Šetnja Hietaniemi grobljem u 98 slika

Kažu da smrt ne postoji, već samo različiti svetovi našeg postojanja. U ovom tihom svetu Hietaniemi groblja u Helsinkiju, svoj dom su našli mnogi poznati Finci... Alvar Aalto, general Mannerheim, Helene Schjerfbeck, UrhoKekkonen, Akseli Gallen-Kallela, Selim Palmgren, Albert Edelfelt, Karl Fazer, ToveJansson, Heino Kaski, Oskar Merikanto i mnogi drugi. 

Veoma blizu Kamppi centra, u zapadnom delu Helsinkija, u naselju Töölö na samoj obali mora, nalazi se najuređenije i najlepše groblje koje sam ikada videla. Taj mir, ta blaženost, ti zvukovi dok šetate ovim ogromnim svedokom istorije i večnom kućom mnogih velikih ljudi, taj spoj života dok gledate crvene veverice kako skakuću na svakom koraku, i tih nemih monumentalnih  skulptura, gotskih simbola, zarđalih klupa koje odišu patinom. Ovo je jedino groblje gde smrt možete povezati sa rečju RAJ. U njemu nikada ne možete osetiti onu jezu od straha, već jezu od nestvarne lepote. Taj stari, nostalgični muzej  anđeoskih statua, fontana, prepunog cveća, staza kroz ogromne drvorede kroz čije krošnje dopire jedini zvuk na groblju, zvuk vetra...zaista svakog omađijaju. 

Kada uđete na glavni ulaz iz ulice Mechelininkatu, pogled vam zastane, misli se vrate par stotina  godina unazad, kroz glavu vam idu neke stare note. To je mesto gde su najstariji spomenici, dok su moderniji i noviji na zapadnoj strani, odmah pored  Hietaniemi  plaže. Sa jedne strane tužne biste anđela koji plaču, sa druge ljudi koji hrane veverice kojih ima tako mnogo, skoro pa kao na Seurasaari ostrvu. Šetajući tako, prometila sam ono, što dobro znam da je karakteristika svih Finaca, ljubav prema simbolizmu i mistici. Te biste anđela koje simbolizuju patnju...zvona, kao simbol sudnjeg dana, te spomenike kao kapije koje simbolizuju odlazak, ptice kao simbol duša koje odlaze na nebo...takođe sam primetila kameno cveće kao simbol prerane smrti, biste u obliku sveće koja gori, kao simbol prolaznosti vremena , devojke koja svira liru sa slomljenom žicom, kao simbol prekinutog života...

Na mene su posebno ostavili utisak bista devojke sa krilima anđela, na grobu devojke od 19 godina..i slomljeni pupoljak od mesinga na grobu devojčice od 3 godine....Prolazeći tako, na jednom grobu sam videla kamenu ruku ...prvo mi je delovalo sablasno, a onda su mi objasnili da ruka znači večni pozdrav onome ko je otišao....

Mnoge svetske gothic i metal grupe su htele upravo na ovom mestu da snime spotove, ali im to nije dozvoljeno. Jedina grupa, koja je u par kadrova na kraju spota uspela da snimi ovo groblje je finska grupa The 69 Eyes  za pesmu Wasting The Dawn...

...i tako, svako groblje ima neku svoju priču, ali, umesto da ja pričam, sve če vam ispričati ove fotografije...