Jan 25, 2019

Tapio Wirkkala, zaštitni znak finske kreativnosti


Tapio Wirkkala, Finland, Design 
Finski dizajn je nešto po čemu je Finska, pored još mnogo čega, poznata  širom sveta. Putem ovog bloga upoznali ste genijalne finske dizajnere kao što su Matti Suuronen, Tuomas Markunpoika, Sanna Annukka, Klaus Haapaniemi, Oiva Toikka, Alvar Aalto, Markku Salo, Maija Isola...a danas vam predstavljam izuzetnog i jednog od mojih omiljenih, Tapia Wirkkalu.



Tapio Wirkkala se može opisati kao jedna od ikona finskog dizajna i simbol međunarodnog uspeha posleratnog finskog dizajna, koji je kasnije definisao i finski modernizam.  Wirkkala je uticao na generacije i generacije  umetnika, ne samo u Finskoj, već i u svetu.




Wirkkala je karijeru počeo kao vajar i bio je jedan od prvih predstavnika apstraktne skulpture u Finskoj. Bio je dizajner i umetnik koji je mogao da radi i da se prebacuje na različite materijale, rekla bih, podjednako uspešno…od dizajna frižidera do novčanica, od plastičnih boca do metala, od nameštaja do skupocenog nakita, skulptura... Međutim, najomiljeniji materijali za Wirkkalu, bili su staklo i drvo, koje nikada nije prestao da istražuje, kao ni mogućnosti koje ona nude.


Mladi Wirkkala kao vajar
Wirkkala je rođen 1915. u mestu Hanko na jugu Finske. Ovde je proveo svoje rano detinjstvo sa roditeljima, umetnicima, Ilmarijem i Selmom, kao i blizancima, bratom i sestrom, Taunom i Helenom. Svo troje dece nasledila su umetnički gen od svojih roditelja i ceo život bavili se umetnošću. Porodica se preselila u Helsinki, dvadesetih godina prošlog veka.
Mali Tapio
 Crtačko umeće mladog Tapia, primetili su svi već na početku osnovno-školskog obrazovanja. Tapio Wirkkala je studirao unakrsno, slikarstvo i skulpturu na Helsinškoj centralnoj školi za industrijski dizajn od 1933. do 1936. godine, ali je takođe bio i samouk u mnogim oblastima, uključujući i dizajn stakla. Nakon rata, 1945, Wirkkala je oženio finsku umetnicu Linneu Rut Bryk, koja se takođe bavila umetničkim dizajnom, sa kojom je imao dvoje dece, Samija (1948) i Maariu (1954). Umro je u rodnom gradu 1985. godine.

Opisati Wirkkalu i njegova dela, a ne govoriti u superlativu, jednostavno je nemoguće. Mnogima od vas, ovo ime, kao ime, možda ne znači mnogo, ali ako vam kažem da je Wirkkala dizajnirao čuvenu flašu za Finlandia votku, novčanice za nacionalnu finsku valutu FIM (finska marka pre uvođenja evra), zatim mnogobrojne serije porcelana za čuveni svetski Rozental, za koji je dizajnirao 30 godina, najpoznatiji nož na svetu…čuveni Puukko, staklene servise Ultima Thule za koje je potrebno 1000 sati rada  i mnogo, mnogo toga još…onda ćete shvatiti da uopšte ne preterujem u  hvaljenju.


Konkurs za dizajn predmeta od stakla koji je organizovala finska Iittala 1946. godine može se smatrati događajem koji je pokrenuo njegovu karijeru.

On je tada dizajnirao jedno od njegovih najpoznatijih dela, vazu Kantarelli. 


Kantarelli
Nakon toga slede mnoge nagrade...za finsku banku (Bank of Finland) 1947, za dizajnersku kompaniju Tillander, koja se bavi luksuznim nakitom, 1948...itd). Već 1951. godine dobija četiri nagrade za dizajn olimpijskih poštanskih maraka, koje je dizajnirao u čast Finske, to jest Helsinkija, kao domaćina XV Letnjih olimpijskih igara 1952. godine. U pitanju su bili motive fudbalera i trkača. Treba napomenuti da je Wirkkala dizajnirao markice i pobedio još 1940. godine, kada je trebalo da se u Helsinkiju održe Olimpijske igre, koje su zbog rata otkazane.

Wirkkala je nakon toga postigao i svetski uspeh, 1951. godine na Trienalu u Milanu, gde je dobio tri  Grand Prix nagrade: za izložbenu arhitekturu, dizajn stakla i drvene skulpture. Mnogi od njegovih radova u staklu za Iittalu nagrađeni su i kasnije, ponovo na Trijenalu u Milanu 1954, kada je ponovo dobio tri Grand Prix nagrade. Iste godine je dobio i Luningovu nagradu (Lunning Prize), koja se dodeljivala najboljim skandinavskim dizajnerima, a Wirkkala je bio prvi Finac koji je dobio ovu nagradu. Od 1951-1954, Wirkkala je radio kao umetnički direktor Helsinške centralne škole industrijskog dizajna, Orden finskog lava je dobio 1955. Nakon toga usledile su i brojne druge nagrade…prvo mesto na Svetskom sajmu u Briselu 1957,  ponovne nagrade na Trijenalu u Milanu 1960. i 1963, nagrade za međunarodni konkurs predmeta od keramike (1963, 1966, 1967, 1969 i 1973). Kraljevsku medalju (Prince Eugen Medal), koju je ustanovio švedski kralj Gustav V, za izuzetna dostignuća u umetnosti, orden predsednika Italije i mnoge druge nagrade.



Od priznanja,  dobio je  sledeće:

Počasni Kraljevski industrijski dizajner, London 1964.

Počasna nagrada finske fondacije za kulturu 1968.


Počasni član kompanije Goldsmiths, London 1971. 

Godine 1974. dobio je i počasni doktorat na Kraljevskom umetničkom koledžu u Londonu, a naredne godine je dobio počasnu titulu akademika, Finske akademije nauka u Helsinkiju


Radovi

Ultima Thule (Poslednja Tula) je, kao što verovatno znate, naziv  za poslednju zemlju na severu Evrope, do koje je doplovio izvesni Piteas iz rodne Mesalije u “Mitovima o Hiperboreji”, ali i naziv predivne Wirkkaline kolekcije staklenih posuda, koju jednostavno obožavaju ljubitelji dizajna. Ultima Thule je najverovatnije najznačajnija kolekcija, koju je dizajnirao za potrebe Expo-a u Montrealu, 60-ih godina prošlog veka. To je tehnika takozvanog ledenog stakla, koja se radi posebnom tehnikom mnogo, mnogo sati, da bi se dobio efekat ledene strukture. Inspiraciju za ovu kolekciju, Wirkkala je pronašao u ledenim prostranstvima severa Finske. Ovakvi komadi simuliraju ovu pojavu u prirodi. Finska aviokompanija Finnair je 1969. godine, na liniji Helsinki-Njujork počela da koristi ovu kolekciju specijaalno dizajniranih staklenih posuda, a danas se koristi u svakoj poslovnoj klasi Finnair-a. Tu čast ima  još i čuveni Merimekko.




Ultima Thule kristalizira ekspresivnu moć finskog dizajna stakla, a prepoznatljiv klasik doprineo je Iittalinom međunarodnom proboju. Ultima Thule postao je jedan od Iittalinih najpopularnijih staklenih remek dela dizajna i veoma dobro pokazuje Wirkkalin stav prema kome, izrada jednostavnih predmeta zahteva najviše posla.

 Ultima Thule izgleda kao led koji se topi. Za njih je karakterističan ovaj efekat kapanja, koje je Wirkkala potpuno usavršio.


Godine 1959. Wirkkala je kupio letnju rezidenciju u Inariju u Laponiji ( Severna Finska). Za njega je Laponija značila mir i tišinu, a istovremeno i izvor inspiracije za mnoge dizajnirane objekte. Laponija, sneg i led...i eto Ultima Thule...

Pogledajte ovu predivnu kolekciju...


Ultima Thule
Ultima Thule





Ultima Thule
Ultima Thule


Vaze su posebna priča, kada je dizajn i kreacija Wirkkale u pitanju. Tako su elegantne, neobične, čarobne i zaista bih volela da ih sve posedujem. Nema sumnje da su ovakve vaze pravi ukras u svakoj prostoriji, bilo da su sa cvećem  ili ne. Finska Iittala je napravila mnoge Wirkkaline serije vaza, i ne zna se koja je od koje lepša. Da li je to serija “Coreani” ili “Lappone”, “Bolle” za italijanski Vinini sa dve ili više boja duvanog stakla…koje su rađene u italijanskoj Incalmo tehnici, serija vaza u obliku ptica ili neka druga, sve serije su fantastične. Za kolekciju "Bolle", Wirkkala je veoma blisko sarađivao sa majstorima  iz Vininija kako bi usavršio ove boje i izduvao staklo što je moguće tanje.

Vaze Bolle
Vaze Bolle
Vaze Venini

Vaze Coreani

Vaza Avena
Srebrne vaze


Paper Bag vase (1977)
Vaza ptica, Pollo, dizajnirana za Rosenthal
Kantarelli

Afrodita vaza
 Iceberg vaza
Vaze Jääpala


Design 1947-Foto:Bukowskis



Ovalis vaza (1958)
 Vaze rađene za Thomas Porzellan. 





Na stogodišnjicu  rođenja Tapia Wirkkale, 2015. godine, italijanski gigant u proizvodnji izuzetno kvalitetnog nameštaja “Poltrona Frau”, koji 95% nameštaja izrađuje ručno, ponovo je oživeo komad koji je do sada postojao u samo nekoliko primeraka, a u pitanju je stočić “Bird” koji simboliše Wirkkalinu prirodnu poeziju. Istovremeno jednostavan i apstraktan, ovaj komad inspirisan je siluetom ptice, motivom koji se iznova pojavljuje u vajarskom i dizajnerskom radu Wirkkale. Ovaj sto, kada se gleda odozgo, ima siluetu lista...




Foto/Flickr
Od ostalih stolova, tu  je još mnogo radova, pa pogledajte tu njegovu nadahnutost prirodom i prirodnim. Priznaćete kakav je genije ovaj Wirkkala. Da li znate da u Helsinkiju, u ulici Arabiankatu, postoji urbani gradski park koji je dobio ime po geniju Tapiu Wirkkali (Tapio Wirkkalan taidepuisto).


Sto rezbarenog drveta

Ovaj genije je takođe, kao što vidite, bio i dizajner nameštaja i vajar. Započeo je svoju karijeru kao skulptor tridesetih godina prošlog veka, ali je napustio tradicionalnu skulpturu u posleratnim godinama, i početkom pedesetih godina, zajedno s drugim radovima, počeo je da razvija potpuno nov odnos sa skulpturom, i to novom tehnikom. Rezultat je bio niz jedinstvenih skulptura od šperploca koji su kombinovali oblik i kretanje na živopisnoj, gusto lineiranoj površini šperploče.  Wirkkaline skulpture predstavljale su izvanredan apstraktizam i finsku umetnost skulpture usmerili su u novom pravcu u vreme kada je zvanična linija preferirala spomenike i herojske skulpture.



Bio je toliko vešt u svom zanatu da je često ručno pravio kalupe za svoje komade. Ovaj neobičan nivo ličnih  veština osigurao je da je ruka dizajnera uvek bila nagoveštena u konačnom proizvodu, i time omogućila Wirkkali više kontrole nad površinama i teksturama svakog komada nego da je jednostavno predao hrpu ravnih skica nekome da ih interpretira.


Porcelain coffee set, 1962. foto: Helsinki Design Museum
Wirkkalini dizajni su proslavili prirodu i govorili su o svojstvenoj lepoti u svim svojim oblicima. On je zagovarao tip dizajna koji je bio "demokratski" jer je stvarao duševne, dobro izrađene predmete koji nikada nisu žrtvovali funkcionalnost za lepotu. U nedostatku tradicije raskošnosti ili luksuza, Wirkkala i ostali finski dizajneri  mogli su samo da prihvate koncepte čistih linija i istine u materijalima, i da ih kombinuju sa prirodnim zanatlijskim osećajem.
 

Pored ovakvih remek dela, Wirkkala je dizajnirao i neke sasvim obične proizvode, kao sto su sijalice, prekidači za svetlo, utičnice, pa i boce za kečap. Jednostavno, dizajnirao je svakodnevne stvari i svet oko sebe.

Led sijalica, dizajnirana za Artek
 Lusteri


Krajem 1960-ih, Wirkkala je stvorio jedinstvenu kolekciju nakita, čiji su delovi prvobitno dizajnirani za njegovu suprugu Rut Bryk....pahulje, sunce, mesec, drvo...










Ptice kao inspiracija... u kolekciji "Suokurppa".














U svojim delima, Wirkkala je uvek, kao što ste i videli, nastojao da pokaže svu lepotu i izrazitu jedinstvenost svoje rodne zemlje. U Finskoj se zato i smatra sinonimom finskog modernog dizajna i ubraja se među ključne figure modernog dizajna u oblasti industrijskog dizajna.

Nadam se da sam vam probudila interesovanje  za dela ovog izuzetnog umetnika, pa vas ostavljam da nešto i sami istražite. Nazdravlje uz jednu Finlandiju, sa logoom genijalnog Wirkkale.

















Foto:



Helsinki Art Museum and Yle Areena / Tarja Trygg

2 Komentari / Kommentit:

mnogo lijepo,toliko lijepog dizajna na jednom mjestu od jednog čovjeka,bravo wirkala,bravo tarja...

Hvala Željko. Da, genijalan je.

Post a Comment