Rauma, grad od čipke ~ F I N S K A

Zapadnu obalu Finske, krasi, još jedan u nizu dragulja. Ovaj biser botnijskog zaliva nosi naziv…Rauma. Samo ime grada potiče od reči germanskog porekla “strauma”, što u prevodu znači – potok.

Rauma je treći najstariji grad i glavna luka u Finskoj, koji je osnovan 1442. godine, pa zato i ne čudi onako lepa arhitektura koja je zaštitni znak ovog grada, ili bolje reći, gradića, jer Rauma ima oko 40 hiljada stanovnika. Pre nego što je Viipuri postao deo Rusije, Rauma je bila četvrti najstariji grad u Finskoj, ali od tada je treći. Lično, mnogo volim finske srednjovekovne gradove, kao što su Rauma, Porvoo, Turku…

U tekstovima u kojima pišem o nekom mestu u Finskoj, uvek vam objasnim na koji način možete doći do njega, pa ni sada neće biti drugačije. Ukoliko dolazite avionom, najbliži aerodrom je definitivno u gradu Pori, ali do njega ne idu letovi iz inostranstva, već u tom slučaju letite do Helsinkija, a zatim, da biste uštedeli na avionskoj karti, možete i autobusom direktno za Raumu, koja je od Helsinkija udaljena 242 km, kako kaže moja knjiga. (Pori - Rauma, 50 minuta vožnje, a karta košta oko 8,5 evra). Autobuske linije su veoma dobro povezane sa ostalim delovima Finske, ali su ograničene na nekoliko najvažnijih pravaca. Glavna autobuska stanica je u centru grada. Red vožnje možte naći na sajtu http://www.matkahuolto.info

Evo, ja sam ukucala da mi treba karta od Helsinkija do Raume i eto, vidite cene…oko 40 evra. Direktnih vozova za Raumu nema, ali možete recimo iz Helsinkija kupiti preko VR, kartu za Raumu, koja će vas odvesti do grada Kokemäki, a odatle će vas transportovati autobusom za Raumu (cena je već uključena u cenu vozne karte). Ako dolazite automobilom, sa svih strana imate dobru vezu. Taksi uzimajte samo ako je neophodno jer je preskup.

Savet…čim stignete, uzmite turistički prospekt grada, koji imate u svakoj turističkoj agenciji. Tu se raspitajte i o smeštaju, jer postoje hoteli od čijih cena će vas zaboleti glava, do onih, pristupačnijih..Cene su skuplje u letnjem periodu, naravno. Tada je najbolje, pošto ćete najviše vremena provoditi napolju, da uzmete neki skromniji a fin smeštaj…recimo u Satamakatu ulici, na 10 minuta hoda od autobuske stanice imate relativno jeftin hostel Kesähotelli, dok biste recimo sobu u hotelu Kalliohovi u Kalliokatu ulici platili trostruko više.

Inače, u samom srcu grada, nalazi se i staro jezgro grada, zvano Vanha Rauma (Stara Rauma), jedinstveni istorijski “drvengrad” severne Evrope, sa oko šest stotina autentičnih građevina na oko 28 hektara, a koja je 1991. godine uvršćena i u Uneskovu listu svetske baštine, tačnije na svoj 550. rođendan. U ovom starom delu Raume živi oko osam stotina ljudi. Ova stara Rauma se proširila izvan starog jezgra grada, početkom XIX veka, dok najstarije građevine starog dela Raume datiraju iz XVIII veka. Vlasnici ovih građevina su uglavnom privatna lica iako su duž starih ulica pretežno poslovni prostori. Kao i u svakom starom gradu, unutar starog dela se nalazi veliki trg koji je u Raumi i velika živopisna pijaca. Još se sećam mirisa ovog grada, uskih i krivudavih kaldrmisanih ulica, njenih prelepih drvenih zdanja pastelnih fasada, ovalnih pločica sa imenom, na svakoj toj kući odmah pored vrata, ljudi koji govore specifičnim Rauma dijalektom, koji zovu i Rauma jezik (Rauman kieli, odnosno, Rauman giäl, kako bi rekli stanovnici Raume), koji se odlikuje nešto grubljom intonacijom finskog, zatim ulica Kuninkaankatu i Kauppakatu sa Pits-Priia prodavnicom u kojoj se kupuje najlepša čipka, koju na tradicionalan način prave ispred vas...drvenog mostića preko kanala reke koji odvaja staro jezgro Raume od Raume. Sećam se ukusnog vadelmaviineri peciva...preukusnog pecivo sa malinama... koje se prodaje u odličnoj pekari Kontion Leipomo...mmm...

Mladi se u Raumi, pod uticajem masovnih medija skoro i ne razlikuju od mladih u velikim modernim gradovima Finske, ali stariji ljudi veoma prenose kulturu i tradiciju mlađim naraštajima, a svi oni zajedno, čuvaju istorijsku tradiciju svog grada.Veliki procenat stanovnika Raume odlično govori engleski. Danas mladi u Raumi, govore relativno čistim finskim jezikom, ali sa nekim Rauma idiomima i malo čudnijom intonacijom. Onaj ko zna finski, skoro sve će razumeti.

U ovom gradu ćete videti mnogo divno obojenih kuća, koje izgledaju kao da su juče okrečene, ali nećete verovati da ovakva boja stoji i po 50 godina od samo jednog krečenja, jer ih kreče da tradicionalan način u dva sloja...prvi osnovni, koji ne može da ide bez ovog drugog jer on i štiti drvo od pucanja. Taj drugi sloj koji daje ovako lepu boju kuće i do pet decenija pravi se od kuvanog lanenog ulja i prirodnih pigmenata.

Postoji mnogo destinacija u Raumi koje jednostavno morate videti...Crkva Svetog krsta (Pyhän Ristin kirkko) je srednjovekovna crkva iz 1520. godine, koja se nalazi na prelepom mestu u Raumi, neposredno pored potoka...Ona je u početku bila crkva namenjena za Franjevački samostan, dok je danas Luteranska crkva.Ona me je najviše opčinila prelepom i misterioznom skulpturom žene, koja se nalazi u ovoj crkvi, a koju turisti prvo primete jer izgleda kao prava. Njen tvorac je Kerttu Horila, umetnica, skulptor, koja živi i radi u starom jezgru Raume, a koja je u Raumi ostavila mnogo skulptura, kao i onu tri kupačice u Rauma kanalu.

Rauma muzej se nalazi u staroj Gradskoj kući koja je izgrađena davne 1776. godine u baroknom stilu. Čak i oni, koji nisu ljubitelji muzeja, jednostavno će se oduševiti originalnom postavkom od šest stotina luksuznih starih, ručno rađenih čipki, koje su se i tada, i danas pravile na tradicionalan način. Rauma je čak i u svetu poznata po ovoj kvalitetnoj rukotvorini. Gledajući bake koje sede za čudnom spravom i brzinom svetlosti se snalaze sa gomilom kalemova i mnogo niti je zapanjujuće. Danas i mnogo mladih u Raumi rade ovu vrstu unikatne čipke kako bi očuvali tradiciju. Finci jednostavno vole stare zanate i rukotvorine, a u prilog tome ide i činjenica da su upravo Finci, prvi u Evropi integrisali zanatstvo u obrazovni sistem još davne 1860. godine...inače, ulaznica za muzej košta 3 evra.

Zanimljiva je i Marela kuća, iz 1700 godine, koja je bila kuća bogate trgovačke porodice Gabriela Granlunda, a koja je danas puna raznih antikviteta, vrednih umetničkih dela, dekorativnih kaljavih peći i mnogo toga što će vas upoznati sa bogatom istorijom ovog mesta. Nalazi se u Kauppakatu ulici

Kirsti kuća u ulici Pohjankatu, je tipična drvena kuća, opremljena tradicionalnim nameštajem i pokazuje kako se živelo u ovom gradu u XIX veku. Kuća ima i dvorište sa prikazom ambara i štale iz tog doba. Sammallahdenmäki groblje iz bronzanog doba je takođe veoma zanimljivo...svetionici na ostrvima pored Raume...

Mnogo toga se ima za videti u ovom preslatkom gradiću, da bi nabrajanje išlo do sutra...te zato, odmorite malo u nekom od preslatkih lokala, a onda ponovo u istraživanje lepih, skrovitih mesta, kojih ovde ima mnogo...Preporučujem vam Café Sali, u Kuninkaankatu ulici, na korak od stare Raume, koji je uvek pun, vedre atmosfere i sa prelepim kolačima, divnom klopom, živom muzikom...njihova Kaneli-pannacottaa sa vanilom je...uh...ali košta 7 evra...mada, vredi svih para.

Rauma je i grad sa mnogo festivala, bluz festival, festival čipke, letnji džez festival, Festivo- festival klasične muzike, Klustermus rok festival, filmski festival, bijenale umetnosti ...a tada je sve veselo, sve vrvi od turista i tada ovaj grad dobija drugi šmek.

Čipka i Rauma su jedno.Ovaj grad je u davna vremena, opstao upravo zahvaljujući ovom srednjovekovnom zanatu. Krajem XIX veka, kada moderna Evropa nije mogla da zamisli ni jedan komad odeće bez čipke, najveći broj ljudi u ovom gradu je upravo bio zaposlen u ovom zanatu, naročito žene, koje su na ovaj način hranile svoje porodice, jer se ovaj posao izuzetno plaćao. Portreti krunisanih glava su u to vreme bili prepuni raznih čipkastih detalja. Danas su Italija, Belgija i Finska jedine zemlje u Evropi koje se i danas u ovolikoj meri bave tradicionalnom izradom čipke...u Finskoj je to posebno negovano upravo u Raumi. Iako je tradicija čipke u Raumi stara koliko i sam grad, ne postoji definitivna informacija kada je tačno počela da se izrađuje, ali se smatra da je u pitanju 1500. godina. Prve čipke su se radile od lanenog konca, vune i svile, kao i od metalnih niti zlatne i srebrne boje. Laneno platno i laneni konac se i danas najviše upotrebljavaju jer se u ovom delu Finske gaji lan koji je važan poljoprivredni proizvod. Prve čipke su bile izrađene u rokoko stilu, a kasnije su ih zamenile one u neoklasicističkom stilu, sa karakterističnom simetrijom likova, kao što su primeri Manuela i Floderi mustre. Iako su se stilovi mustri menjali tokom vekova, ipak je i danas sačuvan stari dizajn, najviše iz perioda baroka i renesanse, kao recimo Torchon mustra, dok se rokoko stil danas gotovo i ne radi. XVIII vek je definitivno bio era čipke za kojom je plemstvo ludelo, a sama trgovina čipkom je postala izuzetno profitabilna i doneo je veliko bogatstvo onima koji su majstorski izučili ovaj zanat, U Finskoj su u to vreme, sve žene nosile posebne kapice tykkimyssy, koje su bile izrađene iz dva dela. Centralni deo je bio od svile, a okolo je bio od čipke. Odlazak u crkvu i na razne svečanosti se nije mogao zamisliti bez ovih kapica kao modnog detalja. Najbolje čipke su se i tada pravile upravo u Raumi, pa su se izvozile u svoro celu Evropu, a posebno su postale popularne nakon saznanja da je Marija Fjodorovna, supruga cara Aleksandra III, kupovala isključivo čipke iz Raume....i tako, o ovome mogu pisati do sutra, ali reći ću još ovo...iako danas čipka nije u tolikoj meri zastupljena, ona danas ima drugu vrednost, jer je ona danas brend ovog grada, i skoro svaki turista kupi neki uzorak koji se i dan danas radi tradicionalnom tehnikom sa kalemovima na specijalnom jastuku sa valjkom. Pored ovog jastuka sa valjkom, upotrebljavaju se i još dva modela jastuka. Finska je zemlja koja ceni tradiciju iznad svega, pa u tom smislu, svake godine stimuliše 150 mladih da nauči ovu tehniku, kako ovaj zanat ne bi nestao, a fascinantno je kako ima i mnogo mladih muškaraca koji su izuzetno uspešni i koji su svojim umećem zadivili i one van granica Finske. Jedan od njih je i Tarmo Thorstrom.Kada je čipka u pitanju, samo još da napomenem da se od 1971, svake godine, krajem jula, održava nedelja čipke