Danas je Sibeliusov dan

Danas je 8. decembar, Sibeliusov dan. Ovo je Sobeliusova godina, tačnije 150. godišnjica njegovog rođenja. S tim  u vezi, danas ću vam, po ko zna koji put pričati o ovom velikom i mom omiljenom kompozitoru, ali na jedan sasvim drugačiji način. Prikazaću vam jednu predivnu knjigu (slikovnicu) za decu, koja je izašla na ovu slavnu godišnjicu u izdanju Lasten Keskusa. 

Knjiga koja se preliva na 36 divno ilustrovanih stranica  se u originalu zove Soiva metsä, ili u prevodu Odjek u šumi.  Napisala  je i ilustrovala Katri Kirkkopelto (1966) slikar, ilustrator i likovni pedagog, koja je ilustrovala mnogobrojne slikovnice i udžbenike u Finskoj i za to osvojila prestižne nagrade...(jedna od njih je i nagrada Kylli Koski) . U ovoj knjizi ona nam kroz slike, priče i muziku (knjigu prati i CD sa šest Sibeliusovih kompozicija) govori o životu ovog velikog umetnika, ali na jedan topao i nesvakidašnje mio način. Odjek u šumi je priča ispričana kroz lik Sibeliusovog malog unuka 

Katri Kirkkopelto

Svih šest kompozicija prati neka bitna mesta iz života kompozitora i događaje koji su ga inspirisali za nastanak pojedinih dela...pa tako dok priča prati njegov put u Evropu idu kompozicije Valse triste i Souvenir, a dok sa vrha vidikovca koji baca vidik na Nacionalni park Koli ide Finlandia...

Pored ove tri kompozicije tu su i Drömmen (Uni), Granen (Kuusi) i Impromptu. Na kraju knjige je Sibeliusova biografija i muzički rečnik koji deci utire put ka pristupu klasičnoj muzičkoj terminologiji.

Aino i Jean Sibelius na  medenom mesecu na jezeru Pielijärvi

Sibelius i unuk u  vrtu Ainoole

Na CD-u sve numere izvode Jussi Makkonen ( violončelo) i  Nazig Azezian ( klavir). Knjiga je objavljena na finskom, švedskom i engleskom jeziku a Ministarstvo prosvete je ovu knjigu distribuiralo svim osnovnim školama u Finskoj. Inače, Jussi Makkonen, veliki poštovalac lika i dela Sibeliusa, izabran je da svira na albumu za ovu knjigu za decu jer je godinama pred dvestotine hiljada finskih osnovaca svirao Sibeliusova dela na školskim priredbama.

Tako je divno što u Finskoj postoji  ovakva dečija književnost koja je edukativna i vezana za finsku kulturnu baštinu.

Hyvää Jean Sibeliuksen ja suomalaisen musiikin päivää !

Srećan Sibeliusov dan i dan finske muzike !

Musiikki on kuin perhonen.

Jos sitä kääntelee ja tutkii kämmenellään, 

katoaa sen siivistä loiste. 

Kyllä se lentää, mutta ei enää säteile.

Read More

Hyvää itsenäisyyspäivää, Suomi!

Danas je Dan nezavisnosti Finske. Moja Finska danas slavi 98. rođendan, odnosno 98. godina od sticanja nezavisnosti. O istorijskom aspektu ovog dana, pisala sam u OVOM TEKSTU, a  o običajima koji prate ovaj izuzetno bitan dan za sve Fince, sve imate u OVOM TEKSTU. 

Iz tog razloga, danas ću vam napisati samo nekoliko redova o ovom danu, ali bi zaista bilo lepo da pročitate i ova dva teksta koja sam vam obeležila u prethodnim redovima, jer iz njih možete mnogo naučiti a i razumeti zašto ovaj praznik svi u Finskoj podjednako vole i slave s ponosom.

Na ovaj dan Finci slave slobodu. Sve je ovog dana u plavo belim bojama, koje asociraju na boje finske zastave. Na Dan nezavisnosti, u večernjim satima, sve stambene četvrti širom Finske ukrašene su svetlima plavih i belih sveća zapaljenih na prozorima, svako mesto je ukrašeno finskim zastavama, a sve poslastice koje vredne domaćice prave na ovaj dan, takođe su u znaku ovog dana, bilo simbolima Finske ili ukrašene zastavicama koje se kupuju prethodnih dana u svakoj prodavnici u Finskoj. Pekare takođe ovog dana prodaju plava i bela peciva, izlozi su ukrašeni u istim bojama...pa ovog dana sve nekako deluje kao da druge boje i ne postoje.

Na TV-u se prikazuju emisije o istoriji Finske, koncerti sa rodoljubivim pesmama, pesmama koje pevaju o Finskoj, prikazuje se, kao i svake godine na ovaj dan, stari legendarni film Neznani vojnik (Tuntematon sotilas), emotivna priča koja se temelji na istoimenom romanu, koji je napisao  Väinö Linna o Drugom svetskom ratu.

Ozbiljan deo ove priče koja se odvija u toku ovog dana su rodoljubivi govori, posete grobljima, davanje počasti ratnim veteranima, posebne crkvene službe (mise). Studenti u Helsinkiju, sa tradicionalnim belim kapama na glavi i bakljama u rukama kreću na svoj počasni hod na groblju Hietaniemi pa sve do Trga senata, gde slušaju govore i rodoljubive pesme. Predsednik dodeljuje medalje i odlikovanja ljudima za njihove izuzetne  doprinose  državi Finskoj. Gradonačelnik Helsinkija tradicionalno poziva učenike četvrtih razreda osnovnih škola na prijem u zgradu Finlandija koju je dizajnirao Alvar Aalto. To je za ove desetogodišnjake veoma bitan dan i prilika da se prvi put doteraju za bal. Devojčice na ovaj dan imaju svoje pratioce, a neki od tih dečaka verovatno po prvi put u svom životu stavljaju kravate. 

Finci su inače dobro raspoloženi na ovaj dan, uživaju sa porodicom i prijateljima u svečanoj trpezi  uz obavezno gledanje prigodnog TV programa. Ono što svi jedva čekaju na ovaj dan je TV prenos gala događaja, prijema  VIP i posebno odabranih gostiju kod Predsednika države. Tada su na jednom mestu i vojni  oficiri, političari, diplomate, istaknuti sportisti, umetnici, aktivisti... često i do 2000 ljudi. Ovaj događaj se emituje uživo  na državnoj televiziji, a čini se kao da ga prati minimum polovina finskog stanovništva. Jedan od zanimljivih delova ovog prenosa je trenutak kada gosti čekaju na red kako bi se rukovali s Predsednikom i njegovom suprugom pri dolasku. Tada su sve oči uprte u toalete dama, ko se sa kim pojavio...eh, pa smi smo mi samo ljudi i volimo da komentarišemo i ovakve stvari...

...ali, nakon određenog vremena kamere se moraju isključiti i novinari prestaju da izveštavaju. Šta se nakon toga događa, uvek je predmet  spekulacija u zemlji, a večernje novine cele sledeće nedelje prenose tračeve sa bala, ali skoro uvek ti tračevi su u granicama dobrog ukusa.

Verovali ili ne,  pre ovog bala, mnogi obožavaoci VIP ličnosti satima čekaju ispred predsedničke palate, često i po “debelom minusu”, vejavici i kiši, a sve kako bi ih videli uživo dok izlaze iz svojih taksija. S druge strane, nekima u Finskoj ismeta taj bal, pa se oni, u znak protesta okupljaju preko puta palate, noseći transparente, protestujući protiv nejednakosti u društvu ili bilo kakvih drugih aktualnih tema. Najčešće ih nema puno. 

I tako, svako na svoj način slavi Dan nezavisnosti Finske, ali najvažnije u svemu tome je da se ne zaboravi koliko je zemlja naporno radila kako bi dobila svoju slobodu i koliko se borila  da je zadrži. Finci  zato, od najranijeg  doba života uče  da slobodu nikada ne treba uzeti zdravo za gotovo, a tu je i 6. decembar da ih podsetu na to.

Read More