Helsinki, raj za kupoholičar(k)e

Aleksanterinkatu

Helsinki je zaista mamac za trošenje para. Tržni centri, robne kuće, pijace, butici, obilje jedinstvenih suvenira i rukotvorina, izuzetni i svetski poznati predmeti čuvenog finskog funkcionalnog dizajna, najpoznatiji skandinavski i svetski brendovi…isprazniće vaš džep pre nego što kažete “Perkeleeee”.

Glavne  robne kuće i tržni centri, otvoreni su svakim radnim danom do 21h, subotom do 18h i  nedeljom od 12-18h. Prodajni objekti koji su manji od 400 kvadratnih metara, nemaju ograničenja, već rade prema svojoj poslovnoj politici, ali generalno, svi prodajni objekti, veliki i mali, zatvoreni su tokom važnih državnih praznika, na Božić (25. dec),  Novu godinu (1. jan), Dan nezavisnosti (6. dec), Dan očeva (druge nedelje u novembru), Bogojavljanje(6. jan), Prvi maj, Veliki petak i Uskrs, Dan majki (druge nedelje u maju),  Spasovdan, Ivanjdan  i na Duhove. Na Badnje veče sve je otvoreno od 7 – 12 h.

Kamppi u vreme praznika

U  Helsinkiju je lako šopingovati jer je ceo Helsinki jedan veliki tržni centar, ali turisti se nekako oslone uvek na centar, obilazeći znamenitosti. U neposrednoj blizini Esplanade parka, sa njegove zapadne strane, nalazi se kilometarski duga ulica, Pohjoisesplanadi, koja je poznata po tome jer su u njoj smešteni svi najvažniji  finski brendovi…Marimekko, Aarikka, Arabia, Iittala, Kalevala Koru, Artek, Finlayson, Pentik, Annikki Karvinen i mnogi drugi, tako da tu sve vrvi od turista koji su željni da kupe nešto finsko i originalno, jer je finski dizajn jedan od najpoznatijih u svetu. Ova ovde Marimekko prodavnica je glavna, ali imate ih takođe i u Hakaniemi centru, Kamppiju  kao i u  Kämp galeriji koji je maleni tržni centar usmeren samo na luksuznu robu. Takođe, ovo je i ulica  gde se nalazi najveća knjižara u čitavoj Skandinaviji, Akateeminen Kirjakauppa koju je projektovao Alvar Aalto. U Helsinkiju  je sve dobro smišljeno i dobro raspoređeno, kako bi se turisti, prema afinitetu kupovine, lakše snalazili i racionalno trošili vreme. Tako su recimo svi najekskluzivniji svetski brendovi locirani takođe u prelepom Esplanadi okružnju, u najelegantnijem delu, zvanom Galleriaa Esplanad. Do njega se dolazi tramvajskim linijama 3B,, 4, 4T, 7A, 3T  i 7B, ako dolazite sa periferije Helsinkija. Esplanadi je ipak više za one sa dubljim džepom.

Marimekko

Akateeminen Kirjakauppa

Akateeminen Kirjakauppa

Još jedna velika šoping ulica je i Aleksanterinkatu (Aleksandrova ulica), koju svi Finci zovu Aleksi. Lako se nalazi jer je u najužem centru. Od Trga senata ( tu gde se nalazi velika katedrala, simbol Helsinkija), ulica se nadovezuje ka zapadu, odnosno, ulaz u katedralu je naspram Aleksanterinktu. U ovoj ulici se nalazi mnogo tržnih centara i prodavnica. Jedan od njih je i Kauppakeskus Kluuvi, odnosno Kluvi šoping centar (metroom do Kaisaniemi stanice), sa četiri sprata, na 10 000 kvadratnih metara i sa 700 parking mesta, gde se nalaze mnogobrojni finski i svetski brendovi…Misako, George -Gina & Lucy, Fred Perry, Tiger of Sweden, G-Star RAW, Superdry…inače, nikako nemojte izaći iz Kluuvija a da ne pojedete nešto ukusno i finsko organsko domaće u Eat & Joy. Tu sami meljete brašno za svoje pecivo, točite svoje boce sirovim mlekom…kao kod bake na selu…a i najbolji kuvar Heikki Ahopelto ovde ima svoj restoran Armas koji ima takvu  hranu  koja, kao da nije sa ovog sveta. Verso bar ima prefinjenu salonsku atmosferu sa šampanjcem i đakonijama…ma, ovde se jednostavno uživa  dok se pare troše. U Aleksanterinkatu se nalaze i najbolje prodavnice sa nakitom, kao i robna kuća Aleksi 13 u kojoj se  prodaju i neki brendovi kojih nema u drugim robnim kućama. U Aleksiju 13, na petom spratu je restoran sa lepom hranom, a na prizemlju je kafić (Uzgrad, da napomenem, da se u finskim kafićima uslužujete sami, tako što odete do šanka, platite i sami sebi odnesete piće do stola, jer konobari uslužuju samo po restoranima). 

Eat & Joy

Na drugom kraju Aleksanterinkatu, između Trga senata i pijace, nalazi se trgovački kvart Torikorttelit (Tori kvart), srce starog Helsinkija sa brojnim zanatskim radnjicama, boemskim restoranima i umetničkim radionicama. Prethodna destinacija koju sam objašnjvala, ulica Pohjoisesplanadi, paralelna je sa ovom ulicom, ali bliža moru, odnosno luci. Ovaj komercijalni deo grada, stvoren za šopingovanje, naziva se Kluuvi, ali ga Finci u žargonu zovu samo Keskusta (centar), u kome se osim raja za kupoholičare nalaze i sve  filijale najvećih finskih banaka. Pored ove dve ulice, još nekoliko njih su poznate baš po odličnom šopingu…Mannerheimintie, obe strane Esplanade, Korkeavuorenkatu, Fredrikinkatu i Bulevardi. Sve su na pešačkoj udaljenosti, što je najbitnije. U Mannerheimintie ulici nalaze se mnogi poznati šoping centri….Stockmann, najveća i najbolje opremljena robna kuća, ne samo u Finskoj, već u Skandinaviji, velika Sokos robna kuća, glavni konkurent Stockmannu, sa restoranom na vrhu i divnim pogledom na ulicu, a nalazi se odmah pored glavne železničke stanice, Forum, Makkaratalo (Kobasica)... Ako se ćpitate odakle tako smešan naziv, reći ću vam da ga tako svi zovu jer mu je zaštitna ograda oko parkinga ista kao neki niz kobasica.…Korkeavuorenkatu i Fredrikinkatu su ulice bogate prodavnicama i brendovima za uređenje enterijera, a tu u Fredrikinkatu je i Kamppi tržni centar (metroom do stanice Kamppi), koji ima veoma povoljne cene u odnosu na druge. Kamppi je najnoviji tržni centar u Helsinkiju, koji pored mnogobrojnih prodavnica ima i restorane, kafiće, noćni klub i kuglanu na petom spratu. Bulevardi je umetnički deo, sa mnogobrojnim umetničkim radionicama, prodavnicama, galerijama, antikvarnicama. Da napomenem da su Stockmann, Sokos i Forum spojeni podzemnim prolazom i parkingom,

Forum

Kamppi

Lično, mnogo volim one male lepe prodavnice prepune nekih divnih dekorativnih predmeta za kuću, galerije, umetničke radionice za izradu predmeta od keramike, drveta, stakla…prodavnice unikatnog nakita, suvenira,  antikvarnice…pa se tu uvek najviše zadržim. Iso Roobertinkatu, Uudenmaankatu ulica, kao  i  Bulevardi i cela južna Esplanade, kao stvorene su za ovakvu vrstu ljubitelja lepih stvarčica. Tu u ulici Erottajankatu 7, nalazi se Suomen Taideteollisuusyhdistys, nešto kao Udruženje finskog zanatskog društva, gde će vam dati detaljnu mapu  ovog dela grada sa svim umetničkim prodavnicama, radionicama, galerijama itd. Ovo je područje prepuno dizajna, antikvarnica, modnih trgovina, muzeja, umetničkih galerija, restorana i salona. Ovde možete naći najzanimljivija finska dizajnerska imena, od klasika do trendi-kreatora i još mnogo toga. U srcu ovog umetničkog naselja sadržanom u 25 ulica i 200 prodavnica, su i Muzej dizajna, Muzej finske arhitekture i Fiski dizajn forum koja predstavljaju najnovije trendove u finskom dizajnu. Ovde se ogleda sva jedinstvenost i kreativnost i finskog dizajna.Starinsku umetnost, onu kao sa bakinih tavana možete naći u prodavnicama Artek, Katariina Souri, Momono, Life Art Oy, Bukowski...Dizajnom enterijera se bave prodavnice  Rakennusapteekki, Nomad, Pino, Nounou Design Showroom,Marimekko, Kauniste,Life Art Oy, Unikulma, titiMadam...Predivan nakit potražite u juvelirnicama Thomas Holmström, Anna Heino, Harri Syrjänen, Kultaseppä Kati Lappalainen...a i predivnih galerija i muzeja ima na pretek... Galleria Art Frida, Galerie Forsblom, Musta & Valkoinen, Pick Me...samo su neke od njih. Ako  se nekome od vas cene učine visokim, u prodavnici dekorativnih predmeta Arabia Factory Shop u Hämeentie ulici možete kupiti čuvene finske Arabia, Iittala,  Hackman i Pentik, malkice oštećene predmete, drugog i trećeg reda, (ništa strašno), po znatno nižim cenama. Ovde su često gužve jer ljudi uvek vole da uštede kupujući. Do ovog centra možete doći  tramvajem broj 6 ili autobusima 74 i 71.

Prodavnica caja

Neke prodavnice naprosto umeju da oduševe, da i ako ne nameravate ništa tu da kupite, osećate se lepo  u tom ambijetu....moj favorit je jedna slatka prodavnica Götan Maailma u Tarkk'ampujankatu ulici. Ona nije preterano velika, ali tu ima toliko sitnica još iz viktorijanskog perioda. Vlasnik sam svakodnevno uređuje stvari i pravi neobične rasporede. Sve je u stilu Horror vacui, gde nema  modernog minimalizma već je prepun predmeta koji pričaju priče starih vremena.  Kako ni sama nisam ljubitelj hladnih prostorija u kome odzvanja zvuk praznine, ovde se osećam kao u bajci.  Vlasnik insistira da dodirujete stvari, jer one i nisu tu  samo za gledanje. Kaže da  se magija starine najbolje oseti dodirom, jer su tu mnoge stvari stare i preko 100 godina. Često se oduševi kao dete ako vidi da ste neki predmet pomirisali, kako biste osetili miris patine. Brižljivo ih kupuje svuda po svetu, na aukcijama,  u antikvarnicama, buvljim pijacama. Najviše u Finskoj, Estoniji, Francuskoj i Švedskoj. Često mu bude teško kada se razdvaja od neke drage stvari, a  najviše je patio kada je prodao stari eskimski vuneni ženski kaput star preko 200 godina, koji je bio ukrašen prelepim ukrasima. Teši ga to što zna da će ga i budući vlasnik dobro čuvati jer  isto, kao i on voli ovakve stvari. Zaista vam toplo preporučujem da posetite ovo mesto, jer je to prodavnica sredjena sa najviše ljubavi i posvećnosti, koju sam ikada videla. Pogledajte fotografije ovde.

Ako ste pak zaljubljenik u tehniku, elektroniku, računare, digitalne aparate, audio i video uređaje, telefone i ostalo, onda je najbolje odredište za vas ulica Tyynenmerenkatu i ogromni maloprodajni centar Verkkokauppa, koji je sa svojih 20 000 kvadratnih metara površine zasigurno najveći specijalizovani centar u Evropi. Udaljen je dva kilometara od centra Helsinkija, pa do njega možete i metroom do stanice Ruoholahti ili tramvajem broj 9. Ovde zaista nema čega nema. http://www.verkkokauppa.com

Verkkokauppa

Za lubitelje suvenira preporučujem otvorenu pijacu  Kauppatori na glavnom trgu u Helsinkiju koja radi u letnjem periodu i dok vremenske prilike to dozvoljavaju. Ovde se mogu naći suveniri iz svih krajeva Finske, pa čak i iz Laponije. Zimi ovde radi pijaca  koja je odmah pored u zatvorenom prostoru, takozvana Market Hall. Tu je i najbolja prodavnica suvenira Kiseleff house,  koja se nalazi blizu Kauppatori pijace u istorijskom delu Helsinkija.

Kiseleff house

Kiseleff house

Ako želite malo da  istražite i ostala mesta za kupovinu, ali van centra Helsinkija, preporučujem vam Itäkeskus, ili kako ga od prošle godine zovu, Itis, jedan od najvećih u Skandinavskim zemljama, sa površinom od 140. 000 kvadratnih metara. Udaljen je oko 7- 8 km od centra sa kojim ga povezuje odlična podzemna metro linija, koja vas vodi direktno  do ovde. Sama stanica na kojoj se silazi kada se dolazi ovde, takođe se zove Itäkeskus. Ovaj tržni centar ima prodavnice 300 svetskih brendova, kao i mnogo restorana i kafića. Podeljen je na četiri dela koji se nazivaju Piazza, Pikku-Bulevardi, Bulevardi i Pasaasi. U njemu ima robe za svačiji džep.

Itis

Helsinki je generalno skup grad, ali svakako da svako može da kupi nešto za uspomenu. Najveće rasprodaje kada su cene zaista dosta niže su  u periodu oko Božića i Nove godine. Eto, ja sam sebe, pri poslednjoj poseti Helsinkiju, posle totalnog šoping bankrota (ručno rađenom garderobom u Ivana Helsinki, i obaveznim Marimekko i Arabia dekoracijama za kuću), uspela da obradujem još nekim sitnicama i potrošim i ono malo metalnog novca , magnetom za frižider (5 evra po komadu) i prelepom i extra kvalitetnom Golla (www.golla.fi) futrolom za fotoaparat (15 evra). Veoma sam zadovoljna ovom finskom firmom jer se moja Golla torba za laptop pokazala kao najbolja  za sve ove godine koliko je imam, pa se nadam da će me i moja nova kućica za fotoaparat služti mnogo godina. Uopšte, zaista im je roba kvalitetna, pa vredi dati svaki evro.

Moja torbica Golla

Kako je Helsinki spojen sa prigradskim velikim naseljima Espoo i Vantaa, i tu možete posetiti velike centre, Iso Omena (Velika jabuka) i Sello (Espoo) i Jumbo i Myyrmanni (Vantaa), ali mislim da nema potrebe, jer verujem da ćete u Helsinkiju naći sve što želite.

…eto, toliko za ovu prvu priču o kupovini u Helsinkiju, mada, verujem da biste se i bez nje lako snašli u trošenju para u ovom gradu, to bar, nama ženama nije teško.

http://www.flickr.com/photos/stockmanngroup

Read More

Humor na finski način

Kada gledate fotografije nasmejanih Finaca, većinom im osmeh deluje onako nevino, naivno, iskreno, blaženo, kao osmeh majke Tereze…ali zato, finski humor nikako nema te osobine, ne deluje ni nevino, ni naivno, ni blaženo. On je, na iznenađenje mnogih, veoma oštar, sarkastičan, ironičan, crn i bez pardona, ponekad glup i bez smisla, ponekad zao, ali opet baš zbog toga izuzetno smešan. Moj termin za ovakvu vrstu humora je... brzopotezan.

Finci vole da se smeju, da budu u društvu nasmejanih osoba, ali i da zasmejavaju druge.To je jedna od stvari  kojoj se stranci najviše iznenade, jer ih nekako, većina doživljava hladnima i preozbiljnima. Finski humor je neka  oštrija varijanta britanskog humora. Nekako se i primećuje svuda, da im je britanski humor najbliži i da ga vole, kao i britanske serije. Za američki humor obično nisu zainteresovani, deluje im poprilično  prizeman i plitak, ali nisu toliko isključivi,pa nema Finca koji ne obožava Simpsonove. Mislim da su se u Finskoj prikazivali bilion puta. Često, opet onako, cinično, u njihovom stilu, kažu da jedino baš ne vole nemački, švedski i austrijski humor, samo iz jednog razloga…jer ga ni nemaju.

Ono što su u Srbiji antologijski crnohumorni filmovi  tipa ”Maratonci trče počasni krug”, “Ko to tamo peva”, “Balkanski špijun”...iz kojih se i posle toliko vremena, koriste brojne kultne replike, to je u Finskoj serija  Kummeli . Takve replike obično oslikavaju lokalni temperament, veoma su popularne u domaćim sredinama i često deo svakodnevnog govora. Kada sam jednom drugu Fincu, pustila i prevodila film “Maratonci”, veoma mu se dopao ovaj crnohumorni scenario, karakteri su mu sa svojim osobinama bili upečatljivi i  smešni, ali čuvene replike mu nisu zvučale smešno, niti  je mogao da ih shvati, kao što ni stranci kada gledaju Kummeli, ne mogu da shvate taj humor. .Često, kada u svakodnevnom govoru upotrebe neke replike, stranci, čak i ako razumeju  finski, ne razumeju i ne shvataju ove replike….to je ipak ono lokalno, tako da ako čujete negde replike tipa …Ottaako Molotov cocktailin?...Ei työllä, ei taidolla, ei tuskalla, ei järjellä vaan tuurilla!...Tämä mies kuuluu parhaaseen A-ryhmään!..ni ne trudite se da ih razumete.

Inače, iako Finci generalno imaju odličan smisao za humor, to je nekako najuočljivije u južnom delu Finske, posebno  u regionu grada Tampere. To i ne treba da čudi jer je Tampere i kulturni epicentar čitave Finske. Uostalom tu je i studio državne televizijske kuće YLE 2, koji na svom kanalu pušta mnogobrojne komedije. Čak su i scenaristi kultnog Kummelija, svi iz Tamperea. Kada su radili statistiku finskog televizijskog programa za poslednje tri decenije, skoro polovina sadržaja su bile komedije i humorističke serije. 

Skandinavci, iako generalno vole crni humor, razlikuju se po nekim nijansama. Danci baš preferiraju crni humor, Norvežani i Šveđani najviše vole viceve sa komičnim situacijama a Finci viceve pune oštrog sarkazma i ironije. Zajedničko za sve njih je to što vole da pričaju viceve u kojima ismevaju glupost suseda. Finci i Šveđani prednjače u tome. Naravno, to nikako ne znači da ove zemlje nemaju dobrosusedske odnose, naprotiv…ali eto, vole da  bockaju jedni druge. 

...tako Finci često pitaju” U čemu je razlika između Šveđana i komaraca? ...Komarci su dosadni samo leti”

Neki od viceva na račun suseda Šveđana, koji se mogu čuti u Finskoj su i sledeći:

Sedeli Bog i Arhangel Mihailo na nebu iznad oblaka i Bog reče: “Vidiš Mihailo, ovo ispod oblaka je moje delo, to je planeta Zemlja. Nju sam zamislio da bude zemlja balansa, radi savršene ravnoteže. Vidiš, ovo  je sever, tamo je hladno, a ovo dole je jug, tamo je toplo. Gore je kontinent belih ljudi, dole kontinent crnih ljudi…vidiš recimo, ovo ovde je Finska, zemlja vrednih, poštenih i pametnih ljudi…” na to ga Arhangel pita "…a šta je balans Fnskoj?”…” Švedska”, odgovori Bog.

…ili…

Dva Šveđana došla u Finsku, u lov na jelene. Upucali su ogroman plen i počeše da ga vuku za zadnje noge do svog Volvoa. U nekom trenutku naiđoše na Finca, koji im, videvši kako se muče sa ogromnim plenom, dade savet…“Wow, to je ogroman trofej, međutim, dao bih vam savet kako da olakšate sebi…Vucite jelena za prednje noge, a ne za zadnje, jer ćete ga tako vući u smeru rasta dlake krzna, trenje će biti manje, pa ćete ga tako lakše vući” Šveđani se zahvališe Fincu i posle pola sata jedan Šveđanin reče” Ovo je zaista bio odličan savet finskog momka” ..na to drugi Šveđanin reče” Slažem se, ali jedino je problem što se sve više i više udaljavamo od Volvoa”

Igra za dva pijana Šveđana u 4 koraka:

1     1. Dva Šveđanina sede u vikendici i svaki pije po litar votke.

2     2. Oni piju votku.

3     3.  Jedan od njih izlazi napolje da povraća.

4     4. Drugi  treba da pogodi ko je izašao.

Finci se ponekad šale i na svoj račun...

Najtoplije mesto u Finskoj je…sauna.

Kakva je razlika između introvertnog i ekstrovernog  Finca? Introvertan u razgovoru gleda u svoje noge, a ekstrovertan u sagovornikove.

Dva Finca sede u nedođiji u vikendici i piju. Posle 3 dana, ponestalo im je pića, pa jedan predloži da ovaj drugi ode do šupe i pogleda da li tamo ima nekog pića u zalihama. “ U šupi ima samo metanola, a ko to popije može skroz da oslepi”, reče prvi. Ovaj drugi pogleda kroz prozor pa reče”  Mislim da smo već dovoljno sve videli”

Finci i njihov doživljaj hladnoće...

+15 °C - Španci nose kape, rukavice i zimske kapute dok se Finci sunčaju.

+10 °C - Francuzi uzalud  pokušavaju da uključe centralno grejanje, Finci sade cveće

+5 °C - Italijanski automobili neće da upale. Finci voze kabriolete.

0 °C -  Destilovana voda mrzne. Voda u reci Vantaa tek malkice ledi.

-5 °C - Prve žrtve smrzavanja u Kaliforniji. U Finskoj započinje Festival letnje dugodnevnice .

-10 °C - Škoti uključuju grejanje u kućama. Finci počinju da nose majice dugih rukava.

-20 °C - Šveđani ne izlaze napolje. Finci roštiljaju napolju zadnji put pred zimu.

-30 °C - Polovina grčke populacije se smrzla na srmt. Finci počinju da suše veš unutra.

-40 ° C - U Parizu pucaju instalacije od hladnoće, u Finskoj čekaju u redu za hamburger ispred "grilli-kioski"

-50 °C - Polarni medvedi se evakuišu sa Severnog pola. Finska armija započinje zimski trening.

-70 °C - Ljudi iz Sibira se povlače u Moskvu. Finci su besni jer se Konskenkorva piće ne može više držati napolju.

-183 ° C – Mikrobi u hrani ne preživljavaju, Finske krave se bune što su ruke poljoprivrednika hladne.

-273 °C - Apsolutna nula, Finci priznaju da je napolju poprilično hladno

-300 °C - Pakao se zaledio. Finska je pobedila na Svetskom fudbalskom prvenstvu.

Znaćete da ste boravili u Finskoj  predugo, ako…

…ako vam je tišina zabavna

... ako pijete više od 8 šoljica kafe u toku dana

…ako vam je grljenje rezervisano samo za seksualnu predigru.

…ako vas čorba od graška asocira na četvrtak.

…ako vam je alkohol životna namirnica

…ako razumete zašto finski jezik nema buduće vreme. 

Inače, ove fotografije iznad, uzete su sa sajta http://dudesons.com iz razloga jer mi je to omiljena finska serija. Predstavljam vam seriju The Dudesons.

Hannu-Pekka "HP" Parviainen, Jukka Hilden, Jarno "Jarppi" Leppälä i Jarno Laasala

Omiljeni i najuspešniji televizijski šou Finaca je The Dudesons, koju čine otkačena četvorica mladića iz Finske, koji su odrastajući uz nestašluke, to nastavili i sada kada su odrasli, ali su im šale sada mnogo bizarnije, a vratolomije ekstremnije. 

Pošto je ovo najgledaniji šou, svih vremena u Finskoj, jasno vam je kakav humor Finci vole, ali i ne samo Finci jer se ovaj šou prikazivao u 150 zemalja sveta.Program prati živote četiri najbolja prijatelja koji žive na ranču (Dudesons Ranch) i imaju tendenciju da stalno budu u opasnim i ekstremnim situacijama. 

https://www.facebook.com/Dudesons 

Dudesons četvorku čine Jukka Hilden (1980), Jarno "Jarppi" Leppälä (1979), Jarno Laasala (1979) i Hannu-Pekka "HP" Parviainen (1981), koji su najbolji prijatelji iz detinjstva i u realnom životu. Odrasli su u mestu Seinäjoki. Dudesons šou je nastao 2001 godine, a od 2003. se snima na engleskom jeziku i od tada počinje njihov vrtoglavi uspeh. od 2004 - 2012, peti i stalni član ( sve do svoje prirodne smrti) bila je i svinja Britni, koja se  u početku zvala Satana.a koju su.kada je otisla na onaj svet, kremirali i pepeo prosuli po Tihom okeanu. Video zapis imate na njihovom You Tube kanalu. Iako deluje da je sve u emisijama gluma, ako vam samo kažem da je Jarrpi izgubio levi palac, ili da je Jukka, sa samo devet godina, uz pomoć nekog priručnika napravio ručnu bombu koja je raznela dnevnu sobu u roditeljskoj kući a njemu ozbiljne opekotine, shvatićete kako su Finci ponekad blentavi u svom humoru, srećom, ne baš u ovako ekstremnom.

U Finskoj se proizvode i bombone Duudsonit ( Dudesons), a bombone su obliku kosturskih glava i bombi....

Read More