Danas moja Finska proslavlja 102. godine.
Ja je i pored tih godina ne zamišljam kao dedicu sa belom bradom, već kao belu
vilu, snežnu kraljicu...jer, to je moja Finska, bela čarolija.
Eto, osam godina vam pričam priče o ovoj lepoj zemlji, i više sam
pisala o nekim stvarima koje niste znali, da bih vas upoznala sa onim što ste
teško mogli čuti i saznati, pa sam ponekad, baš zbog toga, često zapostavljala
tako poznate stvari, neke simbole Finske, recimo, kao možda nešto na šta
prvo pomislite kada vam kažem da zatvorite oči i zamislite Helsinki...
Verujem da ste mnogi zamislili belu impozantnu Luteransku
katedralu, simbol Helsinkija. Ona je krivac što Helsinki zovu i „beli grad
severa“.
...ali, danas ću vas samo pustiti da uživate u fotografijama ovog
divnog zdanja, uz nezaobilaznu finsku muziku i predivan „Ajaton joulu“. Ovo će
biti uvertira za priču koja sledi uskoro...
Hyvää Itsenäisyyspäivää Suomi! Aina yhtä sydäntä liikuttava päivä
vuodesta kaikki kunnia ja suuri kiitos sotiemme veteraaneille!
"Oi maamme, Suomi, synnyinmaa soi sana kultainen,
Ei laaksoa, ei kukkulaa, ei vettä rantaa rakkaampaa,
kuin kotimaa tää pohjoinen, maa kallis isien."
Posts
0 Komentari / Kommentit:
Post a Comment