Oct 28, 2012

Finska imena i prezimena

Verovatno ste, čuvši ponekad finska imena i prezimena, pomislili kako se svaki muškarac zove Mika i da se svim Fincima prezimena završavaju na – nen. Naravno da je ovo šala, jer se  tek 40 % finskih prezimena zaista završava ovim nastavkom. Ostali nastavci koji se najčešće pojavljaju u prezimenima su  –la, -lä, -emi, -äki, -mi, -alo…(Aki Kaurismäki - finski reditelj, Marko Hietala - gitarista grupe Nightwish, Antti Niemi -hokejaš, Ville Valo - pevač grupe H.I.M…)


Kada govorimo o prezimenima sa nastavkom  -nen, ona su potekla iz istočne Finske, tačnije iz Karelijske oblasti, početkom 16. veka, a kasnije su se proširila na čitavu Finsku. Prvo prezime sa ovim nastavkom je bilo Korhonen, a to je danas ujedno i najčešće finsko prezime. Sufiks –nen je zapravo deminutiv i dodaje se imenicama kada želimo nešto da umanjimo…

Primeri:
pala - komad / pala nen- komadić
lapsi- dete / lapso nen - malo dete
tuuli – vetar / tuulo nen - vetrić, povetarac

Kada su u pitanju prezimena, tu ovaj nastavak više pokazuje pripadnost nego deminutiv. Prezime Virtanen bi doslovce značilo “mali potok, potočić”, ali pošto je u pitanju prezime, to znači da su porodica, ili preci živeli ili žive pored potoka.

Inače, po statistikama, Top 10 najčešćih prezimena u Finskoj su: Korhonen, Virtanen, Koskinen, Mäkinen, Mäkelä, Nieminen, Hämäläinen, Laine, Heikkinen i Järvinen….
Recimo prezime Järvinen znači da su preci živeli pored jezera, Mäkinen da su preci živeli kod nekog brda. Nieminen su sa poluostrva, Peltonen je prezime koje govori da su preci živeli pored polja, itd.. Ryhänen je recimo prezime koje je biblijskog porekla kao recimo ”Jagnje Božije”...

Mnoga finska prezimena su na ovaj ili onaj način povezana sa prirodom, odnosno terminima iz prirode ili sa nekim mitskim ili istorijskim likovima.
U Finskoj, po zakonu svako mora imati prezime i jedno do tri imena. Devojke udajom preuzimaju muževljevo prezime ili svom dodaju i muževljevo. S’ obzirom na to da su finska prezimena uvek u nekom značenju, kombinovanje dva prezimena ume da bude zabavno. Ako se recimo devojka sa prezimenom Karhu ( Medved) uda za gospodina Pulska (Debeo), pa zadrži prezime i doda muževljevo…to će u prevodu značiti “debeli medved”. Od pre 10 godina, u Finskoj je  postao trend da mladi kada se uzmu, smisle novo prezime, kako bi obeležili početak novog života, ali srećom, Finci veoma drže do tradicije, pa su ovi primeri ipak retki.

Odaću vam tajnu da neka finska prezimena nemaju nikakve sufikse već jednostavno imaju neko značenje, pa tako čuveni arhitekta Alvar Aalto se preziva TALAS, pevač grupe H.I.M Ville Valo se preziva SVETLOST…



Sada bih vam predstavila nekoliko finskih prezimena i njihovo značenje:

Laukkanen - u prevodu znači “Onaj ko galopira, ko hoda krupnim koracima” (Janne Laukkanen - hokejaš)
Järvi - u prevodu znači “jezero” (Paavo Järvi - dirigent)
Järvinen  - izvedeno od reči “järvi” što znači “jezero” (Anna Järvinen- finska pevačica)
Harmaajärvi -  u prevodu znači “sivo jezero”
Korhonen  - - izvedeno od stare finske reči “korho”  što znači “gluv” (Mikko Korhonen - finski gitarista)
Nieminen - izvedeno od reči “niemi”  što znači “poluostrvo” (Jarkko Nieminen - finski teniser)
Partanen - izvedeno od reči koja znači “brada” (Mika Partanen - finski hokejaš)
Nurmi - u prevodu znači “livada” (Paavo Nurmi - finski atletičar)
Linna - u prevodu znači “dvorac” (Väinö Linna- finski književnik)
Mäkinen -  izvedeno od reči “mäki” što znači “breg”  (Tommi Mäkinen - finski reli vozač)
Ruoho - u prevodu znači “trava” ( Marita Ruoho - finska sportistkinja)
Mustonen - izvedeno od reči “musta” što znači “crno”  ( Olli Mustonen - finski pijanista)
Peura - u prevodu znači “irvas ” (Heikki Peura)
Seppänen - u prevodu znači “kovač” (Iiro Seppänen - finski mađioničar)
Mäkelä - u prevodu znači “mesto na brdu” (Juho Mäkelä - finski fudbaler)
Ranta - u prevodu znači “stanovnik na obali” (Kristian Ranta - finski gitarista)
Vanhanen - izvedeno od reči “vanha” što znači “star”  (Matti Vanhanen - finski političar)
Virtanen - izvedeno od reči “virta” što znači “tok”  (Jake Virtanen - hokejaš)
Rinne - u prevodu znači “nagib”
Venäläinen - u prevodu znači “Rus” (Sami Venäläinen - hokejaš)
Saari - u prevodu znači “ostrvo” (Arto Saari - finski fotograf)
Ruotsalainen - u prevodu znači “Šveđanin” (Reijo Ruotsalainen - hokejaš)

U finskom jeziku postoje i dvojna prezimena između kojih ne stoji crtica.



U Finskoj su se ranije koristili patronimi ( deo ličnog imena koji nosi ime oca ili muških predaka) ili matronim ( deo ličnog imena koji nosi ime majke). Početkom dvadesetog veka, sve se više ovaj način potiskivao  u Finskoj i 1920. godine uvelo se porodično prezime. Na Islandu se još uvek koriste patronimi, koji su po zakonu obavezni.  Većina  Islanđana  umesto  prezimena  ima  patronim.  Patronimi  se  u  islandskim muškim imenima završavaju na  –son ( sin) , a u ženskim na  –dóttir (ćerka).  U Finskoj su patronimi zakonom dozvoljeni, ali su jako retki, i retko ko ih koristi. U Švedskoj ima ogroman broj prezimena koji su zasnovani na patronimu. (Johansson ( Johanov sin), Andersson...).Ovakvih prezimena ima puno i u Danskoj ( Jensen, Jorgensen...)

Primer:

Na finskom se sin kaže “poika”, a ćerka “tytär”. Recimo ako bi se ocu koji se zovi Mati rodio sin Olli, Olli bi se prezivao Olli Matinpoika ( Olli, Matijev sin) ili ako bi se rodila ćerka Martta od oca koji se zove Heiki, zvala bi se Martta Heikintytär ( Martta, Heikina ćerka).
 
I na kraju, ponovila bih ono što mi večito para uši kada čujem kako spikeri i ljudi koji, generalno nisu sa finskog govornog područja izgovaraju finska imena i pojmove onako po srpski”. Kao prvo, akcenat je uvek na prvom vokalu, dužina fonema se obeležava jednim ili udvojenim slovom, pa ako izgovarate takvu reč, udvojena slova izgovarajte malo oduženo... i treće, najbitnije…slova (y, ä, ö) se moraju izgovarati u “srpskoj varijanti”samo kao ( i, e,e )..pa se recimo, prezime Rystimäki mora čitati samo kao Ristimeki i nikako drugačije. Kada se, pak, pišu finska prezimena, nikako nemojte ö zameniti sa o, ili ä sa a,  jer značenje može biti skroz pogrešno, pa čak i neprijatno. Ova zamena slova je dozvoljena samo u e-mail adresama iz praktičnih razloga.

Kada govorimo o imenima,  u ranim godinama 19. veka imena deci su se uzimala iz almanaha, koga je izdala Kraljevska akademija Turku, a koja su  se uglavnom odnosila na imena svetitelja, mitskih likova ili ličnosti iz Biblije, pa su u to vreme devojčice najčešće dobijale ime Aino ( po tragičnom liku iz Kalevale), Eeva (Adamova žena), a dečaci Juhani ( Jovan, po Sv. Jovanu). Ahti (Bog mora u Kalevali), Tapio ( Bog šuma u Kalevali)...
Takođe su česti primeri imena koji imaju veze sa prirodom…(Aamu – jutro, Helmi- biser, Ilta-veče, Päivä - dan, Suvi- leto, Vesa- mlado stablo, Vuokko- cvet Anemona…

Danas se deci najviše daju imena Sofia, Elias, Aleksi, Aada, Aino, Leo. Ella, Lauri…
…a ovako bi neka finska imena glasila na srpskom…Rauha - Mira / Anni - Ana / Johanna - Jovana / Helmi - Bisera / Mikka, Mikael – Mihajlo, Petri, Pekka - Petar / Pirjo- Brigita / Taina -Tanja / Virpi - Vitka / Matti-Mateja / Tapani - Stefan / Elias - Ilija / Luukas - Luka...a moje ime Tarja je u srpskom jeziku Darija.

6 Komentari / Kommentit:

Oduševljen sam. Naučio sam neke pojmove i nešto o interesantnoj Finskoj. I profesor je zanimljiv i izvanredan. Mora da ga obožavaju svi učenici. Hvala još jednom na ovako dobrom tekstu i volio bih pročitati i ostalo a to ću uraditi sigurno što prije budem mogao. BozoK

Bio sam pre dve godine u Finskoj da radim ali za sav boravak tamo nisam saznao toliko o Finskoj koliko sa ovog sajta. Branislav Simsic iz Bele Crkve

Zanimljivo pišeš.
Ivan Kaštelan

Hvala svima, zaista mi je drago sto posecujete moj blog i sto zelite da saznate sve o Finskoj.

Dragi Bozo, hvala prijatelju na ovako laskavom komentaru.... :)

Svaka cast Tarja na svemu ovome ;)
Otkada sam poceo da citam ove tekstove zalubio sam se u tu zemlju. . .

Steta sto se finski bas tesko moze naci za ucenje u srbiji :/ .

Hvala Nikola na lepim recima. ...Sto se ucenja finskog u Srbiji tice, pisacu i o tome uskoro, U pravu si, nema mnogo skola, posebno u juznoj i centralnoj Srbiji, ali ih u Beogradu i okolini ima, a bice ih jos vise, nadam se.

Post a Comment