Kupanje u ledenom finskom jezeru, melem za zdravlje

Kada pričam prijateljima kako sam se kupala u otvoru leda na - 14 stepeni, mnogi me gledaju kao da nisam normalna. Zapravo, znam da se svi oni tako čude jer ne znaju da je to zapravo divan osećaj, a ne neakakav mazohistički čin. Mnogima tada pred očima izlaze scene iz filma Titanik, kada su se ljudi ledili u vodi čekajući da im stigne pomoć...ali, nadam se da ću vas malo razuveriti da nije sve tako,  naprotiv. 

Ja, vatreni obozavalac zime

Pokušaću da vam objasnim taj osećaj. Za razliku o ronjenja pod ledom, kog se istinski plašim, plivanje u otvorima leda, ili kako to Finci zovu ...avantouinti, je zaista divno iskustvo. Spoljašnje dejstvo hladne vode na ljudski organizam izaziva opštu povratnu reakciju u vidu stresa. U zavisnosti od snage i dužine izloženosti dejstvu hladnoće, stres može biti jak i razarajuć ili blag i aktivirajući. Upravo ovo kratkotrajno plivanje u ledenoj vodi daje taj aktivirajući stres koji pokreće jačanje otpornosti organizma. Pored ovoga, deluje još i na detoksikaciju tela, poboljšanje cirkulacije...i zapravo, kupanje u hladnoj vodi jedini je način da vežbamo elastičnost krvnih sudova jer što su elastičniji, imaćemo manje problema s krvnim pritiskom. Ovo su samo neke blagodeti, ima ih mnogo.

Opisaću vam osećaj kupanja u ledenoj vodi reka i jezera tokom zime. U Finskoj se ovakvo kupanje naziva MORŽEVANJE. Moje kupanje u velikom otvoru zaleđenog jezera, gde često ima dosta kupača, uvek krene sa nekom nelagodom pre nego što uđem u vodu. Priznajem, potrebna je jaka volja i dosta hrabrosti. Nikada nisam ulazila naglo, već postepeno, posle vežbi zagrevanja na suvom ( prvo malo vežbi zagrevanja, pa malo trčanja i vežbi disanja), ali se ni ne sme ulaziti u vodu ako je telo znojavo ili preterano rashlađeno. Zatim se ulazi do kolena, umiva lice i kvase vrat, grudi i leđa. Brzo posle toga imate želju da uđete u vodu jer je temperatura vazduha uvek niža od temperature vode, pa je hladnije onako napolju u kupaćem, nego u vodi. Naravno, pri ovakvim kurama ne nose se odela za kupanje ( märkäpuku).

Tog dana kada je napolju bilo - 14°C , temperatura vode je bila 1°C. Kada uđem u vodu, posle onog prvog šoka i trenutnog gubitka osećaja u nogama koji prođe veoma brzo, nastupa  svesnost osećaja hladnoće i počinje neka blaga bol u celom telu a onda se telo navikne isto kao kada se leti na moru telo navikne na vodu iako vam samo ulaženje bude strašno. Taman kada se naviknete, morate energično plivati bar 30 metara, a ne stajati kao klada. Verujte, i to je priroda sama regulisala jer čovek, posle izlaganja niskoj temperaturi, automatski ubrzava povratnu reakciju organizma, terajući ga na aktivnost, a ne na pasivnost. ( Kada stojite recimo po veoma hladnom vremenu napolju čekajući autobus, telo vas samo tera da cupkate u mestu kako biste se zagrejali). Kako u ledenoj vodi nikada ne ostajem duže od 5 minuta (a nemojte ni vi da ne biste dosli u stanje duboke hipotermije), najgori osećaj su minuti nakon izlaska iz vode kada nastupa groznica i drhtavica...ali zapravo, ta groznica i drhtavica, koje su posle 5 minuta u vodi u fazi blage hipotermije, su veoma dobre za zdravlje jer deluju kao masaža da se telo što pre zagreje. U ovoj blagoj fazi hipotermije temperatura tela je oko 32 stepena. Ovde važi pravilo da što se brže i energičnije gubi toplota, to se brže ostvaruje porast temperature. Čim se obučete i ogrnete ćebetom, osećaj postaje neverovatan, jer se osećate fantastično...čilo, snažno, raspoloženo, razbuđeno, energično...a telesna temperatura se vraća na normalu posle nekih dvadesetak minuta. Ovakav energetski potencijal držaće vas ceo dan, a posle toga ga možete održavati i svakodnevnom hidroterapijom. Nemojte se praviti važni i ostajati dugo u vodi kako ne biste došli u fazu doboke hipertermije kada postoji rizik za zdravlje i kada je temperatura tela ispod 20 stepeni. Ako se pridržavate uputstava i saveta ljudi koji su dugo godina u tome, lekara itd, to vam se nikada i nikako ne može dogoditi.

Ako se posle prvog kupanja u hladnoj jezerskoj vodi desi da vam se koža peruta, stolica bude tvrda i kao ovčja a zglobovi pucketaju, znači da se niste dovoljno dugo pripremali za ovakav podvig, ali ništa zato...sve će se regulisati kupkom u toploj vodi i mazanjem kože maslinovim uljem.

Moram da vam skrenem pažnju da ako se nikada niste izlagali ovakvim hladnim šokovima, nemojte ni sada, bar ne pre prilagođavanja organizma. Pripreme moraju da traju mesecima, pa i godinu...za početak se možete na kraju tuširanja kod kuće, tretirati toplo hladnim tuširanjem. Ova hidroterapija će delovati savršeno na vaš organizam i pripremiti ga za veće izazove - kupanje u hladnoj vodi. Hladna voda deluje stimulišuće, a topla voda opušta. Oni zajedno deluju poput neke pumpe koja pokreće krv. Kada se telo izlaže hladnoj vodi, tok cirkulacije kreće se ka unutrašnjim organima, a kada se telo izlaže toploj vodi, cirkulacija se iz unutrašnjosti kreće ka koži. Izlažući kožu vrućem pa hladnom, nateraćete cirkulaciju da se pokrene, a to je veoma značajno...blokiraćete moguća zapušenja, trombove i slično, ali i poboljšati detoksikaciju i kretanje krvi do svih organa jednako, poboljšaćete cirkulaciju, sniziti krvni pritisak, umanjiti bol, smanjiti stres...

Kako započeti hidroterapiju kod kuće? Prvo skvasite celo telo vodom koja vam prija, mlakom i prijatnom. Polako povećavajte temperaturu do veoma vruće - takve da je pristojno dobro izdržavate. Bitno je da vam svaki deo tela bude zagrejan ovom vrućom vodom, a posebno noge i stopala jer se ovi delovi tela najsporije zagrevaju. Zatim smanjite na dosta hladniju koliko možete da izdržite.  Od ovoga vam ne može biti loše i ništa vam se neće desiti. Kada pokvasite svaki deo tela, povisite temperaturu na malo topliju od pređašnjeg vrućeg i snizite na još hladniju nego pre toga. Ponavljajte menjanje 3-7 puta, svaki put pomerajući granicu toplog i hladnog što dalje. Veoma je bitno uvek početi toplom pa tek onda hladnom vodom, jer ako telo nije zagrejano, u koži slabo cirkuliše krv, krvno sudovi pod kožom su zgrčeni od hladnoće, pa bi se pod uticajem hladne vode još više zgrčili. 

Nikada se nemojte brisati nakon završetka ove toplo-hladne terapije, već budite u toploj prostoriji dok se telo samo ne osuši. Preporuka je i da narednih sat-dva, ostanete u toploj prostoriji. Napomena... Ako imate srčanih problema, kardio - vaskularnih problema, astmu...nemojte ovo ni započinjati ni probati bez saglasnosti vašeg lekara. Takođe, bolesne osobe, koje imaju povišenu temperaturu ne smeju da rade ovakve hidro terapije. U Finskoj ovakve stvari se ne dozvoljavaju trudnicama i damama koje tada imaju menstrualni ciklus.

Pored hidroterapije postoji još par načina kojima ćete se mesecima pripremati za kupanje u hladnoj vodi ( jezeru, reci...). Ove meke terapije moraju prethoditi onim ozbiljnijim. Neke od mekih terapija kojima ćete pripremati telo su i trljanje izuzetno toplim pa izuzetno hladnim oblogama, polivanje toplom pa hladnom vodom, kao i masiranjem posle prskanja hladnom vodom, koje se sprovodi na sledeći način: kada se polijete dovoljno hladnom vodom (u početku oko 20°C), ili bolje reći poprskate celo telo količinom od 1 l  vode, krenite da masirate telo počevši od predela vrata ka nogama i nazad sve dok se telo samo ne osuši a koža postane topla na dodir (oko 3 minuta). Ovo sprovodite svaki dan, uz postepeno snižavanje temperature vode za po 1°C sve dok koža i telo to dobro podnose. Ako primetite da vam temperature niže od 10°C više ne odgovaraju, to radite danima i nedeljama pa kada se naviknete, opet malo snizite temperaturu vode. Ovakve pripremne meke terapije se rade ili odmah ujutru ili dva sata pred spavanje. Najbolji efekti nastupaju kada dođete do kombinacije baš hladne vode i energičnog masiranja tela.

Takođe, postoji još jedna bitna stavka oko priprema za zimsko kupanje tj. morževanje, a to je da se uklopite u prirodni režim kupanja na otvorenom. Ako ste tokom leta u vodi na reci, jezeru ili moru u jednom dahu boravili oko 30 minuta, tokom jeseni se kupajte 10 minuta, a tokom zime od 1 - 3 minuta. 

Mnogi Finci rone pod ledom, ja nisam, ali ko zna, možda...mada teško, jednom i to probam. Naime, nijedan sport ne zahteva veću svesnost za vreme od ronjenja, a ronjenje pod ledom samo pojačava prirodu granice između života i smrti. Ne samo da niste u mogućnosti da izronite gde želite zbog zamrznute površine vode, koja vas potencijalno može zarobiti u polarnim vodama, već i svakim dodatnim minutom provedenim u ovim ledenim vodama povećavate mogućnost da dobijete hipotermiju i oštećenje nerava. Kako ja nisam sklona takvim ekstremima, ne ronim, još uvek, a ne preporučujem ni vama, naročito ne bez dugotrajne obuke i stručnog nadzora.

Naravno, bez da vam ja kažem, znate da otpornost na hladnoću u velikoj meri zavisi od mesta gde čovek živi i gde se rodio, jer energija nekog podneblja utiče još od samog začeća na razvoj ploda dajući mu tako odbrambene mehanizme za aklimatizaciju na neke specifične uslove života. Finci su zbog specifičnosti klime gde žive, adaptirani na hladnoću više nego neko ko živi u toplim krajevima, međutim, verovali ili ne, iz razloga jer 99% Finaca stalno koristi saunu, koja je deo svakodnevnog života u Finskoj, Finci mnogo bolje podnose toplotu nego 50% ljudi koji žive u toplijim krajevima. Zašto, pitate se?

Finci posle vrele saune uskaču u ledenu vodu i tako treniraju svoj termoregulacioni sistem i jačaju imunitet. Čuveni finski atletičar, višestruki olimpijski šampion, trkač na duge staze Paavo Nurmi, 1924. godine je na Olimpijadi u Parizu osvojio četiri zlatne medalje, uprkos najvrelijem letu do tada u Francuskoj. To nisu očekivali od jednog Finca koji nije navikao da funkcioniše pri tropskim temperaturama...međutim, kasnije je novinarima izjavio da ne bi nikako mogao da podnese te temperature da nije pomoću svakodnevnih tretmana u sauni, u svojoj rodnoj Finskoj, toliko usavršio svoj termoregulacioni sistem. Sauna podstiče delovanje znojnih žlezda, a organizam koji je adaptiran na vrućinu, bori se protiv nje pojačanim lučenjem znoja, koji apsorbujući veliku količinu toplote iz sloja vazduha koji direktno prijanja na kožu, spušta temperaturu organizma.

Takođe, Finci decu od malena čeliče na niske temperature i još kao bebe ih ostavljaju da spavaju u hladnim prostorijama, pa upravo iz tog razloga, skoro pa i da ne oboljevaju od upale respiratornih organa. Naravno, čeličenje organizma treba započeti od samog rođenja a kasnije ga samo redovno održavati. Danas se u Finskoj, Austriji i Nemačkoj uveliko u bolnicama i rehabilitacionim centrima primenjuje hodanje bosim nogama po kontrasnoj traci, čiji su delovi naizmenično hladni pa vrući. Mnoge trake u Finskoj su napravljene tako da su duž trake poređana korita naizmenično punjena ledenom pa veoma toplom vodom, i uz to, dok su u vodi kamenčići. Ovakvim postupcima podstiče se cirkulacija i snaži imuni sistem, povećava otpornost organizma, pa su ljudi posle ovakvih kura imuni na razne upale i prehlade. dobijaju energiju i podstiču moždane funkcije.

Pokušaću da vam objasnim zašto su Finci opčinjeni  uticajem vode na zdravlje - hladne vode prilikom kupanja u otvoru zaleđenog jezera, ili znojenjem tj. delovanjem vruće vodene pare u saunama. Finci znaju da je to odlično za zdravlje. Naime, kako se čovekov organizam sastoji od 70 % vode, nameće se odgovor da je na njega najbolje uticati vodom, a ne hemijom. Voda ima veliki toplotni kapacitet  i dobru provodljivost, mnogo puta bolju od vazduha. Iz toga razloga nam iste temperature vazduha i vode deluju totalno različito. Vazdujh je na 37 stepeni vreo, a voda na 37 stepeni mlaka (na toj temperaturi se  kupaju bebe). Tarapija vodom je jedna od najsnažnijih prirodnih terapija na poboljšanje ljudskog zdravlja. Dokazano je da osobe koje plivaju u ledenoj zimskoj vodi  50 % manje imaju šanse da dobiju neku virusnu infekciju, zaraznu bolest, respiratornu infekciju itd...od onih koji ne upražnjavaju ovu aktivnost. Takođe, oksidativni stres koji se dešava pri kratkotrajnom izlaganju celog tela hladnoj vodi, razvija izuzetnu antioksidativnu zaštitu.

Ono  što je izuzetno bitno za napomenuti je da  u toku zime u Finskoj ne smete sami ići na kupanje u otvorima leda, posebno ne ako ste stranci jer ne znate koje su rupe u ledu nastale pucanjem leda, a koje su namerno napravljene zarad kupača koji vole da upražnjavaju ovu aktivnost. Kako svako jezero ima mnogo drvenih prilaza sa stepenicama za ulazak u vodu, ako tu nema leda, tu se slobodno možete kupati, ali ako su rupe napravljene negde dalje od obale, ako ne vidite postavljen prilaz sa neklizajućom površinom  i merdevine za ulazak u vodu ili obaveštenja, ne ulazite u tu rupu jer nećete moći da izađete. Dlanovi će vam se lepiti za led, i uopšte nećete biti bezbedni. U pravim namenskim  rupama za plivanje se obično nalaze pumpe koje sprečavaju da se u otvorima leda voda ponovo zaledi. Širom Finske se nalaze ovakvi otvori za ledeno kupanje sa sve svlačionicama, prilazima a često i sa saunama. Aktivni su od oktobra do marta, kako u kom kraju Finske. Samo u Helsinkiju ih ima preko 10 i bukvalno stalno ima kupača jer je ovo Fincima izuzetan užitak.

Pozivam vas da bar razmislite o ovome i probate ako vam to zdravstveno stanje dozvoljava...Bićete mi zahvalni. :)