Heino Kaski, kompozitor delikatnih raspoloženja

Volim Sibeliusa, ali mnogo volim i Kaskija. Možda su ih neki doživljavali više kao suparnike, a manje kao sunarodnike, ali s obzirom na to da zavist nikako nije osobina koja odlikuje Fince, a opet i zbog činjenice da je upravo Sibelius, dao garancije i preporuke za svog mlađeg kolegu, kako bi ga primili na konzervatorijum u Berlinu, gde je i sam studirao mnogo godina pre njega, govori da su se međusobno veoma uvažavali. Osim toga, još jedan momenat im je bio zajednički. Obojica su zauvek otišli sa ovog sveta istoga dana, iste godine. Tog 20. septembra 1957. godine, Finska i svet izgubili  su dva  umetnika, izrazitog senzibiliteta…

Heino Kaski, čuveni finski kompozitor i pijanista, rođen je juna 1885 godine u mestu Pielisjärvi, koji pripada gradu Lieksa, u istočnom delu Finske, ili još tačnije u oblasti Severna Karelia. Neko ko je rođen u predelu gde je netaknuta priroda, u predelu nacionalnog parka Koli, mora nositi ono lirsko u sebi, koje je i sam Heino Kaski zasigurno posedovao i čime je začinio svoju muziku. Roditelji su mu bili veoma muzikalni a bili su i članovi crkvenog hora. Kada je mladi Heino odlučio da napusti klasično školovanje u svom mestu, kako bi otišao u Helsinki i posvetio se samo muzici, u roditeljima je imao veliku podršku. Upravo je otac bio taj koji ga je naučio kao malog da svira violinu. U Helsinkiju je učio za orguljaša.

Pripadao je generaciji kompozitora koji su usledili posle velikog Sibeliusa i moguće je da su nepravedno ostali u njegovoj senci, ali kada su se njih dvojica upoznali krajem 1909 godine, Sibeliusu se Heino veoma dopao, pa je na njegovu preporuku i nastavio 1911. godine školovanje u Berlinu. U Nemačkoj je ostao 3 godine, jer se po početku Prvog svetskog rata vratio u svoju Finsku gde mu je kompozitor Selim Palmgren držao privatne časove. U tom periodu, dok je bio u svojoj zemlji, napisao je svoje prvo delo, Simfoniju u B – molu, Op. 16 

Simfonija je prvi put izvedena 1919 godine u Helsinkiju, odmah po završetku Prvog svetskog rata. Iste godine Heino se vraća u Berlin, zatim u Italiju I Francusku, da bi se 1924. godine za stalno vratio u svoju zemlju gde je radio kao profesor muzike po školama širom Finske.

Heino se nikada nije ženio, imao je reputaciju osobenjaka i samotnjaka sklonog depresiji, iako je imao i drugo lice prožeto karelijskom neposrednošću i smislom za humor, pa su se te njegove dve strane ličnosti naizmenično smenjivale.

U toku svojih dugih studija, Kaski je uložio mnogo truda i srazmerno tome imao je velika očekivanja, koja u potpunosti nikada nije uspeo realizovati. On nije mogao kompletno da se posveti komponovanju, jer je morao zarađivati za život kao nastavnik klavira i pevanja. U kasnijim godinama, imao je običaj da kaže: "Ja bih voleo da sam radio samo kao kompozitor, ali čini se da su samo retki finski kompozitori bili dovoljno srećni da budu u stanju da to učine. Verovatno je da, zbog teškog školskog rada, nisam imao energiju kasnije u životu da se koncentrišem samo na ono što sam jako želeo i voleo da radim "

1950 godine dobija Orden Reda finskog lava, tačnije orden Pro Finlandia iz reda lavova, koji se dodeljuje istaknutim piscima i umetnicima.

Iako je bio majstor klavirskih minijatura, kojih je napisao oko 100, on je svoju prvu simfoniju koju je napisao smatrao svojim najvećim uspehom. Kaski je napisao i niz drugih obimnih radova pored  simfonije - Sonatu za violinu (1920), Sonatu za violončelo (1923), Sonatu za flautu (1937) i još mnogo toga.

Kaski će ipak ostati upamćen kao lirski nacionalni romantični kompozitor, čija su dela bogata melodičnošću i sposobnošću za dočaravanjem delikatnih raspoloženja, koja nisu tehnički vrlo zahtevna u celini, i koja su jasno napisana više za kuću nego za koncertne dvorane. Njegovi najpopularniji komadi su :

Impromptu, for piano, op. 5/2
Prelude in G-flat major, op. 7
Symphony in B minor, op. 16 (1919)
Reverie, for piano, op. 19/1
Die Quellenymphe, for piano, op. 19/2
Syysaamu (An Autumn Morning), for piano, op. 21/2
Kevätaamu Caprilla (A Spring Morning at Capri), for piano, op. 25/3
Violin Sonata (1920)
Cello Sonata (1923)
Yö meren rannalla (Night by the Sea), for piano, op. 34/1
Piano Pieces op. 48:
Pankakoski (Prelude in B minor), for piano, op. 48/1
Vanha kellotapuli, for piano, op. 48/2
Walamo, for piano, op. 48/3
Flute Sonata in B major, op. 51 (1937)

... i još mnogo toga

Vest o smrti Kaskija bila je u senci Sibeliusove smrti koji je umro istog dana. Dan posle smrti dvojice kompozitora, 21. septembra 1957, Kaskijeva smrt je objavljena tek kao kratka stavka u novinama. Tako je siroti Heino Kaski, kako u životu i karijeri, čak i u smrti bio u senci velikog Sibeliusa. Zato...zaslužuje da danas, posle toliko godina od njegove smrti, ova prelepa muzika ponovo zaživi.