Tony Kakko, muzičar kome se divim

O ovom izuzetnom finskom muzičaru, frontmenu grupe Sonata Arctica, jednom od sedmorice mojih najomiljenih finskih muzičara, (Perttu Kivilaakso, Marko Saaresto, Tuomas Holopainen, Tomi Joutsen, Alexi Laiho, Tony Kakko i Toni Wirtanen), htela sam još odavno da napišem tekst, ali me je jedna stvar stalno sprečavala. Iako se kod tekstova o nekom muzičaru, radi iznošenja nekih podataka mora koristiti Wikipedia, nikada ne volim da se moj tekst i priča bazira na tehničkim podacima, a priča o Toniju (Toni Kristian Kakko mu je pravo ime, a Tony umetničko), je u startu osuđena na površnu priču bez ulaska u njegov privatni život, jer je on, verovatno, jedina osoba iz, kako finskog, tako i globalnog sveta muzike, o kojoj nema tračeva, privatnih fotografija...jer, koliko god on bio toliko nežna i osoba ogromnog srca, po pitanju njegove porodice i zaštite privatnog života, tu ume da bude surov i neumoljiv. Smatra da je njegova dužnost da suprugu, sa kojom je u braku već 17 godina i njihovu ćerku, zaštiti od medijske buke i provlačenja po žutoj štampi. Novinari, kao novinari, koliko god nalazili puteve da nešto otkriju i objave, u Tonijevom slučaju to ne rade, jer ga izuzetno poštuju. Čak i ovo što sam napisala, mnogo govori o njemu. 

Toni je rođen 1975. godine u gradiću Kemi, u finskoj Laponiji, blizu grada Tornio. baš kao i trojiica njegovih prijatelja i članova Sonate, što bivšh, što sadašnjih...Tommy, Marko i Jani. Toni je zaljubljen u svoje rodno mesto i tu i danas živi sa svojom porodicom. Često napominje da je zimski tip i da mu prija hladna klima Laponije, i ako bi ikada morao da ode iz Finske u neku drugu zemlju da živi, to bi bila sigurno neka država sa istom klimom…Kanada, Rusija, Norveška…

U grupi Sonata Arctica, u početku je bio i glavni vocal, a svirao je i klavijature, sve do  njihovog trećeg albuma, dok je od tada on samo vokal, a Henkka (Henrik Klingenberg) klavijaturista. Uzgred, kako biste shvatili kakav je Toni, shvatićete i iz priče, kako su izabrali baš Henkku... Naime, kada je 2002 godine Mikko Härkin, napustio grupu iz ličnih razloga, Sonata je najavila potragu za novim klavijaturistom. Pored ogromne količine aplikacija iz celog sveta, u najužem izboru je ostala samo nekolicina njih, od kojih su svi bili vrsni klavijaturisti, ali Tony je rekao drugarima iz grupe da će se sa svakim od kandidata družiti po jedno veče opušteno u baru, pa ko im najviše mentalno bude odgovarao, njega će uzeti. Izbor je pao na Henkku i pokazalo se da nisu pogrešili. Sonata Arctica je i danas prvenstveno grupa dobrih prijatelja i istomišljenika, a onda grupa muzičara. Sa Henkkom su prvi koncert imali februara 2003. u gradu Tornio.

Iako je grupa, od svog pojavljivanja osvajala i Finsku i svet, prvi pravi uspeh je krenuo 2004. godine, kada su, nakon što su se izdavačke kuće grabile za njih, odabrali Nuclear Blast. Tada su svirali kao predgrupa grupi Iron Maiden na njihovoj svetskoj turneji, da bi nakon ove turneje i povratka u Finsku, saznali su da su jedan od kandidata za najveću finsku nagradu Emma ( finski Grammy), u konkurenciji  „najbolji finski hard rock / metal album“, Te godine snimili su novi album Reckoning Night, koji je osvojio top liste u Finskoj, Nemačkoj, Japanu, Norveškoj, Švajcarskoj... a Toni je te godine postao i tata preslatke devojčice. Sve same lepe stvari...Posle toga, dobili su poziv od grupe Nightwish da budu njihovi specijalni gosti na evropskoj turneji, saznali su da im je album Silence premašio zlatni tiraž i da se bliži platinastom...vrtoglavi uspeh je krenuo...

Septembra 2004 imali su seriju rasprodatih koncerata u Japanu, na koje su Japanci odlepili i od tada, pa do dana današnjeg, Japanci su ludi za Sonatom...Novembra te godine svirali su u najpoznatijem rok klubu u Finskoj, u klubu Tavastia u Helsinkiju, koji je bio rasprodat danima pre koncerta, i kada su primali zlatnu ploču, Tony se zahvalio a aplauz koji su dobili, bio je najduži i najgromoglasniji u istoriji tog kluba. Februara 2005. u Japanu snimaju live DVD For The Sake Of Revenge, posle koga postaju Bogovi  u Japanu i ostatku sveta...( naravno, ne zato jer Toni  likom podseća na Isusa)...šalim se, naravno...

Toni često ističe da obožava svoj posao jer je zahvaljujući njemu i turnejama ispunio svoju želju da upozna sve predele sveta, mnogo ljudi i da uživa u upoznavanju različtih kultura. Njemu, kao velikom filantropu, ovaj posao znači i priliku, da kroz mnogobrojne humanitarne koncerte, pomogne ljudima, a naročito deci, koju istinski voli, jer je, kako sam kaže, i on jedno veliko dete koje i dan danas uživa u igricama i crtanim filmovima. Verovatno je i to bio jedan od povoda da napiše divnu pesmu o dečijim pravima I Have a Right, kroz nezaobilazni komentar da ga izuzetno boli svaka nesreća koja izlazi iz oka deteta. Ovu pesmu je napisao kao poslednju za album Stones Grow Her Name, iz 2012. godine, jer je naprasno izletela iz njega, kada je album već bio u završnim pripremama. U jednom delu ove pesme, čuje se dete koje izgovara reči izvoda iz Deklaracije  Ujedinjenih nacija o pravima deteta… “You have the special right to grow up and to develop physically and spiritually in a healthy and normal way, free and with dignity.You have the right to love and understanding Your parents have special responsibilities for your education and guidance.You should be taught peace, understanding, tolerance and friendship among all people.”

Moj favorit sa ovog albuma je, pored pesme  I Have a Right, svakako i pesma Alone In Heaven, koja je izuzetno jaka i emotivna. Toni je kroz priču o gubitku dvojice velikih prijatelja, ispričao svoju  viziju poimanja samoće...i samim rečima “Heaven. What the hell would I do in that place without you?...In heaven, alone in heaven.”...snažno dočarao svoju ogromnu ljubav prema ljudima koje voli. Svojevremeno je izjavio da, iako nije religiozan, veruje, i teši ga činjenica da čovekovom smrću,  čoveku tu nije kraj, jer veruje da postoji nešto posle ovog života, jer čovek zapravo ne  može samo da nestane. Tada je rekao i da je on veliki ljubitelj zime, snega i zimskog sunca i da je to za njega vizija raja, jer toplotu naprosto, niti voli, niti podnosi, iako zna mnogo ljudi, ljubitelja leta, kojima bi ovaj sneg i led  izgledao kao istinska scena pakla, ali da bi, u slučaju da mora da bira između toga da bude sam u svom raju i boravka sa prijateljima u paklu, uvek izabrao da ostane sa svojim prijateljima…

Toni je veliki prijatelj sa ostatkom grupe Sonata, voli ga i finski narod, i kolege, jer je veliki dobrica, uvek nasmejan i spreman da svima pomogne. Njegov najbolji prijatelj je Tuomas Holopainen, iz grupe Nightwish. Na Tuomasovom prvom solo albumu The Life and Times of Scrooge, Toni peva pesmu Cold Heart of the Klondike, jer je ovaj Tuomasov album zamišljen da na njemu pevaju nejgovi najbliži prijatelji...Tony, Johanna Iivanainen, njegova verenica Johanna Kurkela...

…inače, Toni je specifičan po tome što voli da piše duge tekstove pesama, kako bi izgledali kao neka priča u malom, ali ponekada kaže, dođe i do komičnih situacija kada, posle serije od 50 koncerata, mozak zablokira pa  zaboravi pojedine delove teksta ili redosled strofa...par puta je pokušao da se izvadi tako što je pokazao publici da počne da peva, nadajući se da će ga oni podsetiti na reči, ali publika često krene pogrešan stih ili strofu, pa nastane haos, ali se posle svi zajedno smeju…

Eto, Toni je divan čovek, muzičar, prijatelj…njegovi tekstovi su lepi, emotivni i uvek sa snažnom porukom. Ovo su mojih top 5 pesama.. a pre njih obavezno pogledajte ova dva koncerta iz Japana i Finske...Toni zaista peva fantastično, uživajte!

Sonata Arctica - (Live) For The Sake Of Revenge (Japan) from Tarja M. on Vimeo.

Sonata Arctica Live In Finland (Full HQ DVD) from Tarja M. on Vimeo.

Mojih top 5