Pravoslavni Uskrs u Finskoj

Iako je Finska, država sa stanovništvom pretežno protestantske vere (70%), ostalih 30% zauzima pravoslavna i rimokatolička vera. Finska pravoslavna crkva je druga zvanična crkva u Finskoj pored Evangelističke luteranske finske crkve i veoma je poštovana od strane ostalih Finaca.

 
Finska je sekularna država, odnosno religiozno samoopredeljenje je u potpunosti odvojeno od sekularne javne sfere. Versko opredeljenje je pitanje ličnog izbora ali je sloboda religije zakonom regulisana. Finska država jasno podržava racionalizam, princip liberalne demokratije i pogled na svet izvan univerzuma hrišćanstva, ali zato istovremeno  pruža vernicima svu slobodu veroispovesti, običaja i praznovanja.

 
Finska pravoslavna crkva (fin. Suomen ortodoksinen kirkko) je autonomna crkva koja se oformila 1918. kao nezavisna crkva od Moskovske patrijaršije, a 1923. carigradski patrijarh Meletije IV daje joj rang autonomne arhiepiskopije pod njegovom jurisdikcijom. Crkva ima oko 60 hiljada parohijana, a na čelu crkve se nalazi arhiepiskop karelski i sve Finske Lav (Leo Makkonen), rođen u Pielavesi u istočnoj Finskoj, 4. juna 1948.

 
Najvažniji pravoslavni duhovni centri u Finskoj, nalaze se na jugu, oko Helsinkija, i oko grada Joensu, na istoku, gde se nalazi i Pravoslavni Teološki fakultet. To su ujedno mesta gde živi većina pravoslavnog stanovništva, a tu su i najvažniji duhovni centri Manastir Novi Valaam i ženski Manastir Lintula u blizini Joensua.

 
Iako u Finskoj postoji dosta pravoslavnih crkava i hramova, u mestima gde ih nema, luterani dozvoljavaju služenje Svete Liturgije u njihovim hramovima, što dosta govori o poštovanju ljudi svih vera.

 
Za vreme pravoslavnog uskrsa u Finskoj, mnogo luterana prisustvuje Uskršnoj noći u pravoslavnim crkvama,  zajedno sa znatiželjnim turistima  i pravoslavnim vernicima.

 
Na Veliku subotu uveče, uzbuđenje u crkvi  je sve veće, a kulminira u ponoć kada se simbolizuje vreme kada se Isus "digao iz mrtvih". Obred počinje u mraku, gde svi u crkvi drže neupaljene sveće. Sveštenik zatim osvetljava njegovu sveću sa oltarnog plamena i prenosi svetlost sveće na sledeću osobu, koja će je preneti na drugu, dok su sve sveće u crkvi ne upale. Zatim sa krstom ide prema izlaznim vratima, vernici ga slede, a dok zvona zvone, pevaju pesmu o srećnom trenutku kada je Isus Vaskrsao. 

 
"Sinun ylösnousemistasi Kristus Vapahtaja, enkelit veisuin ylistävät taivaissa, tee meidätkin maan päällä otolliseksi, Sinua puhtain sydämin ylistämään."

 
Ljudi tada pozdravljaju jedni druge, ljubljenjem tri puta u obraze, govoreći: "Kristus nousi kuolleista!" i odgovarajući : "Totisesti nousi ! "....ili  u prevodu "Hristos Voskrese!, Vaistinu Voskrese !"

Hrišćanske crkve zapada, Uskrs su prslavile pre nedelju dana. dok crkve istoka Uskrs obeležavaju danas  15. aprila. Dok je razmak između jednog i drugog Uskrsa ove godine "samo" nedelju dana, iduće godine će biti 36 dana, pa će hrišcanske crkve zapada Uskrs slaviti 31. marta, a "istočne" 5. maja. Međutim, 2014. godine sve crkve će Uskrs slaviti istog datuma, 20. aprila, što će se dogoditi i 2017, 2025. i 2028. 

Pravoslavna crkva  u mestu Tornio

Uspenska pravoslavna katedrala u Helsinkiju

Pravoslavna crka u mestu Tampere

Pravoslavna crkva u mestu Oulu

Pravoslavna crkva u mestu Rovaniemi

Pravoslavna crkvau mestu Vaasa

Crkva Sv. Nikole u mestu Joensuu

Ja, Tarja

Read More

Anja Härkönen i njene prolećne boje

Anja Härkönen možda nije na listi najpoznatijih umetnika iz Finske, ali, gledajući njene vesele, prolećne motive, nisam odolela, a da ne ukrasim malo ove stranice predivnim prolećnim cvetovima, i podelim malo lepote sa vama. Ova umetnica, rođena 1955. godine u Tampereu, gde i danas  živi, završila je Fakultet likovnih umetnosti u Helsinkiju. Izlagala je širom sveta, a njene slike krase domove kolekcionara iz Finske, Japana, Velike Britanije, Italije, Holandije, SAD, Spanije i mnogih drugih. Uvek ističe da je priroda njena inspiracija.

Keltainen kukka - Zuti cvet

Lempea Tuuli - Povetarac

Kevat  - Proleće

Puutarhassa - Bašta

Read More

Finska pizza, najbolja na svetu

Dobro, znam da ćete pomisliti da se šalim, ali finska pizza Berlusconi je 2008. osvojila prestižnu nagradu kao prvoplasirana, na uglednom svetskom takmičenju America's Plate International Pizza Contest, koje se održava u Njujorku, i tako šokirala svet i Italijane, koji su do tada bili nepobedivi, bar kada je pizza u pitanju.

Odakle naziv Berlusconi, posebna je priča. Berlusconi je u više navrata dolazio u Finsku, a kako je ovaj, bivši premijer Italije, poznat po svom  oštrom i poganom jeziku, kad god je dolazio u Finsku, uvek je koristio priliku i ismevao ovu zemlju, svojim, samo njemu znanim, bolesnim humorom. Možda njegov smisao za humor ne bi bio toliko neumesan, da je reč o nekoj privatnoj poseti prijateljima, ali ipak je previše kada dolazi u svojstvu premijera neke zemlje. Tako je svojevremeno, došavši da traži podršku od Finske, izjavio kako je uspeo da to i ostvari jer je koristio svoje plejboj metode, aludirajući na to, što je Finska tada imala ženu predsednika, Tarju  Halonen. Sledeći put  je pričao kako su ga vodili da vidi neku crkvu iz 18. veka, a da takve drvene crkvice u Italiji spaljuju…Par puta je izjavljivao i da najviše voli Finkinje, ako su starije od 18….zaista, malo neumeren rečnik za jednog premijera u zvaničnoj poseti.

Finci su to stoički podnosili, iako nisu uopšte raspoloženi kada  neko tako podrugljivo i bez razloga priča o njihovoj zemlji. Njihovom strpljenju je došao kraj kada je Berlusconi  poslednji put posetio Finsku. Tada je izjavio u svetskim medijima, da ako želite samokažnjavanje, morate jesti finsku hranu. Kako je u Finskoj najzastupljeniji raženi hleb i meso irvasa koje je veliki delikates, Silvio je uvek zahtevao samo pizzu. Finci su smislili tada  kako da se osvete Berlusconiju, za sve ružno što je do tada pričao o Finskoj.

Kotipizza Oyj, ( Kuća pizze korporacija ), najveći lanac picerija u severnim zemljama, stvorio je novu pizzu, od raženog testa sa mesom od dimljenog irvasa, kako bi ismejali bivšeg italijanskog premijera i nazvali je Berlusconi. Ova pizza je od tada na redovnom meniju i veoma je popularna.

Ovaj lanac picerija ima neverovatno ukusne pizze, pa ako budete u prilici, preporučujem vam ovu, već pomenutu, kao i Burgerpizzu, koja je neverovatno ukusna.

Berlusconi pizza

Inače, iako je finska ishrana veoma drugačija od ostalih, mnogi turisti se veoma brzo naviknu na nju, jer je veoma ukusna, iako postoje i jela koja su težeg ukusa, pa je stranci teško prihvataju  Generalno, finska kuhinja sadrži mnogo povrća, morskih plodova i bobičastog voća.

Kada je u pitanju hleb, raženi se najviše koristi, ali se koriste i vrste hleba od ječma i pšenice. Najpoznatije vrste hleba su Rieska, koji je kao tanja pogača i Pulla, koji je malo sladunjav, kao kifla.

Ako poželite sir, obavezno probajte Leipäjuusto, neobičan sir koji se služi u kafi. Neka jela, kao što su Kalakukko ( meso bakalara, suvi vrat i dodaci, u raženom testu, a zovu ga i mesni hleb) i Hernekeitto supa od graška, obično se jedu četvrtkom. Ja mnogo volim Lihapullat kuglice od mesa, koje su slične našim ćuftama u sosu, ali su preukusne. Meso irvasa se uvek poslužuje samo u restoranima, dok se meso od losa uglavnom konzumira u domovima lovaca, a retko u restoranima. Kada se tako lepo najedete, predlažem neka od finskih nacionalnih pića, kao što su Sima (medovina), Sahti (tradicionalno pivo), Pontikka  i Kilju (slatko vino), kao i neizbežne  likere od bobičastog voća. Prijatno! 

Kalakukko

Read More

Veliki petak u Finskoj

Hrišćani, (Katolici, protestanti i anglikanci ), širom sveta, koji poštuju novi Gregorijanski kalendar, danas slave Veliki petak, dan raspeća Isusa Hrista na Golgoti. 

Iako su skandinavske zemlje poznate po svom ateizmu, čak i ljudi koji ne veruju u postojanje Boga, ovaj, kao i svaki drugi praznik, provode u krugu porodice. Po najnovijim istraživanjima u svetu, zemlje Skandinavije su najmanje verski orijentisane zemlje u svetu ( Švedska 85 % ateista,  Danska 72 %, Norveška 72 % i Finska 60 %). 

Ipak, napisaću nekoliko rečenica o ovom prazniku i kako se slavi u Finskoj.

Veliki petak (Pitkäperjantai) je u Finskoj više dan za tugu, pa se u crkvama, na ovaj dan žalosti, oltar pokriva  crnom tkaninom a mise se obavljaju tiho, bez orgulja i crkvenih zvona.

U Finskoj i drugim skandinavskim zemljama, Veliki petak je poznat kao "Dugi petak". Taj naziv se retko može videti izvan Skandinavije. Na drugim mestima u svetu, uz ovaj dan se ne vezuje tuga, već radost što je Isus, svojom smrću  pobedio smrt, pa  se slavi kao Veliki petak, Sveti petak itd. Na ovaj dan se farbaju jaja.

U starijim vremenima, Veliki petak se obeležavao znatno strožije. Ljudi nisu posećivali jedni druge, deca su morala ostajati kod kuće, a takođe se smatralo grehom ako bi se neko toliko smejao da mu se vide zubi. 

Uskrs se slavi pd petka do ponedeljka.

Na Veliki petak prodavnice su zatvorene. Na Veliku subotu  mogu biti otvorene od 7h do 18h. Na Uskrs sve je zatvoreno a na Veliki ponedeljak, manje prodavnice mogu biti otvorene 4 sata u toku dana.

Veliki petak (Pitkäperjantai )

Velika subota (Pääsiäislauantai )

Uskrs (Pääsiäispäivä )

Veliki ponedeljak (2. Pääsiäispäivä )

Read More