Pitoma divljina finske tajge (Moj susret sa medvedom)

Odlazak u zoološki vrt je uvek lepo iskustvo, ma koliko godina imali, ali on nikada ne može zameniti osećaj sirove lepote kada životinju vidite u prirodnom okruženju. Doživeti irvasa kako trči kroz snežne šume, nikada ne može biti isto iskustvo kao kada ga gledate kako mirno stoji ograđen u metalnom kavezu…ili medveda, koji obično leži poprilično smoren na bezličnom betonu u zoološkom vrtu, koga je u takvom stanju čak i tužno gledati. Zato sam odlučila da vam predstavim delić mog iskustva u  divnom divljem delu Finske i susret sa mrkim medvedom, onako što se kaže ,,face to face”.

To je bio povod da se uputim u Kainuu region, istočni deo Finske, koji se graniči sa Rusijom. To je region koji je poznati prirodni rezervat u Evropi i u kome ima u izobilju divljih životinja, a najviše mrkih medveda, vukova, irvasa i mnogih drugih, a poznat je pod nazivom Martinselkonen centar divljih životinja. Ovaj centar zaista jeste u nedođiji, u neposrednoj blizini ruske granice, ali vam je zato neverovatno iskustvo uz visoke doze  adrenalina, zagarantovano.

Ukoliko ste radi da dođete u ovaj fantastični prirodni rezervat, iz Helsinkija imate avion za administrativni centar Kainuu regiona, odnosno do mesta Kaajani, a odatle autobusom idete do mesta Kuhmo, koje je udaljeno oko 100 km od Kaajanija. O ovom regionu sam već pisala i upoznala vas sa divnim mestima Sotkamo i Suomussalmi, a pored ovih mesta, još pet opština se nalazi u Kainuu regionu, Vaala, Puolanka, Ristijärvi, Paltamo i Hyrynsalmi. Kuhmo je velika opština, dvanaesta po veličini u Finskoj, sam grad Kuhmo je naseljeno područje, ali ostatak ove velike opštine je divljina  i rezervat bogat jezerima i gustim intenzivnim šumama prepunim raznih divljih životinja. Iako je ovo divljina, ona svojim izgledom, tišinom i atmosferom govori  o uzvišenosti prirode i  njenoj raznolikosti. Uopšte, ceo taj deo, od mesta Suomuusalmi, pa do mesta Kuhmo, je jedna velika divlja tajga, koja zajedno sa zaštićenim područjima u Rusiji, čine zeleni pojas Evrope, prepun divnih šuma, visokih četinara i bistrih ledenih vodenih površina.

Ako vam priča o divljim zverima i gustim šumama izaziva strah i ledi krv u venama, moram vam reći, kako bih vam odagnala taj osećaj, da u ovo mesto, odnosno njen deo sa divljom prirodom, nikada nećete moći ići sami, jer vam profesionalne službe Martinselkonen centra neće dozvoliti da idete bez njih. Ljudi iz organizacije Petola ili još jedne, Hossa, će vam omogućiti da bezbedno i bezbrižno uživate u neposrednoj blizini medveda, da ga slikate, snimate, da gledate vuka dok zavija, divite se risovima i mnogo toga još, kako biste se na trenutak upoznali sa životom i navikama divljih zveri. Posebno, svi koji dođu ovde žele da snimaju i slikaju mrkog medveda, najvećeg mesoždera u Evropi, na kog su Finci izuzetno ponosni, i nisu ga za džabe  izabrali da bude nacionalni simbol Finske, a ovaj deo Finske je najveće stanište medveda u Evropi. Uzgred, samo da napomenem da najveća sportska marka iz Finske nosi nazov Karhu (medved), kao i najpoznatije finsko pivo, koje se proizvodi još od 1898. godine. Inače, ove avanture u ovoj pitomoj divljini, dozvoljene su samo od aprila do septembra, zimi naravno ne, zbog snega i nepristupačnog terena, a verovatno i zato što mede tada spavaju. U vreme ponoćnog sunca, životinje se, uz hrabre i sposobne ljude iz Petole ili Hosse, mogu posmatrati i noću.

Moje društvo i ja  nismo dolazili iz pravca Helsinkija, već iz Ooulua, pa smo se autobusom do mesta Karhu, odnosno dela koji se zove Lentiira, vozili nekih četiri i po sata. Po dolasku, odmah smo se uputili ka Petola centru, u ulicu Lentiirantie, koje je pravo izvorište  informacija o ovom kraju Finske. Ukoliko samo želite da se informišete i saznate divne i zanimljive stvari o divnoj tajgi, divljim životinjama, istoriji ovog kraja, drevnim pričama naroda ovog kraja o  nastanku sveta, krugu prirodnog i nadprirodnog, o životu i patnji kroz istoriju, zatim da vam puštaju video filmove o ovom predelu, upoznaju sa izgledom, zvucima i navikama  predatora… sve to je potpuno besplatno. 

Ono što se plaća, a ujedno i unapred zakazuje pozivanjem njihovog centra, je obilazak tajge sa vodičima, posmatranje zveri iz neposredne blizine i snimanje i fotografisanje istih. Ovde se takođe može iznajmiti i celokupna oprema za lov i ribolov, kajak za vožnju divnim vodama i kupiti dozvola za lov i ribolov. Naravno, tu se mogu kupiti i mnogobrojne brošure, knjige i suveniri…Zatim smo sa vodičem, koji je izgledao kao Supermen, a koji je poznavao ćud prirode i životinja kao  David Bellamy, krenuli duž predivne i guste šume. Sa svih strana su dopirali neki krici, zvuci, šuštanje iz grmlja, bezbroj ptica koje nikad nisam videla….kad…vodič nam reče da sačekamo par minuta na nekoj čistini gde je ostavio pozamašan plen i da spremimo aparate jer svakoga časa možemo ugledati medveda. Čekali smo nekih 10 minuta, dok nam je u međuvremenu vodič objašnjavao kako se treba ponašati pri susretu…najednom, ispred nas se pojavila gromada od medveda, koja je izgledala tako pitomo, kao moj meda sa kojim sam se igrala u detinjstvu, osim što je bio 300 puta veći, ali gledajući kako komada  i jede onaj plen, uhvatila me je panika. Već sam gledala kuda bih mogla da pobegnem, ako me pojuri, ali slušajući instrukcije vodiča, medved nas je samo pogledao i nastavio dalje, ne konstatujući nas. Iako me je oblila znoj, uživala sam u onom naboju adrenalina  u mom telu. Posle dvosatne šetnje i susreta sa mnogim divljim životinjama, lisicom, vukom, medvedom, risom, pticama grabljivicama…otišli smo u divnu brvnaru – restoran, jedinu u ovom delu i glavnu za jelo, gde se služi tradicionalna hrana Kianuu regiona koja je rezultat uticaja  istočne i zapadne kulture ishrane…divlje pečurke, riba, divljač, razna mesa na žaru, deserti od bobičastog voća…

Uopšte, kako ova karelijska, tako i kuhinja svih regiona u Finskoj, bazira se prema godišnjim dobima i sezonskoj hrani. Gospođa kojoj sam zaboravila ime, ali znam da je vlasnica, svakom strancu turisti, koji je zainteresovan, pokazuje kako se pravi karelijska pita. Glavna trpezarija bila je prepuna neverovatnih fotografija raznih životinja, koje su im slali turisti iz celog sveta, nakon posete ovog mesta..Tu sam imala priliku da upoznam gospodina Arija Sääskija,  koji je pionir  izleta zvanog “Oseti finsku tajgu” i koji vam u svako doba može ispričati 1001. priču o ovom kraju.

Osim ove varijante, postoji i noćna varijanta snimanja divljih životinja iz zgrade - skrovišta do kog vas vodi gospodin Ari. Do njega se kreće u 5 popodne. Ari vam tada objašnjava pravila koja su veoma stroga i striktna, kako biste bezbedno i uspešno snimili divljač sa otvora, koje je taman toliko veliko da stane kamera. Skrovište je malo, ali dobro opremljeno. Ari vam tada ostavlja užinu u paketima (voda, čaj, banana, jogurt, sendviči, čaše i salvete) i odlazi. Do 7 ujutru, kada dolazi po vas, najstrožije je zabranjeno napuštati zgradu, ako želite da sačuvate živu glavu. Na ovu varijantu su išla dva druga iz naše grupe, dok smo mi fini, ipak spavali u hotelu.

Nakon toga, otišli smo na prenoćište u hotel Kalevala, koje je divno drveno zdanje, jer se svojom arhitekturom u potpunosti uklapa u beskrajno lepo okruženje. Spavali smo kao omađijani, u onoj svežini vazduha okruženoj četinarima i  brezama, sa terasom koja gleda na jezero i Rusiju, koja je udaljena na samo dva kilometara…sutra ujutru, krenuli smo za Rovaniemi…bio je to divan izlet, koji ću zauvek pamtiti.

Jonas i Timo, koji su spavali u maloj zgradi u šumi, odnosno, koji su strpljivo čekali celu noć kako bi snimali zveri, bili su oduševljeni i puni priča. Tri puta su se pojavljivale zveri, i njušile oko zgrade, dok su ih oni snimali, ali su u 3 noću ipak legli da spavaju jer je bilo suviše mračno za snimanje, pošto je to vreme kada u belim letnjim polarnim noćima nastupa mrak…

….i tako, iako ovi medvedi nisu ličili na mog medu iz detinjstva koji se zvao Zriki Kikiriki jer je umesto jednog ispalog oka imao našiveno plavo dugme, jednako su me oduševili snagom i nekim autoritetom, kao da su gospodari šuma, pa i ne čudi zašto je Fincima on omiljena životinja.

A sada pogledajte fotke koje sam ja uslikala...tu je i kratak video zapis koji se malo ljulja, ali, nije mala stvar stajati i snimati toliku gromadu...

Read More

Miran odmor u Sotkamu

Znate onaj osećaj kada posle naporne radne nedelje poželite da provedete vikend u prirodi, da uživate u malom prelepom mestu, sami, sa porodicom, prijateljima ili partnerom, da vas ujutru budi šum talasa ili cvrkut ptica, da odete u obližnji bisto po vruće pecivo, da radite šta vam je volja ili da ne radite ništa…i, jednostavno, da samo napunite baterije za sledeću radnu nedelju….e, takav raj za Fince koji žive u istočnoj Finskoj je upravo mesto Sotkamo.

Fotografije / Valtteri Mulkahainen

Sotkamo, Hiukka

Sotkamo, zimi

Sotkamo, zima, stepenice ka plazi Huikka

Iako je Sotkamo opština sa jedva 11 hiljada stanovnika, koja se nalazi u regionu Kainuu, u istočnoj Finskoj, na 570 km udaljenosti od Helsinkija, to je raj, kako za meštane ili stanovnike regiona, tako i za turiste, koji ovu oblast posećuju u ogromnom broju tokom cele godine. Ovaj  biser do pre par godina bio je poznat  samo  stanovnicima Finske i susednih zemalja, ali sada sve više turista iz svih delova Evrope i sveta,  koji  su videli ovo mesto na internetu ili čuli od prijatelja, posećuje ga i zaljubljuje u njega  na prvi pogled. Statistike kažu da ovaj region svake godine obiđe oko milion turista,  dnevno oko 3000,  što je za mesto od 11 hiljada sanovnika, priznaćete, magična cifra. 

Ukoliko i vi rešite da ga posetite, ovo je najlakši način...Ako dolazite avionom iz Helsinkija, idete do aerodroma u mestu Kajaani, koje je veoma blizu Sotkama, na pola sata vožnje. Let od Helsinkija do Kajaania traje sat i dvadeset minuta.  Dnevno ima do 4 aviona za Kajaani i najpovoljniji je Flybe prevoznik. Do Helsinkija, naravno,  imate odlični Finnair. Vozom možete iz bilo kog mesta ali  samo do mesta Kajaani,  autobusom možete iz svakog mesta,  a automobilom je pravo uživanje putovati jer su putevi odlični, bez gužvi i sa  predivnim krajolikom pored vas. Sotkamo je udaljen od Helsinkija 570 km,  od Oulua, prestonice severne Finske oko 180 km, od Rovaniemija 350 km. Do mesta Turku odavde imate 650 km, do Tamperea  480, itd…

Ono što fascinira na prvi pogled je priroda, netaknuta, čista, onako devičanska, koja podjednako svakom oduzima dah, bilo da je poseti leti, zimi, na proleće ili  jesen. Ovde je dovoljno boraviti 7 dana godišnje pa da vam se obrazi zarumene, pluća prodišu, krv procilkuliše…a vi da se osetite jedro i čilo kao nikad pre.

Sotkamo sa okolnih 27 sela, bukvalno je iznikao pored vode, isprepletane jezerima i rekama, koji se u Finskoj, bez posebnih granica međusobno tkaju, praveći divan  plavi ćilim. Ova oblast jedna je od omiljenih, gde Finci vole leti da provode svoj odmor, kupajući se na jezeru Iso Sapsojärvi i sunčajući se na predivnoj peščanoj kilometarskoj plaži Hiukka, na kojoj je divan beo sitan pesak, kakav sam još viđala samo na Tasosu u Grčkoj. Zimi imate druge vrste saržaja, ali  u obližnjem mestu Vuokatti koji je predivan ski centar.

Sotkamo i Vuokatti, koji se nalazi naspram Sotkama, su živahni okruzi što se vidi i u spektru raznih događanja raspoređenih tokom godine. Od mesta Vuokatti do centra Sotkama ima 6 km, ali je sve bukvalno na pešačkoj udaljenosti, što ih zapravo čini i spojenim mestima. Jedan je letnji raj, drugi zimski. Razne kulturne i sportske manifestacije, deo su lokalne slike, a kada se tome pridoda i magična priroda, koja je zaista u čudesno jarkim zelenim i plavim nijansama, beo pesak i brdovit teren, mesto koje ima prodavnice, odličnu infrastrukturu, mesta za izlazak i sve što mu treba za odmor i život, videćete da biste rado tu  provodili veliki deo godine.

Sauna

Prilaz Sotkamo u jesen

Zamislite dan gde se budite u jednom od mnogobrojnih apartmana, zasebnih kuća koje su uređene u skandinavskom stilu, smeštenih usred divne borove šume….odlazite do  kafe bistroa Murunen, ili u prevodu Mrvica, u Torikato ulici (njega lično, najviše volim), vlasnik Kallo i radnica Tiina vam spreme izvrstan obrok sa mnogo  svežeg  povrća, odličnog mesa i toplog peciva, zaslade  vas divnim voćnim đakonijama, zatim odete da uživate na divnoj Hiukka plaži, kupate se u jezeru koje je idealno i za porodice sa malom decom, jer je plitko, leškarite na pesku, uživate u pogledu, slušate muziku…posle odete do saune, a  uveče prošetate ovim mirnim mestašcetom  ili izađete sa prijateljima….ovakav vikend  vas naprosto mora preporoditi.

U Sotkamu imate i veliki bejzbol stadion koji je matični stadion  jednog od najboljih finskih bejzbol klubova  Sotkamon Jymy.. Poznat je po svojoj, jedinstvenoj u svetu, ljubičastoj podlozi koja je i boja ovog kluba.  Takođe imate i dve prelepe crkve, Luteransku crkvu iz 1860. godine i Pravoslavnu crkvu iz 1961. godine. Ako poželite da odete do vidikovca Naapurinvaara, pružiće vam se savršen pogled na Sotkamo…a za dečicu imate idealno mesto za zabavu, a to je najveći  tematski Angry Birds park, na samo 5 km od Sotkama.  Tu uživaju svi od 3 – 99 godina., jer ima mnogo sadržaja za igru i zanimljive  sportske aktivnosti, koji prijaju svima.

Bejzbol stadion u Sotkamu

Bejzbol klub iz Sotkama

Luteranska crkva u Sotkamu

Pravoslavna crkva u Sotkamu

Ovde su leti temperature oko prijatnih 25 stepeni, dok je februar najhladniji mesec sa prosečnom temperaturom od – 15  stepeni. Sneg u ovom delu Finske traje od sredine novembra do sredine aprila.

Sotkamo zimi

Hirvensaari, Sotkamo

Salmela, Sotkamo

I tako, pogledajte fotografije i uverite se koliko je ovo mesto lepo. Mene je opčinilo, a nadam se da će i vas 

.

Neke fotografije Sotkama dobila sam zahvaljujući ljubaznosti  gospodina Valtterija Mulkahainena.

 ...ako ste ogladneli od ovih lepih fotografija, vodim vas do  mog omiljenog bistroa u Sotkamu, gde je sve uvek sveže i ukusno, gde su toliko ljubazni, gde je divna atmosfera sa diskretnom muzikom...raj za sva čula. Vodim vas u kafe Murunen ( Mrvica) i njenog vlasnika Kallo.Prijatno!

Vlasnik Kallo

Kallo i Tiina

 

Read More