Ukusno finsko leto

Juče, 21. juna,  na severnoj zemljinoj hemisferi počelo je leto. Neko ga voli, neko ne, i to najviše zbog nesnosnih vrućina, ali, bilo kako bilo, ono je tu, sa svim svojim vrlinama i manama.

O letu u Finskoj pisala sam najmanje pet puta tokom ovih pet godina, od kada pišem o mojoj Finskoj, pa se neću vraćati na priče o tome kada i kako dolazi leto  od juga do severa. Ovaj put ću vam pisati o tome kako leto utiče na Fince.

Stranci uvek misle da Finci jedva čekaju leto samo zbog toga jer su željni sunca, koje se nekako krije od njih skoro pet meseci tokom zime. Da, ima i toga, ali verujte mi, Finci bi se pre odrekli sunca nego onih drugih stvari koje leto donosi a koje za Fince imaju kultni status. Tu je na prvom mestu hrana, verovali ili ne.

Kod Finaca važi ono da je “leto došlo onda kada stigne omiljeni uudet perunat, a ne kada to kalendar pokaže. Uudet perunat je u bukvalnom prevodu “novi krompir”. Ovaj novi krompir se jede blago obaren, a kuva se u vodi u kojoj ima soli i mirođije, kome se na kraju doda i malo putera, i to se onda jede kao nezaobilazni prilog uz mariniranu haringu, sos od pečuraka ili meso sa roštilja i salatu. To tokom leta viđate u finskim domovima isto koliko i hleb u nekom domu u Srbiji, znači...jedu ga svi. On se bere u svom ranom periodu sazrevanja dok je još mali i pravi je delikates. Tardicionalno se sprema ovako: Uzme se kilogram ovog malog, okrugnog, novog krompira, prelije se sa tri litre hladne vode i doda se oko 70 grama ( da, da, baš toliko) soli. Bitno je napomenuti da se ovaj krompir ne ljušti. Kada voda provri, kuva se još 15 minuta, a zatim se skloni sa vatre, doda veza mirođije, poklopi i ostavi da odstoji još deset minuta. Nakon toga, kada se uverite da su fini, meki i mirišljavi, doda se malo putera, sitno seckan mlad luk, sveža mirođija i šta već po želji.

uudet perunat link

Link

Ono što je Fincima simbol leta, pored ovog krompira koji ima savršen ukus, a nije ni nalik našem mladom krompiru, su i nezaobilazne grillimakkara (roštiljske kobasice), koje se tokom leta jedu u nenormalnim količinama, i uvek samo sa roštilja. Da Finci ne jedu mnogo povrća, bobičastog voća i ražanog hleba, pitam se kolike bi im bile masnoće u krvi. Finsko leto nije leto bez ovih debelih, ukusnih kobasica, koje se specijalno prave za roštilj a koje se uvek jedu uz senf i uz pivo, naravno. Svi Finci ih obožavaju, od najmlađih do najstarijih. Naravno, mogu da se kladim da bi Finac pre hteo da se tokom leta odrekne sunca nego piva, kobasica i novog krompira.

grillimakkara

Leto bez borovnica? Ne, nikako. Tokom jula i avgusta borovnice su toliko rasprotranjene širom Finske, da Finci u šali kažu da im zemlja iz vazduha,  u ovom periodu deluje kao plava fleka...što zbog plavih jezera  ( u Finskoj ih ima oko 190.000), što zbog plavetnila pod obiljem borovnica. Finci od njih prave pite, džem, sve i svašta...ali bez borovnica u mleku, ni jedan Finac ne započinje dan. To je nešto najomiljenije. To mi miriše na detinjstvo. Pored borovnica, leto se ne može zamisliti i bez barskih kupina, koje rastu samo u mom delu zemlje, u Laponiji. Te sočne, kisele, kremaste i narandžaste lepotice su nešto što se željno čeka, posebno na pijacama u južnom delu Finske, jer tamo ne uspevaju. Jagode se jedu uz pavlaku ili sladoled. Ne znam zašto. To kao da je neko nepisano pravilo u Finskoj. Možda niste znali, ali jagode u Finskoj koje nevereovatno dobro uspevaju, zbog obilja severnog sunca u ovo doba godine, jagode su neuporedivo sočnije, crvenije i slađe od ovih jagoda koje jedemo recimo u Srbiji.

Ono što kod nas u finskoj Laponiji raste, i nigde više, a Finci ga obožavaju je i poseban laponski krompir puikula..nešto kao krompir sa ukusom badema. Ja ga obožavam, a uvozi ga i EU, sa zaštićenom oznakom poreka, kao krompir iz Laponije. On se sprema na specifičan način, samo kuvanjem na pari, a ne direktnim kuvanjem u vodi. Pored krompira, topla letnja supa od graška je nezaobilazna tokom leta. 

Puikula

Ne možete ni zamisliti kolika količina bobičastog voća preplavi Finsku svake godine. i pored toliko branja i svega, Finski stručnjaci su procenili da se u Finskoj jedva ubere 5-10%. Tolike su te količine. Jedan divan slatkiš, poslastica koju Finci obožavaju tokom leta je i muurinpohjalettu, koju sam kao mala tamanila, a i sada ih volim. To su palačinke od heljdinog ili ječmenog  brašna koje se prave u velikom tiganju, napolju, na otvorenom plamenu, tako da im ivica bude hrskava. Preko njih ide divan krem od slatke pavlake pa preko njih sočne jagode....raj!!! Ukoliko vam je potreban recept, evo vam moj originalni...Umutite ½ l punomasnog mleka sa dva jajeta, prstohvatom soli i prstohvatom šećera. Zatim u to dodajte dve pune šolje brašna od heljde ili ječma (ja stavljam jednu šolju pšeničnog i jednu šolju heljdinog brašna) i 50 gr istopljenog putera. Testo zatim mora da odstoji dva-tri sata. Pripremam ih uvek na okruglom limu koji mi stoji iznad otvorene vatre...odn. zapalim vatru, sa jedne i druge strane poređam cigle ili blokove, preko stavim okrugli lim i na njima pečem palačinke u veličini koju ja želim. Bitno je da dobiju divnu smeđu boju sa obe strane i da budu tanke. Probajte, izuzetno su ukusne.

muurinpohjalettu

Pored hrane, zadovoljstva koja leto donosi Fincima su i lakši koraci i preplanula lica. Zaista znam taj osećaj kada posle višemesečnog gaženja po snegu, bilo utabanom ili onom dubljem, korake zamahnete po travi ili čistom asfaltu. Noge vam nekako dođu laganije, osećate se kao košuta. A ten? Pa zamislite Fince koje inače imaju svetao ten, kakva im je koža lica posle skoro pola godine bez sunčeve svetlosti. Hm, nekako sablasno beo. Iz tog razloga, tokom tih par letnjih meseci kada sunce ne zalazi ni tokom noći, Finci poprimaju zaista neku zdraviju boju i lepše izgledaju, a još ako se uzme u obzir da su Finci tokom leta kao “pušteni s lanca” jer ne ulaze u domove, osim kada spavaju, onda vam je sve jasno. 

link

Aurinkolahti plaza, Vuosaari link

Kada kažem da zaista žive samo napolju tokom letnjeg perioda, to bukvalno i mislim. Svi Finci imaju godišnje odmore tokom leta, a tada su svi van grada u svojim vikendicama pokraj jezera, pa se po ceo dan bave sportom, sunčaju, pecaju, plove čamcima, čitaju, kupaju, roštiljaju i uživaju, a sve nekako u preteranoj varijanti kako bi valjda akumulirali mnogo, mnogo energije, koja im je u zimskom periodu u sleep modu.  Iz tog razloga, tokom dugih meseci arktičkog leta kada sunce nikada potpuno ne zalazi, u fenomenu poznatom i kao “bele noći”, Fincima se menja i stanje duha. Doduše, u onakvoj lepoti, kada ima sunca u izobilju a bez vrućina i sparnih dana, sa prijatnih 22-23 °C, a u onakvom zelenilu prirode i plavetnilu neba i jezera, ne može se ne uživati. Uzgred, znate li onaj osećaj kada pomislite kako biste voleli da zbog mnogobrojnih obaveza dan traje duže...e, baš zbog tog vizuelnog produženja dana, usled veoma duge obdanice, uvek imate utisak da imate vremena za sve. Kada su u pitanju letnje temperature u Finskoj, Finci se veoma šale oko toga pa je jedna od  šala i ova: "Jesi li čuo da će za vikend biti 30 °C?  Da, da...15 °C u subotu i 15 °C u nedelju. "

Ovo je i vreme kada se vrlo mala deca bacaju u vodu i uče da  plivaju. U Finskoj ako dete sa dve godine ne zna da pliva, to je isto kao i kada sa sedam godina ne zna da govori, pa iako je u junu temperatura jezera ispod 20 °, deca se čeliče i navikavaju na hladno, kako bi jačala svoj imuni sistem.

Buđenje prirode na severu, tokom leta je impresivna predstava: desetine hiljada ptica selica stiže sa juga zemlje do gnezda i sve vrvi od života. Za razliku od zemalja gde vrelo sunce suši vegetaciju i prži travu koja je već u julu kao slama,  Finska  ostaje zelena tokom celog leta. U gradovima, tišina često iznenadi posetioce. Čak i glavni grad Helsinki je u ovom periodu veoma pust. Posebno je mirno od kraja juna do početka avgusta. To je vreme kada većina Finaca uživaa u svojih četiri do šest nedelja letnjeg odmora u miru sela, po mogućstvu na obali pored jezera. 

Finska ima pet miliona stanovnika i milion letnjikovaca pokraj mnogobrojnih jezera, što govori da skoro svaka porodica ima svoju letnju kuću daleko od gradske vreve, a svaka letnja kuća svoju saunu u kojoj Finci svakodnevno čiste svoj um i telo.

Ako dođete u Finsku tokom leta, genijalno je iznajmiti auto, pustiti muziku i ploviti kroz nepregledna prostranstva sa magično lepom prirodom i to na odličnim  putevima na kojima nikada nema gužve, jer u Finskoj to ne postoji. Zamislite samo da pustite Sibeliusa ili Kaskija dok vas u kasnu noć preliju crveno-žute boje severnog ponoćnog sunca.

Finska je tokom leta nešto posebno. To vam sa sigurnošću tvrdim. U vreme brzog životnog tempa retkost je ono što se najviše ceni, a to su onaj mir i tišina svojstveni samo finskim nepreglednim prostranstvima. U Finskoj ćete definitivno imati prostor za disanje i vreme za sanjanje. To vam obećavam.

 Pozdrav od Tarje...

FOTO FLICKR

Read More

Karl Collan, Finac koji je obožavao Srbe

Izvor - link

Možda ljudi koji žive u Srbiji ne znaju ko je Karl Collan, ali Karl Collan je dobro znao ko su Srbi, i  ne samo ko su Srbi, kakav je to narod, već i sve o srpskim istorijskim pesmama i srpskoj istoriji. Iz tog razloga, eto prilike da vas upoznam sa likom i delom ovog zanimljivog Finca.

Finac, Karl Collan, je rođen u finskom gradu Iisalmi, davne 1828. godine. Bio je oženjen Mariom Margaretom Pacius, ćerkom kompozitora Frederica Paciusa, tvorca finske himne “Maamme”. Imali su ćerku po imenu Maria Elisabeth Collan, koja je bila poznata pijanistkinja.

Izvor- link

Karl Collan je inače bio pisac i kompozitor, jedan od najpoznatijih predstavnika romantičarskog perioda u Finskoj. Diplomirao je 1850. godine na Istorijsko-filozofskom fakultetu carskog Aleksandrovog univerziteta u Helsinkiju / Keisarillisessa Aleksanterin-yliopistossa  ( danas Helnsiški univerzitet), da bi na istom i doktorirao 7. novembra 1860. godine i to na temu “Öfversigt af Serviens historiska folksånger”, ili u prevodu ”Pregled srpskih istorijskih pesama”.

Ova njegova doktorska disertacija sadrži tri poglavlja: doba cara Dušana, doba cara Lazara i kosovski ciklus i Kraljević Marko. Collan je smatrao da je kosovski ciklus srpskih narodnih pesama  najviši domet težnje srpskog naroda da sačuva svoju nezavisnost i odupre se agresoru. Car Lazar je za njega bio najveći simbol te borbe jer je, kako piše Collan: “Lazaru narod obezbedio bogato i trajno sećanje u narodnim pesmama. Njegovo ime je zabeleženo kao neizbrisivi trag usađen u srcu njegovog naroda. Njegova sudbina je povezana sa sudbinom celog naroda i ako istorija makar samo uzgred bude posvetila pažnju zbivanjima iz Lazarevog doba, ta zbivanja će imati utoliko veći značaj za srpski narod jer je tom borbom časno izvojevao sebi mesto među istorijskim narodima Evrope.

U ovim pesmama vidimo jedan narod u značajnoj, oskudnoj borbi sa svoju nezavisnost, za svoj nacionalni opstanak. Sva pažnja nacije usmerena je na samoodbranu, sve njene snage su podređene tom zahtevu. Lazar poziva svoje zemljake iz njihovih koliba, vinogradare i zamljoradnike sa njihovih žetvi, da se pridruže najistaknutijim ljudima nacije i da učestvuju odbrani zemlje.”

U zaključnom delu disertacije Collan piše: “Tako je srpski narod sećanjem na svoju veličinu iz davne prošlosti, učvrstio nadu u svoju budućnost. A ta nada je tokom dugih i teških godina ropstva stalno živela u njegovom srcu. Ona je neprekidno tražila oduške i hranila se malim, krvavim borbama svojih hrabrih hajduka u kojima je pojedinačna hrabrost tokom vekova prkosila nadmoćnom tuđinu. Ta borba se, najzad, u našem veku razbuktala u svoj svojoj silini u opštenarodni ustanak, koji je doveo do ponovnog rođenja Srbije, obezbedivši narodu položaj u kome je sada manje zavisan od moćnih prethodnih gospodara, nego od sveobuhvatnih, sebičnih političkih planova drugih velikih sila. Nadajmo se da je zaista obezbeđena svetla budućnost tom hrabrom, neobičnom, talentovanom narodu, u kojoj će, zaštićen od spoljnih negativnih uticaja, samostalno stupiti i kretati se stazom evropske civilizacije. ”

Collan je u Finskoj veoma značajna ličnost  i jer je preveo najpoznatiji finski ep “Kalevala” na švedski jezik, jer je bio jedan od najuticajnijih ljudi u stvaranju Univerzitetske biblioteke u Helsinkiju, jer je autor dve himne okruga, jer je poznato da svaka finska regija ili okrug ima svoj grb i svoju  himnu, a Collan je komponovao čak dve: ”Vaasan marssi”, koja je himna dva okruga, Južne Ostrobotnije i Ostrobotnije, a za koju je tekst napisao čuveni finski pisac, istoričar, rektor Helnsiškog univerziteta Zachris Topelius, kao i “Savolaisen laulu” koja je himna okruga Južne Savonije i Severne Savonije. Iako je Collan bio samouk i nije imao formalno muzičko obrazovanje, napisao je mnogo kompozicija, a jedna od najpoznatijih je divna božićna pesma “Sylvian joululaulu”, koju su izvodili i najpoznatiji finski muzičari: Tarja Turunen, Marko Hietala, Ari Koivunen, Jarkko Ahola, Anna Eriksson, JP Leppäluoto i mnogi, mnogi drugi. Poslušajte ove dve, u živom izvođenju Arija i Tarje i uživajte.

Ari Koivunen - Sylvian joululaulu from Tarja M. on Vimeo.
Tarja Turunen - Sylvian joululaulu from Tarja M. on Vimeo.

Na žalost, Karl Collan je umro od kolere u 43. godini, u Helsinkiju.

Znam i verujem da su finski i srpski narod veoma povezani, sličnim patnjama kroz istoriju i sličnom borbom i hrabrošću. Zato se veoma dobro razumemo, iako su nam jezici veoma različiti. Finci su šest stotina godina bili pod švedskom upravom, Srbi pod Turcima isto više vekova. Znam koliko i ne očekujete da Finci i Finkinje pevaju srpske tradicionalne pesme, ili da umni i pametni predstavnici finskog naroda prevode i bave se srpskom istorijom i narodnim istoriskim pesmama. Iz tog razloga, ovo je već peta priča o tim Fincima. Uzgred, kada sam na početku ovog teksta pisala o finskoj himni i njenom kompozitoru, zaboravila sam da vam napišem još nešto, a to je da je autor teksta za tu istu finsku nacionalnu himnu, najpoznatiji finski pesnik iz prve polovine 19. veka, Johan Ludvig Runeberg. On je, nakon što je preveo tridesetak srpskih narodnih pesama na švedski, bio  zadivljen srpskom narodnom poezijom i herojskom borbom Srba za svoje nacionalno oslobođenje, a te iste srpske narodne pesme su čak uticale i na njegov pesnički rad. Za one koji ne znaju ko je Runeberg, reći ću samo to da, ono što je Njegoš za srpski narod, to je Runeberg za finski.

Inače, najpoznatiji istoričar finske književnosti, Kaj Lajtinenen piše: "Najčešće se smatra da je začetak Runebergovog pesništva nastao u jesen 1928. god. kada je u biblioteci prijatelja Fredrika Cignasiukcija pronašao knjižicu Goetzenovog prevoda na nemački 30-ak srpskih narodnih pesama. Runeberg ih je odmah preveo." "Runeberg je - piše Kaj Lajtinen - trebalo najpre da živi u zabačenim šumskim predelima i da se upozna sa srpskom epskom poezijom da bi došao do sopstvenog pesničkog stila. Runebergovim pesmama otpočeo je uticaj finskog narodnog pesništva. Od srpskih narodnih pesama bio je kratak put do tek otkrivene finske narodne poezije."Odmah zatim su se pojavili prvi Runebergovi epski i ostali radovi. Uticaj srpskih epskih pesama na Runeberga je u finskoj kulturnoj i književnoj javnosti mnogo puta konstatovan i potvrđen.

 

Read More

Finkinja i srpska tradicionalna muzika

Muzika je najlepša umetnost koja govori univerzalnim jezikom.  Upravo zato i ne čudi kada se ljudi sa jednog kraja planete zaljube u muziku sa drugog kraja planete. Tu nisu bitne reči, nije potrebno da znate jezik, potrebno je da osetite emociju i da vas obuzme divan osećaj kada čujete zvuk koji  topi vaše srce i dušu.

Ovo je priča o Karoliini Kantelinen, etnomuzikologu iz Helsinkija koja predaje etno muziku na Univerzitetu u Helsinkiju. Studirala je operu u Milanu a kasnije i muzikologiju na Univerzitetu u Helsinkiju. Trenutno na prestižnoj Sibelius Akademiji  završava i  doktorsku disertaciju. Ona divno peva, ima jedinstvenu boju glasa a takođe je dobro poznata kao “'lament singer”koja izvrsno interpretira tužbalice sa velikom dozom tuge, jecaja  i bola u glasu. Karolina je rođena 1975. godine u finskom primorskom mestu Uusikaupunki. Od 2012. godine je član najpoznatije finske etno grupe Värttinä (Vreteno). Ona potiče iz muzičke porodice a njen stariji brat Tuomas je poznati finski kompozitor, koji je takođe diplomirao na Sibelius Akademiji i koji je pisao muziku za mnogobrojne filmove. 

Värttinä/ Link

Karoliina sa svojom grupom No One's Land (Ničja zemlja) sa kojima nastupa, peva etno muziku, najčešće karelijsku i tradicionalnu srpsku muziku. Kuriozitet je da grupu No One's Land iz Helsinkija, čine:

Karoliina Kantelinen - vokal (Finkinja)
Jan Schulte-Tigges - gitara - ( Nemac koji živi u Finskoj)
Ivo Barić - Kontrabasas (Srbin koji živi u Finskoj)

Olli Rautiainen - Harmonika ( Finac)
Vladimir Kekez - perkusije (Srbin koji živi u Finskoj

No One's Land (Ivo, Jan, Karoliina, Olli, Vladimir)   Foto Sami Mannerheimo. 

Karolinu sam zapazila pre dve godine kada je u jednom Balkan klubu ( Balkan Fever) u Helsinkiju, gde dolaze ljudi iz Ex-Yu, ali i Finci, pevala neke tradicionalne pesme sa Balkana. Tada me je oduševila, posebno interpretacijom  moje omiljene, odnosno najomiljenije srpske tradicionalne pesme “Zaspo Janko pod jablanom”, koju inače najviše volim kada je izvodi genijalni Slobodan Trkulja, ali pod drugim nazivom...”Lepe moje crne oči”. Moji prijatelji  znaju koliko me ova pesma dira u srce....Elem, i tako tog dana, kada je na scenu Balkan fever kluba izašla slatka Finkinja Karoliina i zapevala ovu pesmu, bila sam kao u transu...nisam mogla da verujem. Pa zar u dalekoj Finskoj da doživim da jedna Finkinja peva moju omiljenu pesmu? To je bilo čudesno veče koje nikada neću zaboraviti.

No One's Land (Olli, Karoliina, Ivo)

Znate, jako se ponosim svojim poreklom, i finskim i srpskim. Patriotski, ali nikako i nacio-šovinistički, ali, moram vam reći da se u Finskoj najviše ponosim kada pričaju o Novaku, o Tesli..o nekim nestvarno genijalnim a običnim ljudima. Jedina stvar zbog koje se u Finskoj mogu ponositi ali i osećati posramljeno je muzika. Srpska tradicionalna muzika je nešto predivno što naša deca u Srbiji i ne znaju šta je...ali zato, nema deteta u Srbiji koje ne zna ko su Ceca, Seka, Maca, Kuca, Super Sneki, Karleuša, Ekstra ova ili Ekstra ona...i to je zaista tužno i jadno. Mnogo puta sam Fincima u Finskoj puštala neke srpske tradicionalne pesme i bili su iskreno oduševljeni. Zato i ne čudi što se i mnogi, muzički obrazovani ljudi kao Karoliina, odlučuju da pevaju srpsku izvornu, tradicionalnu muziku. Ovakva muzika treba da se čuva od zaborava, a ne da se propagira kvazi muzika u vidu turbo folka na 56343 Pinkova kanala. Tradicionalna srpska muzika je u neraskidivoj vezi sa crkvenim vizantijskim pojanjem. Dokaz za to je i da su melodije, koje se mogu čuti u vizantijskim napevima, tematski i što se raspona tiče  skoro iste kao u srpskoj tradicionalnoj muzici. Slovenska duša je emotivna, i zato je i naša iskonska, tradicionalna muzika prepuna emocija, nade, ljubavi, vrlina...ali je zato, turbo muzika koja nam uništava ono iskonsko i lepo u nama, prepuna svega, samo ne ljubavi, morala ili vrlina. Najjednostavnije bih rekla da je tradicionalna muzika puna onog duhovnog, a turbo i ostala nakaradna muzika( koja i ne treba da se naziva muzika) prepuna samo telesnog. To se može videti i iz tekstova i reči koje se u njima koriste. Turbo kvazi muzika je prepuna bluda, beznađa, niskih strasti, vulgarnosti, preljuba, ljubavnih trouglova, patetike  i veoma agresivna, jer deluje na mlade ljude da postane agresivna, dok tradicionalna neguje čojstvo i junaštvo, ne agresiju.

Da ne bih sada mnogo pisala, poslušajte kako Karoliina izvodi pesmu “ Zaspo Janko"  Uživajte!

Read More

Nordijsko hodanje, sport za svakoga

Mnogo volim da boravim u prirodi jer me to zaista opušta, pa sam zaista srećna kada sam okružena gustim šumama četinara, jezerima, cvrkutom ptica. Svi koji me poznaju, znaju da radije biram odmor u takvom okruženju nego na moru

Neobavezna opuštena šetnja je relaksirajuća. Malo stanem, malo hodam, malo se divim predelima...ali, takva šetnja nije uvek dovoljna jer je to više melem za dušu nego na telo. Kada želim da se baš zamorim, maksimalno aktiviram sve mišiće i osnažim srce i pluća, onda izbegavam kad god mogu, zagušljive teretne i praktikujem sport u prirodi. Moj idealan sport u prirodi  je nordijsko hodanje.

Za nordijsko hodanje potrebni su vam samo kvalitetni štapovi za nordijsko hodanje. To nisu i ne mogu biti klasični skijaški ili planinarski štapovi, već isključivo Nordic Walking štapovi, jer su drugačije dizajnirani i služe za posebnu tehniku hodanja. Uzgred, štapovi za skijanje ili planinarenje se ne mogu koristiti, jer su previše teški, dok su štapovi za nordijsko hodanje izuzetno laki i veoma čvrsti. Bitno je razlikovati štapove za planinarenje od štapova za nordijsko hodanje. Na kraju štapa za planinarenje je šiljak ili ravna gumena kapica za bolji oslonac, dok su kod štapova za nordijsko hodanje šiljak i gumena kapica na kraju štapa savijeni unazad zbog odgurivanja. Štapovi za nordijsko hodanje postoje u dve varijante: teleskopski (visina se može podesiti, preporučuju se kada više osoba različite visine koristi iste štapove) i fiksni koji su za jednu osobu i koji su stabilniji i trajniji. Uz ove štapove, obično hodanje pretvara se u izuzetno efikasan trening za celo telo, koji daje odlične rezultate u procesu vežbanja. Aktivnost se odvija u prirodi i kao takva je izuzetno korisna za zdravlje, pod uslovom da se izvodi pravilnom tehnikom.

Štapovi za nordijsko hodanje su namenjeni, pre svega, za pravilno doziranje otpora prema podlozi, čime se dodatno angažuju mišići gornjeg dela tela. Ovim načinom hodanja, sagoreva se 48% više kalorija a angažovane su sve skupine mišića, kao kod plivanja. Ovaj sport i ovakva vrsta rekreacije je izuzetna i za starije i punačke osobe, kojima i obično lagano hodanje stvara veliki pritisak na kolena i zglobove, praveći im više štete nego koristi. Uz ove štapove, kada savladate pravilnu tehniku, koja se uči dan-dva, težina tela se prebacuje na ruke i gornji deo tela i oslobađa se pritisak na kolena i zglobove. Uz pomoć ovih štapova možete hodati kroz šumu, po travi, po trotoaru, betonu...gde god, ali u zavisnosti od toga postoje i razni štapovi, sa različitim završecima na dnu. 

Smatra se da su nordijsko hodanje i plivanje najzdraviji sportovi, gde je opasnost od povreda svedena na minimum, a zdravstvene beneficije mnogobrojne. Ako svaki dan ili bar svaki treći dan hodate makar 30 minuta nordijskim stilom uz pomoć štapova, zategnućete telo, poboljšati kondiciju, kapacitet pluća, skinuti suvišne kilograme, ali ono što je još bitnije, spustićete visok krvni pritisak, sniziti holesterol, oslobodićete se bolova u leđima i vratu, poboljšaćete protok kiseonika, osloboditi se glavobolja, ublažiti stres i popraviti raspoloženje Ovo je najbolja kombinacija zabave, udobnosti, rekreacije i dobrobiti za telo i um. Takođe, pojačava se rad vena i funkcija limfnog sistema, smanjuju se degeneracije kukova, kolena i stopala, održava se gustina kostiju i gipkost tela, sprečava se osteoporoza i artritis...itd. Nakon samo dva tri meseca redovnog bavljenja nordijskim hodanjem, videćete koliko ste doprineli vašem zdravlju. Bolovi u leđima i vratu su posledica sedećeg načina života, kog se na žalost, zbog posla teško možemo rešiti, ali zato se možemo rešiti bolova i to  nordijskim hodanjem i jačanjem mišića gornjeg dela tela kao i mišića lumbalnog dela leđa i trbušnih mišića. Na taj način znatno umanjujemo probleme sa bolnim i napetim ramenima, vratom i leđima.

Ja sam vam živi dokaz koliko vam ovo hodanje može pomoći. Iako sam celog života imala nizak ili normalan krvni pritisak, nakon operacije kancera i najradikalnije operacije gde mi je pola utrobe izvađeno, neminovnost je bio visok pritisak nakon toga, zbog naglog ulaska u menopauzu i potpunog nedostatka estrogena zbog izvađenih jajnika između ostalog. Moj krvni pritisak je i pored neslane hrane i pridržavanja svega išao i do 180/100. Uz to, zbog ogromne rane preko celog stomaka, nisam se mogla baviti sportom i lek mi je bio neophodan. Lek protiv visokog pritiska sam koristila skoro godinu dana, koliko sam morala da se štedim od raznih napornih treninga. Nakon toga, krenula sam u ofanzivu...nordijsko hodanje, nordijsko hodanje i nordijsko hodanje i lek  protiv visokog pritiska je postao prošlost. Jedan od razloga je i to jer je nordisko hodanje, posebno na svežem vazduhu, najbolja i najkorisnija kardiovaskularna vežba.

Nordijsko hodanje je odavno popularno u severnim evropskim zemljama, a poslednjih godina i na našem balkanskom prostoru sve više ljudi uviđa blagodeti ove tehnike. Inače, nordijsko hodanje se počelo praktikovati najpre u Finskoj početkom prošlog veka i to prvo kao letnji trening za cross-country skijaše kako bi  bili u formi za zimsku sezonu. Krajem 20. veka, u Americi  su uvideli koliko je ovaj sport koristan za sve uzraste, koliko je to sport koji ne zahteva skupu opremu i koji se može sprovoditi svuda i u svako doba godine i tada je osnovano društvo ANWA (American Nordic Walking Association) koje propagira ovaj sport širom sveta. Danas je to najbrže rasteći sport po broju korisnika koji ga upražnjavaju.

Nordijskim hodanjem se za sat vremena gubi oko 400-450 kalorija, pa je ovaj sport odličan i za one koji su gojazni ili imaju povišen šećer. Sve u svemu, mnogo je korisnije baviti se nordijskim hodanjem, nego običnim hodanjem, trčanjem ili vožnjom bicikla. Normalno hodanje čak i brzim tempom angažuje samo 70 % mišića tela, dok nordijsko hodanje pravilnom tehnikom uz pomoć štapova angažuje preko 90% mišićne mase i značajno brže povećava srčana frekvencija, i to za 10-15% što je posebno važno za gojazne osobe koje na taj način mogu da regulišu svoju telesnu težinu. Zbog svoje sličnosti s normalnim hodanjem predstavlja laku i jednostavnu kretnju koja nam je svima urođena, no ipak je potreban određeni broj pređenih kilometara kako bi se savladala osnovna tehnika. Za razliku od normalnog hodanja, nordijsko hodanje zbog korišćenja štapova uključuje ruke, ramena, grudni koš i leđa kroz puni opseg pokreta. Štapovi postaju produžene ruke i time stvaramo oslonac na četiri tačke, noge i ruke, odnosno štapove, čime automatski rasterećujemo zglobove donjih ekstremiteta i lumbalni deo leđa za 30%. Ta karakteristika posebno je važna za ljude koji imaju problema sa zglobovima donjih ekstremiteta jer omogućuje više kretanja sa smanjenjem bolova i rizika od ozleđivanja.

Znači, sve što vam je potrebno za bavljenje ovim izuzetno korisnim sportom su dobre patike, kvalitetni štapovi i dobra volja. Dobre patike nisu uvek i skupe patike, već one koje su nam udobne i koje nemaju kao starke tanak đon, jer te patike nisu za šetnju. Ako mene pitate, moja preporuka su obavezno patike koje imaju Gore-Tex vodonepropusnu membranu koje su odličan izolator, jer stopala tada dišu a noge su uvek tople i suve, čak i ako hodate po snegu... i patike sa obavezno kvalitetnim gumenim đonom. Kada su štapovi u pitanju, ubedljivo najbolji štapovi su oni proizvedeni u Finskoj, ali njih nema na balkanskom tržištu ( bar ih ja nikada nisam videla). Ja sam pre ovih mojih kupljenih u Finskoj, imala neke italijanske koje su isto bile veoma dobre.

Saveti za kupovinu štapova...Za početak, potrebno je izračunati koja vam je dužina, odnosno visina štapova potrebna, jer je to veoma bitna stavka, iz razloga jer postoji čitav niz pravila kako koristiti štapove, pod kojim uglom oni moraju da budu, koliki iskorak treba da bude itd. Visina štapova se izračunava prema formuli...vaša visina x 0, 68. Recimo, ako ste visoki 170 cm, taj broj pomnožite sa 0.68 i dobićete preporučenu visinu štapa za vas. 170 x 0.68 = 115. Znači visina štapa za vas je 115 cm. Visina štapova se pravi u nekoliko veličina, pa u zavisnosti koju meru dobijete za vas, uzmite uvek onu visinu štapa najbližu vašoj meri. Štapovi se najčešće prave u visinama 100, 105, 110, 115, 120, 125, 130 i 135 cm. Ova visina štapova je izuzetno bitna, jer  pogrešna visina štapova ometa pravilno nordijsko hodanje. Štapovi su jednostavne konstrukcije, a snažni i izdržljivi, uglavnom od mešavine fiberglasa i karbonskih vlakana, ili aluminijumski. Vrhovi štapova su različiti i za različite podloge. Oni su potrošni materijal i kada se izližu, zamenjuju se novim. Takođe, pri kupovini štapova vodite računa da imaju podesive trake za oko zglobova ruku kako bi nesmetano cirkulisala krv, a ne da su trake preširoke ili tesne, zatim...da imaju nastavke, odnosno papučice na dnu koji se dodaju pri različitim podlogama...gumene za hodanje po asfaltu i čelične, za hodanje po mekim podlogama, travi, pesku, snegu itd, zatim da su izrađeni od kompozitnih materijala i da imaju visoko težište. Ja preporučujem štapove od karbonskih vlakana...a oni se kreću od 50 evra pa naviše.

Kada pogledate neki video tutorijal obuke za nordijsko hodanje, učiniće vam se prelako, sve dok ih ne uzmete u ruke i zaista krenete sa nordijskim hodanjem. Potrebno je dan dva upornog vežbanja i nekoliko pređenih kilometara da bi se savladala tehnika, jer samo pravilna tehnika i pravilno korišćenje ovih štapova doprinosi svim onim pozitivnim efektima o kojima sam posala. Nordijsko hodanje započnite laganim petominutnim pešačenjem. Zavisno od vaše trenutne fizičke spremnosti i zdravstvenog stanja postepeno ubrzavajte. Vremenski, kao i svaku drugu sportsku aktivnost poželjno je upražnajavati od 20-60 min tokom dana. Tokom nordijskog hodanja, izrazito je važan položaj tela. Srednji deo tela treba biti uspravan, pri čemu su stegnuti leđni i trbušni mišići. Osnovni korak izvodi se tako da se rukama zamahuje neizmenično prema napred, ali suprotno od kretanja nogu (leva noga-desna ruka). Pri tom se područje ramena i područje kukova rotiraju u međusobno suprotnom smeru. Na napred izbačenu nogu, oslanjate se tako da prvo ide peta, potom celo stopalo sve do prstiju (nikad se ne sme stati samo na prste). Šaka koja je iza tela treba biti opuštena i otvorenog dlana, dok šaka koja se nalazi ispred tela i kojom se zabada štap treba tokom zamaha biti zatvorena u šaku. Štap se kod svakog koraka zabode veoma blizu tela u otprilike sredinu koraka, odnosno ispod kukova i to tačno u sredinu između prstiju i pete stopala koje je postavljeno napred. Ako ste početnik u nordijskom hodanju, nemate kondiciju i niste utrenirani, posle prvog hodanja od sat vremena, ako ste pravilno koristili štapove, boleće vas prva dva - tri dana gornji deo leđa, ramena i podlaktice, ali to će proći...i ako nastavite da se bavite ovim sportom, bolova neće biti i biće vam sve lakše i lakše, uz sve blagodeti rasterećenja zglobova nogu i rasterećenja kolena.

Naravno, pre početka aktivnog korišćenja nordijskih štapova, bilo bi poželjno da vas neki trener poduči osnovnim tehnikama, hodanju po ravnom, uzbrdicama, nizbrdicama, kako meriti puls itd.

Zemlje u kojima se nordijsko hodanje najviše upražnjava su Finska, Švedska, Švajcarska, Norveška, Austrija, Nemačka, Holandija, Velika Britanija, Japan i Amerika.

Naravno, ako se odlučite za ovaj vid treninga, obavezno uzmite nekog instruktora da vam pokaže kako se pravilno koriste štapovi da ne biste napravili štetu vašem telu. Kada za par dana samostalno ovladate tehnikom, samo napred...trud će se zaista isplatiti. 

Kao dokaz vam dajem moje slike kako je lepo uživati u prirodi. Ovo su fotografije finske prirode u proleće, kada još ima i preostalog snega, a kada priroda buja. Predivno.

Read More