Karl Collan, Finac koji je obožavao Srbe

Izvor - link

Možda ljudi koji žive u Srbiji ne znaju ko je Karl Collan, ali Karl Collan je dobro znao ko su Srbi, i  ne samo ko su Srbi, kakav je to narod, već i sve o srpskim istorijskim pesmama i srpskoj istoriji. Iz tog razloga, eto prilike da vas upoznam sa likom i delom ovog zanimljivog Finca.

Finac, Karl Collan, je rođen u finskom gradu Iisalmi, davne 1828. godine. Bio je oženjen Mariom Margaretom Pacius, ćerkom kompozitora Frederica Paciusa, tvorca finske himne “Maamme”. Imali su ćerku po imenu Maria Elisabeth Collan, koja je bila poznata pijanistkinja.

Izvor- link

Karl Collan je inače bio pisac i kompozitor, jedan od najpoznatijih predstavnika romantičarskog perioda u Finskoj. Diplomirao je 1850. godine na Istorijsko-filozofskom fakultetu carskog Aleksandrovog univerziteta u Helsinkiju / Keisarillisessa Aleksanterin-yliopistossa  ( danas Helnsiški univerzitet), da bi na istom i doktorirao 7. novembra 1860. godine i to na temu “Öfversigt af Serviens historiska folksånger”, ili u prevodu ”Pregled srpskih istorijskih pesama”.

Ova njegova doktorska disertacija sadrži tri poglavlja: doba cara Dušana, doba cara Lazara i kosovski ciklus i Kraljević Marko. Collan je smatrao da je kosovski ciklus srpskih narodnih pesama  najviši domet težnje srpskog naroda da sačuva svoju nezavisnost i odupre se agresoru. Car Lazar je za njega bio najveći simbol te borbe jer je, kako piše Collan: “Lazaru narod obezbedio bogato i trajno sećanje u narodnim pesmama. Njegovo ime je zabeleženo kao neizbrisivi trag usađen u srcu njegovog naroda. Njegova sudbina je povezana sa sudbinom celog naroda i ako istorija makar samo uzgred bude posvetila pažnju zbivanjima iz Lazarevog doba, ta zbivanja će imati utoliko veći značaj za srpski narod jer je tom borbom časno izvojevao sebi mesto među istorijskim narodima Evrope.

U ovim pesmama vidimo jedan narod u značajnoj, oskudnoj borbi sa svoju nezavisnost, za svoj nacionalni opstanak. Sva pažnja nacije usmerena je na samoodbranu, sve njene snage su podređene tom zahtevu. Lazar poziva svoje zemljake iz njihovih koliba, vinogradare i zamljoradnike sa njihovih žetvi, da se pridruže najistaknutijim ljudima nacije i da učestvuju odbrani zemlje.”

U zaključnom delu disertacije Collan piše: “Tako je srpski narod sećanjem na svoju veličinu iz davne prošlosti, učvrstio nadu u svoju budućnost. A ta nada je tokom dugih i teških godina ropstva stalno živela u njegovom srcu. Ona je neprekidno tražila oduške i hranila se malim, krvavim borbama svojih hrabrih hajduka u kojima je pojedinačna hrabrost tokom vekova prkosila nadmoćnom tuđinu. Ta borba se, najzad, u našem veku razbuktala u svoj svojoj silini u opštenarodni ustanak, koji je doveo do ponovnog rođenja Srbije, obezbedivši narodu položaj u kome je sada manje zavisan od moćnih prethodnih gospodara, nego od sveobuhvatnih, sebičnih političkih planova drugih velikih sila. Nadajmo se da je zaista obezbeđena svetla budućnost tom hrabrom, neobičnom, talentovanom narodu, u kojoj će, zaštićen od spoljnih negativnih uticaja, samostalno stupiti i kretati se stazom evropske civilizacije. ”

Collan je u Finskoj veoma značajna ličnost  i jer je preveo najpoznatiji finski ep “Kalevala” na švedski jezik, jer je bio jedan od najuticajnijih ljudi u stvaranju Univerzitetske biblioteke u Helsinkiju, jer je autor dve himne okruga, jer je poznato da svaka finska regija ili okrug ima svoj grb i svoju  himnu, a Collan je komponovao čak dve: ”Vaasan marssi”, koja je himna dva okruga, Južne Ostrobotnije i Ostrobotnije, a za koju je tekst napisao čuveni finski pisac, istoričar, rektor Helnsiškog univerziteta Zachris Topelius, kao i “Savolaisen laulu” koja je himna okruga Južne Savonije i Severne Savonije. Iako je Collan bio samouk i nije imao formalno muzičko obrazovanje, napisao je mnogo kompozicija, a jedna od najpoznatijih je divna božićna pesma “Sylvian joululaulu”, koju su izvodili i najpoznatiji finski muzičari: Tarja Turunen, Marko Hietala, Ari Koivunen, Jarkko Ahola, Anna Eriksson, JP Leppäluoto i mnogi, mnogi drugi. Poslušajte ove dve, u živom izvođenju Arija i Tarje i uživajte.

Ari Koivunen - Sylvian joululaulu from Tarja M. on Vimeo.
Tarja Turunen - Sylvian joululaulu from Tarja M. on Vimeo.

Na žalost, Karl Collan je umro od kolere u 43. godini, u Helsinkiju.

Znam i verujem da su finski i srpski narod veoma povezani, sličnim patnjama kroz istoriju i sličnom borbom i hrabrošću. Zato se veoma dobro razumemo, iako su nam jezici veoma različiti. Finci su šest stotina godina bili pod švedskom upravom, Srbi pod Turcima isto više vekova. Znam koliko i ne očekujete da Finci i Finkinje pevaju srpske tradicionalne pesme, ili da umni i pametni predstavnici finskog naroda prevode i bave se srpskom istorijom i narodnim istoriskim pesmama. Iz tog razloga, ovo je već peta priča o tim Fincima. Uzgred, kada sam na početku ovog teksta pisala o finskoj himni i njenom kompozitoru, zaboravila sam da vam napišem još nešto, a to je da je autor teksta za tu istu finsku nacionalnu himnu, najpoznatiji finski pesnik iz prve polovine 19. veka, Johan Ludvig Runeberg. On je, nakon što je preveo tridesetak srpskih narodnih pesama na švedski, bio  zadivljen srpskom narodnom poezijom i herojskom borbom Srba za svoje nacionalno oslobođenje, a te iste srpske narodne pesme su čak uticale i na njegov pesnički rad. Za one koji ne znaju ko je Runeberg, reći ću samo to da, ono što je Njegoš za srpski narod, to je Runeberg za finski.

Inače, najpoznatiji istoričar finske književnosti, Kaj Lajtinenen piše: "Najčešće se smatra da je začetak Runebergovog pesništva nastao u jesen 1928. god. kada je u biblioteci prijatelja Fredrika Cignasiukcija pronašao knjižicu Goetzenovog prevoda na nemački 30-ak srpskih narodnih pesama. Runeberg ih je odmah preveo." "Runeberg je - piše Kaj Lajtinen - trebalo najpre da živi u zabačenim šumskim predelima i da se upozna sa srpskom epskom poezijom da bi došao do sopstvenog pesničkog stila. Runebergovim pesmama otpočeo je uticaj finskog narodnog pesništva. Od srpskih narodnih pesama bio je kratak put do tek otkrivene finske narodne poezije."Odmah zatim su se pojavili prvi Runebergovi epski i ostali radovi. Uticaj srpskih epskih pesama na Runeberga je u finskoj kulturnoj i književnoj javnosti mnogo puta konstatovan i potvrđen.

 

Read More

Finkinja i srpska tradicionalna muzika

Muzika je najlepša umetnost koja govori univerzalnim jezikom.  Upravo zato i ne čudi kada se ljudi sa jednog kraja planete zaljube u muziku sa drugog kraja planete. Tu nisu bitne reči, nije potrebno da znate jezik, potrebno je da osetite emociju i da vas obuzme divan osećaj kada čujete zvuk koji  topi vaše srce i dušu.

Ovo je priča o Karoliini Kantelinen, etnomuzikologu iz Helsinkija koja predaje etno muziku na Univerzitetu u Helsinkiju. Studirala je operu u Milanu a kasnije i muzikologiju na Univerzitetu u Helsinkiju. Trenutno na prestižnoj Sibelius Akademiji  završava i  doktorsku disertaciju. Ona divno peva, ima jedinstvenu boju glasa a takođe je dobro poznata kao “'lament singer”koja izvrsno interpretira tužbalice sa velikom dozom tuge, jecaja  i bola u glasu. Karolina je rođena 1975. godine u finskom primorskom mestu Uusikaupunki. Od 2012. godine je član najpoznatije finske etno grupe Värttinä (Vreteno). Ona potiče iz muzičke porodice a njen stariji brat Tuomas je poznati finski kompozitor, koji je takođe diplomirao na Sibelius Akademiji i koji je pisao muziku za mnogobrojne filmove. 

Värttinä/ Link

Karoliina sa svojom grupom No One's Land (Ničja zemlja) sa kojima nastupa, peva etno muziku, najčešće karelijsku i tradicionalnu srpsku muziku. Kuriozitet je da grupu No One's Land iz Helsinkija, čine:

Karoliina Kantelinen - vokal (Finkinja)
Jan Schulte-Tigges - gitara - ( Nemac koji živi u Finskoj)
Ivo Barić - Kontrabasas (Srbin koji živi u Finskoj)

Olli Rautiainen - Harmonika ( Finac)
Vladimir Kekez - perkusije (Srbin koji živi u Finskoj

No One's Land (Ivo, Jan, Karoliina, Olli, Vladimir)   Foto Sami Mannerheimo. 

Karolinu sam zapazila pre dve godine kada je u jednom Balkan klubu ( Balkan Fever) u Helsinkiju, gde dolaze ljudi iz Ex-Yu, ali i Finci, pevala neke tradicionalne pesme sa Balkana. Tada me je oduševila, posebno interpretacijom  moje omiljene, odnosno najomiljenije srpske tradicionalne pesme “Zaspo Janko pod jablanom”, koju inače najviše volim kada je izvodi genijalni Slobodan Trkulja, ali pod drugim nazivom...”Lepe moje crne oči”. Moji prijatelji  znaju koliko me ova pesma dira u srce....Elem, i tako tog dana, kada je na scenu Balkan fever kluba izašla slatka Finkinja Karoliina i zapevala ovu pesmu, bila sam kao u transu...nisam mogla da verujem. Pa zar u dalekoj Finskoj da doživim da jedna Finkinja peva moju omiljenu pesmu? To je bilo čudesno veče koje nikada neću zaboraviti.

No One's Land (Olli, Karoliina, Ivo)

Znate, jako se ponosim svojim poreklom, i finskim i srpskim. Patriotski, ali nikako i nacio-šovinistički, ali, moram vam reći da se u Finskoj najviše ponosim kada pričaju o Novaku, o Tesli..o nekim nestvarno genijalnim a običnim ljudima. Jedina stvar zbog koje se u Finskoj mogu ponositi ali i osećati posramljeno je muzika. Srpska tradicionalna muzika je nešto predivno što naša deca u Srbiji i ne znaju šta je...ali zato, nema deteta u Srbiji koje ne zna ko su Ceca, Seka, Maca, Kuca, Super Sneki, Karleuša, Ekstra ova ili Ekstra ona...i to je zaista tužno i jadno. Mnogo puta sam Fincima u Finskoj puštala neke srpske tradicionalne pesme i bili su iskreno oduševljeni. Zato i ne čudi što se i mnogi, muzički obrazovani ljudi kao Karoliina, odlučuju da pevaju srpsku izvornu, tradicionalnu muziku. Ovakva muzika treba da se čuva od zaborava, a ne da se propagira kvazi muzika u vidu turbo folka na 56343 Pinkova kanala. Tradicionalna srpska muzika je u neraskidivoj vezi sa crkvenim vizantijskim pojanjem. Dokaz za to je i da su melodije, koje se mogu čuti u vizantijskim napevima, tematski i što se raspona tiče  skoro iste kao u srpskoj tradicionalnoj muzici. Slovenska duša je emotivna, i zato je i naša iskonska, tradicionalna muzika prepuna emocija, nade, ljubavi, vrlina...ali je zato, turbo muzika koja nam uništava ono iskonsko i lepo u nama, prepuna svega, samo ne ljubavi, morala ili vrlina. Najjednostavnije bih rekla da je tradicionalna muzika puna onog duhovnog, a turbo i ostala nakaradna muzika( koja i ne treba da se naziva muzika) prepuna samo telesnog. To se može videti i iz tekstova i reči koje se u njima koriste. Turbo kvazi muzika je prepuna bluda, beznađa, niskih strasti, vulgarnosti, preljuba, ljubavnih trouglova, patetike  i veoma agresivna, jer deluje na mlade ljude da postane agresivna, dok tradicionalna neguje čojstvo i junaštvo, ne agresiju.

Da ne bih sada mnogo pisala, poslušajte kako Karoliina izvodi pesmu “ Zaspo Janko"  Uživajte!

Read More

Nordijsko hodanje, sport za svakoga

Mnogo volim da boravim u prirodi jer me to zaista opušta, pa sam zaista srećna kada sam okružena gustim šumama četinara, jezerima, cvrkutom ptica. Svi koji me poznaju, znaju da radije biram odmor u takvom okruženju nego na moru

Neobavezna opuštena šetnja je relaksirajuća. Malo stanem, malo hodam, malo se divim predelima...ali, takva šetnja nije uvek dovoljna jer je to više melem za dušu nego na telo. Kada želim da se baš zamorim, maksimalno aktiviram sve mišiće i osnažim srce i pluća, onda izbegavam kad god mogu, zagušljive teretne i praktikujem sport u prirodi. Moj idealan sport u prirodi  je nordijsko hodanje.

Za nordijsko hodanje potrebni su vam samo kvalitetni štapovi za nordijsko hodanje. To nisu i ne mogu biti klasični skijaški ili planinarski štapovi, već isključivo Nordic Walking štapovi, jer su drugačije dizajnirani i služe za posebnu tehniku hodanja. Uzgred, štapovi za skijanje ili planinarenje se ne mogu koristiti, jer su previše teški, dok su štapovi za nordijsko hodanje izuzetno laki i veoma čvrsti. Bitno je razlikovati štapove za planinarenje od štapova za nordijsko hodanje. Na kraju štapa za planinarenje je šiljak ili ravna gumena kapica za bolji oslonac, dok su kod štapova za nordijsko hodanje šiljak i gumena kapica na kraju štapa savijeni unazad zbog odgurivanja. Štapovi za nordijsko hodanje postoje u dve varijante: teleskopski (visina se može podesiti, preporučuju se kada više osoba različite visine koristi iste štapove) i fiksni koji su za jednu osobu i koji su stabilniji i trajniji. Uz ove štapove, obično hodanje pretvara se u izuzetno efikasan trening za celo telo, koji daje odlične rezultate u procesu vežbanja. Aktivnost se odvija u prirodi i kao takva je izuzetno korisna za zdravlje, pod uslovom da se izvodi pravilnom tehnikom.

Štapovi za nordijsko hodanje su namenjeni, pre svega, za pravilno doziranje otpora prema podlozi, čime se dodatno angažuju mišići gornjeg dela tela. Ovim načinom hodanja, sagoreva se 48% više kalorija a angažovane su sve skupine mišića, kao kod plivanja. Ovaj sport i ovakva vrsta rekreacije je izuzetna i za starije i punačke osobe, kojima i obično lagano hodanje stvara veliki pritisak na kolena i zglobove, praveći im više štete nego koristi. Uz ove štapove, kada savladate pravilnu tehniku, koja se uči dan-dva, težina tela se prebacuje na ruke i gornji deo tela i oslobađa se pritisak na kolena i zglobove. Uz pomoć ovih štapova možete hodati kroz šumu, po travi, po trotoaru, betonu...gde god, ali u zavisnosti od toga postoje i razni štapovi, sa različitim završecima na dnu. 

Smatra se da su nordijsko hodanje i plivanje najzdraviji sportovi, gde je opasnost od povreda svedena na minimum, a zdravstvene beneficije mnogobrojne. Ako svaki dan ili bar svaki treći dan hodate makar 30 minuta nordijskim stilom uz pomoć štapova, zategnućete telo, poboljšati kondiciju, kapacitet pluća, skinuti suvišne kilograme, ali ono što je još bitnije, spustićete visok krvni pritisak, sniziti holesterol, oslobodićete se bolova u leđima i vratu, poboljšaćete protok kiseonika, osloboditi se glavobolja, ublažiti stres i popraviti raspoloženje Ovo je najbolja kombinacija zabave, udobnosti, rekreacije i dobrobiti za telo i um. Takođe, pojačava se rad vena i funkcija limfnog sistema, smanjuju se degeneracije kukova, kolena i stopala, održava se gustina kostiju i gipkost tela, sprečava se osteoporoza i artritis...itd. Nakon samo dva tri meseca redovnog bavljenja nordijskim hodanjem, videćete koliko ste doprineli vašem zdravlju. Bolovi u leđima i vratu su posledica sedećeg načina života, kog se na žalost, zbog posla teško možemo rešiti, ali zato se možemo rešiti bolova i to  nordijskim hodanjem i jačanjem mišića gornjeg dela tela kao i mišića lumbalnog dela leđa i trbušnih mišića. Na taj način znatno umanjujemo probleme sa bolnim i napetim ramenima, vratom i leđima.

Ja sam vam živi dokaz koliko vam ovo hodanje može pomoći. Iako sam celog života imala nizak ili normalan krvni pritisak, nakon operacije kancera i najradikalnije operacije gde mi je pola utrobe izvađeno, neminovnost je bio visok pritisak nakon toga, zbog naglog ulaska u menopauzu i potpunog nedostatka estrogena zbog izvađenih jajnika između ostalog. Moj krvni pritisak je i pored neslane hrane i pridržavanja svega išao i do 180/100. Uz to, zbog ogromne rane preko celog stomaka, nisam se mogla baviti sportom i lek mi je bio neophodan. Lek protiv visokog pritiska sam koristila skoro godinu dana, koliko sam morala da se štedim od raznih napornih treninga. Nakon toga, krenula sam u ofanzivu...nordijsko hodanje, nordijsko hodanje i nordijsko hodanje i lek  protiv visokog pritiska je postao prošlost. Jedan od razloga je i to jer je nordisko hodanje, posebno na svežem vazduhu, najbolja i najkorisnija kardiovaskularna vežba.

Nordijsko hodanje je odavno popularno u severnim evropskim zemljama, a poslednjih godina i na našem balkanskom prostoru sve više ljudi uviđa blagodeti ove tehnike. Inače, nordijsko hodanje se počelo praktikovati najpre u Finskoj početkom prošlog veka i to prvo kao letnji trening za cross-country skijaše kako bi  bili u formi za zimsku sezonu. Krajem 20. veka, u Americi  su uvideli koliko je ovaj sport koristan za sve uzraste, koliko je to sport koji ne zahteva skupu opremu i koji se može sprovoditi svuda i u svako doba godine i tada je osnovano društvo ANWA (American Nordic Walking Association) koje propagira ovaj sport širom sveta. Danas je to najbrže rasteći sport po broju korisnika koji ga upražnjavaju.

Nordijskim hodanjem se za sat vremena gubi oko 400-450 kalorija, pa je ovaj sport odličan i za one koji su gojazni ili imaju povišen šećer. Sve u svemu, mnogo je korisnije baviti se nordijskim hodanjem, nego običnim hodanjem, trčanjem ili vožnjom bicikla. Normalno hodanje čak i brzim tempom angažuje samo 70 % mišića tela, dok nordijsko hodanje pravilnom tehnikom uz pomoć štapova angažuje preko 90% mišićne mase i značajno brže povećava srčana frekvencija, i to za 10-15% što je posebno važno za gojazne osobe koje na taj način mogu da regulišu svoju telesnu težinu. Zbog svoje sličnosti s normalnim hodanjem predstavlja laku i jednostavnu kretnju koja nam je svima urođena, no ipak je potreban određeni broj pređenih kilometara kako bi se savladala osnovna tehnika. Za razliku od normalnog hodanja, nordijsko hodanje zbog korišćenja štapova uključuje ruke, ramena, grudni koš i leđa kroz puni opseg pokreta. Štapovi postaju produžene ruke i time stvaramo oslonac na četiri tačke, noge i ruke, odnosno štapove, čime automatski rasterećujemo zglobove donjih ekstremiteta i lumbalni deo leđa za 30%. Ta karakteristika posebno je važna za ljude koji imaju problema sa zglobovima donjih ekstremiteta jer omogućuje više kretanja sa smanjenjem bolova i rizika od ozleđivanja.

Znači, sve što vam je potrebno za bavljenje ovim izuzetno korisnim sportom su dobre patike, kvalitetni štapovi i dobra volja. Dobre patike nisu uvek i skupe patike, već one koje su nam udobne i koje nemaju kao starke tanak đon, jer te patike nisu za šetnju. Ako mene pitate, moja preporuka su obavezno patike koje imaju Gore-Tex vodonepropusnu membranu koje su odličan izolator, jer stopala tada dišu a noge su uvek tople i suve, čak i ako hodate po snegu... i patike sa obavezno kvalitetnim gumenim đonom. Kada su štapovi u pitanju, ubedljivo najbolji štapovi su oni proizvedeni u Finskoj, ali njih nema na balkanskom tržištu ( bar ih ja nikada nisam videla). Ja sam pre ovih mojih kupljenih u Finskoj, imala neke italijanske koje su isto bile veoma dobre.

Saveti za kupovinu štapova...Za početak, potrebno je izračunati koja vam je dužina, odnosno visina štapova potrebna, jer je to veoma bitna stavka, iz razloga jer postoji čitav niz pravila kako koristiti štapove, pod kojim uglom oni moraju da budu, koliki iskorak treba da bude itd. Visina štapova se izračunava prema formuli...vaša visina x 0, 68. Recimo, ako ste visoki 170 cm, taj broj pomnožite sa 0.68 i dobićete preporučenu visinu štapa za vas. 170 x 0.68 = 115. Znači visina štapa za vas je 115 cm. Visina štapova se pravi u nekoliko veličina, pa u zavisnosti koju meru dobijete za vas, uzmite uvek onu visinu štapa najbližu vašoj meri. Štapovi se najčešće prave u visinama 100, 105, 110, 115, 120, 125, 130 i 135 cm. Ova visina štapova je izuzetno bitna, jer  pogrešna visina štapova ometa pravilno nordijsko hodanje. Štapovi su jednostavne konstrukcije, a snažni i izdržljivi, uglavnom od mešavine fiberglasa i karbonskih vlakana, ili aluminijumski. Vrhovi štapova su različiti i za različite podloge. Oni su potrošni materijal i kada se izližu, zamenjuju se novim. Takođe, pri kupovini štapova vodite računa da imaju podesive trake za oko zglobova ruku kako bi nesmetano cirkulisala krv, a ne da su trake preširoke ili tesne, zatim...da imaju nastavke, odnosno papučice na dnu koji se dodaju pri različitim podlogama...gumene za hodanje po asfaltu i čelične, za hodanje po mekim podlogama, travi, pesku, snegu itd, zatim da su izrađeni od kompozitnih materijala i da imaju visoko težište. Ja preporučujem štapove od karbonskih vlakana...a oni se kreću od 50 evra pa naviše.

Kada pogledate neki video tutorijal obuke za nordijsko hodanje, učiniće vam se prelako, sve dok ih ne uzmete u ruke i zaista krenete sa nordijskim hodanjem. Potrebno je dan dva upornog vežbanja i nekoliko pređenih kilometara da bi se savladala tehnika, jer samo pravilna tehnika i pravilno korišćenje ovih štapova doprinosi svim onim pozitivnim efektima o kojima sam posala. Nordijsko hodanje započnite laganim petominutnim pešačenjem. Zavisno od vaše trenutne fizičke spremnosti i zdravstvenog stanja postepeno ubrzavajte. Vremenski, kao i svaku drugu sportsku aktivnost poželjno je upražnajavati od 20-60 min tokom dana. Tokom nordijskog hodanja, izrazito je važan položaj tela. Srednji deo tela treba biti uspravan, pri čemu su stegnuti leđni i trbušni mišići. Osnovni korak izvodi se tako da se rukama zamahuje neizmenično prema napred, ali suprotno od kretanja nogu (leva noga-desna ruka). Pri tom se područje ramena i područje kukova rotiraju u međusobno suprotnom smeru. Na napred izbačenu nogu, oslanjate se tako da prvo ide peta, potom celo stopalo sve do prstiju (nikad se ne sme stati samo na prste). Šaka koja je iza tela treba biti opuštena i otvorenog dlana, dok šaka koja se nalazi ispred tela i kojom se zabada štap treba tokom zamaha biti zatvorena u šaku. Štap se kod svakog koraka zabode veoma blizu tela u otprilike sredinu koraka, odnosno ispod kukova i to tačno u sredinu između prstiju i pete stopala koje je postavljeno napred. Ako ste početnik u nordijskom hodanju, nemate kondiciju i niste utrenirani, posle prvog hodanja od sat vremena, ako ste pravilno koristili štapove, boleće vas prva dva - tri dana gornji deo leđa, ramena i podlaktice, ali to će proći...i ako nastavite da se bavite ovim sportom, bolova neće biti i biće vam sve lakše i lakše, uz sve blagodeti rasterećenja zglobova nogu i rasterećenja kolena.

Naravno, pre početka aktivnog korišćenja nordijskih štapova, bilo bi poželjno da vas neki trener poduči osnovnim tehnikama, hodanju po ravnom, uzbrdicama, nizbrdicama, kako meriti puls itd.

Zemlje u kojima se nordijsko hodanje najviše upražnjava su Finska, Švedska, Švajcarska, Norveška, Austrija, Nemačka, Holandija, Velika Britanija, Japan i Amerika.

Naravno, ako se odlučite za ovaj vid treninga, obavezno uzmite nekog instruktora da vam pokaže kako se pravilno koriste štapovi da ne biste napravili štetu vašem telu. Kada za par dana samostalno ovladate tehnikom, samo napred...trud će se zaista isplatiti. 

Kao dokaz vam dajem moje slike kako je lepo uživati u prirodi. Ovo su fotografije finske prirode u proleće, kada još ima i preostalog snega, a kada priroda buja. Predivno.

Read More

Pravoslavni Uskrs i farbanje jaja salvetama

Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, a u nedelju prvog maja i Uskrs. U Finskoj živi dosta pravoslavnih hrišćana, posebno u Kareliji, a o tome sam pisala u ovom tekstu.

Danas sam se malo igrala salvetama i jajima i napravila neke svoje kreacije. Ovo je inače i najzdraviji način šaranja jaja, ako izuzmemo one stare bakine tehnike bojenja jaja ljuskom luka ili orahom. Postupak je lak, ali je potrebno biti veoma pažljiv pri radu jer su mokre salvete veoma sklone cepanju.

Ja sam ovom tehnikom ukrasila 17 jaja i za to mi je bilo potrebno:

17  kuvanih jaja.

17 delova salveta veličine u zavisnosti od krupnoće jaja, ali orijentaciono, širine onoliko koliki je obim jaja i dužine kolika je visina jaja, plus još po 1 cm više i gore i dole.

1 belance koje služi kao lepak.

Postupak:

Kada se jaja skuvaju i prohlade, uzeti jedno jaje i kuhinjskom silikonskom četkicom ga u tankom sloju premazati belancetom. 

Zatim uzeti deo salvete ( odnosno samo prvi šareni sloj troslojne salvete) i polako ga obmotati oko jajeta, dok se belance koje služi kao lepak, ne osuši. Zbog lakšeg prijanjanja salvete na vrhu i dnu jaja, napravite izreze na salveti kao što sam ih napravila ja, (videti na slici ispod).

Dok namotavate salvetu oko jaja, mažite je ponovo belancetom dok lepo ne navučete salvetu preko celog jaja. Nakon toga, jaje stavite na pamučnu krpu i uvaljajte ga kako bi višak belanceta ostao na krpi. Jaje se zatim ostavi da se osuši ( oko 30 min) i spremno je da ga stavite u korpicu da čeka nedelju i Uskrs. 

Napomena:

Lepša su jaja koja su obmotana salvetama koje imaju sitne detalje. Sa pojedinih salveta izrežite deo koji ima najlepši ornament i zalepite na jaja. Ako imate dete koje navija za neki fudbalski klub i imate salvetu sa grbom tog kluba, možete izrezati samo taj deo i zalepiti belancetom za jaje...ali u tom slučaju nećete mazati celo jaje već samo taj jedan deo.

Inače, do sada sam svake godine isprobavala različite tehnike šaranja jaja, a ovu tehniku sam prvi put probala. Moji ukućani su oduševljeni. Za prvi put, odlična su...

...a svima vama, želim da u sreći, zdravlju i ljubavi, u krugu ljudi koje volite, dočekate i proslavite Uskrs.

Read More