Finski jezik i finska slova

Nisam ni znala, dok nisam to videla iz vaših mnogobrojnih mejlova upućenih meni, da je tako mnogo vas zainteresovano za finski jezik. Iz tog razloga sam rešila da napišem još neki tekst na tu temu, pa ću vas danas upoznati sa zanimljivostima finskih slova, na malo drugačiji način.

Finska tastatura

Naime, znate da je u Finskoj, pored finskog, zvaničan jezik i švedski, i da na svakoj tabli naziva ulica, gradova itd, stoje ravnopravno i finski i švedski naziv. Upravo zato se, u finskom alfabetu nalazi ravnopravno i švedsko slovo “Å”, ( ruotsalainen 0 ), jer se to slovo nalazi u švedskim rečima. Tako na primer, na ulazu u grad Turku, stoji tabla za imenom grada…na  finskom “Turku”, i na švedskom “Åbo”. Finski je takođe službeni manjinski jezik u Švedskoj i Norveškoj, gde živi dosta Finaca.

Finski alfabet (Aakkoset) ima 29 slova. (A, B, C, D, E, F, G, H, I, J, K, L, M, N, O, P, Q, R, S, T, U, V, X, Y, Z, Å, Ä, Ö). Od svih ovih slova, finska ima samo 21 slovo, dok  se  ostalih 8 koriste samo u stranim rečima ( B. C, F, Q, W, X, Z, Å), jer finske reči nemaju ova slova. Suglasnici se izgovaraju skoro kao srpski, ali su samoglasnici sličniji  švedskom izgovoru. 

Finske bombone sa alfabetom

Ono što karakteriše izgovor finskih reči je postojanje dva pravila..dva ista suglasnika se izgovaraju kao dug suglasnik a dva ista samoglasnika kao dug samoglasnik, za razliku od engleskog, gde se recimo udvojeno “o”čita kao “u”, ili udvojeno “e”kao “i”.

Kada se nađe kombinacija slova "N" i "P" jedno pored drugog, pošto pripadaju različitim morfemima, oni se u reči pišu kao NP, ali se izgovaraju kao  MP. 

Slovo "S" se može čuti u tri varijante..kao normalno S, kao englesko S i kao nemačka verzija gde se više čuje TS.

W ( duplo V -  kaksoisve), koristi se recimo u reči Watti – Vat…itd. Mislim da u finskom jeziku postoje samo dva  prezimena,  koja počinju ovim slovom (Waltari i Wirtanen)

Finska slova  "Ä" i "Ö" su jedina slova koja razdvajaju finsko pismo  od 25 standardnih latiničnih slova, koja su ustanovljena  međunarodnim ISO standardima. Finci ova dva njihova slova zovu Ääkköset. Slovo "Ä" se u Finskoj pisalo kao Æ, sve do pojave Vikinga, kada je promenjeno u sadašnji oblik. Danas se ovo slovo pojavljuje u još nekoliko alfabeta…u estonskom, švedskom, slovačkom, karelijskom, nemačkom, luksemburškom…dok se slovo "Ö" javlja malo češće.

Kada je u pitanju transkripcija reči iz finskog jezika, koja je ustanovljena u Pravopisu Matice srpske, određena su pravila da se finski samoglasnici prevode ovako: a = a, o = o, u = u, ä = e, ö = e, y = i, i = i, e = e. Takođe diftonzi se prevode na sledeći način: ei = ej, au = au, ou = ou, äy = ei, öy = ei, ai = aj, oi = oj, ui = uj, äi = ej, öi = ej, yi = ij, iu = iu, eu = eu, ie = ie, uo = uo, yö = ie. Iz tog razloga, nikako ne smemo ime „Kimi Räikkönen“, izgovarati kao „Kimi Raikonen“, već isključivo kao „Kimi Rejkenen“. Iz tog razloga ni poznati finski reditelj Aki Kaurismäki nije „Kaurismaki“ u „srpskom prevodu“, već  „Kaurismeki“.

Evo kako Finci izgovaraju ime „Kimi Räikkönen“ 

 

Inače, znate da se u mnogim jezicima oseća koje slovo je u najvećoj upotrebi u tom jeziku, i iz tog razloga su vršena mnoga istraživanja. Kada bismo uporedili recimo engleski, francuski i finski, prvih 6 najčešće upotrebljavanih slova su sledeća. (Redosled je baš onakav, kojim redom su pisani).

U  engleskom su to : E, T, A, O, N, I

U finskom su to : A, I, T, N, E, S

U francuskom su to : E, A, S, T, I, R

Ako vas budu interesovali i ostali jezici, izvor sam stavila u linkovima  kod ova tri navedena jezika.

Kao što se da videti, mnogi jezici imaju slična najfrekventnija slova, ali ono što najviše razdvaja jezike je podatak koja se slova najčešće pojavljuju kao prva i poslednja  u reči. To pravilo određuje melodičnost jezika. Tada je ustanovljena sledeća  situacija:

Najviše  finskih reči, počinje slovom K, pa slovom T i na kraju slovom P, a samo 2 % reči počinje slovima  B, F, G, C i D. Kao primer koliko su ova slova  kojima počinje tek 2 % reči totalno neupadljiva , navešću primer finske reči “Bitti“, koja znači „Bit“, jer se ona izgovara  sa tako neupečatljivim „B“, da više zvuči kao se kažu „Pitti“. Za razliku of finskog jezika, u engleskom jeziku, najviše  reči, počinje slovom T, pa slovima A i S. Kada je u pitanju poslednje slovo u reči, u finskom jeziku je to najčešće A, pa slovo N i slovo I, a u engleskom se reči najviše završavaju slovom  E, pa slovima D i T.

Kada sam već spomenula upotrebu engleskih reči u finskom jeziku, ako što je Bitti, posebno, kada su kompjuterski pojmovi u pitanju, to može biti konfuzno za strance koji sa Fincima pričaju o kompjuteskim temama, jer recimo…Finci imaju svoju reč za "fajl"…a to je "tiedosto"...e sada, kako mladi Finci u neformalnom razgovoru češće koriste englesku verziju, oni i tu englesku verziju izobliče po finskim pravilima, pa to više zvuči kao "faaili", sa sve finskim naglaskom na prvom slogu, pa stranci i koji znaju engleski, i koji znaju finsku verziju ove reči, ne mogu da se snađu.

Ono što je ljudima van Finskog govornog područja teško u finskom jeziku su famoznih 15 padeža, izgovor samoglasnika, kao i to što finski jezik nije sličan ni jednom drugom svetskom jeziku, dok je Fincima recimo srpski takođe pretežak, najviše  zbog  glagola…četiri prošla vremena… aorist, perfekat, imperfekat, pluskvamperfekat, pa buduće vreme, futur jedan i dva…a gde su kondicionali, participi…tako da, kada se sve uzme u obzir, engleski jezik je skoro najlakši za učenje…

Evo i malo dijaloga…možete ga i naučiti napamet, ali sa vašom verzijom imena ;)

Hei! Minun nimeni on Timo. Mikä sinun nimesi on? – Zdravo, moje ime je Timo. Kako se ti zoveš?

Hei, Timo. Minä olen Tarja. – Zdravo Timo, ja sam Tarja.

Anteeksi, mitä? Daria? – Izvini, šta? Darija?

(Napomena…ovo  "mitä?" je skraćena verzija od mitä sinä sanoit? ( Šta si rekla?)

Ei, kun Tarja… T-A-R-J-A   - Ne, Tarja…T-A-R-J-A

Ai, Tarja! …Hauska tutustua.  -  Oh,  Tarja!...Drago mi je što smo se upoznali.

Hauska tutustua  - Drago mi je

(Napomena..umesto” Hauska tutustua” , može se reći i “Hauska tavata”)

Ukoliko želite da vežbate pisanje ovih reči, a nemate specifična finska slova na tastaturi, evo vam online opcija da vežbate pisanje ovog teksta. http://finnish.typeit.org/ ili http://gate2home.com/Finnish-Keyboard

Evo vam i ova slatka aplikacija, gde svakog dana u isto vreme, izlazi neka nova finska reč sa sve finskim izgovorom, kao i neke rečenice u kojoj se ta reč pojavljujebudite uporni i svaki dan naučite nešto novo.