Otmena belina finske zime

Rovaniemi, grad Deda Mraza

Ove 2013. godine, prvi pravi sneg u Finskoj pao je 17. oktobra u Rovaniemiju. Već sutradan su se zabeleli i Oulu, Ruka, Levi i ostali predeli severne Finske. To je uobičajna stvar za Finsku, iako se prve, nestabilne pahulje, na višim nadmorskim visinama u Laponiji, mogu videti već u avgustu. S obzirom na to da su temperature  niske, sneg se održao, i već se nagomilalo par slojeva, koji će svakim danom biti sve veći i ulepšavati ambijent ove finske bajke. Da budem preciznija, prvi sneg u Finskoj je ove godine pao 24. septembra u regionu oko grada Kuusamo, ali se ova mešavina snega i susnežice otopila već krajem istog dana, pa ga zato i ne računam.

Inače, glavni faktor koji utiče na klimu Finske je njen geografski položaj u obalnom području evropskog kontinenta, koji ima svojstva i pomorske i kontinentalne klime u zavisnosti od pravca strujanja vazduha. Zanimljivo je da je srednja temperature u Finskoj, za nekoliko stepeni (oko 10) veća od drugih oblasti na istoj geografskoj širini, na primer od Grenlanda ili  Sibira. Glavni razlog za to je uticaj golfske struje. 

U toku zimskog perioda u Finskoj, prosečna temperatura je ispod nule, iako postoje i dani kada je temperatura znatno iznad nule. Zima obično počinje sredinom oktobra u Laponiji, odnosno u severnoj Finskoj, i sredinom novembra u ostalim delovima zemlje. Dešava se da u predelu finskog arhupelaga, ondnosno u jugozapadnoj Finskoj, zima počne tek početkom decembra. Kako vidite, zimi je potrebno skoro dva meseca da zahvati celu Finsku, od Laponije do alandskih ostrva. Inače, zima je najduže godišnje doba u Finskoj, u prosečnom trajanju oko 100 dana  u predelu jugozapadne i oko 200 dana u oblasti finske Laponije. Iako su zime duge i hladne, mnogi imaju krivu sliku da su svi Finci depresivni tokom zime. Ljudi koji ne vole zimu, i ne umeju da uživaju u snegu, magiji belog prekrivača, zimskim sportovima, pahuljicama po obrazu, depresivni su i u ostalim krajevima sveta. Od svih Finaca koje poznajem, zanemarljivo mali broj zimu najradije provodi kod kuće, dok većina zaista ume da uživa .Definitivno stoji da većina Finaca više voli proleće i leto, samim tim jer ga dugo čekaju i jer tada mogu da odmaraju u svojim vikendicama na jezeru, ali nikako se ne može tvrditi da Finci ne vole zimu. Kada pogledate fotografije finskih fotografa, najčešća tema je upravo zima i njene lepote, na koju su izuzetno ponosni. Veoma mnogo turista iz celog sveta voli da obilazi Finsku upravo zbog njene zime. Iako recimo i u predelu Alpa imate divne predele koji zimi deluju poput čarolije, definitivno ni jedna zemlja nema ovakva ledena prostranstva i jezera koja su zimi i zvanični putevi, koji u mnogome skraćuju vreme putovanja, a koji su bezbedni jer je led toliko debeo i potpuno bezbedan za prelazak preko njega.

Oulu, Finska

Kivalo, Finska

Ako se pitate ko ume da uživa u hladnoći, odgovor je…Finci. Oni se zimi kupaju u otvorima zaleđenih jezera i uživaju.  Da li je u pitanju genetika, ili navika da žive  u takvim uslovima, tek, jako je dobro podnose. Ja izuzetno podnosim zimu, i mnogo je volim. Najlepši osećaj mi je kada na recimo – 20 šetam…tada se hodajući toliko ugrejem, a oko mene svežina i lepota….to je neopisiv osećaj. 

U predelu severno od arktičkog kruga, postoji deo zime u kome se dešava fenomen koji je poznat kao “polarna noć”, koju Finci zovu kaamos, kada se sunce uopšte ne podiže iznad horizonta. Na krajnjem severu Finske, polarne noći traju oko mesec i po dana. To nije potpuni mrak - postoji nekoliko sati sumraka oko podneva. Kaamos je  najizraženiji na krajnjem severu Finske, u mestu Utsjoki, gde polarna noć traje i dva meseca.Na jugu Finske, najkraća obdanica traje 6 sati. Snežni pokrivač svoj vrhunac ima u martu, kada je prosečna debljina snega oko metar u istočnoj i severnoj Finskoj,  i oko  20 – 30 cm na jugu Finske.  Zamislite samo onu scenu kada se jezera zalede početkom decembra, pa kada po njemu napada sneg. Tada vas naprosto opčini ona beskrajna belina, koja deluje tako moćno, magično i mistično. Ovaj led je najdeblji krajem marta i početkom aprila, kada ima svoj vrhunac pred sezonu otapanja. Samo Baltičko more je, kada je oštrija zima skoro celo zaleđeno, dok je u vreme blagih zima, relativno prohodno izuzev na udaljenim krajevima botnijskog zaliva.

Verovatno vas zanimaju i temperature u toku zime…pa ovako, ako me pitate koji je najhladniji mesec u Finskoj, to je definitivno januar i eventualno početak februara. Najhladnije zime ikad u Finskoj imale su  temperature od -45°C do – 50°C, i to u Laponiji, u istočnoj Finskoj od – 35°C do – 44°C , oko – 30°C u središnjem delu Finske i oko – 25°C u južnom delu zemlje, gde je i glavni grad Helsinki. Sam Helsinki je najmanje hladan grad u Finskoj, iako je pre 15 godina Helsinki doživeo svoju najnižu temperature ikada, -35°C stepeni. Rekord u najnižoj temperature u Finskoj, izmeren je 1999 godine kada je temperature bila –52°C. Realne  temperature u zimskom periodu u Finskoj su do – 25°C  na severu Finske, gde ponekad duvaju hladni severoistočni vetrovi, do -20°C u srednjem delu i oko – 10°C na jugu Finske. Retko, ali veoma retko se dese onako oštre ekstremne zime, sa temperaturama do – 50°C. Sam vazduh u zimskom periodu ima tendenciju da bude suv i oštar, što ga čni prijatnijim nego što to temperature pokazuju i upravo ta suva kontinentalna klima doprinosi da zima ovde i na – 30°C bude prijatnija nego na – 10°C u vlažnom području  srednje Evrope

.

Ako biste me pitali kada je najlepše vreme  za  zimski turizam u Finskoj, uvek bih vam rekla da je to mart. Možda vi ovaj mesec povezujete sa prolećem, ali u poznatim zemskim ski centrima Finske, tada ima najviše turista iz mnogo razloga. Najbitniji razlozi su ti da dani  u martu nisu vise toliko mračni, i da u periodu od 12 do 16 h tokom ovog meseca možete skijati pod punim suncem i uživati u bisernom odsjaju snega, a  takođe, sneg je u ovom periodu najbolji i najviše ga ima. Najbolja zimska sezona u Laponiji počinje krajem februara i traje do početka maja. 

Rovaniemi

Ako ste ljubitelj zime, u Finskoj vam nikada neće biti dosadno u zimskom periodu jer ima toliko aktivnosti kojima se možete baviti na otvorenom, a u zatvorenom i da ne pricam. Skijanje, sankanje, pecanje u otvoru leda, vožnja motornim sankama po laponskom safariju, kupanje u zamrznutom jezeru, ronjenje ispod leda, klizanje, sauna, šetnja, fotografisanje, ispijanje tople čokolade, koju Finci zimi piju u ogromnim količinama...ma, milina jedna. Ono što  je posebna atrakcija je vožnja sankama dok vas vuku irvasi ili prelepi haski psi, kao i predivna aurora borealis, zbog koje turisti dolaze i iz najudaljenijih krajeva sveta.

...i, uživajte u zimi, nemojte se plašiti hladnoće. Tada nema opasnih komaraca sa Nila,  možete dati sebi malo oduška i nabaciti dve tri kile,  vazdujh je čistiji, svežiji i zdraviji. Nemojte se zavuci u  tople sobe i sedeti uz TV. Izbegavajte, kad god možete, boravak u zatvorenim i pretoplim prostorijama, u kojima je vazduh  suv jer  u takvom ambijentu sluzokoža respiratornih organa postaje isušena, a naročito su ugroženi grlo, nos i ždrelo. Tako isušena sluznica podložna je upalama, pa je to upravo jedan od glavnih razloga zašto oni koji se „čuvaju“ od hladnoće i ne izlaze napolje više kašlju i više dobijaju upale grla. Izađite napolje, dišite na nos kako biste izbegli direktno udisanje hladnog vazduha na usta i, dišite punim plućima. Nekad se zaista zaprepastim kada vidim kako roditelji stavljaju deci šal preko nosa i usta, ne razmišljajući da se tada vazduh kondenzuje ispod istog pa deca udišu hladan i mokar vazduh na usta i eto prehlade. Dovoljna je kapa i šal oko vrata...a i poenta je da dete udiše svež vazduh, zar ne? Zato, obucite se kao Finci...slojevito. Prvi deo da bude od materijala koji odvlači znoj s kože a kupuje se u sportskim prodavnicama, drugi deo topli dzemper od vune ili kvalitetnog pamuka i treci deo, jakna koja štiti od vetra i hladnoće, nepropustiva. Uostalom, setite se da se led stavlja i na povrede, jer niske temperature ublažavaju upale, smanjuju infekcije i bol. Sportistima recimo brže pomogne terapija hladnoćom, za lečenja povreda ,zvana krajoterapija nego odmaranje. Za razliku od hroničnih bolesnika, koji ne bi trebalo da izlaze iz kuće kada temperatura vazduha padne ispod nule, vi koji imate privilegiju da ste zdravi, uživajte u pahuljama, škripi snega pod nogama, divnom belom prekrivaču, i verujem da ćete polako ali sigurno uvideti koliko je zima zapravo lepa.