I zemlja se obnavlja prolećem

Ovih dana nisam mnogo pisala jer uživam u divnom proleću, snegu koga još ima na okolnom brdu Ounasvaara, divnom plavom šafranu koji se još promalja iz snega, dok je samo malo dalje od Rovaniemija pravo proleće u svim onim divnim bojama i mirisima. Čim grane sunce, pored reka i brzaka je divno i to me odmah navede da izujem patike i malo dodirnem tu kristalno čistu i još uvek ledenu vodu...Ni ovaj put nisam odolela da i po relativno “zubatom” aprilskom suncu hodam malo bosa po travi i jedva mlakom kamenju pored vode. Ovde se čovek oseća čilo i zdravo uživajući u onom jakom mirisu finskih četinara, slatkom od crne ribizle, kupinovom vinu...ma kakvo gvožđe u tabletama...ovde krvna slika dolazi za kratko vreme na famoznih pet miliona... (ja sam vam živi primer). Šetnja, mnogo svežeg vazduha i uživanje u svakom danu...to je pravi recept gde god bili sada na ovom svetu...proleće je divno vreme za to... Kevät on todella alkanut... :) 

Ne može se reći proleću:“Daj Bože da stigneš što ranije i traješ što duže“. Može samo da se kaže: “Dođi, blagoslovi me tvojom nadom, i ostani koliko god možeš“

Moje uživanje ovih dana...

 

 

 

 

Nadam se da ste uživali u virtuelnom finskom proleću uz divnu muziku grupe Pariisin kevät ( Parisko proleće) i pesmu Kesäyö ( Letnja noć), sa albuma Kaikki on satua ( Sve je bajka) .