Letnje računanje vremena u Finskoj

Letnje računanje vremena  (DST), počelo se upražnjavati u XX veku, po ideji Džordža Vernona Hadsona, naučnika sa Novog Zelanda. Preostalo vreme, van letnjeg je zimsko, ili astronomsko. Osnovna ideja ovog pomeranja časovnika je bila ta, da bi se obdanica produžila  a time uštedela potrošnja električne energije . Ovu nesvakidašnju ideju su  neke zemlje odmah primenile, neke dosta kasnije, a neke nikada. Nemačka je bila prva zemlja koja je ovo prihvatila još1916. godine, zbog ratnih godina i uštede goriva za grejanje.

Kada je Evropa u pitanju, nisu sve države prihvatile DST odmah. 1980. godine, Evropa je bila za to da sve države uvedu DST, i sve su mahom tada to i prihvatile, izuzev Sovjetskog Saveza, Jugoslavije, Finske, Islanda i Švajcarske. Tadašnja Jugoslavija je recimo počela pomeranje časovnika 1983. godine, i tu praksu od tada sprovode sve njene samostalne republike. Finska svoju kesäaiku (letnje računanje vremena) sprovodi od 1981. godine. Danas, od evropskih država, DST ne primenjuju Rusija ( koja ga je ukinula pre 3 godine), Belorusija i Island..a u svetu Indija, Kina, Japan, Južna  Koreja, veliki deo afričkog kontinenta itd.

Satovi se obično pomeraju na početku proleća, za jedan sat unapred. U Finskoj se to radi poslednje nedelje u martu, obično u 3 sata ujutru, kada se kazaljke pomeraju na 4 sata. Tako će Finci, ove 2014. u nedelju 30. marta u 3:00 ujutru, sat pomeriti na 4 sata ujutru, pa će tada njihovo vreme biti GMT +3. Obično se uzima noć između subote i nedelje, kako  bi se izbegao mamurluk i prilagođavanje novom vremenu, kada počne sama radna nedelja i standardne dnevne radne aktivnosti.

Ne postoji jedinstven, planetarni sistem prelaska na letnje  vreme i države to obično rešavaju lokalno, uglavnom  tokom izabranog vikenda, kada se  časovnici pomeraju za jedan sat, ali je u nekim državama to pomeranje samo pola sata. U Evropi se koristi takozvano evropsko letnje računanje vremena, kada  sve države Evrope, izuzev Rusije, Belorusije i Islanda, pomeraju časovnike poslednjeg vikenda u martu.

 Izvor: Ilta-Sanomien arkisto

Mišljenja o korisnosti i štetnosti pomeranja časovnika još uvek su podeljena. U svetu su veoma uočljive razlike u mišljenju na ovu temu. Danas mnogi zagovaraju ukidanje ovih mera, pod obrazloženjem da ne doprinose značajnijoj uštedi energije, ali zato donose mnogo nevolja. Neke od njih su. da pomeranje bioritma kod čoveka dovode do poremećaja sna, nervoze, depresije,  samoubistava…zatim da je duža obdanica doprinela tome da je potrošnja električne energije porasla za 4%,  da je povećana potrošnja motornih goriva,  koja je zbog toga povećala produkciju CO2 izduvnih gasova i njihov nivo u atmosferi, da se najveći broj infarkta dešava upravo u prvim nedeljama posle  prolećne promene vremena, a da se najmanji broj infarkta dešava posle oktobra, kada se kazaljke vrate unazad, na normalno vreme, da samo 20 % država na planeti koristi ovakav način pomeranja časovnika, da to izaziva veliku pometnju kod putnika, da je već 14 država u XXI veku, nakon mnogih istraživanja, ukinulo letnje računanje vremena, da se u danima posle pomeranja časovnika dešava najviše saobraćajnih nesreća…itd. 

Prve zvanične studije na temu Letnje računanje vremena i učestalost akutnog infarkta miokarda, su objavili naučnici Imre Janszky i Rickard Ljungand, u The New England Journal of Medicine, oktobra 2008. godine i nedvosmisleno dokazali štetnost promene vremena na ljudsko zdravlje. Posle ovih, rađene su i druge medicinske studije na ovu temu, gde je opet sve potvrđeno. Biološki sat, koji se remeti pomeranjem vremena, od velikog je značaja za rad srca, disanje, krvotok, a on delimično zavisi i od načina života. Znajući ovo, lekari su tada izjavili da se ovo remećenje biološkog sata može delimično ublažiti takozvanim “zavaravanjem organizma”, time što bismo veče pre pomeranja časovnika ranije večerali i ranije legli, zatim da danima pre pomeranja više i brže pešačimo, radi oslobađanja  što većih doza  serotonina i ostalih neurotransmitera u mozgu, kao i da dan pre izbegavamo unošenje kofeina i alkohola.

Inače, u poslednje vreme sve više Finaca  zagovara ideju da  se u Finskoj ukine letnje pomeranje vremena, jer  ovo pomeranje samo utiče na poremećaj bioritma, a nikako na dužinu obdanice i uštedu energije, jer su leta u Finskoj, zbog fenomena ponoćnog sunca veoma svetla, kako danju, tako i noću, pa je ovo pomeranje totalno nepotrebno. U Finskoj  u junu i julu sunce ne zalazi, a i kada zalazi na dva sata, to nisu prave noći, već kao letnji sumrak. Na severu Finske, u Laponiji, sunce ne zalazi i po 3 meseca. Sama Vlada Finske se složila sa ovim stavom, a jedini razlog, zašto je ovo još uvek na snazi, je taj, da se Finska ne bi odvajala od ostatka Evrope. 

Pogledajte video kako izgleda noć u Finskoj, kada sunce ne zalazi dva do tri meseca, u zavisnosti od toga da li je severna ili južna Finska u pitanju.  Priznaćete da Finskoj zaista nije potrebna produžena obdanica u ovakvim okolnostima.