Oiva Toikka i ptice u snovima od stakla

Oiva Toikka (1931, Viipuri, istočna Karelia ), je finski umetnik, koji je poznat širom sveta, zahvaljujući jedinstvenom  doprinosu  finskoj umetnosti  u staklu, u proteklih pola veka .

Prve dizajnerske radove, uradio je za Arabiu, finsku keramičku kompaniju, gde je radio kao keramičar i dizajner, od 1957 do 1959. godine.

Inače, malo je poznato da je Oiva 1956. diplomirao za keramičara  na odseku Helsinškog Instituta za industrijsku umetnost, a diplomu likovnog pedagoga stekao je 1960. godine. Već tada se pokušao osloboditi stega funkcionalizma, jer nije hteo da pravi samo  lonce i vaze. On je bio zainteresovan za skulpturalne mogućnosti koje glina svakako može da ponudi. Njegovi predmeti su i danas često ukrašeni stilizovanim i duhovitim  figurama ljudi i životinja , koje odražavaju njegov interes za ruralnu kulturu.

Kada se posle toga prebacio na rad sa staklom, eksperimentisao je oblicima i bojama, a staklo je postalo njegov dominantni umetnički izraz. Prvi komercijalni uspeh, doživeo je davne 1964. godine sa kolekcijama Kastehelmi (Kapljica rose), koja upravo izgleda tako, kao da su po posudi rasute kapljice rose...i Florom za Iittalu (vodeću fabriku stakla  u Evropi), koje su u svom asortimanu imale vaze, čaše, svećnjake, činije  i mnogo toga još, a 1970 i sa kolekcijama Pioni (Božur) i Krouvi ( taverna). 

Kastehelmi kolekcija

Kastehelmi kolekcija

Kastehelmi

Kastehelmi

Sve u svemu, svaka njegova kolekcija, bilo da je Pioni, Iglu,  Frutta, Petri, Cobolti, Makura, ili Jatsari, Kastehelmi, Flora, Rocky ili  Fauna... danas su vredan umetnički komad koji pleni svojom estetikom.

Cobolti kolekcija

Pioni kolekcija

Pioni kolekcija

Staklena jaja

Skulptura u staklu

Ta prva umetnička dela u staklu, Oiva Toikka je dizajnirao 1964. godine, i to za najstariju fabriku stakla u Finskoj, Nuutajärvi Notsjo, u okviru svoje kolekcije Kastehelmi. Ovu kolekciju je nastavila da radi čuvena finska Iittala, gde se i danas proizvodi. Inače Nuutajärvi, najstarija staklara u Finskoj, još uvek je u funkciji. Osnovana je daleke 1793. godine u Urjali, u južnom delu regiona Pirkanmaa. Od sredine dvadesetog veka, ovde se prave predmeti modernog dizajna, a Nuutajärvi ekipa vrsnih staklara, danas pravi sve što zamisli Oiva Toikka. Pored ove staklare, nalazi se i muzej  koji sadrži razne predmete od stakla, koji su se kroz istoriju pravili u njihovoj staklari, sa zanimljivim eksponatima, a otvoren je samo tokom letnjeg perioda. Ova fabrika, zajedno sa fabrikom Humppila, danas radi za Iiltalu.

Nuutajärvi

Oiva i njegovi staklari u fabrici Nuutajärvi

Oiva je 1971, potpisao svoju prvu staklenu pticu i poslao je da leti iz Nuutajärvija. Na krilima izuzetno popularne kolekcije, postao je živa legenda, a kako je nesputan let mašte, uvek dominirao u njegovom radu, njegova umetnost je jednostavno širila krila i opčinila svet. Za njega je staklo prirodni medij za hvatanje fluidnosti ptičjih oblika i njihovih živopisnih boja. a njegove ptice su  jedinstvena zbirka, čak i u svetskim okvirima. Svake godine, Oiva Toikka i njegovi asistenti, vešti duvači stakla, udahnjuju život nekoj novoj vrsti ptice, a od 1970 do danas, ovaj umetnik je kreirao 500 različitih varijacija staklenih ptica. Neke od njih su Stellers Eider, Cloud Tern, Raquel, Rosebud, Coral Eider, Cucunor, Helmikana, Golden Dove, Arctic Tern, Rooster, Hakki...i mnoge druge. Svaka ptica je jedinstvena, ručno napravljena u Nuutajärvi staklenoj radionici, koja je i radno mesto ovog umetnika, a na kojoj  se nalazi umetnikovo ime, serijski broj kao i ime Nuutajärvi – i to je opipljiv dokaz originala. Kako vreme odmiče, povećava se vrednost  ovih umetničkih predmeta . Zato se ove ptice neguju i cenjeni su pokloni širom sveta, od Finske do Amerike i Japana . Njegov maštovit izraz odstupa od moderne estetike nordijskog dizajna, i zato je ovaj umetnik toliko poseban.

Dobitnik je brojnih nagrada, kao što su Kaj Franck nagrade za dizajn, Princ Eugen medalje, Lunning nagrade pa i medalje Pro Finlandia (Suomen puolesta), koju mu je dodelila tadašnja predsednica Finske, Tarja Halonen. Njegova zadivljujuća kolekcija ptica, proizvodi se već 40 godina i sve su traženije, a neiscrpno znanje o staklu i velika posvećenost detaljima, dovele su ga u red svetski značajnih umetnika. Zato se danas može reći da je Oiva Toikka, umetnik ogromnog kreativnog talenta, vizije i svestranosti, večiti tragač i eksperimentator, tvorac  raskošnih kompozicija i instalacija, čak i za pozorišne i operske scene, a tokom raznovrsne umetničke karijere duge više od pola veka, Toikka je radio i u staklu i  u keramici, dizajnirao  je scenografije i kostime za scenu, pa čak i tekstil za Marimekko.

Fotografije iz muzeja, dao mi je moj drug Mika Näppinen iz Urjale, Finska...kiitos Mika!

Read More

Intervju, Jelena Kaličanin u zemlji dizajna

Postoje ljudi, čulni ljudi, ljudi koji sa vama mogu da pričaju i diskutuju o svemu, jer su dečije znatiželjni, vedrog duha, bogatog intelekta, estete u pravom smislu te reči i koji žive život uživajući u svoj onoj jednostavnosti lepog.

Ovaj prvi tekst u vidu intervjua, poželela sam da uradim sa jednom divnom damom, Jelenom Kaličanin, koja je po obrazovanju dipl. ing. arhitekture, ali ne samo to...ona je i novinar koji je uradio više od 300 intervjua sa poznatim ličnostima iz zemlje i inostranstva, ona  je saradnik mnogih časopisa,  pisala  je reportaže o arhitekturi i dizajnu, ona je poliglota, globtroter, dama od stila, žena neiscrpne energije, majka jedne divne Maje…

 Jelena Kaličanin

Sve ono što čini lik i delo Jelene Kaličanin, pogledajte na sajtu: http://www.jelenakalicanin.com

 Bivši ambasador
Finske u Srbiji, gospodin Kari Veijalainen sa suprugom Anneli i Jelenom.

Jelena i čuveni kreator Pjer Karden (Pierre Cardin)

U društvu sa NjKV Aleksandarom II Karađorđevićem

John Malkovich i Jelena

Jelena i Knežević Petar Karađorđević

Jelena i  Princ Majkl od Kenta (Prince Michael of Kent)

Villa Ephrussi de Rothschild, Saint-Jean-Cap-Ferrat, Jelena i Peđa Filipović

Sa Jelenom sam poželela da popričam o njenoj poseti Finskoj, o utiscima koje je stekla, o arhitekturi, građevinama, ljudima, dizajnu po kome je ova zemlja poznata i o mnogo čemu još, jer sam bila znatiželjna, kako je neko, ko je sa ovih prostora, uz to, neko ko je veoma upućen u dizajn, arhitekturu i estetiku uopšte, doživeo Finsku.

Jelena, hvala Vam što ste pristali da podelite Vaše utiske, sa mnom i čitaocima ovog bloga. Kao neko, ko je obišao mnoge kontinente i mnoge zemlje, mislite li da Finska ima “ono nešto”, prepoznatljivo na prvi pogled, nešto što primetite čim kročite na finsko tlo?

Na žalost, Finsku ne poznajem dovoljno ali Helsinki da. Naravno, za mene su arhitektura i dizajn ONO Finsko. Godinama sam žarko želela da imam vazu Savoy Alvara Alta. I najzad, kupila sam je prilikom moje posete Helsinkiju. Posetila sam Muzej savremenog dizajna, Kiasma. Ostala sam zaprepašćena predmetima koji su izloženi a koje mi danas uzimamo zdravo za gotovo: makaze sa oranž ručkama ili kanister za benzin za koji verujemo da postoji oduvek! Marimekko, Ittala...gde god se čovek okrene, sačeka ga fantastičan dizajn, čistih linija, jednostavan a opet strašno zanimljiv! Da dodam da sam bila u biblioteci, odnosno u knjižari na Esplanadi koju je projektovao Alvar Alto. Bila sam oduševljena kada sam videla dizajn vrata. Molim vas da ih sledeći put kada budete išli u Helsinki dobro pogledate i snimite. Eh, Alvar Alto i njegove šperpločaste stolice - ko ne zna za njih? Da ne zaboravim Rej i Čarlsa Imsa koji su takođe ostavili veliki pečat na svetski dizajn. Danas su to Koivisto, Rune...

Kiasma (Muzej savremene umetnosti) i čuvena stolica Kupla-tuoli, koju je dizajnirao Eero Aarnio

Esplanadi, Helsinki

Helsinki je bio, baš te godine kada ste ga posetili, tematska metropola – Svetska prestonica dizajna 2012. Da li se to videlo i osetilo dok ste šetali gradom?

Naravno, osetilo se, ali jaz zbog jezika isuviše je veliki da bi mnogo toga shvatila: pozorišne predstave, razne tribine. Mogu da izdvojim otvaranje Centra za kulturu u gradiću Porvoou. Porvoo je gradić koji mi se odmah dopao jer njegov boemski izraz odmah zgrabi srce.

Taidetehdas - Konstfabriken, Porvoo i Jelenin domaćin,  ambasador Srbije  u Finskoj, Slavko Kruljević

Pretpostavljam da se slažete sa mnom, kada kažem da sama vizura finske metropole više podseća na neki ruski stil grada, nego nekih evropskih gradova poput Pariza, Rima ....

Slažem se. Zato je i lep. Čula sam da su se u njemu snimali filmovi koji su zamenjivali Sankt Peterburg. Mešavina švedske, ruske i finske arhitekture i stila iznedrila je prelep i zanimljiv grad. Veoma mi se dopao. Mnogo svetla, mnogo čistog vazduha, čistog neba, ali i vetra i mora koje nije slano, probala sam ga, mnogo zelenila; među njima sam otkrila drvo rjabinu, za koju sam, kao i većina Srba, mislila da je ime devojke!

Musiikkitalo i Sibelius akademija u Helsinkiju, u delu grada koji se zove Töölönlahti

Finska je iznedrila mnoge arhitekte svetskog glasa, i najpoznatijieg među njima, Alvara Aaltoa, poznatog po korišćenju prirodnih materijala i gradnje u skladu sa prirodom i okruženjem. Pretpostavljam da ste neka njegova dela videli u Helsinkiju...velelepnu građevinu Finlandia, zgradu tehnološkog fakulteta,  Kulttuuritalo...

Moja je sreća da poznajem jednog savremenog arhitektu, koji danas živi i radi u Grenoblu, Olavi Kaponena, koji mi je delom pokazao grad, uputio na sve važne građevine iz svih vremenaskih perioda. Čak sam upoznala okolinu Helsinkija na putu obilaska njegovih rezidencijalnih projekata. Finlandiju sam obišla i uzduž i popreko, dobro je zagledala, rečju, „utvrdila gradivo“.

Finlandia (Finlandia-talo), delo Alvara Aaltoa

Peđa Filipović i Jelena Kaličanin ispred luteranske katedrale u Helsinkiju

Takođe, poznati finski arhitekta, Eliel Saarinen, tvorac je nekih od najreprezentativnijih građevina, nastalih u razdoblju Jugendstila, pa verujem da ste videli centralnu železničku stanicu u Helsinkiju, ili recimo Nacionalni muzej Finske, pa mi recite, kakav su utisak ostavile na Vas?

Ne samo što sam sve to videla, i to prvog dana boravka u Helsinkiju, već sam ispucala stotine slika; svaki ugao sam zabeležila, diveći se razigranoj mašti arhitekte. Stanovala sam na ostrvu Katanajokka na kome postoji ulica, Lotsgatan, u kojoj su zgrade, svaka za sebe, pravi biljur. Svratite i vi i proučite ih... izvanredna arhitektura. Možda je na mene ostavila najveći utisak Crkva u steni. Kakav projekat!

Detalj iz ulice Luotsikatu, ili na švedskom Lotsgatan u delu Katajanokka, Helsinki

Ruska pravoslavna crkva posvećena Uspenju presvete Bogorodice (Uspenskin katedraali) i desno, Enso-Gutzeit, pääkonttori, poslovna zgrada A. Aaltoa

Glavna železnička stanica u Helsinkiju (Helsingin päärautatieasema)

 

Elielinaukio, odmah pored glavne železničke stanice, ulica dobila ime po arhitekti Elielu Saarinenu

Pogled na Töölönlahdenkatu

Crkva u steni ( Temppeliaukio Kirkko) u naselju Taka-Töölö...Ceca Bojković, Olavi Kaponen i Jelena

Krstionica u Crkvi u steni (Temppeliaukio Kirkko)

Da, posetila sam taj kraj mnogo puta i zaista je neverovatan...inače, da li ste tokom Vašeg boravka u Finskoj doživeli neki od dva prirodna fenomena, Auroru Borealis ili ponoćno sunce, koje je tokom leta zastupljeno u Finskoj, na severu i do 70 dana, u Helsinkiju ipak znatno kraće?

U Helsinkiju sam bila u avgustu. Kažu da se ona najbolje može videti u decembru. Svoju auroru sam, za divno čudo i na moje oduševljenje, videla početkom septembra, ali u Tromseu, norveškom gradiću u Polarnom krugu. To je jedno od najčudnijih prirodnih fenomema kojem sam prisustvovala. Nazvala sam ga: „Salomin ples sa sedam velova“!

Finci po poznati po svojoj uzdržanosti, skromnosti  i nekoj mirnoći. Da li ste ih tako doživeli?

Od Finaca sam samo poznavala Olija Kaponena i on je bio toliko druželjubiv, za mene  su sada svi Finci takvi. Došao je po mene, po kišnom danu u japankama, dok sam ja nosla kaputić i tople cipele!

Da  li ste probali neki finski specijalitet i koji Vam se restoran dopao,  kada  su u  pitanju dizajn enterijera i eksterijera ?

Bila sam u hotelu Klaus K i provela jedno prijatno pre podne s njegovim vlasnicima, Miom i Markom Škvorcom. Oni su mladi, zanimljivi, druželjubivi i mislim da se oko njih okupljaju Helsinkšani (da li je moguće da sam izmislila novu finsku reč?) istih sklonosti, ponašanja, otvoreni za sve kulture i ljude. Tamo sam jela jelo koje vidite na slici. Da li je to onaj pravi finski specijalitet to možete vi da procenite.

Mia Škvorc u svom hotelu Klaus K koji je dizajniran prema finskom epu Kalevala

Da, pravi ukusan i zdrav brunssi...i  verujem da Vam se dopao...Kao i svaku ženu, verujem da Vas kupovina uvek raduje...ali kako u Helsinkiju žive ljudi visoke kupovne moći, cene su dosta visoke za one koji dođu iz Srbije i regiona. Da li ste ipak obradovali sebe ili drage ljude nekim sitnicama?

Danski nameštaj Carl Hansen & Son u Arteku, prodavnici nameštaja, koju su osnovali Alvar i Aino Aalto. Sam naziv Artek je po zamisli Alvara Aaltoa, trebao da ujedini umetnost i tehnologiju

Hm, pitanje novca? Osim vaze Savoy, kupila sam patike i suknju po veoma pristupačnim cenama. Onda me je prijateljica Svetlana Bojković odvela u jednu radnju, ne bih znala da objasnim gde je to, i tamo sam kupila tašnu koju sam dugo želela da imam. Ne, nije bila mnogo skupa. 

Oiva Toikka i njegove ptice

Da li ste možda iskoristili tu posetu Helsinkiju i uradili intervju sa Svetlanom Bojković, koja trenutno tamo živi i radi?

Da, tada sam napravila intervju sa Svetlanom za naš časopis „Bazar“

Svetlana Bojković i Jelena Kaličanin ispred  zgrade koju je projektovao Alvar Aalto

Verujem da ste se lepo proveli u Helsinkiju, i da ćete nekom drugom prilikom posetiti i neke druge finske gradove, a ko zna, možda  i u sred zime, i to krajnji sever, pa i moj Rovaniemi....

Kao što sam rekla, Helsinki je na mene ostavio izuzetno i neočekivano dobar utisak. Da li bih išla na krajnji sever?  Naravno, i u Rovanijemi i u Lapland. Želja mi je provedem jedan dan i jednu noć sa porodicom Laponaca. Ko zna, možda mi se želja i ostvari!

Hvala Vam Jelena na ovoj divnoj virtuelnoj šetnji Helsinkijem.

Read More