Fenomen zamrznutog cveća

  

Izvor LINK

U zimskom periodu pre četiri godine, iz Helsinkija smo kolima krenuli za Turku. Kako je Finska zemlja koja ima toliko prirodnih lepota, ovaj put sam se radovala što ću na tom putu videti najveće jezero Uusimaa regiona, Lohjanjärvi, koje se putem reke Mustionjoki uliva u  Baltičko more.

Izvor Link

Zbog mnogobrojnih jezera koja se ulivaju u ovo more, ono je u ovom delu veoma malo slano, odnosno, skoro je slatkovodno. U Botničkom zalivu (Botnički zaliv je severni deo Baltičkog mora), slanoća mora, odnosno salinitet je samo 1%, a u Finskom zalivu tek 5%. (Finski zaliv je deo Baltičkog mora koji se nalazi između Finske na severu, Estonije na jugu i Rusije na severu). To je najveći razlog zašto je ovo more zaleđeno skoro 5 meseci tokom godine. Zato ovo more i zovu “najslađe more na svetu”, jer to i jeste.

Ovaj put od Helsinkija do grada Turku, dug je oko 140 km, ali smo ga mi, zbog zime i čestih zaustavljanja radi fotografisanja i uživanja u pogledu i ambijentu, prešli za skoro pet sati. Dan je bio divan, sunčan, sa temperaturom tek nekoliko stepeni ispod nule.

Ubrzo, nakon što smo prošli Espoo i Veikkolu, bili smo sve bliži Lohjanjärvi jezeru, koje ima oko 250 malih ostrva na kojima se nalazi više hiljada vikendica u kojima Finci iz gradskih područja (pretežno iz gradova Espoo i Helsinki) provode odmor. Ovo jezero je relativno duboko, a na pojedinim mestima ima dubinu od 55 metara.

Kada smo ušli u mesto Lohja, krenuli smo ka mostu koji vodi do ostrva Liessaari, jer je ovaj most predivan u svako doba godine, ali sam ga do tada viđala samo na razglednicama i fotografijama, nikada uživo i imala sam želju da ga posetim baš u zimskom periodu kada se on, onako beo, stapa sa snežno belim ambijentom. Do danas sam ga posetila još dva puta, ali o tome neki drugi put. Ljubiteljima grupe Amorphis će biti zanimljiv podatak da je lider i pevač ove grupe, Tomi Joutsen, rođen u ovom mestu.

Ono što me je tada fasciniralo, kako smo se približavali samom jezeru i mostu, bili su takozvani zaleđeni cvetovi, koji su na delu jezera koje je bilo skroz zaleđeno, delovali božanstveno. Pre toga sam ih videla samo jednom, i ne na ovako velikom prostranstvu. Ovaj prirodni fenomen, a Finska je puna fenomena ( polarne noći, polarna svetlost, ponoćno sunce...), me je zaista opčinio.

Izvor link

Ovi zaleđeni cvetovi i njihovo formiranje zavisi od mnogo faktora i kada se svi faktori poklope, nastane ovaj divan prirodni ledeni dizajn. Naime, oni nastaju ako koren i stabljika biljke nisu potpuno smrznuti i ako se vlaga još zadržala u njoj. Naravno, ovo se dešava samo kod nekoliko sorti biljaka. Sokovi koji su se zadržali duž stabljike, dolaskom niskih temperatura šire samu stabljiku, i ona stvara pukotine. Sokovi izlaze iz pukotina i u svakom dodiru sa hladnim vazduhom, formiraju tanak sloj leda u obliku latice, a proces se ponavlja kad god su previše niske temperature, gde se na već postojeću ledenu laticu formira nova, praveći posle nekog vremena pravi ledeni cvet. Moram da napomenem da ovi zaleđeni cvetovi nastaju u noćima kada je vreme mirno, bez padavina, a razlika u temperaturi između površine leda i temperature vazduha najmanje 15 °C. Ove formacije je otkrio tim biologa 2009. godine upravo u Finskoj, kada su se vraćali sa Severnog pola . 

 Kako je dan bio lep, i za pojam Finaca, zimski topao dan, od -4°C, na jezeru je, u delu koji je bio skoro otopljen, bilo dosta ribara. Nisam izdržala i zamolila sam jednog ribara da nas čamcem  dovede do cvetova kako bismo ih fotografisali i dodirnuli. Gospodin Juha je bio veoma ljubazan i uslišio je moju molbu.

Tada nam je rekao da smo imali sreće, jer se oni mogu najbolje videti samo tokom prepodneva, i samo u toku rane zime, u prvih nekoliko dana stvaranja prvog ledenog pokrivača. Kada smo doplovili do njih, dotakla sam jedan i bio je tako krhke strukture da se odmah  polomio. Jedino smo uspeli da ih fotografišemo za uspomenu i već dok smo plovili ispod mosta, vraćajući se ka obali, oni su nestajali. Cvetovi koje sam fotografisala nisu isti kao u vreme kada sam ih ugledala, jer su se, dok smo mi došli do njih, vec malo deformisali i nestajali, pa vam zato pored mojih, prilažem i fotografije sa interneta da biste ih videli onako, kako su izgledali kada smo mi došli do jezera.

Slede moje fotografije zaleđenih cvetova i otapanje jezera dok smo plovili ispod mosta ka ostrvu Liessaari.