Finsko leto je kratko, ali je proleće još kraće, jer traje
od 45 do 60 dana.. Nije redak prizor da i početkom aprila vidite prizore
prolećnog cveća, posebno krokusa i šafrana, kako uzdignuti, onako jarkih
boja, izviru iz snegom pokrivenog tla. Srećom, sneg se uglavnom već otopi u
martu, a tada Finska, onako obdarena prirodom, postaje pravi botanički vrt,
prelepa riznica divnog prolećnog samoniklog
cveća, od standardnih visibaba i ljubičica do divnih divljih lala, krokusa,
šafrana, đurđevka ( koji je nacionalni
cvet Finske), narcisa, jagorčina...pravi šareni raj.
O proleću u Finskoj sam već pisala OVDE, ali zanimljivo je
da vam kažem koliko je proleće u Finskoj prepuno kontrasta. Dok se na severu
Laponije skijaju na suncu, na jugu se već uveliko spremaju za leto. U
Rovaniemiju je i danas (14. april) sneg, obližnja Ounasvaara je kao u punoj zimskoj sezoni, dok
je u centru grada sa tek malo snega ponegde, da ga skoro i nema, rekom Kemijoki još uvek plutaju delovi leda koji se
otapaju...ali, za dve nedelje i ovde će biti pravo proleće.
Proleće u Finskoj počinje oko prvog aprila, najpre na jugozapadnom arhipelagu i Olandskim ostrvima, sredinom aprila u centralnim delovima zemlje i oko prvog maja na severu. Uviđate zašto je proleće u Finskoj prepuno kontrasta...pa upravo zato jer na jugu zemlje proleće stiže mesec dana ranije nego na severu. Srednje prolećne dnevne temperture su do 10°C, a obdanice su znatno duže nego tokom zime...sve je puno veselih boja, prepuno cveća i u punom koloritu za razliku od duge finske zime. Uopšte, Finska je sigurno jedina zemlja u Evropi u kojoj se jasno razlikuju godišnja doba. ...bela zima, koloritni fenomen finske jeseni nazvan ruska. obilje zelenila i poljskog cveća u proleće i leto u kome sunce ne zalazi ni tokom noći.
Proleće u Finskoj počinje oko prvog aprila, najpre na jugozapadnom arhipelagu i Olandskim ostrvima, sredinom aprila u centralnim delovima zemlje i oko prvog maja na severu. Uviđate zašto je proleće u Finskoj prepuno kontrasta...pa upravo zato jer na jugu zemlje proleće stiže mesec dana ranije nego na severu. Srednje prolećne dnevne temperture su do 10°C, a obdanice su znatno duže nego tokom zime...sve je puno veselih boja, prepuno cveća i u punom koloritu za razliku od duge finske zime. Uopšte, Finska je sigurno jedina zemlja u Evropi u kojoj se jasno razlikuju godišnja doba. ...bela zima, koloritni fenomen finske jeseni nazvan ruska. obilje zelenila i poljskog cveća u proleće i leto u kome sunce ne zalazi ni tokom noći.
Sam početak proleća u Finskoj (osim u Laponiji), karakterišu
blagi vetrovi i suvi i sunčani dani. Ponekad sa jugozapada Finske dolazi nizak
vazdušni pritisak donoseći kišno vreme, ali veoma retko. U južnim i centralnim
delovima Finske, krajem aprila je temperatura iznad 10°C, a poslednjih godina bilo je dosta dana
kada su temperature bile i oko 20°C. Generalno, proleća u Finskoj
su uglavnom suva i imaju malo padavina jer je atmosfera u severnoj hemisferi
suva posle hladne zime. Zato su proleća u Finskoj izrazito lepa ( to se baš ne
vidi u Laponiji sve do maja), jer su vedra i sunčana.
Sada ću pokušati da vam dočaram lepote finskog prolećnog cveća
koja tako lepo umeju da naprave šareni tepih po divnom finskom tlu, a kako to izgleda pokazaću vam na slikama snimljenim u
Rovaniemiju prošle godine krajem marta i početkom aprila.
Sve zelene površine tokom prpleća su preplavljene cvećem, koje je i sada tu u cvatu, a ponegde izvire i iz snega. Retko gde se, kao u Finskoj vide lale koje rastu pored snega. Ovde je mnogo lala, posebno onih ranih divljih, zatim ljutića, krokusa divne ljubičaste boje koga Finci zovu tähtisahrami, iako ih ovde ima i u beloj i ružičastoj boji a veoma je rasprostranjen i žuti krokus, poznatiji kao šafran. takođe na svakom koraku ima jagorčevina, narcisa, ljubičica...i sve je to ovde u punom cvatu.
Sinivuokko su prelepe anemone, valkovuokko su bele anemone,
maslačak zovu voikukka a huflattich je
podbel. Kiurunkannus je mlađak, mukulaleinikki je zlatica a rentukka je ljutić.
Tu je i grm sremza koji ima bele cvetove neodoljivog mirisa a Finci ga zovu tuomi. Divnu
jagorčevinu zovu kevätesikko, a slatki dan-noć zovu keto-orvokki. Metsäorvokki je divlja ljubičica
a tuoksuorvokki je ona divna mirisna ljubičica. Vogel-Wicke je ptičja grahorica
a ketoneilikka je šareni karanfil...Onaj divni ljubičasti zvončić zovu kissankello
a päivänkakkara je margareta. Različak zovu ahdekaunokki a narcis valkonarsissi.
Šafran ( krokus) je sahrami a lale zovu tulppaanit. Härkki je cerastium
a kielo
je đurđevak... Inače, đurđevak je nacionalni cvet Finske i to je
omiljeni cvet Finaca...ali izgleda i ne samo njih...engleska vojvotkinja od Kembridža Kejt Mindlton, kao i
princeza od Monaka, Grejs Keli...imale su na venčanju bukete samo od cvetova đurđevka.
8 Komentari / Kommentit:
Hyvää huomenta keskiviikko päivä, upeita kuvia!
Kari Rantanen
Kiitos paljon Kari, kiva että pidät siitä...
zaista prelepo!.....:***
Hvala Vladane, ti bi ovo odsvirao jos lepse...znam!
Vas blog sam otkrila tek pre nekoliko meseci, i toliko ste mi priblizili Finsku,a moram reci i probudili ogromnu zelju da obicem tu lepu zemlju.Hvala Vam.
Hvala i Vama Slavice. Veoma sam srecna sto ste u mojim tekstovima pronasli inspiraciju da posetite Finsku.
Draga Tarja hvala ti puno na ovom fantastičnom blogu, stvarno si živa enciklopedija. Finska je zemlja mojih snova a ovo sto si ti radiš je čista umjetnost hvala ti!
Hvala ti Bojane, od srca. Od ovakvog komentara zacrvenese mi se obrazi. Hvala jos jednom.
Post a Comment