Da li je finski jezik težak za učenje?

Toliko njih me je to pitalo putem mejla, da mi je jednostavnije bilo da odgovor pretočim u tekst i postavim ga ovde. O finskom jeziku sam pisala u par navrata, sve imate u arhivi, ali zaista nikada nisam dala neki lični stav o tome da li je to težak jezik za učenje, ili nije…

Sudeći po nekom svom iskustvu, kada su moji bliski ljudi učili finski, shvatila sam da ga teoretski ne uče toliko teško, ali da ga veoma teško primenjuju u praksi. Bukvalno su im nekad, čak i u finskom okruženju, potrebne godine i godine da bi ga savladali. Naravno,  sve zavisi i od sposobnosti i afiniteta, ali neki prosek je tri godine. 

Ono što je često problem je i činjenica da, kada van Finske upišete neki kurs, ili učite iz raznih udžbenika, jedva čekate da odete u Finsku i “na delu” isprobate svoje znanje, ali se nekad bukvalno ljudi obeshrabre, kada shvate da ne razumeju baš ono što Finci pričaju. To je najčešće iz razloga što je finski govorni jezik, ponekad dosta različit od književnog jezika, ali to nikako ne treba da vas obeshrabri, jer kada savladate standardni, odnosno književni finski, razumeće vas, bez izuzetka svi Finci, a i vi njih ako ih zamolite da govore standardnim finskim, ili će se oni i sami prebaciti na tu varijantu kada shvate da ste stranac.

Kada bih upoređivala recimo glagole finskog ili nekog romanskog ili germanskog jezika, mogla bih vam reći da su finski glagoli relativno laki za građenje, i da postoji malo izuzetaka. Recimo, u Finskoj postoje glagoli koji se završvaju na različite nastavke…ita, eta, ata, uta, ota, dä, ua, lla ...itd. Svaki od njih ima pravilo kako se gradi osnova na koju se dodaju nastavci. Kada sve to lepo naučite napamet, nije teško, posle je sve samo stvar prakse.

Evo primera..recimo od glagola u infinitivu PUHUA, NUKKUA, ASUA (GOVORITI, SPAVATI, STANOVATI)...itd, prvo moramo naći infinitivnu osnovu. Kako se ovi glagoli završavaju sa dva samoglasnika, njihova infinitivna osnova se gradi odbacivanjem poslednjeg samoglasnika, što znači da ćemo dobiti PUHU, NUKKU i ASU. Sada se na to dodaju nastavci:

Minä puhun  - Ja govorim

Sinä puhut - Ti govoriš

Hän  puhuu - On, ona govori

Me puhumme - Mi govorimo

Te puhutte - Vi govorite

He puhuvat - Oni, one govore

Inače, lične zamenice ( minä, sinä, hän,me, te, he) se u govornom jeziku ne upotrebljavaju izuzev u 3. licu jednine, odnosno samo biste rekli „hän puhuu“, dok biste sve ostalo govorili bez zamenica, izuzev u retkim slučjevima, kada je bitno da naglasite subjekta radnje. Takođe, da vam kažem zanimljivost da se lične zamenice u finskom jeziku koriste isključivo za ljude, ali nikada za životinje ili predmete.

Sada biste mogli da glagol NUKKUA ( Spavati ), zamenite i sami...znači, bilo bi  nukun, nukut, hän nukkuu, nukumme, nukutte, nukkuvat.

Kao što vidite, samo se u 3. licu jednine i množine zadržava udvojen vokal „k“. Ovo je specifično kada imate ovako udvojene vokale.

Glagol ASUA (stanovati) je zato lako graditi jer nemate udvojene vokale...( Asun, asut, hän asuu, asumme, asutte, asuvat)..ili u prevodu (stanujem, stanuješ, stanuje,stanujemo, stanujete, stanuju)

Vi sami probajte da zamenite glagole „tottua” (naviknuti se) i „ampua” ( pucati). Obratite pažnju na glagol sa udvojenim vokalom.

Ovo su bili primeri za glagole koji se završavaju nastavcima UA, a sada ću vas upoznati i sa glagolima koji se završavaju sa dva suglasnika i samoglasnik..kao na primer TULLA ( doći) ili OPISKELLA (studiraiti) itd...Ovde se infinitivna osnova dobija odbacivanjem dva poslednja slova. Tako dobijamo TUL i OPISKEL. U ovakvim primerima glagola, između infinitivne osnove i nastavka, ubacuje se vokal „e“

Tul + e + n  ...i dobijamo tulen (dolazim)

Tul+ e + t , tulet ( dolaziš)

Tul + e + e , hän tulee ( on, ona dolazi)

Tul + e + mme, tulemme ( dolazimo)

Tul + e + tte, tulette ( dolazite)

Tul + e + vat, tulevat ( dolaze)

Glagol Opiskella zamenite sami. 

Ovo je pravilo kada u glagolu nema udvojenih vokala, izuzev ona dva poslednja slova „l“

O ostalim glagolima, a podeljeni su u 6 grupa ( vama sam objasnila dve grupe), možda nekom drugom prilikom, jer su ovi primeri bili samo kao ilustracija za ono o čemu sam pisala, odnosno o tome da finski nije toliko težak kada se nauče napamet sva pravila. 

Inače, prvi kontakt sa svakim jezikom donosi vam dva pitanja..kako zvuči i kako se piše? U finskom skoro sve čitate kao što pišete, kao i u srpskom, jer ima fonetsko pismo. Kada biste videli pisani tekst na danskom jeziku i slušali šta pričaju, shvatili biste da izgovoreno nema blage veze sa napisanom.  U tom smislu je finski jednostavan, izuzev udvojenih vokala. Udvojeni vokali se izgovaraju produženo, kako ne bismo izmenili značenje reči. U tom smislu, ako ga poredite sa engleskim, italijanskim, francuskim...ovo je velika prednost. Često se problemi pojave, kada morate da naučite koje reči imaju udvojene vokale, kako biste ih pravilno izgovarali, a tada stranci često, u nedovoljnom iskustvu izgovora finskog, kada naiđu recimo na reč sa tri udvojena para vokala, previše oduže reč, ali sve to vremenom dođe na svoje. Sa druge strane, zbog same strukture jezika, neke složenice koje se pojavljuju u finskom, mogu izgledati neobično dugo, ali, i na to se sve lako naviknete.

Oni koji dođu u Finsku, bez znanja ovog jezika, uvek komentarišu da Finci brzo pričaju i da intonaciju retko čuju, već samo neki protok zvukova. Ono što, takođe, svi primete  je i beskrajna melodičnost ovog jezika zbog 8 samoglasnika`.

Ono što je zanimljivo oko ovih 8 samoglasnika je i to da se oni dele u tri grupe...teške (ä ö y), neutralne (e i)  i meke ( a o u ). Finski zapravo ne zvuči melodično zbog ovolikog broja samoglasnika već zbog njihovog pravilnog grupisanja u rečima.  Naime, u jednoj reči, mogu se nalaziti samo samoglasnici iz jedne ili najviše  dve susedne grupe. Samo se neutralni samoglasnici mogu nalaziti u rečima koje imaju isključivo ili meke ili teške samoglasnike. Na primer, reč Aalto ( talas), sadrži samo samoglasnike jedne grupe, dok reč Nukke ( lutka) ima samoglasnike iz dve grupe. Fincima je zato veoma teško da izgovaraju neke strane reči gde se ne poštuje  samoglasnička harmonija i gde se jedno pored drugog, nalaze samoglasnici iz prve i treće grupe, odnosno meki i teški samoglasnici. Zato Finci skoro i da ne umeju da izgovaraju strane reči gde jedno pored drugog stoje samoglasnici ”y” i ”o”, već tada ”y” izgovaraju kao ”u”. Kada pomislite kako recimo slovački zvuči rogobatno, odmah se setite da on, za razliku od finskog ima manjak samoglasnika, pa se samim tim i teže izgovara. U tom smislu je poznata jedna finska reč ”Riiuuyöaie”, koja se sastoji samo od samoglasnika a iskazuje nameru da se noću nekome udvarate, ili recimo, uzmimo na primer  reč ”jäätelöä” koja znači sladoled...iako i srpska i finska verzija ima 8 slova, finska reč ima dva samoglasnika više pa je milozvučnija...a recimo na slovačkom, reč sladoled, ili  ”zmrzlina”..opet ima 8 slova, ali najmanje suglasnika, pa deluje, bar meni, onako bezveze. Ova milozvučnost se u finskom oseća i u sinhronizaciji prideva i imenica...jer se usklađuju i imaju iste završetke...recimo ”isossa talossa”, odnosno „velika kuća“...

Nacionalnosti se na finskom, za razliku od srpskog, pišu malim slovom...Recimo, ako vas neko pita ””Koje ste nacionalnosti?” (Mikä on kansallisuutesi?), Srbi odgovaraju „Olen serbialainen“ (Ja sam Srbin). Vidite da se finskim nazivima zemlje dodaje nastavak –lainen. Ponekad se umesto ovog nastavka koristi nastavak – läinen. Zašto se nekada upotrebljava jedan, a nekad drugi nastavak? Pa iz razloga samoglasničke harmonije. U nazivu „Serbia“ imamo samoglasnike „e“ i „ a“.  Pošto su oni iz meke i neutralne grupe, onda ide ovo slovo „a“. Kada se u finskom nazivu zemlje nalazi samoglasnici iz neutralne grupe, onda ide nastavak läinen. Na primer...“Olen jemeniläinen“ ( Ja sam Jemenac)...To važi i za gradove... Ja sam Firentinac  (iz Firence), kaže se ”Olen firenzeläinen“  jer u nazivu „Firenze“ imamo samo neutralne samoglasnike. Dok bi se Belgradilainen (Beograđanin), zbog  toga što sadrži samoglasnik iz meke grupe, pisao ovako. Odakle je neko ako kaže  „Olen pekingiläinen“?

Dakle, kao što se videli u ovih par primera, finski jezik ima svoje zakone i pravila, i kada se oni savladaju, posle vam ostaje da što više vežbate, govorite, dok ne počete po automatizmu da  sastavljate rečenice. Gramatika je veoma logična, a čak i kada vam se na prvi pogled nešto učini nelogično, i za to uvek postoji objašnjenje. Nema apstrakcije i zato je samo poenta naučiti pravila. Kako finski jezik, nema rod (videli ste da zamenica hän, znači i ONA i ON, u tom aspektu je i lakši od drugih jezika. Dok budete vežbali čitanje i izgovor, polako ćete se navikavati na akcentovanje prvog sloga, što mu je jedina sličnost sa mađarskim jezikom i polako, ali sigurno ćete ulaziti u pevljivost finskog jezika. Možda niste znali, ali finski je jedini evropski jezik u čijim se tekstovima nalazi više samoglasnika nego suglasnika.

U finskom jeziku je poznato i to da oni za svaku pojavu i pojam imaju tačnu reč, pa se nedoumice ne javljaju. Finski je veoma jasan i koncizan. Njihova jedna reč, već u samoj toj reči ima dva tri pojma, pa se tačno zna o čemu se radi.  Kada ga uporedite sa engleskim, videćete da ono, što bi Finci rekli u dve reči, Englezi će reći u mnogo više. Nekad i u pet puta više. Pogledajte primere:

...i tako, iako su poslednjih decenija, jezici pretpeli uticaj engleskog, kao posledicu moderne medijske kulture, lingviste posebno fascinira finski jer je ostao i dalje konzervativan. Zato, veliki je uspeh i blago, naučiti ovaj neobičan, zahtevan i predivan jezik, i u tome nemojte posustajati. Samo budite uporni. Videćete, da ga i nije tako teško naučiti, kao što tvrde ljudi koji ga nikad nisu ni upoznali. Kao što se ni jedan jezik ne uči preko noći, već godinama, nije ni finski izuzetak. Zbog svojih 15 padeža, ima reputaciju teškog jezika, ali i to je savladivo, jer se dva padeža skoro nikada ne koriste (akkusatiivi i abessiivi). Jedino je  ponekad  malo zbunjivo to što jedno slovo menja  kontekst a lako se možete zbuniti...recimo  TALOTTA znači BEZ KUĆE, a TALOLTA znači IZ KUĆE...ali,ništa se ne može naučiti samo od sebe, već uz izuzetan trud, motivaciju i zalaganje. Finsku gramatiku ćete savladati, ali vokabular zahteva rad i dobru memoriju, pa odmah treba da budete svesni da je ispred vas težak rad.

I zato, na pitanje “Da li je finski jezik težak ?“, najbolji odgovor je “Nije pretežak, ali jeste zahtevan i totalno drugačiji od svih svetskih jezika“

Read More

Evropa u Srcu Banata (II deo)

Krajem aprila ove godine, pisala sam o manifestaciji  Evropsko selo, koja je trebala da se održi 10. maja u Zrenjaninu, i tada sam sam obećala izveštaj o svemu tome, kada se manifestacija završi i sumiraju utisci.  Da biste znali o čemu se radi, pročitajte prvi deo teksta OVDE. 

..a onda je došao i taj 10. maj i Zrenjanin je, onako obasjan suncem, šarenilom boja, nacija, zastava, uz mnogo posetilaca, bio najveseliji grad u Srbiji. Muzika sa svih strana, mnogo dece, 27 stilizovanih kućica koje su predstavljale zemlje Evropske unije...i Trg slobode se začas pretvorio u Trg Evrope. Inače, ova manifestacija je održana u okviru obeležavanja Dana pobede i Dana Evrope, i okupila je veliki broj učesnika koji su se potrudili da na najbolji način predstave zemlje članice EU. Zrenjanin su tom prilikom posetili i gosti iz Slovenije i Grčke.

Finsku su ove godine predstavljali  učenici OŠ “Petar Petrović Njegoš” iz Zrenjanina. Tada su se ta divna deca, zajedno sa svojim profesorima i ostalim radnicima u školi svim srcem pripremali, istraživali o Finskoj, pa su se tako obratili i meni sa nekim pitanjima. Psiholog  te škole, jedna divna i kreativna osoba velikog  srca, koja je mnogo pomogla da se ta ideja realizuje, istraživajući i upoznajući Finsku, zavolela je ovu zemlju, što mi je jednom prilikom i sama rekla, a meni je srce tada bilo puno.

Direktor “Njegoša”,  Miroslav Brnjoš,

Deca iz “Njegoša” su se veoma potrudila za ovaj događaj, pripremili su mnogo plakata, tekstova,  imali su svog plavog nasmejanog Deda Mraza, Moomijevce, Marimekko dizajnirane majice, curice koje su sjajno izvele tačku finske evrovizijske pobedničke pesme grupe Lordi...razne igrice, zanimljivosti o Finskoj..i mnogo toga još. Sve im je bilo u plavo belim bojama, kao simbol finske zastave i zaista su privlačili pažnju svih učesnika i posetilaca ove vesele manifestacije, koja je bila najbolji način da se promovišu zemlje članice EU i njene različite kulture i tradicije.

Divna deca i divni ljudi koji rade u toj skoli

...i tako, kada se završilo sve i kada je tog majskog dana, mrak pao na Zrenjanin, svi su bili tužni što se sve završilo, pa su sa setom, ali i lepim uspomenama otiši svojim kućama...i, kao što bake, neke svoje stare i vredne stvari čuvaju u škrinjama na tavanima, tako su se i u “Njegošu” čuvali svi “finski rekviziti”, kao uspomena na taj divan majski dan...

...ali onda, jednog divnog decembarskog dana, samo par dana pred najveći finski praznik, Dan nezavisnosti, deca iz Njegoša, sa svim divnim radnicima te škole, dobili su satisfakciju za svoj trud. Naime, 3. decembra, ovu najveću školu u Banatu, posetila je  Njegova Ekselencija Pekka Einari Orpana, ambasador Finske u Srbiji. Tom prilikom, u holu škole je napravljena izložba svih eksponata koje su ova vredna deca napravila  za manifestaciju Evropsko selo u maju. Kada je ambasadora dočekao  maleni plavi Deda Mraz, sigurno je i gospodinu Pekki bilo srce puno, jer su mu deca tada prezentovala mnogo toga što su naučila o Finskoj. Direktor škole Miroslav Brnjoš predstavio je ambasadoru Finske "ličnu kartu" škole, a  on im je uzvratio svoje oduševljenje, pričom o tome zašto Finska predstavlja primer jednog od najboljih obrazovnih sistema u Evropi, kao i to da veruje da obrazovni sistem u Srbiji može dostići nivo i rezultate koji su ostvareni u Finskoj.

I tako, na najlepši način je zaokružena ova zrenjaninsko - finska priča. 

A sada pogledajte fotografije sa manifestacije Evropsko selo i fotografije posete ambasadora Finske ovoj školi.

Fotografije sa manifestacije Evropsko selo, preuzete su sa  OVE stranice., dok su fotografije posete ambasadora Finske “Njegošu” dobijene lično od radnika škole. Zahvaljujem im se ovom prilikom.

Evropsko selo, maj 2013.

Njegova Ekselencija Pekka Einari Orpana, ambasador Finske u poseti “Njegošu”

Read More

Sibeliusov dan

Na današnji dan, 8. decembra 1865. godine, rodio se najznačajniji finski kompozitor, Jean Sibelius. U Finskoj se ovaj dan slavi kao dvostruki praznik…Sebeliusov dan i Dan zastave. 

U mnogim pričama o Sibeliusu, upoznali ste se sa nekim segmentima njegovog života, ali vam još nisam pričala o njegovom rodnom gradu i rodnoj kući. Kako je ovo dan Sibeliusovog rođenja, onda je prirodno da napišem par reči o tome. Kada se uputite u prelepo mesto Hämeenlinna, koje se nalazi  na samom jugu Finske, u samom centru grada, u ulici Hallituskatu 11, naići ćete na preslatku malenu kuću, krem - bež boje, na kojoj stoji ploča sa natpisom, da je to rodna kuća Sibeliusa. Ova kuća, koja je izgrađena 1834. godine, je kuća u kojoj je on (Janne, kako su ga u porodici zvali), proveo detinjstvo i ranu mladost, tačnije do 1885. godine, kada se posle završetka Hämeenlinnan lyseon lukio (srednje škole u Hämeenlinni) seli u Helsinki na studije. U ovoj kući je Sibeliusova majka Maria Charlotta bila glava porodice, jer je Sibeliusov otac preminuo kada je mali Jean imao dve i po godine. U vreme kada je Sibelius rođen, Hämeenlinna je bila mesto sa jedva 3000 stanovnika.

Hämeenlinna iz doba Sibeliusovog detinjstva

Hämeenlinna iz doba Sibeliusovog detinjstva

Sibeliusova kuca muzej, danas

Sibeliusova kuca muzej, danas

I pored toga što je odrastao bez oca, Jean je imao srećno i bezbrižno detinjstvo. Odrastao je uz stariju sestru Lindu, majku i brata Christiana. Često je umeo da kaže da se seća oca samo kroz miris cigara i da je i sam propušio jer ga je miris cigara mislima vraćao u detinjstvo. Sibelius je u detinjstvu bio veliki sanjar koga je samo muzika interesovala. Kada je ponavljao peti razred, direktor je rekao da tako bistar dečak nikada ne bi trebao da ponavlja, ali da je toliko bio beznadežni sanjar koji nikako nije mogao da se usredsredi na školu i da je taj potez bio neophodan. Tek kada je krenuo u srednju školu, zainteresovao se za finsku literature, Topeliusove bajke, razna druga dela, a posebno je bio očaran Runebergovim delom Vänrikki Stoolin tarinat, koji je pričao o Finskom ratu...i to delo je, uz Kalevalu, veoma uticalo na Sibeliusovo jačanje nacionalnog ponosa i identiteta, koje je kasnije on pretočio u epohalnu Finlandiju..eto, nekako se može naslutiti da je ideja za Finlandiju možda baš krenula iz ove kuće u Hämeenlinni. U njoj je svirao u triju za bratom i sestrom, a sa samo 10 godina je upravo  tu komponovao svoje prvo delo Kapljice (Vattendroppar)

Maria Sibelius sa decom Jeanom i Lindom

Jean sa bratom i sestrom

Jean, 12 godina

Jeanovo svedocanstvo iz petog razreda

Od 1960 godine, ova kuća je zapravo muzej, sa mnogo ličnih stvari Sibeliusa i njegove prodice, od nameštaja, umetničkih slika, klavira, fotografija, dokumenata, sitnih dragocenosti, pisama..i jedno lepo putovanje kroz vreme. Na zidu se nalazi i diploma njegovog  oca lekara, što je jedna od retkih stvari koja je ostala od Sibeliusovog oca. Tako je lepo zamisliti  da je na tom mestu, trčkarao maleni Jean, da vam kroz telo krenu neki čudni žmarci. Letnje raspuste je mali Janne uvek sa majkom, bratom i sestrom provodio u Loviisi, kod bake, pa je često govorio da je Loviisa sinonim za sunce, zadovoljstvo i radost, a Hämeenlinna za školu. To je zaista i bilo tako jer su u Hämeenlinni teško živeli, dece je bilo puno, a porodica bila bez oca.

Sibelius je 1930 postao počasni građanin Hämeenlinne, a rodna kuća ovog finskog genija je danas rado posećeno mesto turista iz celog sveta. Danas Hämeenlinna ima svoje Sibelius društvo, Janne takmičenje violinista, ulicu koja nosi njegovo ime, Sibelius arhivu, u školi Hämeenlinnan lyseon lukio  nalazi se i veliki Sibeliusov portret, zatim, ovde se održava i festival „Muzika u Sibeliusovom rodnom gradu“...bista Sibeliusa krasi i Sibelius park i kao što vidite, ovaj grad, živi za Sibeliusa, a on je definitivno to i zaslužio...

Read More