12 dana
pre Božića, tačnije 13.decembra, u Finskoj se obeležava Dan Svete Lucije
(Lucian päivä). Ovih 12 dana obeležava po jedan mesec u godini. Tako se, prateći
vremenske prilike svakog dana, veruje da će takav biti i mesec koji taj dan
predstavlja. Lucian päivä je praznik u adventnom periodu, a za one koji ne
znaju, advent je period u crkvenoj liturgijskoj godini, u kome je vreme
priprema za veliki praznik, Božić.
Međutim,
prvo bih vas upoznala sa ovim praznikom. Naime, Dan Svete Lucije, odnosno Lucian
päivä na finskom, ili Sankta Lucia, Luciadagen na švedskom, je praznik, koji
dolazi iz švedske kulture. On je najviše vezan za Skandinaviju, pa se u
Skandinaviji proslavlja u Švedskoj,
Danskoj, Norveškoj i jednom delu Finske, odnosno svuda gde postoje Finci sa
švedskog govornog područja, koje popularno zovu “finski Šveđani” (suomenruotsalaiset) ili
“švedski Finci”. Statistike kažu da u Finskoj živi 300 hiljada Finaca kojima je
švedski maternji jezik.
Lucija
je istorijska ličnost, devojka rođena oko 280. godine u Sirakuzi, na Siciliji,
koja je stradala kao mučenica zbog svoje hrišćanske vere. U to vreme, u Rimskom
carstvu je bilo kažnjivo biti hrišćanin i pretpostavlja se da je ubijena 304.
godine kao posledica Dioklecijanovog progona hrišćana. Danas se Sveta Lucija u
katoličkoj crkvi smatra zaštitnicom slepih i slabovidih, a slavi se i u
Švedskoj, Finskoj, Danskoj i Norveškoj, iako nisu katoličke zemlje. U
Finskoj ima 0,14 % katolika, u Danskoj 2%, u Švedskoj 1,5% i u Norveškoj
5%. Ostaci Svete Lucije danas počivaju u crkvi San Geremia u Veneciji.
U
katoličkoj i luteranskoj crkvi 13. decembar se inače obeležava kao dan Svete
Lucije. Međutim, ovaj datum je u Švedskoj dugo bio poseban, još pre nego što je
praznik počeo da se slavi kao što se slavi danas.
Sve do 1753. godine u Švedskoj se koristio
julijanski kalendar i 13. decembra noć je bila najduža u godini. U srednjem
veku se verovalo da je to izuzetno opasna noć, pa bi ljudi prizivali svetlost
da se vrati i iz straha niko nije smeo da spava, tako da su organizovali
slavlja i jeli što više kako ne bi zaspali. Pored toga, ovo je bio i poslednji
dan kada su ljudi mogli da jedu mrsnu hranu pred početak božićnog posta. Iako
je promena kalendara pomerila zimsku kratkodnevnicu na drugi datum, ljudi su
nastavili da slave ovaj praznik, 13. decembra. Vremenom je pod uticajem katoličke
crkve i raznih uticaja iz inostranstva, ovaj praznik počeo da se obeležava malo
drugačije i tada se javljaju devojke koje nose zeleni venac sa svećama na
glavi. Prvo pojavljivanje Lucije obučene u belu haljinu u Švedskoj je
zabeleženo 1764. na jednom imanju u zapadnoj Švedskoj.
Ovaj praznik dolazi u vreme kada je zima u
Skandinaviji hladna i mračna, pa je ovaj praznik i praznik svetlosti. Ime
Lucija potiče od latinske reči lux koja označava svetlost. Inače, i sama reč za
“Božić”, kod severnjaka…( "jul" na danskom, švedskm i norveškom; "joulu" na
finskom; "jól" na islandskom) potiču od staronordijske reči "hjul" , što
znači "sunčani točak”.Sve je ovde u slavu svetlosti.
A kako izgleda glavna ceremonija u glavnom
gradu Finske?
U
Helsinkiju ceremonija počinje u 17 časova po finskom vremenu( vreme u Srbiji
+1), na mestu velike Luteranske katedrale u centru grada. Svetlosne parade se
odvijaju na centralnim ulicama i ceo centar blista, svetli i šljašti. Svake
godine se u Finskoj bira devojka koja će te godine predstavljati nacionalnu Svetu Luciju.
Ona se, obučena u belo, sa crvenim pojasom oko struka i zelenim vencem sa sedam sveća na glavi, kruniše u
Luteranskoj katedrali u Helsinkiju, nakon čega silazi stepeništem među ljude do
Trga Senata, deleći im zelenilo i svetlost u mračnim danima. Svake godine, oko
30 hiljada ljudi, prisustvuje ceremoniji krunisanja nove devojke koja
predstavlja Svetu Luciju, kao i svečanoj paradi kroz centralne ulice Helsinkija
(Aleksanterinkatu, Mannerheimintie, Eteläesplanadi, Marketskver). Ostali članovi svečane
parade nose u ruci po jednu sveću (ili u novije vreme svetiljke na baterije).
Sveće simbolizuju svetlost koja toliko nedostaje severnim zemljama u ovo doba godine.
Svake jeseni,
za ovu manifestaciju se prijavi mnogo, mnogo devojaka, koje priželjkuju da budu
proglašene predstavnicom Svete Lucije, i iz kruga u krug, javnim glasanjem, eliminišu se pojedine
devojke, dok druge prolaze u sledeći krug i tako sve dok se ne izabere Lucia. Mesec
dana pre ceremonije, poznata su imena deset finalistkinja, i za njih se glasa. Pobednica se zna krajem novembra,
a na dan Svete Lucije, izabrana devojka se kruniše. U Finskoj se hiljade
devojaka obučava kao Lucia u školama i domovima širom zemlje, a stotine mladih
žena takmiče se za čast da budu izabrane da predstavljaju Luciju tokom svečane ceremonije
ispred Luteranske katedrale. Izabrana devojka je Finkinja sa švedskog govornog
područja, a zna se da takvih mesta u Finskoj ima dosta, te da su finski i
švedski zbog toga, službeni jezici u Finskoj.
Prošlogodišnja
devojka koja je izabrana za Svetu Luciju 2016, je osamnaestogodišnja Ingrid
Holm iz Kemiönsaarija, mesta sa juga Finske, gde je za 28 % stanovnika finski
maternji jezik, a za 68 % švedski, ali
koji obavezno govore i finski. Ovo su slike sa prethodnih finskih izbora, sa nacionalnog areena.yle.fi sajta sa izbora prošlogodišnje Svete
Lucije.
Ingrid Holm |
Ovogodišnje
kandidatkinje bile su:
Sabina Sievänen, 19 godina, Espoo
Emmy Wikström, 18 godina, Sipoo
Charlotta Palm, 20 godina, iz Helsinkija, rođena u gradu Turku
Anna-Kajsa Edström, 21 godina, Pietarsaari
Daniela Ragnell, 21 godina,Tenhola
Ida-Maria Andersson, 19 godina, Vaasa
Victoria Turunen, 18 godina,Espoo
Andrea Walander, 19 godina, Helsinki
Alicia Jalava, 21 godina, Tammisaari
Loviisa Lukka, 18 godina, Heinola
Najviše pristiglih glasova ove godine je osvjila Anna-Kajsa
Edström iz finskog mesta Pietarsaari, i ona je finska Sveta Lucija za 2017. godinu (Suomen
Lucia-neito 2017). Kao što znate, svako selo, grad, ulica, u Finskoj ima dva
naziva, jer su u Finskoj službeni jezici I finski i švedski, pa je ova lepa
devojka tako iz mesta Jakobstad (Ovako glasi Pietarsaari na švedskom). Širom
Finske birale su se i lokalne Svete Lucije, ali je Anna-Kajsa nacionalni izbor i
ona je glavna Lucija.
Anna-Kajsa Edström |
Inače,
ovaj brend Lucije nije nikakav izbor za mis, jer isključivo ima društvenu
odgovornost, jer izabrana i krunisana Lucija, koja uzgred mora biti obrazovana i
devojka za primer, posle proglašenja pobede na nacionalnom nivou, nastavlja da
širi nadu i dobru volju posećujući bolnice,
sirotišta, domove za nezbrinute i ostale slične ustanove i da učestvuje u
humanitarnom radu. Zanimljivo u vezi sa ovim praznikom je i to da je sve oko Svete
Lucije i dalje na tradicionalnom nivou, nema modernih primesa. Današnje izabrane Svete Lucije i dalje imaju
istu odeću: belu haljinu, crveni pojas i zeleni venac na glavi sa svećama.
Jedino što se danas više koriste sveće na baterije iz bezbednosnih razloga.
Nekadašnje izabrane Lucije morale su da budu tihe i smerne devojke, a danas,
kada ona ima i ulogu humanitarnog ambasadora, ona mora da bude i takva da se dobro nosi sa medijima, da je
rečita, prijatna i devojka od akcije.
Trend
proslave ovog praznika ima dugu tradiciju. Prve evidencije proslave Svete Lucija
u Finskoj su od 1898. godine, a prve velike proslave došle su 1930. godine,
nekoliko godina nakon popularizacije ovog praznika u Švedskoj. Finska Sveta
Lucija je prvi put zvanično izabrana 1949. godine i krunisana je u Helsinškoj
katedrali. Lokalne Svete Lucije se i dan
danas biraju u skoro svakom mestu gde postoji švedska populacija u Finskoj. U
Švedskoj je 13. decembra i imendan svih Lucija.
Od zanimljivosti, a i da se nauči
nešto:
Švedska reč
“fika” gotovo je neprevodiva, a označava odmor tokom dana koji se najčešće
provodi u prijatnom društvu uz kafu i kolače, i to na ovaj dan samo uz prelepi kolač lussekatter.
Jedan
savet: U vreme kada počne ceremonija u centru Helsinkija, tramvaji u centru
uopšte ne saobraćaju, pa ukoliko idete do nekih gradskih luka, kako biste se
ukrcali na neki od feribota…Viking Line, Silja Line… krenite ranije.
Danas širom
Skandinavije ori se predivna pesma “Santa Lucia”, pa je poslušajte i vi.
2 Komentari / Kommentit:
Prekrasan clanak! zbog dugogodisnje fascinacije skandinavskom, prije svega finskom kulturom, suprug i ja odlucili smo da ce se nasa djevojcica zvati Lucia Gerda! Lijep pozdrav iz Austrije!
Predivno ime (imena). Nesvakidasnje lepa kombinacija, a Gerda mi je jedno od najlepsih imena, od kako sam kao mala gledala rusku verziju crtanog filma "Snezna kraljica". Pozdrav veliki i za vas.
Post a Comment