Danas je
Prvi maj. U Finskoj je ovo veliki praznik, ali najmanje zbog samog značenja
ovog praznika i njegove simbolike širom sveta. Finci na ovaj dan slave dolazak
lepog vremena, sve dužih i svetlijih dana, pa taman i na ovaj dan padao sneg u
Finskoj i temperatura bila oko nule. Prvi
maj u Finskoj je praznik Vappu. Ovo je dan karnevala, dan studenata, imendan
svih dama u Finskoj koje se zovu Vappu, pa na kraju i praznik rada.
Prvo pročitajte
tekst od pre dve godine o ovom prazniku u Finskoj, pa onda pročitajte nastavak ove zanimljive price koji
sledi, a o ovom velikom prazniku.
Danas je u
Finskoj karneval, svuda cveće, baloni, helijumski takođe, studenti sa svojim
tradicionalnim belim kapicama, svuda muzika, radost i nezaobilazne finske krofne munkki (u prevodu “Monah”).
Samo ime
Vappu je finsko žensko ime, deminutiv finskog ženskog imena Valpuri, nastalo kao finska verzija nemačkog
imena Walburga, po Svetoj Walburgi (710 – 779 god) engleskoj misionarki,
sestri Sv. Vilibalda i Sv. Vunibalda, koja je delovala u Franačkoj državi i bila
jedna od najobrazovanijih žena tog doba. Imala je važnu ulogu u organizaciji
Franjevačkog reda. Vodila je jedan manastir a 1. maja 880. godine proglašena je
sveticom, od strane Pape Adriana II.
Prvi maj se u Finskoj slavi kao dan sećanja na Walburgu,
odnosno Vappu ( kako glasi izvedenica ovog imena prevedenog na finski), jer je
na današnji dan proglašena sveticom, pošto se ne zna tačan dan njenog rođenja.
Ovo ime u Finskoj ( Valpuri ili Vappu) nosi hiljade žena, a svoju najveću
popularnost imalo je oko 1939.godine. Danas godišnje tek desetak finskih novorođenih curica dobije ovo ime. Najpopularnije Vappu u Finskoj su
glumica Vappu Jurkka, bivša gimnastičrka Vappu Haapanen, voditeljka Vappu
Pimiä i mnoge druge. One danas slave
imendan. U Finskoj postoji poseban almanah sa svim finskim imenima i datumom
njihovog dana, imendana. Moj imendan (Nimipäivä), odnosno, svih koji se zovu
Tarja u Finskoj je 7. marta. Iako je Vappu i sva ta priča, crkvenog porekla,
ovaj praznik u Finskoj je državni.
Kada god stigne neka fotografija do vas, a da se odnosi na Prvi maj i Finsku, nezaobilazna
slika je i mnogo mladih ljudi na ulicama, sa čuvenim belim kapama i balonom u ruci.
Te kape dobijaju svi mladi Finci kada završe srednju školu. Tada svi oni nose
na svojoj odeći bedž fakulteta na kom studiraju. Tradicija je i da na taj dan
svi kupe po jedan balon i da ga nose, kako bi grad bio što svečaniji i
veselijih boja. Na taj dan je toliko opterećenje mobilnih operatera, da ako ste
u Finskoj u to vreme i u toj gužvi, sa grupom svojih ljudi, a izgubite se, biće
skoro nemoguća misija da neko bude
dostupan, zato se uvek dogovorite pre toga, ako se to desi, gde ćete se naći.
Na ovaj dan se jedu Munkki
(finske krofne), Tippaleipä ( prvomajski slatki hleb, koji se bukvalno prevodi i kao „Kap po kap hleb“...i
pije se Sima ( finska medovina).
Sima je
slatko, gazirano, bezalkoholno piće, od meda, limuna, kvasca, a neko dodaje i
suvo grožđe zbog boljeg ukusa. Ono mora
da fermentira, pa se zato pravi oko 7 dana pre praznika. Takođe se prodaje i u svim prodavnicama u Finskoj,
ali samo za vreme ovog praznika.
Tippaleipä
se pravi od brašna, limunove kore, raznih začina,
jaja, biljnog ulja, šećera...testo se stavi u levak i sipa u tankom
mlazu u vrelo ulje. Posle se ocedi od masnoće i pospe šećerom u prahu.
Nema onog ko ne
voli ovo slatko, hrskavo zadovoljstvo. Mogu se kupiti i gotove u
prodavnici.
Munkki su lokalna verzija krofni. Preukusne su, zaista. Nekako se razlikuju od svih ostalih krofni
koje sam jela svuda po svetu. Mogu biti
sa otvorom na sredini, loptaste ili punjene džemom, testo je testo, predivno i
ukusno.
Recept za testo Munkki Za oko 15 krofni
- Pola paketića
kvasca
- 750 grama
brašna
- 1 jaje
- Kašičica
soli
- 1 kašičica
mlevenog kardamona (Može se koristiti zajedno sa mahunom ili mleven. Mleveni
kardamon je najbolje praviti u malim količinama, koliko je potrebno za određeni
recept, jer brzo gubi svoja prirodna ulja i specifičnu aromu) Možete ga kupiti
u prodavnicama bio hrane, odličaan je diuretik, skida visok pritisak, čisti
bubrege, pomaže astmatičarima...
- Šolja šećera
- 2,5 dl
nemasnog mleka
- 100 grama
maslaca. ( U Finskoj se za to koristi poseban margarin Valio Oivariini juokseva
laktoositon)
- 1 litar ulja
za pečenje ( Finci koriste ulje od uljane repice, ali može i u neko drugo)
Maslac
istopiti u šerpi, dodati toplo mleko u kojem se malo digao kvasac i brašno koje
se dodaje malo po malo uz neprekidno mešenje. Posebno zamutiti jaje, kaardamon, so i šećer i sve
dodati prvoj smesi. Testo se diže oko 45 min dok ne udvostruči zapreminu. Gotovo
testo se istrese na brašnom posut sto, napravi se rolna valjkastog oblika i iseče
na 15 jufki. Oblikovati u krofne, probušiti rupu na sredini i ostaviti još 15
minuta da narastu. Nakon toga ih spuštati u lonac sa dosta vrelog ulja ( 180
stepeni) . Ako je ulje prehladno, krofne će pasti na dno i natopiće se uljem, a
ako je prevruće, krofne će spolja brzo potamneti a unutra ostati žive. Zato
pazite na temperaaturu. Stavljajte po dve u lonac da se ne bi gurale , jer će u ulju narasti i pržite
ih prvo sa jedne strane, pa okrenite. Gotove spustiti na ubrus kako bi upile
suvišnu masnoću. Dok su vruće, pospite ih
kristal šećerom i....prijatno!
Foto Nicola
Baltico
0 Komentari / Kommentit:
Post a Comment