Saveti za dobro podnošenje svetlih i mračnih meseci u Finskoj

Neki ljudi misle da u Finskoj, tokom šest meseci danonoćno sija sunce a da je  tokom šest meseci mrak. Moram vam reći da to nije tačno, ali ima tu negde i malo istine.

Naime, svi znate dve bitne činjenice o Finskoj...da tokom leta ima fenomen ponoćnog sunca, odnosno belih noći, i  da tokom zime ima fenomen polarnih noći. Kako je Finska veoma izdužena zemlja, sa preko 1100 km u dužini pravca sever-jug, ovi fenomeni se najviše odnose na njen deo severno od arktičkog kruga. 

Leto na jugu Finske počinje krajem maja, na severu krajem juna,  a završava se sredinom septembra u južnoj Finskoj i mesec dana ranije na severu Finske. Ponoćno sunce ili polarni dan je prirodni fenomen koji se pojavljuje u letnjim mesecima, severno od arktičkog kruga. Broj dana u toku godine sa  ponoćnim suncem povećava se što se ide dalje od ekvatora prema polovima. Dve trećine svih ljudi na svetu, koji žive u području pojave ponoćnog  sunca, živi u Finskoj. U najsevernijem delovima finske Laponije, sunce ostaje iznad horizonta  73 dana uzastopno.  Iako je ovaj fenomen najizraženiji  na severu Finske, bele noći su činjenica u celoj zemlji,  ali u blagoj formi, pa čak i u Helsinkiju na južnoj obali (krajem juna), kada ova pojava doprinosi doživljaju dana bez prestanka. Čak i onda kada južna Finska nije pod dejstvom ponoćnog sunca, dan je svetao oko 20 sati dnevno. 

Turisti koji dođu u Finsku kako bi osetili čari sunca koje ne zalazi, moraju biti upoznati sa sledećom činjenicom...naime, u svakom delu zemlje se samo u određenom periodu mogu doživeti prave bele noći i blagodeti ponoćnog sunca, pa se u tom smislu uvek treba orijentisati po već poznatom rasporedu kada posetiti neko mesto….naravno, što je mesto severnije, tamo je duži period belih noći, odnosno ponoćnog sunca. Recimo, Kemi je najjužniji grad u Laponiji, pa se bele noći u njemu zadržavaju od 18. - 24. juna, zatim, još malo severnije od Kemija je Kuusamo, u kome u polarnim belim noćima možete uživati od  12. – 30. juna, u Rovaniemiju od 6. juna do 7. jula…Sodankylä se posećuje od 29. maja do 14. jula, Ivalo od 22. maja do 21. jula i u najsevernijem mestu Utsjoki, ponoćno sunce traje od sredine maja pa do kraja jula…oko 73 dana.

Finsko leto nije sa nenormalnim temperaturama kakve su prisutne u našem delu Evrope, već izuzetno prijatno sa temperaturama od 25 - 30°C, a nekada, veoma retko i nešto preko 30°C. Ono što je našim ljudima malo nelagodno, posebno ako odu na sever Finske je to što ih sunce tokom noći zbunjuje oko vremenske orijentacije, a ponekad i zbog svetlosti ne mogu da zaspe. Zato uvek preporučujem da ponesu masku za spavanje, koja se stavlja preko očiju. Pored ove maske najtoplije preporučujem i losion protiv komaraca a onda, uz ove dve stvarčice, leto u Finskoj postaje pravo uživanje. 

 

 

E sad, malo je problematičnije tokom zime.To je mnogim ljudima sa naših prostora mnogo teže za podnošenje, posebno ako ostaju duže ili trajno u Finskoj. Iz tog razloga bih vam ukratko objasnila kakve su zime u Finskoj a onda i to kako se naši ljudi, ali i Fince bore sa dugom, hladnom i mračnom zimom.

Leto je kratko i slatko u Finskoj, a zima duga, preduga. Na jugu Finske, zima počinje sredinom novembra, na severu sredinom oktobra, a samo na jugozapadnom arhipelagu od decembra. Već i ovom činjenicom vidite da je u Finskoj, zimi potrebno dva meseca da bi došla od Laponije do alandskih ostrva jer mora i velika jezera usporavaju dolazak zime. Naravno, u Laponiji zima najduže  traje, i to oko 200 dana, odnosno malo više od pola godine, a u ostalim delovima oko 100 dana.

Po nekom nepisanom pravilu, stalni sneg pokriva tlo oko dve nedelje nakon početka zime u tom delu zemlje, iako se prve nestalne snežne padavine beleže i početkom oktobra. Sneg je najdublji u martu kada je pokrivač od 60 do 90 cm u istočnoj i severnoj Finskoj i 20 do 30 cm na jugozapadu zemlje. Tokom zime, srednja dnevna temperatura je uvek ispod 0°C. Najhladniji mesec je uvek početak februara. Najhladnije temperature u Finskoj ikada zabeležene su od -45°C do -50°C u Laponiji i istočnoj Finskoj blizu Rusije, u ostalim delovima zemlje od  -35°C do -45°C i od -25°C do -35°C na primorju i ostrvima. Najniža zimska temperatura u Helsinkiju bila je 1987. godine kada je u tom gradu bilo -34°C, a najniža temperatura ikada u Finskoj, bila je 1999. godine kada je u Laponiji izmereno brrr -51°C.

Međutim, iako Finsku prati glas hladne zime, globalni poremećaj je učinio da je sada zimska temperatura malo viša nego pre, ali u Finskoj je ipak znatno hladnije tokom zime nego recimo kod nas na Balkanu. Međutim, zbog uticaja mora, finska hladnoća se relativno dobro podnosi. Sam vazduh u zimskom periodu ima tendenciju da bude suv i oštar, što ga čni prijatnijim nego što to temperature pokazuju i upravo ta suva kontinentalna klima doprinosi da zima ovde i na – 30°C bude prijatnija nego na – 10°C u vlažnom području  srednje Evrope. Meni je savršena, ali mnogim ljudima sa juga Evrope i nije. Iako je priroda prelepa tokom zime, a i hladnoća se nekako sanira kada se, kao što Finci rade, troslojno obučete, ono što mnogim strancima u Finskoj zaista smeta je mrak tokom zime. Ako se pitate kakav mrak je u pitanju, objasniću vam...naime, severno od arktičkog kruga,  gde je ovaj fenomen najizraženiji, postoji deo zime kada sunce uopšte ne izlazi iznad horizonta. Na severu Laponije mrak traje gotovo 51 dan bez prestanka, a  u drugim delovima Finske je svetli deo dana toliko kratak da traje svega par sati.

 

Finci su se i navikli na te i takve uslove života, iako ima i Finaca koji zimu, odnosno mrak teško podnose, ali uglavnom strancima u Finskoj taj mrak ipak najteže pada. Jači i stabilniji ljudi relativno lako se adaptiraju na te uslove, sa pomagalima ili bez njih, druže se, bave svojim poslom i hobijem, izlaze...

E sad, ako se pitate koja su ta pomagala,  to je ono o čemu sam htela da vam pišem u ovom tekstu, kako biste spremniji počeli život u ovoj prelepoj zemlji i izbegli sindrom afektivnog poremećaja koji je poznat i kao sezonski poremećaj. Sezonski afektivni poremećaj je vrsta depresije koja se javlja iznova u jesenjem i najviše u zimskom periodu, a prolazi u proleće i leto. Zbog cikličnog javljanja, povremeno se naziva i „rekurentna (povratna) zimska depresija“. Dakle, sve što vam je potrebno da ne biste tokom finskih mračnih zima zapali u ovo stanje, su tri stvari...vitamin D,  Wake-up lampa i lampa za terapiju svetlom...pa krenimo redom.

Vitamin D

Nedostatak svetlosti u mračnim finskim zimama, nije samo loša po psihu ljudi koji tada, ako sa tim ne mogu da se izbore, postaju umorni i depresivni, ona bi mogla da bude loša i po zdravlje ukoliko se ne koristi dodatni vitamin D. Nedostatak svetlosti i sunca remeti hormonski status u organizmu i to često dovodi do umora i depresije, pomanjkanja energije i osećaja ravnodušnosti. Iz tog razloga ljudi koji žive u severnim zemljama na zemaljskoj kugli, moraju da nadomeste to neizlaganje suncu koje je najbitnije za proizvodnju D vitamina u ljudskom telu, upravo uzimanjem D vitamina, bilo u dodatnim kapsulama ili pojačanom ishranom sa bogatim izvorom ovog vitamina ( masna riba, jaja, svinjska mast, riblje ulje, maslac, ikra bakalara,  jetra bakalara...). Eto još jednog načina kako da se uhvatite u koštac s mrakom - ishranom! Kada kupujete vitamin D, vodite računa o preporučenoj dnevnoj dozi, pa se o tome raspitajte kod farmaceuta, ali, u Finskoj vam zaista preporucujem da ga pijete tokom zimskih meseci.

Znači... za stanovnike dalekog severa koji ne mogu prirodnim putem da proizvedu vitamin D, glavni alternativni izvor tog vitamina je masna riba - i zato je tokom zime u Finskoj najbolje uzimati riblje ulje ili tablete vitamina D. 

Lampe za terpiju svetlom

Dnevno svetlo utiče na proizvodnju supstanci u mozgu koje utiču na raspoloženje ljudi. Nedostatak dnevne svetlosti podstiče organizam da  proizvodi supstance koje nas čine pospanima i letargičnima.  Sve je to tako jer je svetlost aktivan neurobiološki agens koji je od ključnog značaja za regulisanje kortizola, serotonina i melatonina u mozgu. Kada svetlost padne na mrežnjaču, aktiviraju se fotoreceptori koji stimulišu proizvodnju serotonina i kortizola, supstanci koje su veoma važne u određivanju našeg fizičkog i mentalnog zdravlja. Nedovoljni nivo serotonina neminovno dovodi do depresije, nedostatka energije, problema sa spavanjem, slabe kontrole impulsa i promena raspoloženja. Melatonin se  u krv izlučuje iz pinealne žlezde u mozgu i on je poznat kao hormon tame jer se izlučuje u mraku. Iz tog razloga, posebno u Finskoj, tokom mračnih zimskih dana, ljudi proivode više melatonina nego tokom leta, a hiperprodukcija melatonina dovodi do umora, bezvoljnosti i depresije. Kada svetlost padne na oči, melatonin se razlaže a njena sekrecija se zaustavlja. Zato je tretman svetlom izuzetan za zaustavljanje lučenja melatonina. Sedenje i samo 45 minuta tokom dana  ispred lampe za terpiju svetlom  je od izuzetnog značaja i zaista čini čuda, posebno ljudima koji se bore sa teškim podnošenjem mračnih zimskih dana. 

 

Kako se radi terapija svetlosnom lampom?

Ova vrsta terapije osmišljena je kao zamena za prirodnu svetlost, posebno u severnim zemljama u kojima se tokom zime ljudi ne mogu izlagati u dovoljnoj meri suncu. Najčešće se poboljašnja vide nakon nedelju dana terapije. Najbolje je u toku dana  odvojiti 45 minuta i sedeti na 30 do 60 cm od lampe ( najbolje one od 10000 luksa). To je aparat sa električnim lampama punog spektra koje su dovoljno snažne da simuliraju sunčevu svetlost. Idealno je biti okrenut ka lampi, otvorenih očiju ali bez direktnog glednja u izvor svetlosti, ali oči mogu biti i zatvorene, jer beli zraci lampe, kroz mrežnjaču oka stimulišu određena područja mozga koja podstiču proizvodnju serotonina. Intenzitet svetlosti kod ovih lampi je od 2500 - 10000 luksa što odgovara dnevnoj svetlosti. Poseban filter koji poseduje ova lampa, blokira štetno zračenje a dužina tretmana zavisi od snage lampe. Stručnjaci predlažu jutro kao najbolje vreme za sprovođenje ovog tretmana, kako bi telo razumelo da je svanuo dan. Pored svih blagodeti, ova lampa bolje deluje protiv depresije od antidepresiva  u vidu tableta. Ova lampa ima još jedan izuzetan efekat. Naime, ljudi, a posebno stranci u Finskoj, često imaju tokom zime poremećaj normalnog sna, ali sedenjem i samo 20 minuta dnevno ispred ove lampe, spavaju kao bebe. Ako se pravilno koristi lampa pokreće unutrašnji sat, a rezultat toga je bolja koncentracija, poboljšanje sna i bolje raspoloženje. Preporučujem Philipsove lampe. Lampa na fotografiji je Light therapie lamp Philips HF 3319/01 Energy Light.

 Wake-up lampa

Kada je pitanju Wake-up lampa, ili lampa za buđenje, moram reći da je ona, bar za mene, mnogo dobra stvar. Kada sam u mom domu u Srbiji, u sobi u kojoj spavam, nikada nisu zamračene roletne, a sunce izlazi baš na strani gde je moja spavaća soba. Pošto sam ljubitelj jutra, veoma mi prija kada me sunčevi zraci, pomiluju po licu i nežno probude. Tokom zime, bilo na jugu ili severu Evrope, mogu da funkcionišem i ako me sunce ne budi svojom umilnom svetlošću, ali mi je sam osećaj lepši ako me probudi Wake-up lampa tokom mračne zime. Ja mogu normalno da se budim i bez nje, ali mnogim strancima koji dođu u Finsku, to ume da bude problem tokom zime, jer se bude i ležu po mraku, pa malo gube orijentir i veoma stresno utiče na organizam. Zdravo spavanje sve dok vas sunčevi zraci ujutru ne probude je mnogima luksuz, ali uz ovu spravu, i taj prirodni luksuz je nadomešćen.

Kako funkcioniše lampa za buđenje?

Lampu podesite da vam pusti zvučni signal u vreme kada ste podesili.  Prvog minuta je on tih i blag, a posle minut - dva kreće sve glasnije. Melodije koje ova lampa ima su tako divne i prirodne..možete podesiti da vas budi cvrkut ptica, lagan instrumental uz cvrkut ptica, kukavica i cvrkut, zvuk vetra , samo instrumental i zvuk talasa i galebova na moru. Ali ono što čini ovu lampu tako posebnom je svetlo koje simulira izlazak sunca.  Prigušeno svetlo kreće pola sata pre zvuka zona i postepeno se pojačava sve dok ne dostigne efekat jačine kao da vam jutarnje sunce miluje obraze. Ovakve lampe rade svoj posao i ako su vam oči zatvorene, jer i zatvorene oči registruju na izlaganje svetlosti. Postepeno povećavanje svetlosti, vašem telu i kroz zatvorene oči šalje poruku da sunce izlazi, a tada mozak šalje telu poruku da prestane sa lučenjem melatonina i da započne lučenje serotonina i kortizola u krvotok, jer su oni najbitniji za fazu buđenja. Ono što je kod ove lampe neveraovatno je to, da je mnogima dovoljno samo da se svetlost pojača kao da je suncem obasjano jutro i prirodno buđenje bez zvuka je tu...no, neki ostave i zvuk, za svaki slučaj, a i zato jer se uz ove prirodne tonove buđenja zaista čovek toliko opusti što je dovoljno da mu lepo krene dan.

Ova lampa nije samo korisnija od standardnih budilnika ili razornog zvuka na mobilnim telefonima, zbog toga što je prijatnija jer nema trzanja zbog naglog, jakog  i uznemirujućeg zvuka budilnika, za koje je dokazano da organizam stavlja u režim akutnog stresa, već, morate priznati da mahnito lupanje po budilniku da prestane sa zvonjavom i nije najsrećnije rešenje da se započne dan. Lampa za buđenje vas nežno sprovodi od faze sna do budnog stanja.

Razmislite samo, ukoliko navijate sat uvek u isto vreme da vas probudi  kako biste otišli na posao, koliko ste se puta probudili neposredno pre zvonjave budilnika. Ljudi su skloni da to tumače kako im se telo naviklo na ustajanje u isto vreme, ali je tu u pitanju nešto sasvim drugo. Da, telo im se naviklo, ali tako što aktivira hormon stresa koji doprinosi buđenju. Bilo kako bilo, ovaj aparat je mnogima, ne samo onima na severnom delu zemaljske kugle, ulepšao život u jesenjim i zimskim mračnim danima. Wake-up lampa koju preporučujem je Philips Light Therapy Wake-up Light Model

HF3520.

Prednosti ove lampe su i LED sijalice jer traju veoma dugo, intenzitet svetlosti je do 300 luksa i u prirodnoj je žutoj boji. Može da služi i kao noćna lampa, da se personalizuje jačina svetlosti i još mnogo toga.

Neki stranci u Finskoj kupuju i razne jonizatore vazduha, ovlaživače i razne druge stvarčice kako bi sebi ugodili i prilagodili se dugim mračnim zimama, i to je sve individualno, ali ove tri stvari koje sam nabrojala su obično ono što će vam biti i više nego dovoljno.

 

Dakle, eto recepta kako prebroditi mračni period: gutajte vitamine, jedite masnu ribu, uključite svetlosne terapijske lampe i - možda najvažnije - uživajte u zimi.