Jezik sa petnaest padeža

Iako stručnjaci kažu da je poljski jezik najteže naučiti, jer ga čak ni prosečni Poljak ne nauči  u potpunosti do šesnaeste godine, finski je, pored mađarskog, odmah iza njega. Neki će reći da su teži kineski i japanski, ali ipak, to su jezici  gde nema roda, nema vremena, nema glagolskih promena, kratke su reči, laka gramatika, samo je pisanje teško, a izgovor lagan....e zato, zasucite rukave i prionite na učenje finskog jezika, a ja ću se potruditi da vam ga što više približim.

Finski jezik ili Suomen kieli je jezik većine stanovnika Finske i Finaca koji žive izvan Finske. To je službeni jezik u Finskoj, a priznat je i  kao manjinski jezik u Švedskoj. Jedan je od službenih jezika Evropske unije. Široko je rasprostranjena zabluda da se Finci i Mađari razumeju. Veruje se da su nekada bili slični jezici, ali su Finci kroz dvadesetak severnih ratova, stalno dočekivali i ispraćali čas švedske vikinge, čas ruske bojare sve do Oktobarske revolucije kada su dobili nezavisnost, pa je zato u tom jeziku mnogo pozajmljenica iz švedskog jezika. Finski je deo uralske, bliže, ugro - finske porodice, tačnije finsko - permske grupe jezika i ubraja se u aglutinativne jezike, odnosno jezike u kojima se reči formiraju uz pomoć morfema.  

Primer:
Finska reč Taloissani »u mojim kućama«  bi se analizirala ovako: talo (»kuća«),  i (množina),  ssa (inesivni padež, »u«), ni (označava pripadnost prvom licu jednine, »moj«)

Zbog toga,  i činjenice da ima 15 padeža, da nema predloge, ni rodove, kao ni članove, ima reputaciju jezika koji je veoma težak za učenje. Najbliskiji jezici su  mu  estonski, karelijski i livonijski.

Pismo mu je latinično, ima 8 samoglasnika i 13 suglasnika, Pravopis je u osnovi fonetski, i zasniva se na Adelungovom načelu sa izuzetkom samoglasnika N, koji ispred K i G ima ulogu diftonga, dvoglasnika , odnosno dva samoglasnika koji su spojeni u jedan slog. Dužina fonema  se označava udvojenim slovom.

Primer:
Kansa -  narod, 
Kanssa.- veznik s, sa.

Imaju i glasove  ä i ö.
Ako se nad finskim imenima izvrši transkripcija  da bi se lakse čitali na srpskom, slovo Y se izgovara kao I, a slova  ä i ö kao E.
Primer:
Tyyrä se cita Tire
Mryö - Mire
Mika Häkkinen - Mika Hekinen
Lauri Ylönen - Lauri Ilenen
Iz toga se vidi da se grafijskom ili fonološkom metodom, finska imena prilagođavaju našem jeziku.


Iako Finci imaju futur, on se u praksi ne koristi, pa zato često na druge načine žele da ispolje buduće vreme.
Primer:
Mina menen  je termin i za IDEM i za IĆI ĆU....ali..ipak
Mina menen  + PRILOG huomenna  ( huomenna - sutra )- ipak dočarava termin IĆI ĆU.

U finskom jeziku, akcenat je uvek na prvom slogu, pa možda iz tog razloga zvučno podseća na mađarski, iako sa njim ima jedva 150 reči zajedničkog porekla. Često se kod nas u medijima loše akcentuju finska imena. Vozač Formule 1 nije Mika Hek I nen, vec Mika H E kinen.

Jedan od kurioziteta je još i da Finci ne vole pisanu reč, već vole živu reč i svoju zemlju bogatu prirodom, pa zato i ne čudi što imaju za neke pojmove iz prirode i do 800 sinonima.... 
Primer:

Ako vetar duva kroz vrhove jela, onda se kaze HUNISTA,  a ako duva kroz breze onda se recimo kaže KOHISTA....itd .

....i tako, nije bez pokrića tvrdnja da  se jedan narod ne može upoznati, ako se ne upozna njegov jezik, a to je zaista tako kada su u pitanju Finci. Malo se zna da je finski jezik duplo bogatiji od engleskog i čak je Kolinger dokazao da običan finski seljak ima veći fond reči  nego što se nalazi u celokupnim Šekspirovim delima. Zato ako budete u prilici da neko nekome prevodi  vaše reči usmeno, ne mislite da zato što ih prevodi duplo duže, da nešto dodaje :), jer zaista, sa svojih 15 padeža, zahvata više vremena i prostora nego bilo koji evropski jezik. Zbog toga se Finci često šale na svoj račun, da su zbog toga dobri pregovorači, jer dok izgovore kilometarsku rečenicu, imaju vremena da razmišljaju kako da doskoče sagovorniku.

Abckiria - prva knjiga napisana na finskom jeziku