O braku, venčanju i još po nečem

Ako biste uradili genealoško istraživanje u Finskoj, a vezano za brak, iznenadili biste se da je starosna granica za brak u ovoj zemlji, oko 1690. godine bila 14 za muškarce (bolje reći dečake) i 13 za žene (devojčice). To je ujedno bila i prva ustanovljena starosna granica za brak koja je uvedena u finskom crkvenom zakonu. 30 godina kasnije, ta granica je pomerena na 18 i 15 i to je bilo na snazi do dvadesetih godina dvadesetog veka. Od tada pa do sedamdesetih godina, devojka od 20 godina smatrala se idealnom za brak, ali je zato već sa 25 smatrana usedelicom. Ranih godina 19. veka, u Finskoj nisu postojale neka naročite prilike za upoznavanje mladih, izuzev nekih okupljanja na crkvene praznike i u doba festivala, letnjih i zimskih, kada su se mladi i momci i devojke pojavljivali u najboljem izdanju uz očekivanje da baš tu nađu srodnu dušu. Kada bi se upoznali i rešili da se uzmu, neizostavno im je bio potreban pristanak roditelja, jer ukoliko ne bi dobili pristanak roditelja, izostao bi miraz, ali i nasledstvo. 

Tek nakon 1870 godine, svi koji bi napunili 21. godinu, a želeli su da stupe u brak, nisu morali imati pristanak roditelja. Same prosidbe, obično u večenjim časovima, bile su veoma diskretne i uz minimum običaja i zvanica, izuzev u finskoj Kareliji gde bi bukvalno celo selo bilo u euforiji danima zbog nečije prosidbe. Prosac bi pre tog čina, morao da dođe sa svojevrsnim svedokom po mladu, a svedok je obično bio neka starija osoba ili porodični prijatelj, dok je u Kareliji svedok uvek bio otac prosca. Prstenje kao znak veridbe i venčanja u Finskoj se koristi tek od  18. veka u zapadnoj Finskoj i od početka 19. veka u istočnoj Finskoj.

Veridba je prema finskom crkvenom zakonu bila obavezujuća od 1686. godine, a veridbeni staž mogao je da traje do šest meseci najduže. Veridba je mogla da bude i  prekinuta, ali samo uz dozvolu crkve. Krivac za raskid veridbe je morao da plati kaznu i da vrati sve poklone koje je dobio prilikom veridbe.

Na dan venčanja, kuće su bile okićene  a zastave Finske bi se svuda viorile. Na veče uoči dana venčanja, običaj je bio da mlada boravi u sauni, kako bi se očistila i fizički i duhovno.

U 17. veku, svadbe su se obično proslavljale u oktobru, novembru i decembru, a na Ålandu u januaru. Od sredine 20. veka do devedesetih godina 20.veka, najpopularnije vreme za venčanja bilo je u letnjem periodu i u decembru, i po mogućstvu u utorak ili četvrtak. Danas je subota  dan kada se sklapa najviše brakova. Prvi deo poslave venčanja bio bi u mladinoj kući, sa mladinim gostima, dok bi mladoženja sa gostima tek u večernjim časovima došao po mladu, koja  bi se krila i koju je valjalo pronaći. Kada bi mladoženja pronašao mladu, usledio bi zajednički obrok svih zvanica koje bi posle toga krenule  ka mladoženjoj kući gde bi usledio drugi deo proslave venčanja. Ovi običaji su zadržani do danas u istočnoj Finskoj i Kareliji.

Kada je u pitanju sklapanje braka u današnje vreme, pre sklapanja istog mora se podneti potvrda (esteiden tutkiminen) o ispitivanju prepreka za brak, jer bez toga se on ne može sklopiti. Ono se može dobiti u lokalnoj matičnoj kancelariji ili u lokalnoj parohiji, ukoliko ste član neke od crkava. Na potvrdu se čeka oko nedelje dana i njeno izdavanje je besplatno. Ova potvrda važi četiri meseca, pa ako se  venčanje ne obavi u tom roku, potvrda zastareva i mora se vaditi nova. Ovo naravno važi za finske državljane, ali ukoliko je jedan od partnera iz neke druge države, procedura može da potraje jer partner koji nije finski državljanin mora doneti potvrdu o bračnom statusu iz svoje zemlje a i konvencije se razlikuju od zemlje do zemlje. Ovu potvrdu mora overiti i Haškim apostilom u svojoj zemlji. (Iako je u većini slučajeva dovoljno samo prevesti dokument na strani jezik i staviti pečat sudskog prevodioca to nije uvek tako. Države potpisnice Haške konvencije ponekad zahtevaju da dokumenta osim prevoda i pečata sudskog prevodioca budu overena i Haškim apostilom. Ovaj dokument potpisuje sudija). 

Esteiden tutkiminen

Pri izboru prezimena, u Finskoj je moguce da mlada uzme mladoženjino prezime, ostavi svoje, uzme oba ili da ona i bračni partner izaberu neko sasvim drugo prezime.

Danas, dva veoma bitna detalja tokom samog venčanja su završni ples, kao i poseban tepih koji stoji u sredini prostorije za venčanje. Taj tepih, poznaatiji kao Ryijy je posebno vezan za skandinavske zemlje i Finsku. Taj tepih od čiste vune obično je mladin miraz, koji ima i ulogu  molitvenog  tepiha jer mladenci stoje na njemu pri samom činu venčanja.

Taj tepih tokom čitavog braka stoji u kući (obično na zidu kao tapiserija) kao uspomena na taj čin, a posle smrti to nasleđuju njihovi potomci i nije redak slučaj ni danas, da u finskim kućama imate mnoge Ryijy tepihe kao uspomene na venčanja njihovih dalekih predaka. Sama reč Ryijy znači debela krpa. Različiti regioni u Finskoj imaju svoje karakteristične boje i figure koje se nalaze na Ryijy tepisima. Čest simbol na njima je i drvo života. Ryijy je bio inspiracija i čuvenim finskim umtnicima, pa je dobro poznat i Ryijy sa motivom plamena ( liekki), finskog slikara Akseli Gallen-Kallela.

Ryijy

Akseli Gallen-Kallelan Liekki-ryijy

Kada  je ples u pitanju, ples uvek započinju mladenci, a posle svi muški gosti igraju sa mladom.

Što se toalete mlade tiče, tokom 18. i 19. veka one su bile obučene u tradicionalne lokalne narodne nošnje, da bi sredinom 19. veka mlada bila obučena u crnu haljinu. Bela venčanica je u Finskoj postala populatna tek prvih decenija 20. veka. U zapadnoj Finskoj, mlada je na glavi imala krunu, a u istočnoj veo. Sredinom 20. veka sve se svelo u isti ukras, malu metalnu krunu sa velom, dok je danas sve mnogo prirodnije.

Nakon venčanja, posle par nedelja, mlada, po običaju, odlazi u kuću svojih roditelja na mesec dana, gde samo radi ručne radove vezane za dolazak prvog deteta.

Kada su u pitanju istopolni brakovi, Finska to još uvek ne dozvoljava i jedina je zemlja na severu Evrope koja to ne prihvata iako su sve  to njene “komšije” odavno prihvatile... i Danska, Holandija, Norveška, Švedska, Island, ali neke naznake iz 2014. godine upućuju na to da će  možda od 2017. i to biti legalno i dozvoljeno u Finskoj. Danas je između istopolnih partnera dozvoljen samo status registrovanog partnerstva.

Ono što mi na Balkanu nazivamo srebrnom i zlatnom svadbom  (25 i 50- godišnjica braka), postoji i u Finskoj. Tokom 18. veka proslavljala se samo zlatna svadba. a tokom 19. samo srebrna. Danas se proslavljaju obe, ali tiho, u krugu porodice. Na žalost, danas u Finskoj sve manje porodica slavi i srebrnu svadbu, zbog mnogobrojnih razvoda...a tek zlatnu malo njih. Po nekoj statistici, od 70-ih godina prošlog veka do danas, broj razvoda se udvostručio a danas se svaki drugi brak u Finskoj završi razvodom. Neslavna finska statistika iz 2014. godine navodi da prosečan brak u Finskoj traje 11 godina. 

Kada pričamo o braku u Finskoj u 21. veku, primećeno je da mladi prvi put ulaze u brak dosta kasnije nego pre...oko tridesete godine.  Vanbračni odnos pre braka je veoma popularan i zastupljen. Prema podacima  Instituta za migracije, ako se Finci ožene strankinjama, najviše sklopljenih brakova je sa Estonkama, Ruskinjama i Tajlanđkama, a Finkinje su pored Finaca, najčešće udate za Britance i Amerikance. Po podacima iz istih izvora, u Finskoj danas postoji 47 hiljada mešovitih brakova. Najveći broj tih brakova živi u oblasti  Helsinkija.

Danas u Finskoj, veridba nije obavezujuća  kao prema crkvenom zakonu iz 1686. godine. Ono je dobrovoljno i nije propisano zakonom. Venčanje je moguće sa navršenih 18. godina, ali i pre uz posebnu dozvolu koju izdaje Ministrstvo pravde. Brak među bliskom rodbinom je zabranjen zakonom. Uglavnom, one opšte stvari su iste kao i u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji ...Zabranjen je i brak između usvojitelja i usvojenika, mada Ministarstvo pravde može to da im dozvoli ukoliko postoje jaki razlozi za to. U Finskoj.  ceremoniju građanskog braka vrše glavni sudija okružnog suda, okružni sudija i sekretar.

Ako ni jedan od supružnika nije finski državljanin niti stanovnik Finske, oni imaju pravo da sklope brak u Finskoj, samo ako je takav brak dozvoljen po finskom zakonu (znači ne recimo istopolni brakovi), i ako po zakonima zemlje iz koje dolaze nema prepreka da stupe u brak. Angažovano lice podnosi kredibilan izveštaj o njegovom i njenom pravu na brak, po zakonu države iz koje dolaze.

U Finskoj, muž i žena nakon sklapanja braka čine porodicu. Prema finskoj definiciji porodice, i samo muž i žena čine porodicu, ili recimo istopolni partneri koji žive zajedno, roditelji i deca, kao  i nevenčani muž i žena. Finski koncept porodice je uži nego u mnogim drugim zemljama. U Finskoj, porodica se najčešće smatra da se sastoji od nuklearne porodice, odnosno roditelja i dece. Na primer, ako baba i deda, roditelji i deca žive zajedno u istoj kući, zvanično samo roditelji i deca formiraju porodicu. Deda i baba su odvojeni od njihovih porodica. S druge strane, par bez dece je takođe porodica. Porodica je takođe i samo jedan roditelj koji živi sa svojom decom bez bračnog partnera.

U slučaju razvoda, sud može da naredi jednom supružniku da njemu ili njoj plaća skromnu sumu izdržavanja za život. Izdržavanje može biti naloženo da se plaća do daljnjeg, ili do kraja perioda utvrđenog  zakonom (oko šest meseci). Ono prestaje i pre toga ukoliko se izdržavani supružnik odluči za drugi brak. Izdržavanje se može naplatiti i retroaktivno ako od razvoda nije prošlo više od godinu dana. Sudski nalog u pogledu izdržavanja je izvršan čak i ako još nije konačan, osim ako nije drugačije navedeno u nalogu

Eto, tako je to u Finskoj.

Foto/ Tanja Hakala

 

Pogledajte i ove predivne fotografije sa jednog finskog venčanja.

 http://mariahedengren.com/villa-andania-haat-vanha-kirkko-liisukka-mikko/