Školovanje je besplatno i obavezno od 7 do 16 godina. U Finskoj više od 99,2 % dece završi obavezno osnovno školsko obrazovanje, gotovo 90 % ih stekne diplomu srednje škole, više od polovine mladih Finaca ima magistraturu, dok većina odraslih učestvuje u nekoj aktivnosti čitavog života. Zaključak: učenje je hobi broj jedan u Finskoj !
Obrazovanje služi svima nezavisno od njihovog mesta stanovanja, materinjeg jezika, društveno-ekonomskog statusa ili ličnih mogućnosti. U dobrim obrazovnim sistemima, učenici dobro savladaju ono što se od njih očekuje. Upravo je to bio glavni motiv zbog koje je uveden Program međunarodnog procenjivanja znanja i veština učenika, PISA (OECD-a). Od uvođenja PISA studije 2000. godine, Finska je rangirana na sam vrh kao zemlja u kojoj se najbolje uči.
U Finskoj vlada plaća sve troškove obrazovanja. Udeo privatnog novaca u ukupnim troškovima obrazovanja je manji od 2,5 %. Finski obrazovni sistem je, među svim zemljama, ekonomski najučinkovitiji: novac poreznih obveznika se mudro troši.
Hiljade stručnjaka iz celoga sveta posećuju Finsku kako bi naučili jedno: šta finski obrazovni sistem čini toliko boljim od ostalih? Istina je da Finska ima neke specifičnosti koje se mogu povezati s tim povoljnim obrazovnim uslovima.
Teško je imenovati jedan ili dva razloga zašto je Finska toliko dobra u području obrazovanja. Postoje tri sistemske odlike koje su odigrale važne uloge u dobro izvedenom sistemu obrazovanja u Finskoj. Još od vremena kad je ustanovljena prva finska javna škola 1866., glavni princip obrazovanja je da sva deca u školama imaju isti kurikulum i pedagogiju.
Obaveznih devet godina školovanja uvedeno je početkom 70-ih kad je i stvoren aktuelni školski sistem u Finskoj. Ideja celokupnosti, inkluzije i holističkog pogleda na lični razvoj temeljne su vrednosti koje stoje iza finskog obrazovanja dan-danas. Javna posvećenost ideji dobre škole za svu decu bila je decenijama zvezda vodilja obrazovnih politika. Vlade i ministri su se menjali, ali san je ostajao. To je ključni deo te finske tajne.
Nemoguće je imati dobro obrazovanje bez dobrih učitelja. Ljudi ponekad pogrešno misle kako institucije za obrazovanje učitelja same po sebi proizvode dobrog učitelja za naše škole. Kako se učitelji pripremaju je važno, ali je daleko važnije da najbolji mladi ljudi žele postati učitelji. Finska je od Drugog svetskog rata sastavno poboljšavala obrazovanje učitelja od dvogodišnjeg obrazovanja sve do svetske klase magistrature utemeljenog na istraživanju na univerzitetima.
Danas se u Finskoj daleko teže upisuje na studije namenjene osnovnoškolskim učiteljima, nego na studije medicine, prava ili ekonomije. Svi učitelji u Finskoj imaju više stupnjeve univerzitetskih diplome i moraju biti kompetentni kao istraživači, i predavači. Posledica toga jeste ta da je učitelj u finskom društvu najcenjenije zanimanje. U Finskoj se učitelji poštuju kao stručnjaci i javni intelektualci. Martti Ahtisaari, bivši predsednik države i dobitnik Nobelove nagrade za mir, po zanimanju je učitelj u osnovnoj školi.
Finska nikad nije prihvatila put komercijalizacije, standardizacije i privatizacije vaspitno-obrazovnog sektora na način koje su to učinile Engleska, SAD ili Nemačka.
Vaspitni ciljevi iznad obrazovnih. Vaspitni sistem je utemeljen na odrednicama iz ciljeva "osnovne škole" koji su ostali postojani pa se naglašava da je cilj obavezne škole da učenicima pruži vaspitanje u pravcu sticanja moralnosti i poštovanja društvenih normi ponašanja. Sve ostalo dolazi kao logična nadogradnja.
Obrazovanje služi svima nezavisno od njihovog mesta stanovanja, materinjeg jezika, društveno-ekonomskog statusa ili ličnih mogućnosti. U dobrim obrazovnim sistemima, učenici dobro savladaju ono što se od njih očekuje. Upravo je to bio glavni motiv zbog koje je uveden Program međunarodnog procenjivanja znanja i veština učenika, PISA (OECD-a). Od uvođenja PISA studije 2000. godine, Finska je rangirana na sam vrh kao zemlja u kojoj se najbolje uči.
U Finskoj vlada plaća sve troškove obrazovanja. Udeo privatnog novaca u ukupnim troškovima obrazovanja je manji od 2,5 %. Finski obrazovni sistem je, među svim zemljama, ekonomski najučinkovitiji: novac poreznih obveznika se mudro troši.
Hiljade stručnjaka iz celoga sveta posećuju Finsku kako bi naučili jedno: šta finski obrazovni sistem čini toliko boljim od ostalih? Istina je da Finska ima neke specifičnosti koje se mogu povezati s tim povoljnim obrazovnim uslovima.
Teško je imenovati jedan ili dva razloga zašto je Finska toliko dobra u području obrazovanja. Postoje tri sistemske odlike koje su odigrale važne uloge u dobro izvedenom sistemu obrazovanja u Finskoj. Još od vremena kad je ustanovljena prva finska javna škola 1866., glavni princip obrazovanja je da sva deca u školama imaju isti kurikulum i pedagogiju.
Obaveznih devet godina školovanja uvedeno je početkom 70-ih kad je i stvoren aktuelni školski sistem u Finskoj. Ideja celokupnosti, inkluzije i holističkog pogleda na lični razvoj temeljne su vrednosti koje stoje iza finskog obrazovanja dan-danas. Javna posvećenost ideji dobre škole za svu decu bila je decenijama zvezda vodilja obrazovnih politika. Vlade i ministri su se menjali, ali san je ostajao. To je ključni deo te finske tajne.
Nemoguće je imati dobro obrazovanje bez dobrih učitelja. Ljudi ponekad pogrešno misle kako institucije za obrazovanje učitelja same po sebi proizvode dobrog učitelja za naše škole. Kako se učitelji pripremaju je važno, ali je daleko važnije da najbolji mladi ljudi žele postati učitelji. Finska je od Drugog svetskog rata sastavno poboljšavala obrazovanje učitelja od dvogodišnjeg obrazovanja sve do svetske klase magistrature utemeljenog na istraživanju na univerzitetima.
Danas se u Finskoj daleko teže upisuje na studije namenjene osnovnoškolskim učiteljima, nego na studije medicine, prava ili ekonomije. Svi učitelji u Finskoj imaju više stupnjeve univerzitetskih diplome i moraju biti kompetentni kao istraživači, i predavači. Posledica toga jeste ta da je učitelj u finskom društvu najcenjenije zanimanje. U Finskoj se učitelji poštuju kao stručnjaci i javni intelektualci. Martti Ahtisaari, bivši predsednik države i dobitnik Nobelove nagrade za mir, po zanimanju je učitelj u osnovnoj školi.
Finska nikad nije prihvatila put komercijalizacije, standardizacije i privatizacije vaspitno-obrazovnog sektora na način koje su to učinile Engleska, SAD ili Nemačka.
Vaspitni ciljevi iznad obrazovnih. Vaspitni sistem je utemeljen na odrednicama iz ciljeva "osnovne škole" koji su ostali postojani pa se naglašava da je cilj obavezne škole da učenicima pruži vaspitanje u pravcu sticanja moralnosti i poštovanja društvenih normi ponašanja. Sve ostalo dolazi kao logična nadogradnja.
Posts
4 Komentari / Kommentit:
Učenje kao hobi :-) Sviđa mi se.
To je drzava. Zato im dobro i ide, ali nasi politicari nikako da shvate da treba ulagati u ljude i ljihovo obrazovanje.
Odličan sajt, posve drugačiji od svih.
Hvala od srca.
Post a Comment