Intervju - Poznata umetnica na harmonici priča o studiranju na Sibelius akademiji

Pre izvesnog vremena, tražeći na YouTube kanalu neko izvođenje kompozicije “Interieur”, francuskog kompozitora Francka Angelisa, naišla sam na video jedne devojke koja je maestralno izvela ovu kompoziciju, sa toliko tehničke virtuoznosti i mnogo ekspresivnosti. Tada sam jedino videla da se zove Mia Čojbašić, i to me je podstaklo da se na internetu informišem ko je ona. Naišla sam na mnogo linkova o njoj i shvatila sam da je s pravom popularna, naročito u svojoj domovini, Hrvatskoj. 

Tragajući dalje, videla sam da je master studije, sa najvišom ocenom i uz velike pohvale stručne komisije, završila na prestižnoj Sibelius akademiji u Helsinkiju, u klasi Mike Väyrynena i Mattija Rantanena, koji spadaju u najeminentnije svetske pedagoge ovog instrumenta i to me je podstaklo da nekako stupim u kontakt sa njom. Napisala sam joj poruku i ubrzo mi se javila. Kroz par prepiski i razmene imejlova, shvatila sam da se iza lika ove devojke ne krije samo  izuzetno nadarena umetnica, već i prijatna osoba i dobar čovek.

Ne skrivajući divljenje, pitala sam je da li bi dala intervju za ovaj blog kako bi mnogo ljudi čulo za nju, i kako bi saznali ponešto o tome kako je bilo studirati u Finskoj. Prihvatila je, i evo, danas, nakon kratkog uvoda iz njene biografije, objavljujem u celini naš razgovor.

Mia Ćojbašić je rođena 11.04.1987. godine u Puli. Harmoniku je počela da svira sa osam godina. Nakon završene muzičke škole “Ivan Matetić Ronjgov” u Puli, Filološko - umetničkog fakulteta u Kragujevcu, studija na Hochschule für Musik Theater und Medien u nemačkom gradu Hannoveru, upisuje se na Sibelius akademiju (Sibelius Akatemia) u Helsinkiju. Kao izvođač, ostvarila je brojne zapažene nastupe i recitale, kao solist i kao član komornih sastava. Svirala je u pulskom amfiteatru, atriju Klovićevih dvora, glavnoj koncertnoj dvorani u Finskoj (Helsinki Music Centre, Main Concert Hall), Balder Hall (Helsinki), Korjaamo Galeriji (Helsinki), Lapidariju Sv. Marka na Hvaru, i bila deo sledećih muzičkih festivala: Večeri na Griču, Poluotok radosti, ExClam!, Helsinki Park Art, Hvarske ljetne priredbe, Medulinsko koncertno ljeto, Recollection (gde praizvodi kompoziciju Promenade Moderne for accordion duo, rumunskog kompozitora Mateia Gheorghiua, Mramorne dvorane u Rijeci i Vrsarskog kulturnog ljeta. Osim rada sa svojim profesorima, učestvovala je na mnogim međunarodnim seminarima klasične muzike gde su predavači bili: F. Lips, J. Macerollo, E. Moser, V.Semionov, A. Skliarov, itd.

Dobitnica je dvadesetak prvih i drugih nagrada na državnim i međunarodnim takmičenjima u zemlji i inostranstvu i dva puta je izabrana za finalistu međunarodnog multi-instrumentalnog takmičenja Ferdo Livadić u Samoboru.

Radila je kao asistent na katedri za harmoniku na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. U aprilu 2013. godine, pozvana je da održi predavanje na temu „Finska harmonikaška kultura i pedagogija“ u Poreču na trožupanijskom skupu profesora harmonike. Godine 2015. primljena je u zvanje asistenta na Muzičkoj akademiji u Puli Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli. Uz to predaje harmoniku u GŠ Ivana Matetića Ronjgova u Rijeci i u OGŠ Ive Tijardovića u Delnicama.

Mia Ćojbašić

Mia, dobar dan, izuzetno mi je drago što ćete priču  o vama, vašem studiranju u Finskoj i vašim uspesima podeliti sa svima nama. 

Dobar dan i Vama, vrlo rado ću podijeliti s Vama svoja iskustva iz Finske. 

Recite nam Mia, zašto baš harmonika?

Željela sam svirati klavir, međutim, oba roditelja su mi svirali harmoniku, pa su me nagovorili da je i ja odaberem. Ubrzo nakon što sam počela svirati, postalo mi je jasno da je baš harmonika instrument za mene.

Početak studija vezali ste za grad Kragujevac, gde ste pokazali izuzetan uspeh, da biste kasnije upravo zbog izuzetnih rezultata, na ovom  fakultetu radili kao asistent. Kako je, tako mladoj osobi bilo sa one strane katedre? Da li ste tada zavoleli pedagoški rad?

Kad sam prvi put ušla u učionicu u kojoj sam četiri godine bila u ulozi studenta i sjela s one strane katedre, osjetila sam veliko uzbuđenje i ujedno veliku odgovornost prema nešto mlađim kolegama, studentima. Pedagoški rad sam zavoljela i prije toga, a što se tiče same katedre za harmoniku na FILUM-u u Kragujevcu, taj je posao bio jedinstven budući da je svirački nivo kragujevačkih studenata iznimno visok.

Nakon toga odlazite u Hannover. Recite nam nešto o tom iskustvu.

U Njemačkoj sam imala priliku raditi s prof. Elsbeth Moser kao i biti dio mnogobrojnih koncerata i projekata u suradnji s umjetnicima na drugim instrumentima. Tamo sam se imala prilike baviti raznim vrstama glazbe – od klasične, preko suvremene, do tanga i nešto ležernije glazbe. U Njemačkoj mi se svidjelo što su koncerti bili vrlo posjećeni i što je publika iznimno zainteresirana za glazbu općenito.

Na kraju, kao kruna svega, usavršavanje na prestižnoj Sibelius akademiji u Helsinkiju, koja je i jedna od najprestižnijih akademija klasične muzike na svetu i to, ni manje ni više nego kod čuvenog profesora Mike Väyrynena. Da li ste pre odlaska u Helsinki imali nekog favorita za mentora?

Želja za odlaskom na studij u Finsku se javila nakon masterclassa s prof. Väyrynenom za vrijeme studija u Kragujevcu. Bila sam oduševljena njegovim načinom rada kao i koncertom koji je tada održao. Također sam bila upućena u stručnost Mattija Rantanena i željela sam dio studija biti i u njegovoj klasi.

Mia u Helsinkiju

Kakav utisak je ostavila Sibelius akademija na vas, kao i njeni profesori?

Sibelius akademija je ostavila vrlo snažan dojam na mene. Tokom studija nisam nijednom izašla s bilo kojeg predavanja bez novih saznanja. Svako predavanje me obogatilo i motiviralo da nastavim raditi na sebi kao umjetnici. Što se tiče profesora, redovito se radi o iznimnim ljudima i profesionalcima koji se trude od svog kolegija napraviti nešto posebno i drugačije. 

Mia sa prof. Macerollom na masterclassu, Kallio-Kuninkala

Kakve su organizacija  i opšta atmosfera na Sibelius akademiji?

Organizacija je fenomenalna. Administracija i uredi koji se brinu o studentima su uvijek bili od pomoći. Atmosfera je vrlo opuštena i konstruktivna te se svi postavljaju prije svega kao jednostavni ljudi. Stvara se dojam ravnopravnosti svih na fakultetu, bilo da se radi o profesorima, administrativnom osoblju ili studentima. To mi se jako svidjelo i u takvoj je atmosferi lakše napredovati i pomicati vlastite granice.

Arrasate Hiria competition

Da li je bilo u to vreme studenata sa prostora Ex-Yu?

U vrijeme kad sam studirala u Helsinkiju, uz mene bila su još dva studenta iz Hrvatske. Kasnije je došao i jedan student s ljubljanske akademije u sklopu međunarodne razmjene studenata.

Mia na dodeli diplome

Skandinavija je kolevka današnje harmonike, i ovaj instrument je veoma popularan u Finskoj. Da li ste se upoznali sa likom i delom nekog poznatog finskog harmonikaša, i ko je na vas ostavio jak utisak?

Matti Rantanen je otac suvremene harmonike u Finskoj te je ostavio veoma jak dojam na mene. Uz njega, Helka Kymäläinen, Veli Kujala i naravno, Mika Väyrynen su najveća imena moderne harmonike i izvan Finske. Svatko od njih je poseban na svoj način te su svi oni utjecali na mene. 

Na trožupanijskom stručnom veću učitelja harmonike u Poreču, držali ste predavanje na temu”Finska harmonikaška kultura i pedagogija”. Da li biste nas makar ukratko upoznali o tome kakva je  zapravo finska harmonikaška kultura i pedagogija ?

U Finskoj je harmonika ravnopravan klasični instrument. Pedagogija je na vrlo visokom nivou, općenito. Ipak se radi o zemlji koja je u svjetskom vrhu kad je obrazovanje u pitanju. Posebnost je u ležernosti i opuštenosti pristupa prema učenicima od najranijih dana školovanja do diplome. Smatram da je to za mnogo stvari odličan pristup zato što se budući mladi glazbenici od početka ohrabruju da budu originalni i svoji. Cijeli koncept autoriteta je potpuno drugačiji nego na našem području, pa mi je zbog toga izrazito drago da sam imala prilike iskusiti njihov način predavanja. Razlika između njih i obrazovanja na našim prostorima je u tome što se njihov pristup konstantno mijenja, razvija i prilagođava.

Mnogo se u svetu priča o finskom modelu obrazovanja. Da li ste zaista stekli utisak da je zasluženo na vrhu svetske lestvice?

Da, u svakom smislu je zasluženo. 

Kako vam se dopao Helsinki i da li ste posetili i neka druga mesta u Finskoj?

Helsinki mi se svidio. Posjetila sam više mjesta, među kojima Tampere, Kallio-Kuninkala, Järvenpää, Espoo i Vantaa. Nažalost, nisam imala prilike otići u Laponiju, ali svakako planiram. Jako su mi se svidjela finska jezera, šume, bogatstvo prirodnih boja u jesen i proljeće te naravno, nezaobilazni bijeli pokrivač i finska zima. Posebno iskustvo, pogotovo za nekoga s Mediterana. 

Kako vam se dopadaju Finci i njihov mentalitet?

Na prvi pogled su introvertni i hladni. Međutim, radi se samo o prvom dojmu kojeg mi stječemo radi razlike u mentalitetu i drugačijeg pristupa ljudima. Zapravo su veoma topli i srdačni ljudi. Uvijek su spremni pomoći i zadovoljstvo je razgovarati s njima jer su veoma obrazovan i inteligentan narod. 

Mia ispred spomenika Sibeliusu u Helsinkiju

Da li ste imali priliku da se upoznate sa finskom muzikom ostalih zanrova i da li biste izdvojili nešto?

Došla sam u doticaj i s njihovom narodnom glazbom. Najviše me oduševilo pjevanje stihova iz narodne epske poezije kalevala. 

Ispred Uspenski katedrale u Helsinkiju

Imate li vi neke omiljene kompozitore, čijim delima se uvek vraćate?

Nemam jednom omiljenog kompozitora, trenutno više sviram djela autora koji nisu izvorno pisali za harmoniku. Uz to, za koncert u Daruvaru u sklopu Hrvatskog natjecanja za harmoniku spremam praizvedbu skladbe Damira Bužlete posvećene meni. Moglo bi se reći da se uvijek ipak vraćam djelima J. S. Bacha i P. I. Čajkovskog.

Danas se bavite pedagoškim radom. Da li vas to ispunjava?

Ove godine predajem harmoniku učenicima i studentima svih uzrasta - od 7 do 20 godina. Ovo je posao koji ispunjava, ali istodobno može biti i veoma naporan jer uz radno vrijeme koje je uvijek više od 8 sati dnevno te rad na četiri lokacije (Delnice, Rijeka, Rab i Pula) ne ostaje mi dovoljno vremena za vježbanje i odmor, u konačnici.

Za kraj, evo...danas je vaš rođendan i moglo bi se reći da ste za 29 godina mnogo toga ostvarili. Kako je ovo priča o vama i Finskoj, ne znam da li ste znali da je u Finskoj vaše ime dosta popularno i da ga pišu kao Miia dok se u Švedskoj piše Mia. Izgleda ja je april zaista vaš mesec jer je i u Finskoj, imendan svih dama koje se tako zovu upravo u aprilu, tačnije 30. aprila. Iz tog razloga, jer je april vesnik lepog vremena i bujanja prirode, neka ovaj april bude vesnik za još mnogo nagrada i uspeha koje svakako zaslužujete. 

Hvala Vam! I ja Vama želim puno sreće u daljnjem radu. Pozdravite mi Finsku, zemlju koje ću se uvijek sjećati s osmjehom na licu.

 

Napomena: Sve fotografije mi je licno Mia ustupila iz svoje licne arhive i ovim putem joj se zahvaljujem. Skracena verzija ovog intervjua je izasla i za sajt Vecernji,hr za koji pisem.
http://mojahrvatska.vecernji.hr/hrvatica-briljirala-na-sibelius-akademiji-1075353 

Mia - licni sajt - http://www.miacojbasic.com/index.php/hr/

Read More

Srećan Uskrs iz Finske

U Rovaniemiju je još sneg. Jelka na glavnom trgu Lordi, gde je sneg uglavnom očišćen, stoji  sa sve svetiljkama još od Božića, i sve je to lepo i krasno, ali nekako glavni utisak nije kao da je Uskrs. Ali, šalu na stranu, iako se po prirodi ne naslućuje da je ovaj veliki praznik, ipak se to naslućuje po prodavnicama koje su prepune čokoladnih zeka i čokoladnih jaja, po tezgama sa prolećnim cvećem (iz staklenika ili iz uvoza) i nezaobilaznim prepunim rafovima na kojima stoji glavni uskršnji delikates- Mämmi. 

Rovaniemi, veceras 27.63.2016.

Rovaniemi, danas popodne, 27.3. 2016

Rovaniemi, danas popodne, 27.3.2016.

Na istoku Finske, gde se više oseća uticaj  pravoslavnog hrišćanstva, pravi se drugi specijalitet, a to je Pasha. Pasha je puding krem boje koji se izrađuje od domaćeg slatkog sira, jaja, pavlake i začina tako što  se ostavi da se stvrdne preko noći i to tradicionalno u kalupu ukrašenom verskim motivima

delikates- Mämmi

Pasha - link

U Finskoj se na ovaj praznik male devojčice maskiraju u uskršnje veštice, na lice crtaju pegice i tako obučene u stare šarene krpice idu od vrata do vrata noseći blagoslov u domove u vidu brezinih grančica koje su ukrašene raznobojnim papirima i perjem u boji, a sve to kako bi iz domova oterale zle duhove. Pred vratima one pevaju stihove domaćinu kako bi otvorio vrata: "Virvon varvon tuoreeks terveeks tulevaks vuodeks. Vitsa sulle, palkka mulle", a stihovi u prevodu znače "Mašem grančicom za uspešnu i zdravu godinu. Grančica je za tebe, a poslastica za mene.". Kao nagradu od domaćina, dobijaju čokoladice, uskršnje čokoladne zeke i čokoladna jaja, parice...a one svakom domaćinu daruju po jednu vrbinu grančicu koja im stoji u kući da je čuva.

Ovaj predivan običaj se u Finskoj zove Virvonta. U Finskoj je ovaj praznik nešto kao pandan zapadnjačkoj “Noći veštica”, samo što su ovde veštice zapravo slatke i dobre jer daruju zdravlje i sreću svima kojima daju ukrašenu grančicu.

Moj rucni rad

Verovali  ili ne, u susednoj Norveškoj je opet nesvakidašnja proslava Uskrsa. Uskrs im dođe kao dan Šerloka Holmsa. Oni na ovaj praznik rešavaju ubistva jer su na televizijskim programima samo detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče a ambalaže mleka imaju slike sa pričama o nerešenim ubistvima. Rekoh ja da Skaninavci uvek imaju neku svoju osobenost u svemu, pa čak i u proslavi Uskrsa.

Na finskom jeziku se Uskrs čestita uz izgovaranje “Hyvää pääsiäistä”, što znači “Srećan Uskrs”. Kako se na Veliki petak, koga Finci zovu Dugi petak ne jede puno, kao i u subotu, nedelja kao glavni dan Uskrsa, u finskoj reči za Uskrs koja je “Pääsiäinen” krije pravo značenje, a to je kraj gladovanja i kraj uzdržavanja od jela i pića, što znači bogatu trpezu. U Finskoj se ne boje jaja već se jedu čokoladna minjon jaja.  Ova jaja pravi finski gigant u pravljenju čokolade, Fazer, a ukus ovih minjon jaja nije sa ovoga sveta, verujte mi na reč.

link

link

link

Ova čokoladna jaja koja  su smesa najbolje čokolade, badema i lešnika su najstariji proizvod Fazera i prave se od 1896. godine. Ova jaja se ručno prave u fabrici u gradu Vantaa i godišnje se proda više miliona komada. Kuriozitet je da su ova jaja u pravoj ljusci od kokošjih jaja koja su ispražnjena, obrađena, sipana čokolada i zatvorena. Ma lepota Božja.

Uz ovu čokoladnu lepotu, želim vam sladak i srećan Uskrs.

Read More

Kada Finci pevaju pesme sa prostore Ex-Yu ( II deo)

Nakon teksta Kada Finci pevaju pesme sa prostore Ex-Yu (Ideo), koji je bio izuzetno popularan, jer je samo na ovom blogu imao na stotine hiljada pregleda do sada, rešila sam da napišem i drugi deo i postavim još hitova za koje možda niste ni sanjali da će ih finski pevači ”obraditi”.

Ujedno, ovo je bio i jedan od mojih tekstova koji je, pored tekstova o poslovima u Finskoj, finskom obrazovanju i tekstovima o finskom jeziku bio najviše objavljivan na mnogim popularnim portalima u celom regionu. Iz tog razloga, evo prilike da ponovo uživate u starim dobrim hitovima i da procenite koje verzije vam se više dopadaju.

Neno Belan...postoji li osoba koja ne voli pesme ovog izuzetnog umetnika? Nema lepšeg osećaja, nego kada tokom leta po sunčanom danu, vozite putem koji baca pogled na more i slušate pesmu Sunčan dan (Sunny day). To je shvatio i Tony Montana pa je od ove pesme nastala pesma  “Bulevardi punainen”. Nakon ovih pesma, poslušajte kako u finskoj verziji zvuče Dino Merlin, Magazin, Aerodrom, Tajči, Indexi, Amila, Novi fosili, Zdravko Čolić, Hari Mata Hari, Regina, Doris Dragović, Neda Ukraden, Crvena jabuka, Kemal Monteno, Teška industrija...

Pojedine pesme nemaju youtube video, pa ih poslušajte na postavljenom linku.

Tony Montana - Bulevardi punainen Neno Belan - Sunčan dan
 

 Petri Salminen - Ui aurinkoon Dino Merlin- Danas sam OK

 http://mp3pm.ws/song/61709305/Petri_Salminen_-_Ui_aurinkoon/ 

Petri Salminen - Punatukka Punatukka - Indexi - Sve ove godine

Janne Hurme i Tanja Lainio - Shangri-La Hari Mata Hari i Dino Merlin - Emina

 

Isto Hiltunen - Kosketa mua Tajći - Dve zvjezdice

   

Petri Salminen - Kerran palaan Aerodrom - Fratello \

Johanna Siekkinen - Sininen kuu Hari Mata Hari - Nek nebo nam sudi

Mikko Hirvonsalo - Pieni enkeli Zdravko Čolić -Ljubav ima lažni sjaj

 
Isto Hiltunen - Luoksesi tahtoisin Crvena jabuka - VolIo bih da si tu

Isto Hiltunen - Takaisin - Kemal Monteno - Nekako s proljeca  

Marilii - Tuoksuva rosmariini - Teška industrija - Bokser i balerina 

http://www.themusichutch.com/listen-song/marilii-tuoksuva-rosmariini/133596/ 

   

Laura Voutilainen - Kyynelvirta Hari Mata Hari - Ostavi suze za kraj

Laura Voutilainen - Lupaa siihen en saa - Regina - Ljubav nije za nas

 

Piritta Venho i Jari Hellman - Luoksein jää Eurovision 1994 - Alma i Dejan - Ostani kraj mene 

 

Ostale poslušajte na internetu...

Tanja Lainio- Surun merkki  Hari Mata Hari- Bilo je lijepo dok je trajalo

MARILII- Siivilläin lennän-Amila- A šta da radim

Tanja Lainio -Lähtölahja - Doris -  Haljina bijela haljina crna

Tanja Lainio - Rakkauden vanki - Novi fosili - Još te volim

Tanja Lainio -Kyynelmaa  Neda Ukraden - Krijem da te volim

Janne Hurme - Kadun kasvatti - Hari Mati Hari - Pusti me bože, pusti me

Janne Hurme -Yksi yö - Hari Mata Hari - Upomoć

Janne Hurme - Isäni maa - Hari Mata Hari -Spavaj mi spavaj

Janne Hurme - Toinen kevät - Hari Mata Hari - Ja sam kriv što te moram voljeti

Janne Hurme - Tyhjä maailma - Hari Mata Hari - Nije čudo što te volim ludo

Tanja Lainio - Kuin kansanlaulu - Magazin - Oko moje sanjivo

Janne Hurme - Suuttumaan - Hari Mata Hari - Sam pao sam se ubio

Janne Hurme - Ikävä - Hari Mata Hari -  Volio bih da te ne volim

Janne Hurme - Sinun kaupunki - Hari Mata Hari -Ja ne pijem

Janne Hurme -Pettymystä vain - Hari Mata Hari  - Kad dodje oktobar

Janne Hurme -Myrskylintu - Hari Mata Hari -Sto je bilo bilo je

Janne Hurme- Pohjantähti ja etelänristi - Hari Mata Hari - Ti si mi droga

Isto Hiltunen - Kultainen ketju - Hari Mata Hari  - Zzbog tebe

Isto Hiltunen - Humpan kohtalo - Hari Mata Hari -Hajde ustani

Taivassatama - Tavallinen tarina - Regina - Samo bol je ostala

Laura Voutilainen - Sen kesän muistan -Hari Mata Hari- Sjeti se ljeta

Laura Voutilainen -Muuttanut oot maailmain -Hari Mata Hari- Otkud ti k`o sudbina

Laura Voutilainen -Sydäntuhkaa - Hari Mata Hari -Nije zima što je zima

Laura Voutilainen -Kaikkein kaunein maa -Hari Mata Hari- Ne budi me

Laura Voutilainen -Yksi ainoa suudelma - Hari Mata Hari-17 ti je godina

Laura Voutilainen - Tein eilen sen- Hari Mata Hari-Zakuni se oživi me

Read More

Studiranje u Finskoj od 2017. godine neće biti besplatno

Kada su se krajem 2013. godine u Finskoj čule priče o mogućnosti uvođenja plaćanja školarine za strane studente u ovoj zemlji, retki su bili oni koji su mogli da poveruju u tako nešto. Tu su se mogle čuti razne varijacije na temu, ali su svi verovali da je u pitanju ipak samo jedan loše konstruisan trač.

Međutim...

Sredinom decembra 2015. godine, u Finskoj je donet zakon u kome piše da studenti koji nisu iz EU/EEA ( Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora) sada moraju da plaćaju školarinu ukoliko žele da studiraju na engleskom jeziku. To znači da svi studenti koji nisu iz EU zemalja ili iz Lihtenštajna, Norveške ili sa Islanda, moraće da plate godišnje školarine, i to počevši od avgusta 2017. godine. Jedino studenti iz zemalja koje nisu iz EU/EEP (odnosno EEA), a koji žele da studiraju na finskom ili švedskom jeziku osnovne ili master studije, biće oslobođeni plaćanja. Takođe, samo će postdiplomske studije ostati i dalje besplatne.

Iako se ovome pričalo i decembra 2014. godine, Vlada je tada ipak odustala od naplate školarine od najmanje 4000 evra za studente koje nisu iz EU/EEA a koji su želeli da studije u Finskoj imaju na engleskom jeziku. Ipak, 2015, to se više nije moglo izbeći. Zakon je izglasan dvotrećinskom većinom, iako su se neke stranke poput Leve alijanse (Vasemmistoliitto), Zelene lige ((Vihreä liitto) i Švedske narodne partije (Svenska Folkpartiet) odlučno protivile tome.

Za sada, Finska još ne naplaćuje školarinu u redovnim studijskim programima, bilo da su u pitanju domaći ili strani studenti, iako su troškovi života i stanovanja i dalje briga studenta, ali, ponoviću. od avgusta 2017. godine, svi studenti koji ne pripadaju  EU/EEA a koji žele da upišu osnovne ili master studije na engleskom jeziku, plaćaće školarinu ( iako je predloženo da minimalni iznos bude 1500 evra...priča se da će školarine biti  mnogo veće, od 10 000 do 20 000 evra). Ukoliko niste iz EU/EEA, a želite da upišete osnovne ili master studije na finskom ili švedskom, ili postdiplomske studije, one će i dalje biti besplatne. 

Ipak, i pored ovako loših vesti za studente koji ne pripadaju EU/EEA, nazire se ideja da će Finska obezbediti neke vrste stipendija za ove studente.

Iz ovoga sledi da ukoliko do avgusta 2017. godine, odnosno do upisa na jesenji semestar 2017. godine upišete studije u Finskoj, ići ćete po starom programu, besplatno.

U Finskoj trenutno studira oko 20 hiljada stranih studenata od kojih je većina iz zemalja koje nisu iz EU/EEA. Iako sam vam u OVOM tekstu pisala o izuzetnim uslovima studiranja u Finskoj, taj tekst više ne važi, bar u onom delu o besplatnom studiranju, iako je sve ostalo tačno. Na žalost, ako pričamo o mnogim ex-Yu zemljama, izuzetno mi je žao što će naši mladi biti uskraćeni za ovaj izuzetan sistem obrazovanja. Jedino mogu da se nadam da će Finska ovo u bliskoj budućnosti ukinuti, ili ću u suprotnom morati da im preporučim neku drugu zemlju Skandinavije, u kojoj je studiranje još uvek besplatno...a to je još samo u Norveškoj. U  Danskoj školarine variraju u zavisnosti od studijskog programa, dok su školarine za studente  iz zemalja koje ne pripadaju EU/EEA oko 10 000 evra godišnje. Na Islandu se školarina ne plaća ali se plaćaju takse od 100 - 250 evra. U Švedskoj je školarina za studente  iz zemalja koje ne pripadaju EU/EEA od najmanje 9700 evra godišnje....

...znači, ili pravac Norveška ili hvatajte poslednji voz za studiranje u Finskoj.

Read More