Učenje stranog jezika je veoma korisno, nekada i teško, ali
svakako i veoma interesantno, posebno kada naiđete na neku reč u tom novom
jeziku, koja u izgovoru ili pravopisu deluje slično ili isto kao neka druga reč
iz nekog drugog jezika (ili dijalekta), ali gde ima sasvim drugo značenje. U
lingvistici, ove reči se nazivaju “lažni prijatelji”, ili kako ih Finci zovu
“petolliset ystävät”. Lažni prijatelji se dešavaju iz više razloga, ali se
često dešavaju slučajno, deljenjem etimološkog porekla koji je divergirao tokom
vremena.
Ove reči mogu biti zbunjujuće za one koji uče nov jezik, ali
svakako i zabavne i zanimljive. Evo malo zanimljivih “lažnjaka” u finskom i
srpskom jeziku...
Na srpskom kanta je kanta, a na finskom, kanta je stav,
mišljenje. Na finskom se greben kaže kari, kao kod nas začin kari. Na srpskom
kika je pletenica, na finskom kikka je trik. Nama je Kina zemlja u kojoj žive
Kinezi, na finskom, kina je svađa. Vino je kod nas vino, na finskom, vino znači
vertikalan. Vika zna se šta je, a kod Finaca, vika je greška.
Kada je neko debeo,
kažemo da ima salo, a na finskom, salo je divljina. Lupa je lupa, optički
instrument, a na finskom, lupa je dozvola, dopuštenje. Horna je na srpskom
instrument a na finskom bezdan. Salata kod nas, a na finskom salata je sakriti. Kad smo
već kod hrane, salama je salama, ali kod Finaca, salama je munja, bljesak.
Ovakvih primera ima mnogo. ali hajde da vidimo u kakvom su odnosu engleski i finski jezik.
Zatim, tu su i
sledeće reči:
lasta - udlaga, salata - sakrivati, särmä
- ugao, kolo - šupljina, rima - letva, retki - izlet, lama - ekonomska
kriza, koska - zato što, osa- deo, horna - bezdan, lava - pozornica, maja -
brvnara, palata - vracati se, turska - bakalar...
Ovakvih primera ima mnogo. ali hajde da vidimo u kakvom su odnosu engleski i finski jezik.
Ako uzmemo engleski i finski, aka je na engleskom skraćenica
od “Also known as” (takođe poznat kao), a na finskom akka je baba, starica. U
engleskom slengu, faggot znači peder,
ondnosno pogrdni izraz za gej osobu, a na finskom fagotti je fagot. Na finskom
seksi znači seks, dok se pol kaže
sukupuoli, a na engleskom sex označava i pol i seksualnu aktivnost. Na engleskom
ale znači pivo, a ale na kolokvijalnom finskom
znači sniženje. Na finskom, siili je jež, a engleska reč seal se slično izgovara a znači pečat. Grape
je na engleskom grožđe, a finskom greippi je grejpfrut...zamislite samo da vam
neko, umesto da kaže da imate veličinu mozga kao greippi, kaže da imate veličinu
mozga kao grape.
Asia je na finskom stvar, a na engleskom Asia je Azija. Na
finskom lapsi je dete. a na engleskom lapse je propust. Finska reč za uživanje nauti,
veoma je slična u izgovoru sa engleskom reči naughty ili nevaljao. Pusu je
na finskom poljubac a pus na engleskom gnoj. Veto kod Finaca znači opklada, a
kod Engleza, veto je...veto ili zabrana. Finci za mak kažu unikko, a Englezi za
jedinstveno kažu unique. Takki je kod Finaca jakna, a kod Engleza, lepljiv je tacky. Joki je na finskom reka, a joke na engleskom znači šala. Riski je u
Finskoj jak, a u Engleskoj risky je rizičan...ili ono..na engleskom brat je
detište, a kod nas brat je brat.
Primera je mnogo, a evo malo i nekih lažnjaka iz
drugih jezika. Nama su posebno zanimljivi oni iz ruskog jezika. Naime, često
smo uvereni da su jezici slovenske grupe veoma slični, što negde zaista i jesu,
ali se nekada dešava i da nam se samo učini da smo razumeli sagovornika upravo
zbog fenomena lažnih prijatelja. Na primer,na ruskom живот (čita se život), zapravo
znači stomak, врач (vrač ) je lekar, туча
(tuča) je oblak a фамилия (čita se familija) je prezime... искусство (iskustvo) je umetnost, a рок ( rok ) je sudbina. Guza/ zadnjica se na ruskom kaže ягодицы (čita se jagodici)
i nisu jagodice, te ako vam, moje dame,
neki Rus kaže da imate lepu ягодицы, definitivno neće misliti na vaše
jagodice na licu. Takođe, ako vam Rus kaže da ima понос (ponos), to ne znači da je ponosna osoba već da ima proliv. Шланг (šlang) ne znači biti vitak, već je шланг gumeno crevo.
Ako vam Rus kaže “Это же просто!”, to ne znači da je nešto prosto i
nepristojno, već da je lako i jednostavno. Zatim, столица nije stolica, nego glavni grad. Pечь (reč) je govor, a reč se na
ruskom kaže слово (slovo). Ovakvih reči u ruskom jeziku je mnogo, a s obzirom
na to da sam ga učila 12 godina, mogla bih da nabrajam do sutra.
Kako su u Finskoj i finski i švedski zvanični jezici, evo
još jedne zanimljivosti. Na engleskom kiss je poljubac, na finskom mačka se
kaže kissa, a na švedskom kissa znači piškiti.
Takođe, na rumunskom jeziku crap je šaran, a na engleskom
crap je sranje...zamislite Rumuna koji u Engleskoj traži u restoranu porciju šarana.
Na nemačkom gift je otrov, a na engleskom poklon...uh, ne želim baš poklon od
Nemca....ili recimo, na švedskom i norveškom fart je brzina, a na engleskom
znači prdnuti...
Eto, nadam se da sam vas malo zabavila, a kako se približava
26. septembar, odnosno Evropski dan jezika, kao prava učiteljica, daću vam domaći
zadatak da u komentaru napišete neki, vama poznat primer “lažnog prijatelja”.
Unapred se radujem da saznam nešto novo.
19 Komentari / Kommentit:
Konkurssi (fin.) - stečaj i kilpailu (fin.) - konkurs.
Pola sata sam razgovarala sa suprugom i uopšte mi nije bilo jasno o čemu on priča, dok nismo shvatili da konkurs ima potpuno drugo značenje na srpskom i finskom! Nisam mogla da verujem! :D
Hvala draga Jeco, odlicno uradjen domaci :) Naime, konkurssi znaci i bankrot, a kada povezemo to, da konkurisati u Srbiji za posao automatski znaci i bankrot, ispada da su ove dve reci pravi prijatelji . :)
Na italijanskom je (la) curva [čita se "kurva"] KRIVINA, na engleskom curve ima slično značenje (krivina, oblina), a na srpskom je KURVA...uh! :S
Е сад си ме убила у појам. А баш сам мислио да дођем да живим у финској :).
Aster..hvala za komentar i primer laznih prijatelja.
Meni je jedan od najzanimljivijih primjera LAPIO KOLA; pomislio bi čovjek "ko je lapio/maznuo kola?" Niko, to na finskom znači AŠOV LOPATA (ili obrnuto, zaboravio sam).
Kod ovih lažnjaka, važno je da znamo šta tačno gledamo - pismo ili izgovor.
"Rata" (traka) kad se napiše liči na srpsku "ratu" koja se drukčije izgovara - sa dugim "a". Finska riječ je sa glasom "a" normalne dužine. Opet, bh. kolokvijalni naziv za društvo, ljude i narod - RAJA izgovara se sa dugim "a" i to sasvim lijepo korespondira sa finskom riječju "raaja", što znači "ud".
("Piši kako govoriš" je mnogo doslednije sprovedeno u finskom nego u srpskom, mada se mi ubismo hvaleći tim principom. :)
Nego da se vratimo na lažnjake.
HARTIA - rame
VIESTI - poruka
LEPO - odmor
USKO - vjera
MEKKO - haljina
Rječca NO zavrijeđuje posebnu pažnju. Uzvikivati "NO" umjesto "O" za sve Evropljane je suprotno intuiciji jer djeluje kao NEgacija nečega, a ne kao potvrđivanje i pojačavanje efekta. Pa ipak, Finci stalno uzvikuju "No niin" (o da, pa da, a tako, tako znači...) "no terve" (o zdravo, ej ćao) ili započinju odgovore na pitanja. Strancu treba vremena da se navikne na tu obrnutu logiku.
[Na kraju mala digresija. Ovo "no niin" je postalo toliko uobičajeno u svakodnevnom govoru mnogih Finaca da ga više ne vrijedi ni prevoditi, praktično je "all-round" poštapalica. Možda je nekad bilo "Aha, a tako, o da...". Danas ćete to čuti u milion situacija uključujući i onu kad vam neko poznat priđe i ne nalazeći bolji uvod u razgovor jednostavno kaže - NO NIIN. Tipičan primjer je kad radite nešto sa Fincem. Kad se posao obavi najlakše je poentirati sa "no niin" i ne pričati puno: "dosta smo uradili danas i dobro smo uradili."]
Hvala ti za divne primere...
Kod laznjaka gledamo i pravopis i izgovor, kao sto sam vec napisala u uvodnom delu teksta.
”Rata” je pruga....a ”raja” na srpskom korespondira i sa finskom reci ”raaja” (ud), kao sto si lepo primetio, ali i sa finskom reci “raja” sto znaci granica.
Tacno, u finskom jeziku skoro sve se cita kao sto pise, kao i u srpskom, jer oba jezika imaju fonetsko pismo.
Hvala i za ove ostale laznjake, mada ih ima mnogo i bilo je iluzorno da ih sve nabrajam, ali evo, uz navodjenje jos nekih primera, malo si me i odmenio ;)
Sto se tice tvoje opaske za "No niin", to samo deluje kao negacija, ali je zaista bitan za pojacavanje efekta, kako kazes, ali tu nije bitno ono NO, vec "niin" koje u prevodu znaci ”da, tako je”. To je nama malo cudno jer smo navikli da se u vecini jezika NE, kaze kao no, ne...itd, ali se na finskom i estonskom NE, kaze EI ( kao nase ej ili hej u nekom ushicenju), tako da ako se u Finskoj EJ CAO, kaze NO TERVE, to je logicnije nego da kazu EI TERVE, sto bi bilo kao NE ZDRAVO ( malo je nezdravo, zar ne?). Zato to nije obrnuta logika, vec je takav jezik. Na primer, to o cemu pricam se vidi i u ovom primeru "Tuo on niin kaunis! " ( To je tako divno! "), a Finci ce O DA, pre reci sa AI NIIN...
..i da jos napomenem..u govornom finskom, ovo slovo N, na kraju se skoro nikd ne izgovara, vec zvuci kao da kazu AI NII, ili NO NII.
evo i jos mog priloga za lzne prijatelje. Na finskom, “alas”je “dole”, “allas” je “bazen”, a na srpskom je ribar...ili recimo ETIKKA je na finskom SIRCE, a kod nas je ETIKA nauka o moralu...
Nema veze sa finskim jezikom, ali je dobar primer lažnih prijatelja. Nemojte u Slovačkoj od konobara tražiti da vam donese pohovanu šniclu jer pohovana (pochovaná) znači sahranjena.
uzivam da citam ovaj blog, ali ovaj post sam anpustio posle prvih nekoliko recenica. A mene, verujem iza vecinu stranca finski je pretezak. Sreca je sto dosta Finaca znaju enegleski jezik, i vole da pricaju na engleskom (za razliku od Italijana, Francuza...). Naravno ne znaci da ne treba da brinu i negusju svoj jezik
A da li se čita na Finskom kao sto se pise ili ima pravilo
Da li se čita na finskom kao što se piše ili ima pravilo čitanja kao u njemačkom straße-štrase
Na finskom se cita kao sto pise.
Када смо код руског, има јако много примера ла
них пријатеља. Нпр. сохранить на руском значи - сачувати, док на српском имамо сахранити. Затим буква је слово, слово на руском значи реч, речь значи говор, а говор значи реченица. Красный значи црвен, док код нас красан је исто што и леп. Машина на руском значи аутомобил, док је код нас то машина. И што каже Тарја, могли бисмо овако до сутра. Иначе, почео сам да учим фински језик и полако се заљубљујем у њега, у Финску као земљу,финску културу итд. За ово кратко време сам научио неколико лажних пријатеља и у финском, неки од њих јесте pieni - мали, док на италијанском pieno значи пун/о. Liike на финском значи - бизнис, док на енглеском имамо чувено like. Kuva на финском значи слика, док је на српском то треће лице једнине глагола кувати. На финском musta значи - црна, док на енглеском имамо must - морати. Занимљиво!
Na madjarskom jeziku PATIKA, a na srpskom jeziku APOTEKA
Pozdrav iz susedne Svedske
Pozdrav i za vas...nisam ovo znala. Hvala za informaciju.
Zar nije na madjarskom apoteka "Gyogyszertar"?
Ja ne znam madjarski, pa ne mogu na to da vam odgovorim.
Hej Tarja! Guglala sam sv-srp lazne prijatelje i naidjem na vas post, a inace volim ovaj blog jos ove cca 5 godina i jednog divnog posta o finskom kompozitoru i komunikacije oko jagoda! Evo me sad u susednoj Svedskoj ucim jezik sredine.
Apropo vasih primera laznih parova mogu da dodam na ove sjajne primere da je "kisa" (rus.)- maca, dusa/draga - umilno za zenu kao dodatak spisku sv/fi/eng.
za ruske "yagodici" radi se o misicima zadnjice, ni ne znam rec na srpskom, zato je u mnozini jer ih ima dva, mozda "guzovi" :) iako zvuci pogresno.
(nemam rusku tastaturu nazalost)
Hvala ti puno na ovako zanimljivom komentaru. :)
Post a Comment