Finska, 20 godina u Evropskoj uniji

Iako je početak evropskih integracija bio pedesetih godina prošlog veka, kada je uspostavljena Evropska zajednica, u kojoj je bilo šest članica osnivača (Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg), prvo  proširenje bilo je 1973. godine ulaskom Ujedinjenog Kraljevstva, Irske i Danske, dok je značaj ove institucije značajno uvećan 1976. godine, kada su održani prvi izbori za Evropski parlament. Nakon toga ulaze i druge zemlje a tokom devedesetih godina stvoreno je i jedinstveno tržište, čime su stvoreni uslovi za slobodno kretanje ljudi, kapitala, robe i usluga. Ako izuzmemo ulazak šest zemalja članica osnivača, od osnivanja Evropske unije desila su se sedam  proširenja. Najveće je bilo 2004 godine kada je ušlo deset novih zemalja,  koje je još poznato i kao „istočno proširenje“ (Kipar, Češka Republika, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija), a poslednje je bilo 2013. godine kada je Evropskoj uniji pristupila Hrvatska. Danas ih je ukupno dvadeset i osam.

Evropska unija je formalno stvorena nakon ratifikacije Ugovora iz Mastrihta, a u oblast delovanja Evropske unije dodate su i zajednička bezbednosna politika i briga za životnu sredinu. Evro kao zvaničma valuta uvedena je 2002. godine, a tada je tu valutu kao svoju nacionalnu valutu uvelo dvanaest zemalja članica.

Jyrki Katainen

Finska se Evropskoj uniji pridružila 1. januara 1995. godine, dakle pre tačno dvadeset godina, zajedno sa Austrijom i Švedskom. Finska je inače najsevernija evropska zemlja, članica Evropske unije. Bila je predsedavajuća 1999. i 2006. godine, a sledeći put će biti 2020. Kada su u pitanju evropski komesari, komisija Evropske unije ima dvadeset i osam komesara. Finac Jyrki Katainen (1971) inače učitelj po profesiji je evropski komesar za rad, rast, investicije i konkurentnost. Ako ćemo malo zanimljivosti, reći ću vam da se najsevernija kopnena tačka Evropske unije nalazi u Finskoj, u selu Nuorgam.

Od severnih nordijskih evropskih zemalja Norveška i Island nisu članice Evropske unije, a od svih severnih evropskih nordijskih zemalja koje su u Evropskoj uniji, samo je Finska 1. januara 1999. godine uvela evro kao nacionalnu valutu. Švedska i Danska i dalje imaju krunu.

Inače, kada su u pitanju skandinavske zemlje, Finska i Švedska jesu u Evropskoj uniji ali nisu članice NATO. Danska je i u Evropskoj uniji i članica NATO, a Norveška i Island su članice NATO, a nisu u Evropskoj uniji. To ni njmanje nije omelo ove zemlje da budu u odličnoj nordijskoj saradnji. Svi oni su međusobno važni trgovinski partneri, jer su jedni drugima komšijski i kulturno najbliži. Nordijske zemlje su odličan primer bliske saradnje jer imaju sličnu tradiciju i istoriju i različite oblike zajedničke komunikacije. 

Taj osećaj bliskosti je formiran pedesetih godina omogućavanjem slobodnog putovanja bez pasoša i omogućavanjem zaposlenja u drugim zemljama.Takva povezanost i privrženost nije prisutna u celokupnoj Evropskoj uniji, ali svakako nije loše postojanje ovakvih saveza unutar Evropske unije među zemljama koje su istorijski i kulturno bliske.

Na primer, Norveška nema neke reprezantivne fudbalske uspehe, ali na velikim takmičenjima oni uvek navijaju za svoje komšije. To je ta nordijska povezanost.

Evropske zemlje treba da zadrže svoje tradicionalne vrednosti, jer se time osnažuje kulturno nasleđe Evrope i samim ulaskom u Evropsku uniju se to ne sme izgubiti, naprotiv. Na žalost, iako su zemlje Balkana, kao i nordijske zemlje povezane kulturom, istorijom  i tradicijom, na Balkanu se na žalost slabo uočava ta bliskost i međusobna povezanost što je velika greška. Bili su ratovi, ne voljom naroda, ali ljudi na Balkanu moraju da shvate da treba da žive za budućnost, koja bi valjalo da bude lepša i prosperitetnija zarad dobra svih. Neprijateljstva među ljudima na Balkanu nisu dolazila od samih ljudi, već od pojedinaca, odnosno političara. Pa, Danci su ratovali sa Šveđanima, Šveđani sa Fincima...ali to je sve prošlost koju je valjalo zaboraviti, makar taj ružni deo. Oni su to shvatili, sada blisko sarađuju i zato su sada tu gde jesu, bogate, uređene i prosperitetne države. Nordijske zemlje su ponosne na činjenicu da su vekovima ratovale, a da sada blisko sarađuju. Jednostavno su shvatile da je bolje da rade zajedno umesto da ratuju jedni protiv drugih. Regionalna saradnja nije samo saradnja na nivou političara i države. To je saradnja i na nivou običnih ljudi. 

Alexander Stubb

Kako sam već napisala, Finska jeste u Evropskoj uniji ali nije članica NATO. Finska je veoma ponosna zbog svoje neutralnosti, jer većina Finaca nikako ne želi da Finska uđe u NATO. Naime, Finska na severoistoku ima granicu sa Rusijom dugu preko hiljadu kilometara. Tokom Hladnog rata ona je bila jedina suverena zemlja koja je imala tesnu saradnju sa ovom velikom silom. Rusima nije zasmetao Finski ulazak u Evropsku uniju, ali pitanje je koliko bi ulazak Finske u NATO, bila provokacija za Rusiju. Međutim, doskorašnji finski premijer Alexander Stubb je veliki zagovornik ulaska u istu, iako je po najnovijim anketama i dalje većinski broj Finaca protiv. Iako je Finska veoma pogođena sankcijama prema Rusiji, jer Finska ima veliki obim trgovine sa Rusijom, Alexander Stubb  smatra da su sankcije opravdane i da se Finska mora solidarisati. Mislim da je delimično i zbog takvog stava, Alexander Stubb izgubio na poslednjim parlamentarnim izborima u Finskoj, održanim 19. aprila ove godine, a na njegovo mesto biće postavljen  Juha Sipilä. 

Juha Sipilä

Kada je  o opštem utisku Finaca o Evropskoj uniji reč,  prema poslednjih anketama, većina Finaca ima  pozitivan stav prema Evropskoj uniji ali imaju i dosta zamerki na njen rad. Te davne 1995. godine je finski narod apsolutnom većinom izglasao svoje pridruživanje ovoj zajednici iz više razloga: zbog mira i stabilnosti, rasta i razvoja i stepena slobode i mogućnosti. Oni veruju u vladavinu prava i saradnju, koja je osnovna srž Evropske unije. Finci su takođe veoma shvatili da su mnogo napredovali od ulaska u Evropsku uniju, u odnosu na početak devedesetih godina prošlog veka kada je Finska bila u recesiji, i da su sada u mnogim oblastima među najboljima u Evropi pa i u svetu. Stopa izvoza je zahvaljujući slobodi  kretanja i slobodnom protoku dobara, u poslednjih 20 godina zabeležila veliki rast u Finskoj.

Najnovija pobeda opozicione, liberalne Partije centra i dolazak Sipile na mesto premijera, najbolje pokazuje pravi stav Finaca kada su u pitanju i ulazak Finske u NATO i odnos prema politici EU. Naime, Partija centra je osvojila najviše mandata a druga po redu je Stranka Finaca. Glasači i pristalice ove dve stranke imaju isti stav po NATO pitanju, a to je da kategorično ne žele da Finska bude članica iste, ali isto tako obe stranke su protivnice politike Evropske unije i njenog spašavanja Grčke, tako da su možda na pomolu i neke nesuglasice na relaciji Finska - Evropska unija. Timo Soini, čelnik Stranke Finaca koja je, kako sam već napisala, ušla u vladajuću koaliciju, i mogući budući ministar financija, nekoliko je puta izjavio kako bi bilo najbolje da se Grčka izbaci iz Evrozone. Ostaje nam da vidimo kako će se stvari dalje odvijati...