Muzika je njegova religija...Oskar Merikanto

Kažu da je muzika dovoljna za život, ali da život nije dovoljan za muziku...Naprosto je toliko lepe klasične muzike oko nas i u ovoj mojoj Finskoj, toliko kompozitora, dela, koja zavređuju pažnju slušalaca, da uvek rado i jedva čekam da vam predstavim neka divna ostvarenja i neke divne kompozitore koji su ih komponovali...

Oskar Merikanto

Predstavila sam vam Sibeliusa, Kaskija…a danas ću vas upoznati sa predivnom muzikom Oskara Merikanta. Ovaj kompozitor, rođen u Helsinkiju 1868. godine, u siromašnoj porodici, bio je veoma svestran umetnik, pijanista, dirigent, orguljaš, muzički kritičar, pedagog, profesor... a bio je poznat i kao vešt improvizator. Mnogi tvrde da je upravo Merikanto bio najsvestraniji finski muzičar svih vremena. Osnovnu školu je završio u rodnom Helsinkiju, ali samo 6 razreda jer je pokazivao samo strast prema muzici. Često je bežao iz škole kako bi krišom slušao orguljaša iz crkve. Orguljaš Lauri Hämäläiseltä iz stare crkve uzeo je Oskara pod svoje kad je ovaj napustio školu sa 11 godina i obučavao ga svakodnevno od 1879 - 1887 godine. Stari Lauri, koji je bio i nastavnik crkvene muzike u Helsinkiju, video je potencijal u mladom Oskaru i nesebično mu je prenosio svoje znanje, a mladi Oskar je sve to sa radošću upijao. Brzo je napredovao pa mu je Senat u Helsinkiju dodelio stipendiju za dalje školovanje, jer porodica nije imala finansijskih mogućnosti. U jesen 1887. odlazi u Nemačku, u Lajpcig, gde završava Kraljevski konzervatorijum 1889. godine. Čak je i tada bio veoma aktivan kao kompozitor pa je u to vreme nastalo njegovo delo Fantasia. Godine 1890. odlazi na studijsko putovanje u Berlin, gde je bio u klasi profesora Alberta Bekera, kod koga je učio i veliki Sibelius pre njega, i tu ostaje do 1891. Godine. To studijsko putovanje po Evropi omogućilo mu je da skupi razna saznanja o crkvenoj muzici. Po povratku u Helsinki, ženi se Liisom, 1892 dobija posao orguljaša u crkvi Sv. Jovana u Helsinkiju,  a godinu dana kasnije 1893. rađa im se  sin Aarre, takođe kasnije veliki kompozitor. Radio je i kao muzički kritičar za časopis Helsingin Sanomat. 1904. počinje svoju karijeru profesora orgulja u muzičkoj školi u Helsinkiju, gde predaje do 1920. godine, do dobitka državne penzije, ali je zato u crkvi Sv. Jovana radio kao orguljaš sve do smrti 1924. godine.

Oskar sa familijom, drugi s' desna

Oskar  i Aarre Merikanto

1911 godine učestvuje u stvaranju Nacionalne opere, današnje Finske nacionalne  opere, koja se nalazi u naselju Taka-Töölö  u Helsinkiju. Bio je i jedan od glavnih promotera opere u Finskoj, naročito između 1911. i 1922. godine, kada je bio i dirigent opere.

 Prvo izvodjenje opere Pohjan neiti

1918 godine. počinje da doživljava srčane tegobe, usporava ritam rada i više se posvećuje praćenju karijere  svog sina jedinca, kompozitora Aarre Merikanta. Umro je 1924. godine dok je šetao parkom. a sahranjen je na novom delu Hietaniemi groblja u Helsinkiju.

Na stogodišnjicu rođenja 1968, tačnije. 5. avgusta 1968. godine, Finska je izdala poštansku marku sa njegovim likom i simboličnim cevima orgulja u pozadini.

Inače, Merikantov muzički jezik se zasnivao na jakoj tradiciji kasnog romatizma i napolitanske opere. Kao osoba, bio je uvek vedar, nasmejan, skroman, sa ogromnom pozitivnom energijom, omiljen kod kolega. Bio je i prvi finski orguljaš koji je napisao pedagoški materijal za studentsku upotrebu. Održao je mnogo koncerata, od Amerike do Rusije i svuda bio odlično primljen. Tokom svog stvaralačkog perioda, ostao je veran konvencionalnom muzičkom narodnom stilu. Iako se u njegovoj muzici oseća duh finskog folklora, njegove opere su bile veoma u bel kanto stilu, jer su zahtevale glasovnu virtuoznost i besprekornu tehniku  izvođača. Kako je sam bio veoma emotivan, u operi je našao mogućnost da kroz pevanje i glumu oslobodi jaka osećanja. Iako je muzika univerzalni jezik, smatrao je da se emocije u operi najbolje izražavaju maternjim jezikom i to ga je podstaklo da napiše svoju prvu operu. Njegova opera  u 3 čina, Pohjan neiti / Devojka sa severa,  prva je opera ikada, napisana na finskom jeziku, nastala 1898. godine. Na premijernom izvođenju glavne uloge tumačili su operski umetnici Abraham Ojanperä i Mally Burjam-Bergaas.  Pored ove, napisao je još dve opere, Elinan surma (1910), koja je za razliku od nežne i lirske Devojke sa severa, bila mnogo dramatičnija, i operu Regina von Emmeritz (1924), koju je napisao pred samu smrt. Inače, malo je poznato da je Merikanto komponovao i muziku sa nemačkim tekstovima, kao zahvalnost svom profesoru Bekeru

Pozdrav iz Berlina

Napisao je i 10 dela za orgulje… Urkusonaatti, Kolme lähtökappaletta, Konserttifantasia, Fantasia ja koraali, Häähymni , Surumarssi Topeliuksen hautajaisiin Rukous, Passacaglia…Zbog ovoga, pogotovo zbog rada na operi i crkvenoj muzici, Merikanto je bio i ostao važna muzička figura u svojoj zemlji i svetu. Za njega je zvuk orgulja bio muzika koja je počivala na skladu neba i zemlje, na saglasju svetla i tame.

Spisak njegovih dela ćete naći na sajtu Oskar Merikanto - Wikipedia

Svake godine, na Juhannus, ili Ivanjdan, koji je veliki letnji praznik u Finskoj i  koji Finci posebno poštuju, sluša se Merikantov Letnji valcer / Kesäillan Valssi. Na ovaj praznik najdužeg dana u godini, jutro u svakoj porodici obično počinje ovom letnjom svečanom temom, zatim se nastavlja u porodičom okupljanju i šetnji pored reke, a dan se završava obaveznom logorskom vatrom dok sunce zalazi...zato ovo Merikantovo delo ima, za Fince, ulogu nezvanične himne leta...i zato sada, zamislite zalazak sunca, zlatni odsjaj na vodi  i poslušajte ovu  prelepu muziku.

 Oskar Merikanto : Summer Evening Walzer Op.1 ( Kesäillan Valssi ) 

poslušajte još i...

Oskar Merikanto - Valse Lente

Oskar Merikanto: Kesäillan idylli; Marssi (Op. 16)

Oskar Merikanto - Soi vienosti murheeni soitto