Irvas Aatu, rogati kućni ljubimac

Ko zna, možda će slatki irvas Aatu postati popularan kao čuveni Rudolf, irvas crvenog nosića, koga je 1939. godine stvorio pisac Robert Lusi Mej. Rudolf je na početku bio nesrećan jer su ga svi zavitlavali zbog karakterističnog crvenog nosa, pa je tek postao bitan i ponosan na sebe, nakon što je, upravo baš njega Deda Mraz izabrao da vozi sanke, kako bi se deci delili pokloni...

...ali, Rudolf je izmišljen, a Aatu je stvaran...i ko zna, možda bi i on bio nesrećan, da ga nije, još kao malo napušteno mladunče, u šumi u laponskom mestu Savukoski, pronašla jedna porodica od kojih ga je  devojka Pia Tuukkanen iz Rovaniemija kupila, kada  je u ovo mesto došla na izlet pre 5 godina.. Pia je došla u ovo malo mesto iz razloga, jer je Savukoski jedino mesto u Finskoj u kome ima više irvasa nego stanovnika.

Aatu je postao pravi turistički fenomen, ne zato što je neobičan kućni ljubimac, već jer je, ovaj šestogodišnjak, živeći pet godina u domu, u kome žive Pia, njena majka i pas ljubimac, počeo da poprima ljudske i pseće osobine. Izuzetno se druži i igra sa psom, u kući zna svoje mesto i pravila ponašanja, a uvek, kao da zna da gleda na sat, dođe ispred televizora u vreme kada počne njegova omiljena britanska serija Heartbeat, koju prati sa izuzetnom pažnjom. Pia ga je hranila na flašicu, brinula o njemu i ne bih preterala ako kažem da je Aatu voli kao majku. Živeći u kući, naučio je da pažljivo hoda po tepihu i laminatu i voli da jede hranu sa stola kada mu se postavi, a ne sa poda. Ovaj mužjak, težak 100 kg, po Piinom mišjenju, misli da je pas.

Iako mnoge životinje uživaju kada su na otvorenom prostoru, Aatu najviše voli da provodi vreme u kući, okružen ljudima, što je veoma neobično, ako se zna da irvasi poprilično zaziru od ljudi. Pia naprotiv kaže da je Aatu kao dete, radoznao, društven, dobrica i da veruje ljudima...i tako, umesto da trči po laponskim šumama, on radije voli da se mazi sa ljudima i da gleda televiziju.

U Finskoj postoji ogroman broj irvasa, od čega najviše u Laponiji. Par hiljada njih je polu - pripitomljeno i služe da vuku sanke pune turista, ali ovakav pitomi primerak je samo jedan, i to zahvaljujući Pii, koja sa Aatuom ima izuzetno specifičnu povezanost.

Ako ste jedna od onih osoba, koja  nikada nije videla irvasa uživo, a dođete u predivnu Laponiju, lako ćete ga prepoznati, jer ono po čemu se razlikuje od ostalih jelena je to, što svaki odrasli primerak, bilo mužjak ili ženka, ima razgranate rogove zabačene unazad, koji mužjacima otpadaju u novembru i decembru, a na čije mesto dolaze novi, pa su ženke u jednom periodu, do marta, aprila, dok mužjacima ne porastu veliki rogovi, te, koje svojim rogovima prete grabljivicama, makar samo izgledom, dok i njima ne otpadnu u letnjem periodu. Specifični su takođe i zbog toga jer imaju kratak repić, kratke noge i male uši, koje su male upravo da bi sprečavale gubitak toplote. 

Irvasi su izuzetno čulne životinje, naročito u sezoni parenja, jer mužjaci bukvalno polude. Tokom rane jeseni mužjaci u jurnjavi za lepšom polovinom zaboravljaju i jesti, pa im se događa da izgube i trećinu svoje težine, a višak rada hormona smiruje se tada i tučama jer se često događa da se u nadmetanju za ženku, ponekad i poubijaju, a takve su i ženke kada u nastupu plodnih dana naprasno skaču na mužjake...

Aatu i Pia u centru Rovaniemija

...ali Aatu izgleda nije iz te priče...on je nespecifičan lik svoje vrste, koji samo sedi u toploj kući, družeći se sa psom i gledajući televizor...jedno potpuno bezazleno stvorenje koje me podseća na bika Ferdinanda koji je samo mirisao cveće...ili je možda, ilustrator Denver Gilen, stvarajući lik dobrodušnog Rudolfa, predvidio da će on jednom zaista i postojati u stvarnosti...u liku Aatua.