Gunnar Berndtson, finski slikar

U nizu finskih slikara koje sam vam već predstavila, Gunnar Berndtson je nekako  tek sredinom  prošlog veka dobio na značaju, iako je živeo i radio u 19. veku.  Gunnar je rođen 1854. godine u  Helsinkiju, kao prvo od troje dece u bogatoj porodici Berndtson. Njegov otac je bio  Fredrik  Berndtson,  doktor filozofije i    imućni, ugledni gospodin, a majka baronica Kristina Augusta. Imao je mlađeg brata Akela koji je bio veoma obrazovan  ugledan pisac, novinar i trgovac umetninama i sestru  Huldu Augustu koja je umrla u 33. godini.

U vreme kada je živeo i radio, Finska je prolazila kroz burni period svoje istoije, i koliko god da su ostali finski slikari tog vremena mahom jačali finski duh i predstavljali Finsku kroz slike seljaka, radnika, finskih predela…Gunnar je, živeći u izobilju svega, mahom slikao lagodan život buržozije i time zapečatio sebi sudbinu pošto je  celog svog života ostao u senci tematski nacionalnih  finskih slikara koji su svoju umetnost stavljali u svrhu jačanja finskog nacionalog duha. Gunnar se uzalud trudio da predstavi lepu stranu finskog života, ali u vreme kada je 90 posto Finaca živelo teškim životom, njegove slike su više iritirale narod nego što su im se radovali. Dobar primer za to je slika Kesä ( Leto), iz 1893 godine, koja je danas veoma tražena i hvaljena, a koju sam imala prilike da vidim jer se original nalazi u muzeju umetnosti u finskom gradu Turku.

Kesä - Leto

U vreme kada je ta slika nastala, Finci su leta provodili mučno radeći kako bi sebi u onim teškim vremenima obezbedili hranu i ogrev za dugu hladnu zimu, a slika, iako je bila predivna i pokazivala damu iz bogate porodice koja uživa u letnjem suncu i divnom finskom pejzažu, nailazila je na nerazumevanje i ravnodušnost Finaca. Kada  sam  već spomenula ovu sliku, na njoj se, kao i na ostalim njegovim slikama vidi jasno oko za detalje, kamenje ispod vode, odlična refleksija svetlosti na vodi… Jednom rečju, sva maestralnost velikog Berndtsona.

Iako Gunnar Berndtson  pripada  realističnom umetničkom izrazu, vidi se i jasan impresionistički uticaj. Inače, mladi Gunnar je posle završenih studija na Akademiji likovnih umetnosti u Helsinkiju, 1876, godine  dobio stipendiju i otišao na studije umetnosti u Parizu, na prestižnoj École des Beaux-Arts, gde se izuzetno prilagodio zahvaljujući svom nobles vaspitanju. Gunnar je imao zapaženu  izložbu i na Pariskom salonu 1879 godine.

Morsiamen laulun - Mladina pesma

1881 u Parizu nastaje i njegovo veliko delo Morsiamen laulun (Mladina pesma), koja opisuje francusku svadbu. Svetlost ma toj slici je drugačija od svih njegovih dotadašnjih slika, jer je preplavljena svetlošću koja dopire sa velikih prozora što čitavom ambijentu daje izrazitu svežinu. Godinu dana pre ove slike naslikao je i portret finskog slikara Alberta Edelfelta  sa kojim se u Parizu družio u jednom periodu.  Pored ove dve slike, još mnogo Gunnarovih velikih dela je nastalo je u Parizu.

PortretAlberta Edelfelta

U Parizu je bio do zime 1882 godine, kada  odlazi u Egipat kao gost francuskog barona Delorta de Gléonina. U Egiptu je uradio mnoštvo portreta po narudžbini kao i jedno od njegovih najpoznaijih dela, Almée, Egyptiläinen Tanssijatar (Almée, egipatska plesačica) koju je završio 1883 godine u Kairu,  nakon čega se vraća u rodnu Finsku. Na toj slici vidimo njegovog prijatelja barona de Gléonina, kako zavaljen na sofi u svom dvoru, pomno prati igru egipatske plesačice. Inače, sam dvor je dizajnirao francuski  orijentalni arhitekta Ambroise Baudry.

Almée, Egyptiläinen Tanssijatar - Almée, egipatska plesačica

Paroni Delort de Gléonin muotokuva - Portret barona Delorta de Gléonina

Paronitar Delort de Gléon vanhemman muotokuva - Portret baronice, majke Delort de Gléona

1886. godine ženi se sa Hedvig sa kojom nije imao decu.

1890. godine počinje da predaje na prestižnoj Taideyliopiston Kuvataideakatemia umetničkoj školi u Helsinkiju. Godinu dana kasnije umire mu rođena sestra u 33. godini, što ga poprilično slama.

Njegov stil odlikuje tehničko savršenstvo, kao i precizno likovno opisivanje ljudi, objekata i enterijera.  Kažu da su njegove slike detaljan opis svih detalja. Umro je 1895. godine u rodnom gradu Helsinkiju, u 41. godini  posle duge bolesti. Danas se najveći broj njegovih originalnih dela nalazi u Ateneumin taidemuseo ( Ateneum muzej umetnosti) u centru Helsinkija.

Za kraj sam ostavila priču o njegovoj,danas najpopularnijoj slici Kesä ( Leto), iz 1893 godine. Naime, te godine kada se pojavila, kao što sam već napisala, ta slika je svojim predstavljanjem lagodnog života  u obliku mlade bogatašice koja spokojno uživa na suncu, izazivala neprijatna osećanja kod Finaca, koji nisu ni okusili lagodan život. Tek pred samu smrt, slikaru je bilo žao što su  tu, njegovu omiljenu sliku, pogrešno procenili, jer za njega ta slika nije predstavljala radost, već neopisivu tugu. Tada je objasnio i zašto. Naime, Gunnar je čitavog života bio neobično vezan za rođenu sestru Huldu Augustu…ali život ih je često razdvajao zbog njegovog boravka u Parizu i Kairu. Ona se. veoma mlada, skoro kao dete,  udala za Viktora  Magnusa von Borna sa kojim je izrodila devetoro dece (Karin Helena von Born, Elsa Maria von Born, Hulda Margareta von Born, Ellan von Born, Fanny Helena von Born, Ernst Victor Lorentz von Born, Magda (Maggi) Elisabet von Born, Hulda (Ulli) Naema von Born i Carl von Born). Svi oni su prikazani na grupnom portretu.

Viktor Magnus von Bornin perhemuotokuvaa -  Porododicni portret Viktora Magnusa von Borna

Gunnar je bio neobično vezan za svoje bratanice i bratance jer je neobično voleo decu a sam nikada nije osetio čari očinstva. Kada je voljena Hulda, 1891 godine  naprasno umrla u 33. godini, njena najstarija ćerka Karin Helena von Born je, iako  još dete, skrhana gubitnom majke, sa svojih 13 godina postala preko noći majka svojim mlađim sestrama i braći i preuzela teško breme na svoja mala pleća. Za nju je tada detinjstvo stalo….na slici Kesä ( Leto), prikazani su Karin i brat Ernest,  u predelu provincije Uusima gde su živeli, ali ne u sreći, već  u prizoru gde Karin čeka sa zebnjom  da se njen brat Ernest vrati sa pecanja  pre nevremena. Posle toga, niko nije više na toj slici video sreću već oblačno nebo i zabrinutost na Karinninom licu, dok je čekala  brata.

Hulda, godinu dana pre smrti

…posle toga, ta slika je naprasno postala sinonim za požrtvovanost…a to, jednostavno i  zaslužuje.

Alaston naismalli - Ženski akt

Eero Järnefeltin muotokuva - Eero Järnefeltin portret

Eva Aminoffin Muotokuva - Portret Eve Aminoffin

Hänen Nimensä - Njegovo ime 

Kamarimusiikkia - Kamerna muzika 

Kyllä - ei, lepohetki ateljeessa - Da - Ne, trenutak odmora u ateljeu 

Levähdys markkinamatkalla - Ostatak tržišta na putu

Lohenpyynti- Pecanje lososa 

Nainen lintu kädessä Maison Laffitten linnassa - Žena sa pticom u ruci na dvorcu Maison Laffitten

Naisen muotokuva - Portret žene

Omakuva - Autoportret

Peilin ääressä - Ispred ogledala

Sakkia - Sah

Tytön muotokuva - Portret devojcice