,  u finskom gradu Turku, kada su prijatelji iz škole, Tina Pettersson (rođ. 1966), Tina Krause (Maria Christina Krause, rođ. 1963) i braća Kim (rođ. 1963) i Janne Engblom (rođ. 1965), odlučili da osnuju grupu. 

Braća Kim (levo) i Janne (desno) Engblom, danas.

1980. godine grupa Beat je osvojila prvo mesto na omladinskom umetničkom festivalu u Kokkoli. Sledeće godine grupa je izdala svoj prvi singl, a u jesen iste godine plasirali su se na drugo mesto u jesenjoj sezoni 1981, sa pesmom "Children of the Future".

Prvi album  “A Hope For Peace “izdali su 1982. godine. Album je imao 12 pesama na engleskom jeziku:
1. What Are We Struggling For
2. I’m Tired
3. Sunshine
4. Where Are You
5. You’re A Star
6. Song Of My Life
7. Mr. Tomorrow
8. Somebody Help
9. Little Child
10. Woman Of Love
11. Every Day 3
12. A Hope For Peace

Svi u grupi su pevali ali i svirali, Tina Pettersson klavijature, Janne bas gitaru, Kim solo gitaru i Tina Krause bubnjeve.

To je bio jedini snimljeni album ove grupe, sve do 1990, kada su se prijavili, i pobedili na finskom izboru za Pesmu Evrovizije 1990. u Zagrebu. Tada je osim švedske verzije pesme, snimljena i ona na engleskom i na finskom,  pod nazivom “Vapaa?” Te iste godine objavili su još dve pesme na finskom ”Kuuletko Äänen Rakkauden” (Čujete li zvuk ljubavi) i “Se On Mun” ( Moja je).

Grupa se raspala 1992. 

Godinu dana kasnije, 1993, braća Engblom su snimila album “Vi Talade Aldrig Om Kärleken“ (Nikada nismo pričali o ljubavi), sa 10 pesama, a iste godine izdali su i još dva singla… “Kom Igen” (Dođi opet) i “Kom Rör Mig” ( Dodirni me). Janne je 2007 napisao pesmu “Swedish Pastry” za kompilaciju “Various ‎– Baltic Jazz 20 Years”

Danas se braća bave drugim poslovima, ali im je muzika i dalje hobi, u grupi E-band.

Tina Krause je profesor na univerzitetu u Helsinkiju, Kim je vaspitač, Tina Pettersson ima svoju prevodilačku agenciju...

Kada je u pitanju nastup na "Pesmi Evrovizije", sve je ispalo slučajno. Grupa Beat je postojala i deset godina pre Evrovizije, ali nisu bili preterano ambiciozni, već su svirali i pevali po nastupima više za svoju dušu. Majka dvojice braće Engblom, Stina, našla je neke note njihove melodije koju su čuvali u fioci, napisala je tekst za nju i rekla sinovima da probaju da je izvedu. To je njima zazvučalo veoma dobro i na nagovor majke, rešili su da pošalju pesmu na konkurs za izbor finskog predstavnika Pesme Evrovizije. Od 11 izabranih pesama, tu je bila i njihova. Radovali su se jer je i to već bio uspeh za jednu neafirmisanu grupu, ali nisu gajili neke nade za pobedu.  Pop muzika je nekako u to vreme bila popularna kako u Finskoj, tako i u svetu, pa ih je pobeda na nacionalnom izboru istinski iznenadila i obradovala.

Inače, te 1990. godine,  izbor za finskog predstavanika, održao se 17.februara te godine u helsinškom domu kulture (Kulttuuritalo). Voditeljka je bila Kati Bergman. Učestvovalo je 11 takmičara sa svojim kompozicijama, i grupa Beat je osvojila prvo mesto, sa 95 bodova, dok je drugoplasirana Susanne Sonntag ( tada veoma popularna u Finskoj) osvojila drugo mesto sa 92 boda.

Inače, malo je poznato da je ova grupa nastupala i kao prateća vokalna grupa u finalu za izbor finskog predstavnika "Pesme Evrovizije" za 1988. godinu, kada su bili četvrti. Video je ovde.

https://www.youtube.com/watch?v=9aTgUWOTogA

Takođe, Kim i Janne, komponovali su i pesmu "Silmiisi sun" (U tvojim očima), koju je izveo Riki Sorsa  na nacionalnom izboru za "Pesmi Evrovizije" 1992. godine, a sa kojom je osvojio 4. mesto.

Oni sami kažu da su na nacionalnom izboru u u Helsinkiju, mnogo bolje pevali i bili mnogo opušteniji nego u Zagrebu na svom finalnom nastupu. Kažu da su bela odela koje su im dali, bila lepa i elegantna, ali da to nisu bili oni, jer su oni vise bili u rok fazonu a ne nekakvi šminkeri. Janne je tada izjavio: “Bili smo inspirisani kada je trebalo da učestvujemo na Evroviziji, mislili smo da ćemo biti lepi i elegantni, ali ta bela odeća nam je možda oduzela neku prirodnost. Mislimo da je upravo ta naša prirodnost doprinela da pobedimo u Finskoj. Bili smo mladi i istinski verovali u ono što smo radili i zalagali se za ono što smo pevali.”

 Ali glavni razlog za njihovu neopuštenost bio je pritisak od švedske delegacije jer su se bunili što grupa peva na švedskom, iako se zna da su finski i švedski potpuno ravnopravni jezici u Finskoj. Ipak, to je bilo prvi put u istoriji ovog takmičenja da je Finska poslala pesmu na švedskom jeziku. Druga stvar je, kao što su tada izjavljivali, da se u vazduhu već osećalo da će biti rata u tadašnjoj Jugoslaviji. Osećalo se mnogo tenzije, a i vesti su išle u prilog tome. Činilo se, kako reče Janne, da je više finskih novinara došlo zbog toga u Jugoslaviju, nego zbog same Evrovizije.

Janne je jednom prilikom gostovao u jednoj emisiji koja se bavila tadašnjim novoizabranim finskim predstvnikom za takmičenje za "Pesmu Evrovizije" i tom prilikom je izjavio da mu je učestvovanje na ovom takmičenju donelo mnogo, kao i da je to bio jedan sjajan deo njegove karijere. Takođe je izjavio da više nikada ne bi otišao u svojstvu izvođača, ali da bi voleo da se pojavi kao kompozitor. Ono čime on nije zadovoljan ovim poznatim svetskim takmičenjem je to, da se pobednici veoma brzo zaboravljaju i da su za nejga pobednici oni, čije pesme posle postanu hitovi i dugo se slušaju.

Na pitanje šta misli o ovom takmičenju, Janne je rekao da voli ovaj spektakl, da je zabavan i da ujedinjuje Evropu, ali da je to malo postalo veštačko, jer često prijateljske zemlje jedne drugoj daju bodove, da je pesma u drugom planu, i da bi voleo da se vrati orkestar pri praćenju vokalnih izvođača, a ne matrice, i da sama pesma bude u fokusu.

  

A sada malo o ovom paru…

Kim Ole Engblom,  (otac Karl Ole Engblom  i majka Christine Engström Engblom  iz milošte zvana “Stina”), rođen je 1963. godine u Finskoj. U Finskoj ga svi znaju ko člana grupe koja je predstavljala Finsku na "Pesmi Evrovizije" u Zagrebu.

Kim Engblom  nekad

Kim Engblom danas

Njegova supruga Janina Andersson, rođena je 1971 u finskom gradu Turku. Janina i sedam i po godina stariji Kim,  zajedno su od tinejdžerskih dana, od 1986. godine, tačnije pune 34 godine. Počeli su da žive zajedno 1990, a venčali su se u leto 1996. godine. Njihovo venčanje je, kako  sami kažu, bilo najluđe venčanje ikada, koje je pratilo niz komičnih situacija. Prva je započela tako što je sveštenik kada je postavio pitanje...Da li vi Kim Engblom uzimate....“, umesto Kim izgovorio ime njegovog rođenog brata.

Janina Andersson

Janina je dugo u politici. Magistrirala je politikologiju, a dugo je bila i trener plesa. Prvi put je ušla u parlament 1995, kada je imala samo 24. godine. Bila je u stranci zelenih skoro 16. godina, sve do 2011. I dalje se bavi politikom ali na opštinskom nivou, u domenu kulture.Danas radi na svom poslu iz snova, u gradu Turku, kao izvršna direktorka Manerhajmove lige za dobrobit dece u okrugu jugozapadne Finske.  

     

Važe za divan, skladan par, koji je i dan-danas u odnosu kao prvog dana. Kažu da su još uvek fascinirani jedno drugom, da se puno smaju, da crpe romantiku iz sitnica zajedničkog života, da se ne svađaju, već razgovorom rešavaju retke nesuglasice, da daju jedno drugom podršku na koju su se zavetovali još prvog dana braka, da će svako bodriti onog drugog kako bi se ostvario u oblastima koje voli i želi. Suprug Kim iako radi kao vaspitač u vrtiću, nije odustao ni od muzike, već sa svojim dve godine mlađim bratom Janneom, i još dvojicom prijatelja, ima svoju grupu E-band,  sa kojoj često nastupa, verovali ili ne, po domovima za stare, gde ih uvek traže za divne večernje provode. Kim navodi da stvarno voli svoj život, rad sa decom, druženje uz muziku sa divnim starim ljudima, svoju porodicu i da je zaista srećan.

Njihovo porodično gnezdo, svili su u velikoj, prelepoj spratnoj kući od drveta, završenoj 2001. godine, sa puno cveća i divnih detalja u delu Raunistula, na obali reke Aura, u finskoj opštini Turku. Oni su se locirali upravo ovde jer vole opušten, miran, nepretenciozan način života. Unutrašnjost kuće i zidovi, prepuni su slika i detalja koji imaju veze samo sa bliskim i najdražim ljudima. Velika drvena skulptura odmah na ulazu, delo je Kimovog oca, umetnika Karla Olea Engbloma, a skulptura prikazuje dečaka koji je njihov dvadesetogodišnji sin prvenac Alec, kada je bio mali. Sa druge strane je slika konja u galopu koja je rad Janinine majke Harriet. Tu su prostirke koje je radila njena baka, mnogo porodičnih fotografija i sve se opet vrti oko kruga najbližih.  Pored sina Aleca (1995), koji sada studira na Åbo Akademiji i ne živi više sa njima, već u stanu u centru grada Turku koji sam plaća, imaju i pet godina mlađeg srednjoškolca Arona (2000). 

Njihovi sinovi su divno vaspitani mladići, koji su uvek imali odgovornost, pa ističu, da su uvek, svako jutro, roditelji postavljali na frižider spisak zadataka koji se tiče svih, i dečaci su imali pravo da prvi izaberu koje će dužnosti oni preuzeti u toku dana, pa su se od malena navikli na rad i red. Kim važi sa nežnu, iskrenu  i brižnu osobu, a Janina uvek ističe da zaista nije ni sanjala da će dobiti ovakvu premiju od supruga. Ona kaže da ih mnogi ljudi ne razumeju kako mogu da budu stalno zajedno, a oni kažu da to najviše vole...da zajedno idu u kupovinu, zajedno kod prijatelja, zajedno da sede i gledaju film. Kim i njegovi sinovi igraju fudbal u klubu Åbo IFK. Sinovi kao juniori, a Kim kao senior. Janina uvek ide da ih bodri.

Rođaci i porodica oduvek su bili važna stavka i bogatstvo za Janinu i Kimija. Za njih je divno što i roditelji i braća i sestre žive u blizini, a Janinin otac Jan Otto Andersson, koji je doktor nauka i profesor, koji se takođe bavio politikom, čak živi u istom dvorištu. Zanimljivo je da je i Janinin deda takođe bio doktor nauka, istoričar i profesor na Åbo Akademiji u Turkuu. Majka Harriet Margareta Lindgren je bila ekonomista. Janinina sestra Laura tokom vikenda priprema hranu za svoje roditelje i Janininu porodicu, pa svi zajedno provode lepe trenutke. Jednostavno, svi se puno vole, druže i najsrećniji su kada su svi zajedno na okupu.

Divan i voljen par u Finskoj. 

Janne Engblom danas

Braća, uvek zajedno

Read More