Finci u Holivudu

Iako su Sjedinjene Američke Države nastale od kulturne raznolikosti, finski migranti su bili jedni od mnogih koji su masovno dolazili u ovu zemlju sve do sredine 20. veka kada je Finska polako ali sigurno postajala bogata i uređena zemlja i kada su Finci bili zadovoljni životom u svojoj zemlji. U poređenju sa mnogim nacionalnostima, iako danas u Americi živi 700 000 Finaca, oni su i dalje relativno mala migracijska grupa, ali su, bez obzira na to, ostavili neizbrisiv trag u mnogim segmentima istorije Amerike. 

A kako je sve počelo?

Kako je Amerika tada bila pojam za neki dobar život, prvi Finci su u Ameriku došli oko 1638. godine, kada je Finska bila u sklopu Švedskog carstva. U to doba, kako kažu istorijski izvori, nekoliko stotina Finaca se naselilo duž donjeg toka reke Delaver (Delaware) i tu je nastalo prvo finsko naselje u sklopu kolonije Nova Švedska, koja je egzistirala od 29. marta 1638. do 15. septembra 1655. godine, kada je priključena holandskoj naseobini Nova Holandija. Nova Švedska ili Nya Sverige je obuhvatala područja sadašnjih država Delaver (Delaware), Nju Džerzi (New Jersey) i Pensilvanija (Pennsylvania) u Americi.

Izuzetno precizne putničke liste vodila je kompanija Suomen Höyrylaiva Osakeyhtiö, koja se bavila prevozom Finaca u Englesku, odakle su dalje odlazili u Ameriku

Migracija Finaca se odvijala sporadično tokom 17. i 18. veka, jer je prepreka bila velika udaljenost. Međutim, dolaskom industrijske revolucije, koja se sa sobom donela i tehnološke inovacije kao što su parobrodi i železnica, i ova prepreka je uklonjena.

Najveća migracija Finaca desila se od  1870. do 1930. godine. Samo 1900. godine u Ameriku je otišlo 150. 000 Finaca.

Većina ovih Finaca koji su tada odlazili u Ameriku “trbuhom za kruhom” je bila iz siromašnih finskih regija...severne Savonije, Tornio oblasti i regije Pohjanmaa, što zbog loših godina kada im usevi nisu donosili sredstva ni za goli život, što zbog kasnije rusifikacije koju je sprovodilo Rusko carstvo kada je Finska postala njegov deo. Finci su bežali od represije Rusa, a Amerikanci su u Finsku slali svoje vrbovatelje ili agente da nude Fincima šansu za bolji život u Americi, ali ne iz razloga što su voleli Fince, već jer im je bila potrebna jeftina radna snaga.

Bilo kako bilo, danas u Finskoj živi mnogo potomaka tih finskih migranata, koji su finske nacionalnosti a koji samo žive ili su i rođeni na američkom tlu. Finci koji su došli poslednjih decenija u Ameriku govore engleski jezik sa finskim naglaskom, pa je ustaljen termin za taj “novi jezik” - finglish.

Poslednja velika migracija Finaca desila se 1920. godine kada je oko 200.000 ljudi krenulo na taj veliki put iz luke u gradu Hanko, o kome sam pisala, a gde stoji i spomenik postavljen onima koji su u to vreme masovno odlazili u Ameriku.

Nakon 1929. godine¸ ovakvih masovnih odlazaka više nije bilo, da bi se skroz ugasili do 1930. godine.

Kao što sam napisala, danas u Americi živi 700 000 Finaca, od toga najviše u državi Mičigen, pa zatim (ovim redosledom) u Minesoti, Kaliforniji, Vašingtonu, Viskonsinu, Floridi, Oregonu, Masačusetsu, Ohaju...

Mnogi Finci su postali izuzetno poznati i popularni u Americi, na mnogim poljima, i o njima ću pisati sledeći put, a danas ću se samo baviti onima koji su postali poznati u Holivudu i širom sveta, a verujem da za mnoge niste ni sanjali da su Finci.

Pa, krenimo redom...

Ako vam se učinilo da glumac Matt Damon, likom podseća na nekoga ko je iz severne Evrope, bili ste u pravu. Njegova majka je finskog porekla, jer je prabaka ovog poznatog  američkog glumca bila Finkinja Impi Nieminen, rođena 1894 godine, koja je 1916 godine brodom otišla za Ameriku, gde se udala za Amerikanca po imenu John Paige, rođenog  1890 godine. Impi i John, 1916 godine, dobili su sina po imenu John Walter Paige, koji se oženio lepom Margaret, sa kojom je dobio ćerku Nancy Carlsson-Paige, majku slavnog glumca.

Matt

Poznati američki filmski reditelj David Lynch (Twin Peaks) ima finske krvi Naime, njegovi pradeda i prababa sa majčine strane,Victor R Sundholm i Elsa Sundholm su iz rodne Finske preselili u Ameriku.  http://www.iltasanomat.fi/viihde/art-1288338092549.html

David

Poznata američka glumica, dvostruka dobitnica nagrade Oscar, Jessica Lange je finskog porekla po majci, jer su njeni deda i baba sa majčine strane Ilmar i Lilian Sahlman, bili finski migranti .

Jessica

Poznata američka glumica Christine Lahti, dobitnica nagrade Oscar, koja je ulogom  doktorke u seriji Chicago Hope, stekla svetsku popularnost, je ćerka Teodora Lahtija, čiji su roditelji,  Wäinö i Augusta Lahti bili finski migranti.

Christine, dole, u sredini

Još jedna glumica, Pamela Anderson, koju znamo iz serije Čuvari plaže  je Finkinja po ocu, a njen pradeda Juho Hyytiäinen je bio pravi Finac, rođen u finskom mestu Saarijärvi.

Pamela

Richard Davalos, sa očeve strane ima finske krvi.  Glumio je u mnogim filmovima a jedan od njih je i film Istočno od raja, gde je glumio rođenog brata lika kog je tumačio legendarni James Dean.

Richard i James

Anna Easteden, kojoj je pravo ime Anna Katariina Shemeikka je prava Finkinja rođena i odrasla u finskom mestu Tohmajärvi. Kasnije se udala za američkog sportistu i sada živi u Los Anđelesu. Glumila je u mnogo popularnih serija, a mnogi je znaju iz serije Dva i po muškarca (Two and a Half Men).

Moj divni i najomiljeniji, Michael Mahonen je rođen u Kanadi, ali od finskih roditelja. Otac mu je Finac, a majka polu-Finkinja, polu - Irkinja. Voljena majka je tragično izgubila život kada je Michael imao 5 godina. Ima starijeg brata. Michaela svi najbolje znaju iz svetski popularne serije Put za Ejvonli (Road to Avonlea), gde je glumio Gasa. Trenutno se ( juli 2016) ova serija reprizija i na RTS 1 u Srbiji. Meni se Michael dopao i kao Paul u filmu The Facts behind the Helsinki Roccamatios. Michael je jedno divno stvorenje, dobar glumac i dobar čovek. 

Michael danas

Michael i njegov brat kada su bili mali

Mali Michael u narucju majke, skroz levo

Michael i ja

Taina Elg, finska glumica rođena u Helsinkiju 1930. a koja od svoje desete godine živi u Americi. Glumila je u mnogo filmova, a jedan od njih je i Hičkokov film 39 stepenika (The 39 Steps).

Taina

Nancy Juvonen, Finkinja rođena u Americi je američki filmski producent, koja zajedno sa Drew Barrymore poseduje producentsku kuću. Producirala je mnogo holivudskih ostvarenja kao što su  Charlie's Angels  i Donnie Darko u kome je i glumila.

Nancy, desno

Marta Kristen, američka glumica pravog imena Birgit Annalisa Rusanen. Njena majka je rođena Finkinja. Najpoznatija je po ulozi Judy Robinson u popularnoj seriji Izgubljeni u svemiru ( Lost in Space) iz 1965.

Marta, stoji u ljubicastoj haljini

Lisa Niemi, kojoj je pravo ime Lisa Anne Haapaniemi je rođena u Americi od finskih roditelja. Ona je glumica i reditelj, a svakako je najpoznatija kao udovica Patrika Svejzija sa kojim je bila u braku 34 godine, sve do njegove smrti. Ona je režirala i glumila u filmu One Last Dance ( Poslednji ples), pored svog supruga Patrika.

Još jedan Finac iz Čuvara plaže, David Chokachi. Njegova majka je Finkinja koja je došla u Ameriku i tu se udala.

David

George Gaynes je veoma popularan Finac u američkom filmskom svetu. Pravo ime mu je George Jongejans i rođen je u Helsinkiju. Najpoznatije uloge su mu uloga kapetana Erica Lassarda u Policijskoj akademiji (Police Academy), kao i uloge u filmovima Tootsie  i Just Married. Umro je februara 2016. u 98. godini u Vašingtonu.

 

Bonita "Bonnie" Pietila nije glumica, ali je izuzuetno poznata i popularna u Americi jer je producent izuzetno popularne animirane serije The Simpsons. 

Bonita

Još jedan od Finaca koji je stekao svetsku slavu je i Renny Harlin, rođen u finskom mestu Riihimäki  kao  Lauri Mauritz Harjola.On je poznati finski režiser, scenarista i producent koji se proslavio u Holivudu i širom sveta svojim filmovima Strava u ulici brestova (A Nightmare on Elm Street) i Umri muški (Die Hard). Bio je u braku sa američkom glumicom Đinom Dejvis. (Geena Davis).

Ima ih još dosta, ali o njima nekom drugom prilikom. Za kraj pročitajte da je izgleda i glumica i pevačica Vanessa Williams u nekoj vezi sa Finskom.

Za kraj, otkriću vam još tajni... Samuli Edelmann je igrao pored Toma Kruza u filmu Mission: Impossible - Ghost Protocol, a Joonas Suotamo je igrao u filmu Star Wars: Episode VII - The Force Awakens.

Samuli, desno

 

Read More

Yyteri plaža

Foto/Nikki Georgieva

Danas je u finskom primorskom gradu Pori počeo tradicionalni Pori jazz festival, koji je jedan od najstarijih i najvećih jazz festivala u Evropi koji se organizuje još od 1966. godine.

Kirjurinluoto Arena u mestu Pori je ogromni prostor na 22 hektara, sa ogromnom koncertnom binom, na kome se održavaju mnogi veliki finski festivali, među kojima  i ovaj koji je juče ( 9. jula) počeo, Pori jazz festival. Tu su svoje koncerte imali i Sting, Metallica, Santana, Paul Simon, Iron Maiden, Elton John, BB King, Ray Charles, Miles Davis, Keith Jarrett, Bob Dylan, Kanye West i mnogi drugi.

Foto/Matti-Juutilainen

Međutim, nije festival ono što mene asocira na ovaj lepuškast grad na zapadnoj obali Finske, već jedna lepa plaža, koju nisam skoro posetila, ali koja je uvek u mojim mislima kada razmišljam o mestima u Finskoj koja su mi zaista mnogo draga. Jedno od njih je i Yyteri plaža, koja je 17 km udaljena od centra grada, a koja je jedna od omiljenih plaža, kako Finaca, tako i mnogobrojnih stranaca. 

Yyteri plaža, sa svojom dužinom od 6 km, je najveća plaža na Baltičkom moru. Ako vas interesuje kako se do nje dolazi, mogu vam dati Helsinki kao orijentir. Iz Helsinkija imate autobus za Pori (povratna karta je oko 60 evra), dok sa niskobudžetnim Onnibusom karte možete naći u rasponu od 2- 10 evra. Put traje oko 3-4 h. ( Helsinki - Pori 237 km). Kada stignete u Pori, na centralnom trgu u centru grada se nalazi glavna autobuska stanica, odakle imate autobus za Yyteri plažu.

Ako ste ljubitelj peska, sunca i mora i ako želite miran odmor za vas, vašu porodicu, a koji podrazumeva široku, prostranu, izuzetno čistu peščanu plažu do koje se dolazi slatkim stazama od drveta, plažu bez gužve, buke, samo uz zvuk talasa, galebova...sa divnim prilaskom moru koje ima mnogo plićaka, onda je Yyteri pravi izbor za vas. Još ako niste ljubitelj paklenih 30 ili 40 + stepeni, eto radosti na kvadrat. 

Ovo je najneverovatnija plaža u Finskoj, bezbedna i opuštajuća i za veoma malu decu. Vazduh je tako svež i čist. Yyteri plažu redovno posećuju i mladi, i stari, roditelji sa malom decom...jer je zaista jedinstvena, posebno ako se ima u vidu da je to Skandinavija, a ne Grčka, Egipat, Španija...Yyteri je najbolje posetiti u julu i avgustu.

Plivanje u ovom moru je bezbedno, ali naravno, sigurno pretpostavljate da more nije toplo kao recimo mediteransko, ali ako mogu finska mala deca da po ceo dan borave brčkajući se u plitkoj vodi, možete i vi, jer je voda tokom leta oko 20 stepeni i viša. Iz mog iskustva, mogu reći da tokom leta pesak bude vruć a plitka voda se brzo zagreje i imate osećaj zaista da ste na nekom drugom delu sveta a ne u zemlji “snega i leda”

U neposrednoj blizini plaže je i Spa hotel Yyterin kylpylähotelli  na oko 200 m od plaže), na čijoj letnjoj terasi možete uživati u jelu, piću i pogledu. Kada dodate tome da su finska leta posebna zbog produžene obdanice, poznate i kao ponoćno sunce, nije retka slika videti pojedince kako se sunčaju, kupaju i uživaju i  u 9  sati uveče, pa i kasnije. 

Yyterin kylpylähotelli je izgrađen 1974. godine, ima 113 soba, bazene, saune, spa centar i veoma je prijatno boraviti u njemu.

Spa hotel - foto link

link

Za mene je Yyteri savršeno trojstvo. Izuzetno čisto more sa mekim i plitkim dnom, divna peščana plaža sa mekim, sitnim i belim peskom i u pozadini gusta šuma i zelenilo, sa terenom za golf. Takođe, na samoj plaži nema kafića, restorana, ljudi koji vam nude suvenire, već samo jedan drveni kiosk zvani Bikini bar sa pićem, nekom osnovnom hranom ako ogladnite ( ima i hamburgera) i sladoledom. Bikini bar radi od 10 - 21h. Iako je plaža duga 6 kilometara, tokom leta ovde ima dosta ljudi, ali ni onda nema takvih gužvi da vam neko skače po peškiru. Naravno postoje i toaleti i parking u blizini.

Golf teren

Bikini bar

Yyteri je poznat i po predivnim  peščanim dinama. Naravno, iako svi dine povezuju sa pustinjama, one se javljaju i u drugim delovima sveta. Ova peščana uzvišenja koja nastaju delovanjem vetra koji stvara nanose. Ovakva vrsta dina kakva je na Yyteri plaži je takozvana obalska dina. Finska ima nekoliko dina, a najveće i najlepše su upravo Yyteri i Kalajoki, koja se takođe nalazi na zapadnoj obali. Finske dine su visoke oko 25 metara. Ono što je interesantno je i to da određene biljke doprinose da se na ovom mestu stvore dine. Jedna od takvih je i biljka lime trava, ili kako je Finci zovu - rantavehnä. Bez ove biljke ne bi dine na ovom mestu ni postojale. Ova trava dobro vezuje pesak i zahvaljujući tome se formiraju visoke dine. Od cvetnica, ovde je najzastupljenija keltakannusruoho, ili kako je mi zovemo - lanilist.

 

Samo hodanje po ovim stazama od drveta je genijalno jer hodajući po njima prolazite duž livada, primorskih šuma, peščanih dina...Na samoj plaži sport je svuda oko vas..igra se odbojka na pesku, surferi surfuju, igra se mali fudbal...U blizini imate i Yyteri Surf Centre gde se sve može iznajmiti.

Što se tiče smeštaja, u opciji je mnogo varijanti, od postavljanja šatora na plaži, skromnih vikendica do luksuznih apartmana. Ima za svakog po nešto.

Verujte mi, nije najpoznatiji finski slikar Akseli Gallen-Kallela rođen upravo u gradu Pori, uostalom, kao i poznati finski kompozitor Selim Palmgren...pa i pevač Olli, lider finske grupe Yö, koja izvodi jednu od mojih najomiljenijih finskih pesama Rakkaus on lumivalkoinen. Ova lepota inspiriše, definitivno.

Tokom leta, kada su u Finskoj svetle noći, pogledajte kako izgleda ova plaža uživo preko YouTube live streaming-a.

Foto: Petteri Kantokari, Katri Ojala
link 1 
link 2
link 3

Read More

Avionom od Beograda do Helsinkija (2016)

E pa dragi citaoci ovog bloga, na vaš zahtev, odnosno na zahtev mnogih od vas, ovaj tekst će biti na temu avionskog prevoza od Beograda do Helsinkija. 

Ovaj put pisaću baš o polascima iz Beograda, jer je iz pojedinih susednih država znatno lakše doći do glavnog grada Finske. Iz Hrvatske lete avioni kompanija Finnair i Norwegian Air International, i to iz Dubrovnika, Splita i Pule, direktno do Helsinkija. Iz Slovenije takođe postoji direktan let od Ljubljane do Helsinkija. Stanovnicima Crne Gore je aerodrom u Dubrovniku veoma blizu a iz BiH, Makedonije i Srbije još uvek nema direktnih letova do Helsinkija i Finske uopšte.

Kao što rekoh, direktan let od Beograda do Helsinkija nije još uvek uspostavljen, ali uz presedanje do finske prestonice možete stići tradicionalnim avio-kompanijama: Lufthansa, airberlin, Air Serbia, Air France, LOT Polish Airlines, Turkish Airlines, KLM (Koninklijke Luchtvaart Maatschappij), AEROFLOT, Scandinavian Airlines itd.

Cena karte Beograd - Helsinki u jednom smeru, sa Air Serbia kreće se (recimo, za 10. juli), 196€. U ponudi su vam usluge i drugih aviokompanija. Cene se drastično razlikuju u zavisnosti od avioprevoznika, datuma, doba dana itd. Evo primera za dva leta Beograd - Helsinki u jednom smeru, naravno, sa presedanjem. 

 

Znači, iz Beograda do Finske, odnosno do glavnog grada Helsinkija postoje redovni letovi svakog dana, ali ne direktni već sa presedanjem.

Vaše putovanje do Helsinkija najkraće će trajati ukoliko ste rezervisali let sa nemačkom aviokompanijom airberlin 5h i 30min, uz presedanje i čekanje od 1h i 45 min u Berlinu. Najduže ćete putovati sa Lufthansom 9h i 30min, a vaša pauza u Frankfurtu trajaće punih pet sati. Ukoliko letite avionima Air SERBIA, presedanja su obično u Kopenhagenu, a čeka se od 1-7 sati na sledeći let.

Helsinki je od Beograda udaljen 2.200km (747 km autoputa). Do finske prestonice automobilom vam je potrebno 32h efektivne vožnje, a za gorivo i putarine u jednom smeru potrošićete oko 249€, tako da vam se znatno više isplati kupovina jeftine povratne avionske karte nemačke Lufthanse od 262€. 

Ukoliko automobilom putuje četiri osobe, isplativost je neminovna, isto kao i maltretiranje, ali i avanturizam.

Aerodrom u Helsinkiju se zove Helsinki Vantaa. Podeljen je na dva terminala: Terminal 1 za domaće i regionalne letove i Terminal 2 za međunarodne letove. Aerodrom Helsinki je baza za finsku aviokompaniju Finnair, kao i za regionalnog prevoznika Scandinavian Airlines.

Kupovina karata iz Srbije

Radnim danima iz Srbije (od ponedeljka do petka) avionske karte možete platiti:

   1. On-line, Visa, American Express ili Master karticom. (Avionske karte možete platiti putem interneta platnim karticama Visa, American Express ili MasterCard. Potrebno je samo da proverite kod banke koja vam je izdala karticu da li ona podržava plaćanje preko interneta. Nakon uspešno obavljene transakcije i plaćene karte putem kartice, banka odmah šalje potvrdu sajtu preko kog ste kupili kartu, da je sve uspešno završeno i oni vam na imejl dostavljaju elektronsku kartu.Tu kartu odstampajte kada krenete na put.

  2. Gotovinski, uplatnicom kao fizičko lice u banci ili pošti. (Svoju rezervaciju avio karata možete platiti direktnom uplatom na račun agencije/operatera, uz obavezno navođenje odgovarajućeg poziva na broj koji se generiše prilikom naručivanja (to je broj vaše rezervacije). Plaćanje možete izvršiti standardnim nalogom za uplatu u bilo kojoj pošti ili banci, ili putem interneta ako imate internet pristup svom računu (web banking). Ukoliko plaćanje izvršite u pošti ili nakon 16h obavezno odmah dostavite skeniran dokaz o uplati na imejl agencije/operatera kako bi oni ubrzali proces izdavanja karte, jer cena avio karte važi samo za dan kada uradite rezervaciju i ukoliko je ne izdaju istog dana,  avio kompanija zadržava pravo da izmeni cenu karte za naredni dan ili čak otkaže let. Kada plaćate u pošti, imajte u vidu da uplata neće proći istog dana).

 3. Preko firme nalogom za prenos Nakon obavljene online rezervacije avio karte, ukoliko izaberete plaćanje preko računa firme, na imejl će vam stići predračun i uputstvo za uplatu na osnovu koga je potrebno da izvršite prenos sredstava sa računa vašeg preduzeća na račun agencije/operatera. Svoju rezervaciju avio karata možete platiti direktnom uplatom na račun agencije/operatera, uz obavezno navođenje odgovarajućeg poziva na broj koji se generiše prilikom naručivanja (to je broj vaše rezervacije). Plaćanje možete izvršiti standardnim nalogom za prenos u bilo kojoj pošti ili banci, ili putem Interneta ako imate Internet pristup svom računu (web banking).. Ukoliko plaćanje izvršite u pošti ili nakon 16h obavezno odmah dostavite skeniran dokaz o uplati na imejl agencije/operatera kako bi oni ubrzali proces izdavanja karte, jer cena avio karte važi samo za dan kada uradite rezervaciju i ukoliko je ne izdaju istog dana avio kompanija zadržava pravo da izmeni cenu karte za naredni dan ili čak otkaže let. Kada plaćate u pošti, imajte u vidu da uplata neće proći istog dana).

4.  E-bankingom

Vikendom i praznicima, iz Srbije je moguće samo online plaćanje odmah nakon izvršene rezervacije Master, Amex ili Visa karticom.

Naravno, uvek su tu i low cost kompanije (Wizz air, Norwegian Air Shuttle, Easy Jet, Ryanair, Air one, Fly Dubai, Pegasus Airlines, Germanwings, Aegean, Fly Niki, Vueling itd. ), a na njihovim sajtovima pogledajte da li imaju neke letove od Beograda do nekog odredista odakle postoji let do Helsinkija.(Preporučujem Norwegian Air).

Za sada toliko...

http://mojafinska.blogspot.rs/2014/05/put-u-finsku-i-rezervacija-avio-karata.html
http://www.putovnica.net/prijevoz/letovi-avio-karte-split-helsinki-zrakoplov 

Read More