Kako uhvatiti Auroru Borealis

Aurora Borealis, ili Revontulet, kako je Finci zovu, je, tokom zime, najčešća na severu Finske, u Laponiji. Ovaj svetlosni, šareni ples na noćnom nebu je, pored posete Deda Mrazu, jedan od najčešćih razloga dolaska turista u ovaj deo oko arktičkog kruga.

Lovci na Auroru, često u neznanju dolaze u letnjem periodu, ali, zbog  ponoćnog sunca i nedovoljno mračnih noći, tada se veoma retko viđa.

Ono što morate znati pre nego što krenete na tako dug put, kako biste videli i fotografisali ovaj divan prirodni fenomen je i to da je Aurora ponekad nepredvidiva. Da biste videli ove boje polarne svetlosti, prvo što je kao uslov neophodno je jasna i tamna noć, da nije oblačno, a ostalo zavisi od dejstva magnetnih oluja, solarnog vetra…

Prognoze  za pojavljivanje Aurore za Evropu, kao i za ostale delove sveta, možete uvek videti i na internet adresi http://www.gi.alaska.edu/AuroraForecast/Europe/2013/11/23 a takođe možete preuzeti i aplikaciju za  iPhone https://itunes.apple.com/us/app/aurora-forecast./id539875792?mt=8  Svedok sam da su ove aplikacije tačne oko 80%, jer se dešavalo da se Aurora jasno vidi i ako je nivo 2 na ovim obaveštenjima, ali i da je uzalud čekaju i kada sajt pokazuje nivo 5...ali uglavnom pogode, pa ovi  online pomoćnici zaista mogu da budu od pomoći. Uglavnom se ova jutarnja prognoza zasniva na informacijama o interakciji između solarnog vetra i magnetosphere.

Iako je Aurora pojava koja je u većoj ili manjoj meri prisutna stalno  na krajnjem severu Evrope….tako i u finskoj Laponiji, retko kada se vidi onako jasno, kao na fotografijama koje prikazuju ovaj predivni fenomen. Čak i kada je izvesno po prognozama da će se Aurora moći jasno videti  u svoj svojoj lepoti,  savetujem vam da ipak odete malo izvan grada, gde nema ulične rasvete ili fabrika koje ispuštaju dim...Rovaniemi je mesto gde sam je ja redovno viđala, ali je ipak najbolja okolina Rovaniemija, recimo selo Deda Mraza ili bilo koje drugo…zato je uvek najbolje izaći van grada. Ljudi koji rade po hotelima na severu Finske, već znaju koji turoperatori dovode turiste, lovce na Auroru i nije retka pojava, štaviše, da zaposleni u hotelu, noću imaju obavezu da bude turiste  koji su zbog toga došli, kada se  Aurora pojavi.

Najbolja mesta za gledanje Aurore Borealis u Finskoj su ipak definitivno mesta Saariselkä, koje se nalazi 250 km severno od arktičkog kruga, Sodankylä, Kilpisjärvi, dolina reke Paatsjoki, Kevo, Muonio... sa skoro 200 svetlećih noći. Ovde je verovatnoća oko 70 – 80 % da se Aurora vidi svake noći, naročito od kraja oktobra do kraja marta (decembar i januar su ipak najbolji), od 9 uveče do 2 posle ponoći, i naročito kada je temperature baš u minusu. Naravno, ovo nije jedino vreme kada se pojavljuje, već vreme kada se, po nekim statistikama, najčešće pojavljuje. Kako se ide južnije duž Finske, sve se ređe viđa, tako da se recimo u Helsinkiju, Aurora može videti svega dvadesetak puta tokom godine, i to pod idealnim uslovima. 

Aurora, ili severna svetlost ima hipnotičku lepotu. Bezbroj oblika, formi i boja…light show prvo kreće polagano, pa ubrzava. Onako tajanstveno, prvo se pojavi par svetlećih snopova koji idu od istoka ka zapadu, a onda i gomila žuto zelenih, rozo ljubičastih, plavičasth… svetlećih talasa , koji zatim dobijaju i na intenzitetu brzine, veličine i jačine svetlosti, da bi opet počela da usporava dok ne nestane… Ova fantastična svetslosna predstava prirode traje oko 5 minuta u proseku, mada može da traje od 2 do 20 minuta, a veoma, veoma retko, najduže do pola sata. U nekim noćima, Aurora se može javiti više puta. Kretanje ovih svetlosnih šara na nebu se kreće  prosečnom brzinom od 400 km/s. Boje naravno zavise od spektra gasova u atmosferi, kao i od visine na kojoj dolazi do interakcije između elektrona i atoma gasova, pa tako, visoko, u jonosferi, najčešći gas je kiseonik, a na toj visini nastaje crvena svetlost, koja se dešava veoma retko. Na visini zmeđu 100 i 300 km, atomi kiseonika emituju nijanse žuto - zelene boje. Lakši gasovi u jonosferi, poput vodonika i helijuma, proizvode različite nijanse plave i ljubičaste boje, ali njih ljudsko oko ne može da vidi,pa je jedini način da se zabeleže taj pomoću izuzetno osetljivih i kvalitetnih foto aparata. Inače, Aurora Borealis se uvek javlja na visinama od 110 do 170 km od površine zemlje.

Jedna stvar mi je veoma fascinantna, naime Saami narod, koji je poznat pod nazivom Laponci, iako oni ne vole da ih ljudi tako zovu, a koji živi na krajnjem severu 4 države ( Norveške, Švedske, Finske i Rusije), Auroru Borealis zovu guovssahas ( svetlost koja se čuje). Ova reč na jeziku drevnog saami naroda zaista odaje tajnu da se Aurora Borealis čuje. Lovci na Auroru, koji dolaze iz celog sveta,sa najmoćnijim foto aparatima i svakojakim napravama za hvatanje zvukova, zaista su dokazali da specifičan zvuk u obliku pucketanja i nekih specifičnih fijukova prati pojavu Aurore i nestaje njenim odlaskom. Neki su ovaj zvuk hvatali i sa običnim malim VLF radio prijemnikom, sa slušalicama preko koga su hvatali niskofrekventne  talase, koji ga je pretvarao u zvuke dostupne ljudskom čulu. Za hvatanje zvuka Aurore, najbolje je otići u neko tiho, ruralno područje, gde ćete uključiti VLF radio prijemnik i okrenuti antenu prema nebu. Bitno je u okolini od pola kilometra nema kuća, ni dalekovoda, a nemojte stajati ni ispod drveta kada snimate zvuk.

Neki od saveta za fotografisanje....u Finskoj je noću veoma hladno u zimskom periodu, a ako ste došli zbog Aurore, sigurno ćete je nekad noću čekati satima. Pošto u vunenim debelim rukavicama nećete moći da rukujete svojim aparatom ili kamerom, obezbedite rukavice kojima se vrhovi skidaju po potrebi....za ovu svrhu veoma su praktične....zatim stativ, koji će vam biti više nego potreban, iako sam viđala i mnogo handmade stative u obliku jastučeta napunjenog pasuljem, koji drže kameru fiksiranom, onako kako je postavite...zatim, najbolje vam je da imate širokougaoni objektiv, možda i telefoto, da uklonite UV filtere i sve ostale filtere sa sočiva jer ćete filterima uništiti prirodnu lepotu polarne svetlosti..., da podesite najširi otvor blende, sa najmanjim f- brojem, kako bi u aparat ulazilo mnogo svetlosti. Fokus podesiti na opciju beskonačno, vreme ekspozicije treba da bude  između 20 i 40 sekundi po slici..preporučujem pre optičko tražilo nego LCD ekran itd....ovo su saveti koje su meni dali ljudi koji se profesionalno bave fotografijom.

...volela bih da, zaista, bar jednom u životu doživite ovaj spoj kosmičke energije i magične lepote...